Replika, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Pa, zbog građana Srbije.

Gospodine Vukadinoviću, vi ste u salu Narodne skupštine ušli pre 15 minuta. Ne znam kako vas nije sramota da kažete kako mi danas, tri dana raspravljamo o amandmanima. Vi uopšte ne raspravljate.

Ovi ljudi koji ovde sede, poslanici SNS, poslanici Pokreta socijalista, 80% poslanika je obrazlagalo svoje amandmane. LJudi su branili program i politiku SNS, odnosno stranaka kojima pripadaju.

Vi uđete 10 minuta u salu i onda kažete građanima Srbije – evo, mi već tri dana… Ne, vi gospodine Vukadinoviću sedite u sali 10 minuta.

Još nešto da vam kažem, ali nemojte pogrešno da me razumete. Došli ste ovde kao da ste došli ispod nekog šatora, raspojasani, suprotno bilo kakvom kodeksu odevanja i oblačenja u bilo kom evropskom i svetskom parlamentu i onda nam držite predavanja o demokratiji, o tome kako je ovo sve besmisleno itd. Ako je ovo sve besmisleno, zašto primate platu kao narodni poslanik? Zašto primate platu kao svi ovi ljudi koji sede po osam, 10, 12 sati ovde u Narodnoj skupštini i bore se za prava građana Srbije, za prava onih koji su, na kraju krajeva, izabrali za narodne poslanike? Ne, nego vi čekate poslednje sate i poslednje minute rasprave u pojedinostima, pojavite se u Narodnoj skupštini i kažete – evo, ja sam došao, ja tri dana učestvujem u raspravi. U kakvoj raspravi vi učestvujete? Ne učestvujete ni u kakvoj.

Što se mene tiče, baš me briga. Ne morate ni da učestvujete, ali nemojte da iznosite neistine kako se vi tri dana ubijate od posla vi, DS, Dveri, ovi Tadićevi itd. Da vam kažem nešto, najobičniji lenjivci, lenje bube. Vi nećete da radite i vama je krivo što poslanici SNS rade, što se bore, što podnose amandmane u skladu sa Poslovnikom, iznose sve pozitivne primere iz svojih lokalnih samouprava šta su Vlada Srbije i predsednik Republike Srbije učinili i za građane Subotice, Beograda, Novog Sada, Vranja, Loznice, Šapca i svih drugih gradova u Srbiji.

Zahvaljujem kolega Martinoviću.
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 107. stav 1. Poslanici, posao narodnog poslanika je da učestvuje u raspravi i da amandmanima pokuša da popravi zakon. Iz kojih razloga to rade poslanici vlasti, to je njihova stvar, apsolutno imaju pravo.

Mi poslanici SRS podnosimo amandmane u onolikom broju koliko mislimo da je potrebno i svi naši poslanici učestvuju u radu svaki dan, ne samo danas i ne samo kada su u pitanju ovi predlozi zakona. Mi želimo da svojim amandmanima doprinesemo, da sugerišemo i vladajućoj većini da glasa za neki naš amandman i ministru koji je prisutan da eventualno prihvati neki od naših amandmana.

Zaista je nedopustivo da neko ko prošeta u Narodnu skupštinu jedanput u nedelju dana na 15 minuta u ovo doba u 18,30 kada se možda Skupština gleda da ispriča kako, eto, on ne razume zašto poslanici jednog dela opozicije podnose ovoliki broj amandmana kada znaju da neće biti prihvaćeni. To je apsolutno neprihvatljivo obrazloženje. Da li će neki amandman biti prihvaćen ili neće, to se ne zna dok se ne završi rasprava i dok se ne završi glasanje.

Mi nismo jedan deo opozicije, mi srpski radikali smo, to uostalom i ova rasprava govori, jedina opoziciona poslanička grupa u Narodnoj skupštini. Nismo deo čopora, nismo deo neke bulumente skupljene sa koca i konopca. Oni koji su nekada izgledali da je nemoguće sastaviti ih, sada ih sastavlja jedan tajkun, jedan ambasador i to je takođe njihova stvar. Mi se njima u to ne mešamo, ali ne dozvoljavamo da se na ovako bezočan način oni mešaju u rad poslaničke grupe SRS. Hvala.

Koleginice Radeta, da li tražite da se u danu za glasanje izjasnimo? (Ne.)
Pravo na repliku ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Skrećem pažnju da je uvaženi kolega Martinović govorio i imao repliku od dva minuta i 40 sekundi, neću toliko, ali prosto vas molim da uvažite tu činjenicu.

Dakle, ne znam zašto je kolega Martinović nervozan, na stranu što iznosi neistine, ja sam mogao takođe reklamirati Poslovnik, kao što ovde često kolege iz vladajuće većine reklamiraju.

Prvo, najmanje važno, ja sam pristojno odeven, pogotovo imajući u vidu to da dolaze poslanici i u kratkim rukavima, drugo, toplo je, letnje je vreme, a treće, šef države i šef vaše stranke, gospodine Martinoviću, postrojavao je gardu i vojnike u farmericama, pa onda mogu i ja da sedim u košulji, kao što sedi i gospodin Šešelj i neki drugi ovde poslanici. Dakle, to je sporedna stvar.

Što se tiče prisustva u Skupštini, čak i vi znate da sam ja ovde mnogo više od predstavnika većine ove opozicije ili onih koji sede u ovim klupama. S treće strane, da ste pratili sednicu pažljivo, znali biste da samo u toku sadašnjeg dana, ja sam sada došao jer sam obavljao nešto drugo, ja sam bio i jutros na pitanjima, u međuvremenu sam govorio i o amandmanu, negde oko jedan sat, pola dva. Znači, jutros sam postavljao pitanja za Vladu, govorio o amandmanu kolege Milićevića i nisam stigao da iskoristim ovo vreme. U svakom slučaju, ko je lenj, ko nije lenj, to će suditi građani Srbije. Isto tako, šta znači trošenje vremena i novca, na kraju krajeva, građana Srbije na raspravu ovoga tipa u Skupštini kao što smo je vodili sada, to će takođe neka javnost suditi.

Na kraju krajeva, kada govorite o brojnosti, mislim da predstavnici opozicije bojkotuju debatu, nisam siguran, voleo bih da oni to jasno i glasno kažu. Činjenica je da ovde u sali nema, ja sam prebrojavao, nema više od 18 do 20 predstavnika iz vladajuće koalicije, a vas ima 140. Tako da, to što sam ja sam ovde, a vas je dvadesetak, to isto govori da i poslanici vladajuće većine nisu se baš ubili i pretrgli od prisustva i brojnosti ovde, gospodine Martinoviću. Ali, ne mislim da je to najvažnije.

Ja sam postavio konkretno pitanje, voleo bih da ministar odgovori, a generalno mislim da sve skupa ovakvim debatama i ovakvim raspravama ne doprinosimo dostojanstvu Skupštine za koje se ovde često zalažemo. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Što se tiče odevanja, gospodine Vukadinoviću, verovatno na to mislite, Aleksandar Vučić je vršio smotru Vojske Srbije u farmerkama i u jakni vetrovci na Pasuljanskim livadama gde je temperatura bila možda nekoliko stepeni iznad nule. Kažite mi, gospodine Vukadinoviću, kada se to Aleksandar Vučić pojavio u Narodnoj skupštini, i kada je bio u opoziciji i sada kada je na vlasti, odeven ovako kao vi? Nije nikad. Toliko o poštovanju parlamentu i toliko o parlamentarizmu.

Vi koji nam držite predavanja o nekakvom etičkom kodeksu, znate, mi smo sada u jednoj malo čudnoj situaciji. Novinare u Narodnu skupštinu ne puštaju zato što su, npr, odeveni kao vi, ali zato narodni poslanici poput vas mogu tako, pa ustanite, evo, neka vas narod vidi. Ustanite raspojasani, onako kao da ste pošli u prodavnicu da kupite pivo. Ustanite, slobodno, neka vas narod vidi. Ustanite, čega se plašite? Dođete raspojasani deset minuta i – evo, ovo je sve besmisleno, ovo je sve bez veze. Šta je bez veze? Da vam ustupimo vlast? Vama koji ste upropastili državu Srbiju bez borbe? Da poslanici SNS koji uživaju ozbiljnu podršku, preko 60% građana Srbije ćute, a da slušamo vas, Aleksandru Jerkov, Sandu Rašković Ivić, Boška Obradovića, vas, na kraju krajeva, gospodine Vukadinoviću?

Koga vi predstavljate? Evo, ja vas sada srpski pitam – koju političku partiju predstavlja Đorđe Vukadinović u Narodnoj skupštini? Pripadate poslaničkoj grupi, ne znam kako se više zovete, Nova Srbija, Pokret za spas Srbije. Jeste li u Novoj Srbiji ili ste u Pokretu za spas Srbije, a izabrani ste sa liste DSS-Dveri, ako se ne varam? Već sam i zaboravio, 2016. godine, davno je to bilo, ovde se poslaničke grupe formiraju i rasformiraju na dnevnom nivou, onda uđete vi deset minuta u salu i kažete – šta ovi poslanici iz SNS glume neku predstavu, to je sve glumatanje, to je sve bezveze itd. Više ste proveli, gospodine Vukadinoviću, vi i vaše kolege u skupštinskom restoranu nego što ste bili prisutni u sali.

Ponavljam još jedanput, a vi se ljutite do mile volje, vi ste lenje bube. Vi niste naučili da radite. Vi nemate radnog elana. Vi nemate radne navike. Ja dok sam bio i u SRS, naučio sam da sedim u sali Narodne skupštine, da sedim osam sati, deset sati, 12 sati, i kada su sednice trajale do ponoći i iza ponoći i kada su trajale do osam sati ujutru, sedeo sam.

Privedite kraju.

Vi ne možete da sedite pola sata u kontinuitetu. Evo, tražio sam od zamenika generalnog sekretara da mi izvuče koliko ste danas vi bili prisutni u sali Narodne skupštine. Kažete da ste bili na poslaničkom pitanju, postavljali ste pitanje, izašli ste napolje i ušli ste u sali Narodne skupštine pre dvadeset minuta. Nisam ja uopšte nervozan. Što se mene tiče, možete i da dođete i da ne dođete, to je vaša volja. Ali neću da trpim da neradnici drže predavanja o demokratiji, o vladavini prava ljudima iz SNS, pa i kolegama iz SRS koji ovde sede, vi koji dođete u salu turistički, i to odeveni kao da ste sada šetali Knez Mihajlovom ulicom.