Uh, vaše poverenje…

Da završim gospodine Vukadinoviću…

Ali na moje vreme završavate.

Obračunaćemo vam vreme, to je najmanji problem. Moju želju da parlamentu bude jedan duh tolerancije zloupotrebili.
Prema tome, sada ćemo da radimo isključivo po Poslovniku.
Znači, u vašem amandmanu na član 3. u stavu 1. imaju reči koje se menjaju i glase – u članu 17. stav 1. posle reči „imenovani“, dodaju se reči „još jedan put“. O tome je otvorena diskusija. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Lepo je što vodite računa o tome šta piše u mom amandmanu. Da ste pažljivo slušali, onda bi ste shvatili da sam ja rekao i tri puta ponovio i dva puta pitao gospodina ministra upravo u vezi sa tim.
Znači, nije tačno da ja nisam govorio i o amandmanu, svakako jednako, više ili ne mnogo manje nego što su radile i razne kolege tokom ova dva ili tri dana rasprave i da su svo vreme koristili, sve vreme koristili da napadaju zapravo opoziciju, često i neprisutne ovde ljude i lidere ili potencijalne lidere opozicije. Dakle, niste ih opominjali gospodine Arsiću.
Moj amandman je jasan, naš amandman je jasan i naše pitanje, ponavljam ga, ali nećete mi na taj način zapušiti usta, možete mi oduzeti reč naravno, amandman se tiče toga da li je dovoljno 10 godina ili treba 15 godina dozvoliti članstvo u upravnim odborima, odnosno rukovodećim mestima, odnosno direktorskim mestima ovih javnih agencija.
Mi smo smatrali da je dovoljno dva mandata, nije neophodan treći od po pet godina, nije važno. To ministar može da zauzme stav o tome i da kaže ili ne, ali da vi na ovaj način, gospodine Arsiću, kao i kolege neke iz vladajuće većine, a pre svega gospodin Martinović i još neki drugi, na ovaj način uskraćujete, naravno da će vam biti prazni ovi redovi. Vi stvarno verujete da će ljudi sedeti i slušati to kako ih vi napadate ili vi Arsiću, nego neki drugi sa druge strane ove sale, a oni ne dobijaju reč, ne dobijaju kazne, opomene ili im se oduzimaju reči ako nešto kažu, ili vređanje na ovakav način kojim je Martinović pokušao da uvredi mene, a zapravo je samo govorio o sebi.
Poslednja stvar, gospodine Arsiću, odnosno gospodine Martinoviću, na ovakav način, dakle, ne samo što Skupština ne može da funkcioniše i da vodi, i vi ćete je praviti pustom, kao što su pusti i vaši redovi. Obračunajte, gospodine Martinoviću svoju minutažu.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Direktno obraćanje, član 107, ne pridržavanje teme dnevnog reda, izazivanje replike.
Replika, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Da bi građani Srbije znali, ja se trudim da svoj posao radim odgovorno i trudim se da ga radim na najbolji mogući način. Da li ga radim zaista tako, proceniće nadležni organi u mojoj stranci.

Ali, gospodine Vukadinoviću, što se tiče ovih amandmana, vi i jedan deo opozicije, u nedostatku konkretne politike, vama je politika to da kritikujete poslanike SNS zašto podnose amandmane.

Opet su brojke neumoljive i opet brojke govore suprotno od onoga što vi pokušavate, odnosno u šta pokušavate da ubedite građane Srbije. U ovom sazivu parlamenta opozicija je podnela, dakle, od 2016. godine, preko 30.000 amandmana, a poslanici koji pripadaju vladajućoj koaliciji su podneli 3000 amandmana. Dakle, 3000 amandmana mi, a 30.000 amandmana vi.

Prema tome, nemojte da govorite o tome da su amandmani besmisleni, jer onda ispada da je najveći broj besmislica došao iz vaših redova, jer vi ste podneli mnogo, mnogo više amandmana nego poslanici iz SNS i Pokreta socijalista i SPS itd.

Naše je pravo da podnosimo amandmane. U ovoj državi postoji podela vlasti. Mi smo zakonodavna vlast. Gospodin Branko Ružić je predstavnik izvršne vlasti. Naravno da svaki poslanik teži da mu Vlada prihvati amandman, ali ne po svaku cenu.

Mi kroz naše amandmane afirmišemo program i politiku SNS, i to je potpuno legitimno, to je potpuno u skladu sa Poslovnikom, i mi ćemo to da radimo i dalje.

Ono što hoću ja da pitam predstavnike jednog dela opozicije kojih ovde nema – šta mislite da su ovi ljudi ovde izabrani da bi izigravali vreću za udaranje jednom Keni, jednoj Aleksandri Jerkov, vama, Sandi Rašković Ivić, Bošku Obradoviću, i da vi imate monopol na raspravu u Narodnoj skupštini, a da mi treba da ćutimo, mi koji smo osvojili poverenje 60% građana Srbije i koji smo Srbiju podigli iz blata u koje su nas bacili oni koji su preuzeli vlast 2000. godine? Mi treba ovde da ćutimo, da trpimo najgore moguće uvrede, ne samo uvrede, fizičke napade, kojih je ovde bilo i na predsednicu Narodne skupštine i na pojedine poslanike itd.

Što se tiče opomena, nemojte da vas podsećam na vreme kada su ovom zemljom upravljali vaši prijatelji i saborci iz DS, kada sam ja, pa i moje druge kolege, na pritisak ovog dugmeta, dobijao opomenu. Uvedeno je pravilo da postoje delovi Poslovnika koji ne mogu da budu reklamirani, i onda, ako se javite za povredu tog i tog člana Poslovnika, dobijate opomenu. Cela poslanička grupa tada SRS je bila izbačena iz sale Narodne skupštine. Izbacivani su poslanici koji čak nisu bili ni prisutni, fizički nisu bili prisutni u sali. Dakle, molite vi Boga da se ta vremena više ne vrate.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovo je opet replika koja je trajala četiri minuta kolege Martinovića. Ona ne može da umanji činjenicu, koliko god trajala, da je gospodin Martinović, a vi gospodine predsedavajući propustili to da sankcionišete, najdirektnije i najgrublje ovde vređao mene, lično, politički, fizički, dakle, prozivao koliko radim, da li dovoljno radim.

Pa, radim, gospodine Martinoviću, Bog zna, znaju ljudi, da prilično radim. Znaju to i vaše kolege. Kao što se i neke vaše kolege takođe pomalo stide ove prakse i ne učestvuju u radu u njoj, ove prakse podnošenja amandmana. Niko ne treba da bude vreća za udaranje bilo kome. Ja sam poslednji koji za to se zalaže. Uvek sam za to da se respektuje i država i institucija, i na kraju krajeva, odnos snaga koji kaže da ste vi većina.

Takođe, ako se malo zagledate u svoju dušu i u srce, ili samo u stanje stvari, pošto ne ulazim u to koliko srca i duše imate, znaćete da ja odavde nisam vređao, uglavnom ponekad kažem nešto oštrije, mnogo više sam ja dobijao kritika, napada i uvreda, i na njih uglavnom nisam odgovarao. Kao što rekoh, iz principa ne želim da potežem ovaj Poslovnik.

Naravno, gospodine Arsiću, da treba, vidim da se spremate i vi nešto da kažete, da treba vladajuća većina da ima prostora, i ima ga, ona ima više vremena za raspravu u načelu, isto tako, može da se i u amandmanima da se interveniše, i podrže neki predlozi.

Nije sporno da vi treba da podržavate Vladu, ali evo, navedite mi, gospodine Martinoviću, vas pitam, može i gospodin Arsić da mi odgovori, pošto se i on sprema da priča, u kojoj to zemlji, navedite mi primer iz jedne parlamentarne prakse, pošto ste pominjali demokratiju itd, u kojoj to zemlji u parlamentu amandmane podnose predstavnici vladajuće većine na predloge Vlade? Samo mi to kažite?

Ja mogu da budem najgori, najgrbaviji, najlenji, najružniji, najgluplji itd, ali da li postoji zemlja parlamentarne demokratije danas gde predstavnici vladajuće većine podnesu 400 ili 360 amandmana na prve članove prvog zakona i tako se zapravo onemogući rasprava po drugim tačkama? Hvala.

Zahvaljujem.
Kolega Martinoviću, i vi i kolega Arsić ste se javili za repliku. Obojica ste pomenuti u izlaganju kolege Vukadinovića.
Kolega Martinović svakako ima prednost, obzirom da je šef poslaničke grupe. Izvolite.