Zahvaljujem.
Evo, opet se ponavlja ono od prethodnih nekoliko puta, deset sati predviđenih za raspravu o amandmanima prođe, a mi smo obradili doslovno, evo sad sam brojao, jednu desetinu, dakle stigli smo do 4. člana, prvog predloga, 1. tačke dnevnog reda na osnovu prvog zakona.
Od 14 tačaka mi smo stigli do prve, i to prva četiri člana prve tačke, pri čemu ta prva tačka, odnosno prvi zakon ima 40 članova. Znači, jedna desetina jedne četrnaestine. To je otprilike bilans gledano matematički.
Naravno da se u međuvremenu razgovaralo o svemu i svačemu i manje-više se to pretvorilo u neku vrstu EPP-a i pohvale rada Vlade i naročito kritike opozicije, uglavnom ovde odsutne opozicije.
Strpljivo sam sačekao sada ovde da me prozovete, da prosto dam primer šta znači kada imate konkretan amandman koji predlaže, radi se o Zakonu o agencijama, koji se bavi time, odnosno sugeriše da mandat, odnosno članstvo upravnim odborima kao, sledeće će se odnositi i na direktore i na članove upravnih odbora javnih agencija može da bude 10 godina, odnosno da nema dva reizbora, nego jedan reizbor i jedan izbor. Pošto je pet godina, pet puta dva je 10 godina, mislim da je to sasvim, jer i mi mislimo da je to više nego dovoljno da svi koji pokažu i daju svoj doprinos, je li tako, koji su nadamo se sa razlogom izabrani ili budu izabrani za vršenje tih odgovornih dužnosti.
Dakle, i za direktore, i za članove upravnih odbora dva izbora, odnosno jedan reizbor, jedan izbor, to je 10 godina. Smatrali smo da je to umesno i moram priznati da sam iznenađen što nije prihvaćen taj naš amandman i ostalo je ovo sa dva reizbora, odnosno mogućnost da bude 15 godina. Zaista bih voleo da ministar prokomentariše i objasni zašto taj amandman nije, u stvari zašto je smatrao, zašto Ministarstvo smatra da je potrebno 15 godina mogućnosti da se obavljaju te dužnosti, a da recimo 10 nije dovoljno, što ja mislim i mi mislimo da jeste.
Ali, kažem, sve to sada pomalo deluje besmisleno u čitavoj ovoj atmosferi, gde naš predsedavajući vrlo uspešno i brzo čita ove tačke i predloge, jer vremena za raspravu nema i samo nas nekolicina ovlašćenih predstavnika ili predsedavajućih grupa ima mogućnost nešto da kaže. Onda, usput, odgovor na pitanje kolegama koji su ovde nekoliko puta postavljali – zašto nema opozicije? Ja nemam pojma zašto nema. Svako ima svoj razlog da ne bude ovde ili da bude, ali realno govoreći i uzaludno je očekivati da predstavnici opozicije sede i učestvuju u ovoj, što jeste, svojevrsnoj farsi ili da nazovemo blaže – predstavi.
Dakle, to je svojevrsna predstava. Vi znate da je predstava, ja znam da je predstava i da to nije dobro ni za koga i nije slučajno što naša predsednica, često je i sama javno to govorila, ima problema i mora da odgovara na pitanja svojih sagovornika iz inostranstva kada je pitaju za tu praksu tih amandmana.
Dakle, evo, konkretan amandman, konkretno pitanje za ministra – zašto nije dovoljno 10, nego ste ostavili mogućnost 15 godina, a ja ću se možda još jednom javiti ili nijednom. Prosto, mislim da je javnost i svako ko prati, mogao da shvati šta je suština našeg amandmana, što u najvećem broju slučajeva nije bio slučaj tokom ova tri dana. Moram priznati da mi je žao što neke kolege ili koleginice barem dve poslaničke grupe opozicione su prihvatile tu igru, pa sada i oni podnose more amandmana za koje znaju da neće nikad doći na red. Hvala.
