Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, gospođo ministarka, predstavnici ministarstava, danas raspravljamo naravno po ustaljenoj praksi u objedinjenoj proceduri o 12 zakona, neki su povezani, neki nisu, ali to je praksa na koju smo već navikli. Problem je šta iz te takve prakse i takvog načina rada proizilazi vezano za živote građana u Republici Srbiji jer svaki zakon koji se usvoji ovde utiče na kreiranje njihovih života i ambijenta u ovoj zemlji. Ove hitne procedure sa kojima se susrećemo, sa objedinjavanjem rasprava, sa lažnim amandmanima dovodimo dotle da nas treba da opominje EU o tome kako radi naš parlament, a mislim da bi mnogo više trebali da vodimo računa o tome…

(Predsedavajući: Kolega, sad ja vas opominjem da privučete dnevnom redu kako znate i umete.)

Znate, gospodine Arsiću, ja ću govoriti naravno o dnevnom redu, kao i uvek što govorim, ali ne razumem zašto mi ne dozvoljavate da kažem nešto pre nego što krenem na tačke dnevnog reda jer i drugi govore o tome.

Što se tiče zakona koje danas imamo na dnevnom redu pokušaću da u ovo malo vremena koje imam razgovaram o 12 zakonskih predloga, kažem, barem po nešto smisleno…

(Predsedavajući: Zbog toga vas opominjem da pričate o dnevnom redu. I sami ste sada potvrdili da sam u pravu. Vratiću vam ovih 30 sekundi.)

Dakle, prvo ću govoriti o Zakonu o ratnim memorijalima koji jeste prvi na dnevnom redu i jako mi je zanimljivo što u okviru ovog zakona koji je nazvan Zakon o ratnim memorijalima mogao je verovatno da se zove – i o spomen obeležjima.

U amandmanima koje su dostavili poslanici vlasti stoji da se Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, pa onda sa posebnim osvrtom na fiskalnu disciplinu, sa posebnim osvrtom na razvoj Republike Srbije, digitalizaciju, implementaciju do 2030. godine, stabilnost kursa dinara, unapređenje pravosudnog sistema itd.

Dakle, Republika Srbija je u ratovima izgubila jako veliki broj ljudi. U Prvom svetskom ratu kažu da je 28% stanovništva stradalo, u Drugom preko milion žrtava u Jugoslaviji, da ne govorim o ljudima koji su streljani u Kragujevcu, u Kraljevu, pa na kraju i svim onim našim sugrađanima koji su svoje živote izgubili na Kosovu.

Ovako jednoj važnoj temi vi prilazite sa raspravom da potpuno devastirate temu i da ponižavate one građane koji su izgubili svoje najmilije i svoje pretke i kažete da to utiče na socijalnu ravnopravnost, unapređenje pravosuđa, unapređenje medicinskih ustanova, razvoj zdravstva. Na to smo navikli i tokom prethodnih sednica da slušamo.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Možete vi meni da dobacujete, nije nikakav problem, ovi amandmani su slika i prilika vašeg načina rada i pokazuju kako vi vidite građane Republike Srbije.

Što se tiče zakona o sezonskim radnicima ili Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, nešto ću više da govorim o tom zakonu.

Pažljivo sam slušao i ministra kada je obrazlagao ovaj zakonski predlog i razlog za donošenje ovog zakona je sprečavanje, odnosno, smanjivanje sive zone, koja iznosi 35.000 do 75.000 radnika, po proceni Ministarstva, koji rade kao nadničari u poljoprivredi, i ovaj zakon se isključivo tiče delatnosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Igrom slučaja sam, kroz aktivnosti u NALED-u, zadnjih godinu dana upoznat sa inicijativom za donošenje ovog zakona i moram priznati da sam prilično iznenađen, da ovaj zakon nije ni blizu onoga o čemu smo mi razgovarali, kada smo u NALED-u pričali o uvođenju jednog ovakvog zakona.

Da se odmah razumemo, svaka inicijativa za uvođenja reda u državi, za uspostavljanje sistema je dobra. Pitanje je samo da li po svaku cenu treba ići na vrat, na nos sa zakonima koji u praksi neće biti primenljivi.

Zašto to govorim? Govorim i zbog toga što, evo, i danas, pored ovog zakona, mi na dnevnom redu imamo još dva zakona od kojih je jedan stupio na snagu 2016. godine, Zakon o privremenom radu u inostranstvu i drugi, Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je stupio u primenu 2017. godine. I jedan i drugi zakon su podjednako isto predstavljeni kao revolucionarno rešenje, kao i što sada predstavljate ovaj zakon o sezonskim radnicima, i onda ga menjate posle godinu ili dve. Da ne govorim o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je usvojen, poštovana ministarko, kao što znate, u decembru mesecu prošle godine, dakle, pre šest meseci, i to u objedinjenoj raspravi sa budžetom za 2018. godinu. Zbog toga što tada nismo ni mogli da govorimo o tom zakonu, verovatno ga vi danas već menjate posle šest meseci, ali ću nešto kasnije govoriti o njemu.

Što se tiče Zakona o sezonskim radnicima, vi ovim zakonom, koji neće biti primenljiv u praksi, još jednom ozakonjujete rad na crno i cilj ovog zakona svakako nije da uredi sezonsko angažovanje radnika, niti da pomogne poljoprivrednicima koji će ih angažovati. Imaće samo jedan cilj i jedan efekat, a to je efekat za državnu kasu. Dakle, još jednom Vlada zavlači ruku u džep građanima Srbije, ovog puta poljoprivrednicima, po ko zna koji put, jer će oni morati da plaćaju dodatno doprinose za radnike koji su sezonski. To nije sporno, ne bi bilo sporno da u prethodnih šest godina ste stvorili uslove i ambijent da ljudi koji se bave poljoprivredom budu dovoljno sposobni da mogu da plaćaju doprinose za sezonske radnike.

U Srbiji imate 631.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, od toga samo 3000 su pravna lica i preduzetnici, dakle, 628.000 su mala porodična poljoprivredna gazdinstva. Ovaj zakon zapravo pokazuje koliko ste se vi otuđili od naroda i ne znate kako izgledaju ta mala poljoprivredna porodična gazdinstva, ne znate koliko teško oni preživljavaju svakog dana i ne zante šta implicira ovaj zakon za njih.

Bavim se poljoprivredom sa svojom porodicom, moj komšija u mom selu Počekovina se bavi poljoprivredom, kao što se bave u Leskovcu, Topoli, u Vojvodini ili bilo gde. Ti ljudi neće moći da ispoštuju ove zakonske odredbe, a reći ću vam kasnije zbog čega, niti će država moći da sa ovim zakonom postigne cilj koji želi, a to je da radnike koji rade u nadnici, ako je to bio primarni cilj, da se za njih uplate doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje.

Dakle, da bi mogli da imate poljoprivrednika koji je spreman da podnese ovakav novi namet, govorim o poljoprivednom gazdinstvu kao poslodavcu, morali ste, ne da im smanjujete sredstva iz budžeta u zadnjih šest godina i da ih dalje siromašite, nego da im pomognete, da ne kasne subvencije, da se ne smanjuju subvencije, da ne bude manji budžet za poljoprivredu danas nego pre šest godina, kada ste došli na vlast, da imate sluha za elementarne nepogode i da pomognete poljoprivrednicima. Svega toga nije bilo u prethodnom periodu i oni su iz godine u godinu sve siromašniji, sve slabiji, bez kapaciteta da finansiraju radnu snagu kao i do sada što su finansirali.

Naravno, ovo je sada novi namet za njih i kada ovaj vaš zakon prevedete na praktičnu primenu, to bi značilo da svako od njih treba za jednog radnika da plati između 300 i 500 dinara preko one dnevnice koju su do sada dobijali.

Dakle, pored toga zakon predviđa da jedan poljoprivrednik koji ujutru krene na njivu u sedam sati, treba da isplanira vreme da do 10 sati svakog dana prijavi svoje radnike koji mu rade na imanju poreskoj upravi, i to kako, tako što će popunjavati poresku prijavu. Kažete – elektronskim putem. Kojim elektronskim putem? To pokazuje koliko vi ne shvatate u kakvom su stanju poljoprivrednici. Da, uradiće to 1000 gazdinstava, ovih velikih i jakih poslodavaca, koji su već privatne firme i koji imaju gomilu zaposlenih ljudi, oni svoje ljude već zapošljavaju za stalno ili na druge načine, ali ovi mali, koje će ovo najviše pogoditi, neće biti u stanju da to urade.

Kad ste već prepisali ovaj zakon iz drugih evropskih zemalja, i od Hrvatske, zašto bar niste uveli vaučere, kao što je uvela Hrvatska, pa da mogu da odu jednom nedeljno da kupe vaučere za celu nedelju i da onda popunjavaju sa radnicima koji im rade na imanju. Naravno, sve je to izostalo.

Mogu da govorim sada i o tome da usmenim dogovorom, koji ste predvideli bez ugovora, nećete postići ništa apsolutno, da kontrola radnika neće biti moguća, jer kako će to da izgleda u praksi? Neko je uzeo radnike da mu beru grožđe, okopavaju papriku, a onda dođu inspektoru rada ili poreske uprave, pa navuku čizme, pa krenu po njivama da jure radnike, oni će da beže itd. Ti inspektori, kojih nemate dovoljno ni za pravna lica i preduzetnike u Srbiji, zaista mislite, da će oni da zađu po seoskim atarima u celoj Srbiji i da kontrolišu radnike? Naravno da neće. Druga stvar, kad budu došli, ovi gladni i osiromašeni poljoprivrednici će sa tim motikama krenuti na njih. Pa, dovodite ljude u još jedan veći problem, te inspektore koji budu trebali da kontrolišu seljaka, seljaka koji danas treba da se bori za otkupnu cenu maline, koji treba da plaća dizel najskuplji u regionu, da nema subvencionisani dizel, koji treba da se moli Bogu da ga ne ubije grad zato što država nema sistem adekvatan i efikasan protivgradne zaštite, koji treba da se moli Bogu da ne budu poplave, jer nemamo sistem za odvodnjavanje, da ne bude suša, jer nemamo sisteme za navodnjavanje, kome kasne subvencije i podsticaji po godinu dana.

Evo, ispred sebe imam jedan dopis Uprave za agrarna plaćanja od 5. juna ove godine, gde se obaveštava korisnik sredstava koji je konkurisao za podsticaj za tov svinje za 2017. godinu, da mora da dopuni dokumentaciju, danas, više od godinu dana pre nego što je podneo zahtev. Ako je nešto falilo, gde je bila ta Uprava za agrarna plaćanja da ga ranije upozori sa tim?

Dakle, to su sve problemi koji govore da su poljoprivrednici osiromašeni, na kolenima i da im je ovo novi namet koji vi njima uvodite i nova obaveza, na kraju krajeva. Jedina dobra stvar za njih je što će ovaj zakon u praksi biti potpuno ne primenljiv. Niti će država imati kakve efekte, niti će nadničar imati kakav efekat, a i oni neće sigurno davati više novca. Ako budu trebali da daju više novca, ono će za toliko umanjiti nadoknadu ovim radnicima koji im rade u nadnici ili će se sa njima dogovoriti da kažu, kad dođe inspekcija – pa, mi smo tu, radimo besplatno. Kako ćete onda da ih kontrolišete? Došli su na mobu, pomažu jedni drugima, ne naplaćuju svoje usluge. Dakle, potpuno jedan zakon koji neće imati apsolutno nikakvu primenu u praksi.

Na kraju, kada govorimo o njemu, preko milijardu i po evra je dug prema PIO fondu poljoprivrednika Srbije, oni koji treba da budu poslodavci ovima i da plaćaju doprinose. Dakle, sad vidite o kakvoj ekonomskoj snazi govorite.

Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, taj zakon je, kao što sam i pomenuo, nažalost, usvojen u raspravi objedinjenoj, sa 30 tačaka, gde je budžet bio centralna tema i, evo, danas ponovo pričamo o tome i verovatno ćemo još koji put pričati o tome. Hoću da podržim i pohvalim, ministarka, inicijativu, jer sve što se uradi vezano za porast broja stanovništva u Srbiji je dobro, svaka mera je dobra, ali ta mera samo ne treba da se pretvori u to da to bude trgovina.

Govorile su i druge kolege o tome, govorili ste i vi, ne možete vi platiti majkama da rađaju decu. To je suština. Da ovo će biti jedna od mera koja može dati rezultat, ali ne može dati veliki rezultat. Zašto? Zato što je sveobuhvatni ambijent u državi Srbiji, u zadnjih šest, sedam godina takav da ljudi razmišljaju kako će da beže iz Srbije. nama desetine hiljada ljudi beži svake godine iz Srbije, a kamoli da formiraju ovde svoje porodice. Malopre neko od kolega je rekao da nam nije problem drugo i treće dete, već prvo. Da, tačno, nama je problem prvo dete. Rekli ste i sami da 600.000 parova nema ni prvo dete, ne usuđuju se da uđu u proces širenja porodice. Zašto? Zato što imaju finansijske probleme, zato što nemaju stabilne izvore prihoda, zato što nemaju stalna zaposlenja, zato što nemaju rešeno stambeno pitanje. To su problemi. To je ambijent. Ne može jedan zakon da podigne natalitet u Srbiji, niti da reši te probleme. Može da pomogne, ali moraju i drugi da pomognu.

Problemi, kao što su stambeno pitanje, nezaposlenost, plate, hrana, odeća, knjige, vrtić, ekskurzije, lekovi, gorivo, struja, porez, to što sam pobrojao su osnovne stvari koje treba da plati svaka porodica i da planira da proširi svoju porodicu. Ne može sa platom od 300 ili 400 evra, ne može tako što će biti jeftina radna snaga da plete kablove u „Juri, „Leoni“ ili nekom drugom i vi da kažete – evo super zaposlili smo u „Kromberg šubertu“ u Kruševcu 2.000 ljudi ili ćemo zaposliti za platu od 200 ili 250 evra. Sa tom platom ne mogu da plate ni režijske troškove koje imaju svakog meseca, kamoli da planiraju decu i proširenje porodice.

Dakle, politika je potpuno pogrešna ekonomska ovde postavljena i to je suština probleme. Vi kao ministar, ja vam želim uspeh u radu, i vama i ministru Đorđeviću u vašim resorima, ali se ovde radi o kompletnom sistemu institucija i jednoj sveobuhvatnoj politici koja treba da na kraju ima rezultate kojima težimo, ako uopšte težimo i ako uopšte imamo iste ciljeve.

Govorio sam, kada sam slušao različite ekspozee, različitih premijera, da nemam ništa protiv ciljeva i da neće niko u Srbiji, siguran sam, da kaže da nešto iz tih ekspozea nije dobro. Da sve je to dobro, samo je pitanje šta ćemo od toga ostvariti i kako doći do tih ciljeva. Nešto ne stižemo do tih ciljeva. Uglavnom se to sve svede ne jeftinu političku propagandu, borbu za političke poene, trenutno neke poruke koje šaljemo građanima i onda ti željeni rezultati i ciljevi iz godine u godinu izostaju.

Takođe, u ovom zakonu ste predvideli roditeljski dodatak i za prvo i za drugo i za treće dete, mi smo kao poslanička grupa u decembru mesecu podneli amandman da se definišu i precizni iznosi tada i kriterijumi i za roditeljski dodatak i za dečiji dodatak. Vi ste naravno odbili taj amandman, kao što ćete odbiti i mnoge druge koje smo podneli na ove zakonske predloge. Ništa to nije sporno. Imali smo na jednoj prethodnoj sednici sličnu stvar kada smo podneli amandman na ograničenje brzine na auto-putu da bude 130, vi ste ga odbili, posle ste doneli novi zakon i prihvatili to. Okej, to je način na koji vi vidite kako treba da funkcioniše Skupština, država i Vlada, ali vas sada, takođe, pozivam da precizirate i definišete kriterijume i oko dečijeg dodatka. Dečiji dodatak je takođe jedan veliki problem i takođe nešto što treba da bude u ovom zakonu definisano na isti način kao što je definisan i roditeljski dodatak.

Dakle, što se tiče naše poslaničke grupe nećemo podržati predložene zakone zato što se u neozbiljnom ambijentu i usvajaju, zato što nećemo imati raspravu u pojedinostima kao što je to postala praksa u zadnjih godinu dana. To više nije ništa novo kada slušamo ovde nekakve iste amandmane koje čitaju poslanici vlasti i oni ulažu amandmane na vaše zakonske predloge. To govori o tome, poštovana ministarko i ministre da vaši zakoni koje predlažete ovde nisu dobro, jer ako poslanici vlasti ulažu amandmane na vaše zakonske predloge, onda tu nešto ne štima.

Žao mi je što nećemo stići da govorimo o važnom zakonu kao što je ovaj vaš zakon ili o zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Mislim da su ti zakoni daleko važniji od ovoga koji je prvi, ali šta ćemo takav je parlamentarni rad koji, kako ga zamišlja ovaj režim i ova vlast, takvi su nam i zakoni koji izlaze iz procedure, takav nam je i život u Srbiji i napredak u Srbiji. Ne treba da nas čudi što nas je iz dana u dan sve manje i manje, umesto da nas bude sve više i više. Zahvaljujem.

Kolega Aleksiću, nemojte da dezinformišete građane Srbije. Rasprava u pojedinostima će biti. To je sasvim sigurno.
Reč ima ministar dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Strategija za podsticanje rađanja usvojena je u decembru. To je bio formalno pravni osnov za pravljenje pre svega, akcionog plana, konkretizaciju mera i pripremu dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici.

Ne radi se o izmenama, radi se o dopunama. Moralo se pre svega stvoriti jedna formalno pravna osnova, morao se učiniti jedan ozbiljan proračun procena kojim finansijskim sredstvima se raspolaže i prosto anticipirati što će se događati u narednih 10 godina i kakvu to odluku treba da predložimo narodnim poslanicima koji će u krajnjem slučaju predlog zakona pretočiti u zakon. Vi ćete doneti odluku o tome da li je 10 godina dobar period, da li je podsticanje rađanja za prvo, drugo, treće, četvrto dete uredu. Bilo je nekih pitanja i o tome šta će biti sa petim detetom.

Znate, Svetska zdravstvena organizacija, dakle, struka medicinska kaže da je za zdravlje žene do broja četiri rađanje i poželjno i korisno, da je sve što je iza toga rizik po zdravlje žene i mi smo se prosto držali jedne stručne sugestije, a jedinicama lokalne samouprave predložili da za slučaj da se iz pete trudnoće rode blizanci, da predvide iz svojih finansijskih sredstava, mogućnost finansiranja na isti način kako je to i kod četvrtog deteta.

Sa druge strane, kritike na to da mi stalno menjamo zakone, pa ne menjamo. To što smo dopunili ovaj zakon, možda smo mogli ići sa nekim potpuno drugim zakonom koji će imati jedan, dva, tri člana samo, ali verovatno bi kritika bila ista. Zašto jedan takav zakon, zašto nije u sklopu već donetog ranije. Znači, radi se o podsticanju rađanja, radi se o jednoj formalnoj proceduri, ali suštinskoj proceduri, proceni kojom će dinamikom Srbija ići narednih 10 godina i šta možemo garantovati u narednih 10 godina?

Sugestije da detinjstvo prestaje do 18 godine, iako ima stavova kad u stvari dete postaje adolescent, odnosno tinejdžer, su takve da se u ovom momentu uradilo ono što je bilo realno.

Najbitnija karakteristika ove Vlade je što ponuda zakonskih rešenja polazi od realnih, a ne od onih osnova koje treba nekom da se dopadnu ili ne dopadnu. Znači, uzimajući u obzir vrlo realne parametre, predlažemo poslanicima da izglasaju ovaj zakon. Iskreno žalim, mislila sam da Zakon o finansijskoj podršci porodici neće biti problem ni za jednu opozicionu grupu. Poznajem i ljude koji su danas učestvovali u raspravi i prosto ne mogu da verujem da se nećemo složiti da je to jedan dobar korak. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić.
Izvolite.

Zahvaljujem i moram odmah na početku da izrazim zadovoljstvo zato što se ministar Đorđević vratio u raspravu, iz prostog razloga što njega nije karakterisao do sada konfliktan ili bahat odnos prema poslanicima opozicije, naprotiv, uglavnom korektan. Zaparalo uši, vrlo me je iznenadila njegova, na neki način prozivka opozicije u svom uvodnom izlaganju danas ničim izazvano. Dakle, u samom uvodnom izlaganju prevenirajući kako se izrazio, opozicionu zajedljivost po nekim pitanjima koje je očekivao u toku rasprave.

Stoga bih apelovala na ministra Đorđevića da ne upada u zamku dopadljivosti tapšačima i da nema razloga da prema opoziciji ovako nastupa, kao što sam rekla, ničim izazvan. Verujem da, ministre, imate svest o tome da ste ovde sa vašim saradnicima pred poslanicima, gde smo svi jednaki, i narodni poslanici pozicije i opozicije, da treba da vam bude cilj da što veći broj nas ubedite da podržimo zakone o kojima nas izveštavate i koje obrazlažete u ime Vlade i, isto tako, da ćete potom, ukoliko budu usvojeni, starati se o tome da oni budu primenjeni na adekvatan način, koji se odnosi na građane koji su glasali za ovu vlast i koji nisu glasali za ovu vlast i koji uopšte nisu glasali, na kraju krajeva.

Volela bih da se u vašem odnosu prema narodnim poslanicima vratite na onaj odnos koji smo ipak cenili i koji ste imali do jutrošnjeg uvodnog izlaganja.

Moram da kažem da su meni skrenuli pažnju zakoni u oblasti rada, i to naročito sada već malo duže prepričavani i obrazlagan zakon o angažovanju sezonskih radnika. Međutim, vi vrlo dobro znate, ministre, da nema adekvatnih rešenja i da je sve ovo pokušaj samo stavljanja mašne na fikus, ukoliko pre bilo kog, dakle, do ovog zakona, ovde je reč o novom zakonu ili izmenama i dopunama već postojećih zakona, se ne promeni, za početak, Zakon o radu, koji bi trebalo da bude najvažniji, bar u normalnim državama, a koji je, nažalost, u Republici Srbiji zasnovan na robovlasničkim principima, imajući u vidu da nigde nije lakše otpuštati radnike nego u državi Srbiji, da oni koji se ohrabre da pravdu traže pred sudom, poneki je i dobiju, nailaze posle na situacije u kojima se odluke suda ne izvršavaju ili se u nedogled odlažu.

Takođe, moram da kažem, pre ulaska u detaljnije obrazlaganje u ime Kluba samostalnih poslanika, o zakonu koji sam pomenula. Dakle, o sezonskim radnicima. Postoji jedan zakon koji je bio blizu toga da naš poslanički klub podrži, a to je izmena Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koji je opravdavajući u novom normiranju. Međutim, postoji jedan deo zakona koji nismo mogli prosto da opravdamo, ili nismo videli da je obrazloženje adekvatno ili dovoljno za našu podršku, a to je činjenica da se mobing, odnosno zlostavljanje na radu i diskriminacija sada pridodaju u nadležnost miritelja. Inače, to su individualni sporovi koji su najčešći, koji su najosetljiviji i koji naročito u odnosu poslodavca odnosno nadređenog i zaposlenog i mislim da ovo nije dobro rešenje, ili da će samo pokušaj miritelja, a ukoliko se ne dođe do obostrane saglasnosti, kako je ovim izmenama predviđeno, da samo produži rok i daljeg mobinga i da će situacija, naročito za zaposlene u problemu, biti sve neprijatnija.

Ono što je svakako fokus mog izlaganja i što je zakon za koji smatramo da je nepopravljiv, dakle da ga treba povući iz procedure, jeste već pominjani zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Prvenstveno se misli na sezonske radnike u poljoprivredu, dakle, na najtežim poslovima u poljoprivredi. Moram da kažem da je javnost bila u mogućnosti, evo tačno pre mesec dana, krajem maja, da bude i konačno javnim izjavama informisana o tome, a kakav je odnos ova vlast odnosno ovaj režim imala tokom poslednjeg vremena prema sezonskim radnicima, dobro je da je to postalo javno. To jeste zaista neobičan odnos, to jeste odnos kakav niko drugi nije imao prema sezonskim radnicima. Neki bi to voleli da kažu – prvi put u novijoj srpskoj istoriji. Ja ću stoga, evo, javni podaci, koji su izdati 29. maja, da pročitam i ovde, zbog ministra, resornog, i zbog mojih kolega i koleginica i naravno, zbog javnosti, a to je da smo mi saznali da je ovaj režim sezonskim radnicima za lokalne izbore u Vrbasu plaćao po 1.000 dinara dnevnicu da ne rade, ali da prodaju svoj glas za SNS.

Evo citata, citat iz javne informacije. Jedan grupovođa sezonskih radnika potvrdio je da je učestvovao u kupovini glasova za SNS na prošlogodišnjim izborima u Vrbasu. To je potvrdio i policiji. A kako je objavljeno 29. maja, policija je, kako je navedeno, počela da postupa po krivičnoj prijavi za kupovinu glasova na tim lokalnim izborima u Vrbasu. On je potvrdio, dakle taj grupovođa sezonskih radnika, da, citiram – u dogovoru sa poverenicima SNS radnike, umesto na njivu, razvozio je na biračka mesta, te da su za glasanje za naprednjake dobili dnevnicu od 1.000 dinara. Kaže čovek: „Rekao sam da su me kontaktirali ljudi iz SNS i rekli da za glas daju hiljadu dinara. Ja sam to preneo radnicima, ko bude glasao za SNS, dobiće dnevnicu bez rada. Nisu svi pristali, ali oni koji jesu, dobili su novac.“ Jedini je problem, ispada, pod navodnicima, ovom čoveku ispao što kaže – sada ću možda ja ispasti jedini krivac, a znam mnoge koji su to radili i za SNS i za SPS i rekao je da ga niko nije pripremio za mogućnost da će biti pozvan na razgovor u policiju. To je ono što postoji kao javna informacija.

Do sad, a nije isključeno da će tako biti i nadalje, ako smo svesni realnosti, da su radnici na najtežim poljoprivrednim poslovima bili u toliko teškoj situaciji da su bili spremni da za dnevnicu od jednog dana, za hiljadu dinara prodaju svoj glas da bi neko u njihovo ime odlučivao naredne četiri godine. Ovo je samo ilustracija da vidimo u kojoj se situaciji nalaze nadničari.

E, sad, ako se vratim na konkretna rešenja koja ste vi podneli u ovom zakonu, za koje sam se već izjasnila da je nepopravljiv i da smatram da ga treba povući iz procedure, jeste to što, gospodine ministre, vi ovde uspostavljate princip usmenog ugovaranja i ja mogu da razumem, sami ste rekli da niste pravnik, mogu da razumem da neke okolnosti za vas nisu prepoznatljive, ali sam sigurna da u vašem bliskom, profesionalnom radnom okruženju postoje vrlo stručni pravnici koji su morali da vam ukažu da je uspostavljanje usmenog ugovaranja nakon vekova razvoja pravne nauke nešto što je najnebezbedniji, najnesigurniji odnos između bilo koga ko treba da bude strana u tom ugovaranju, bez obzira da li su u pitanju u ovom slučaju sezonski radnici, njihovi poslodavci ili je neki drugi odnos odnosno drugi profil ugovornih strana u pitanju.

Morali su da vam kažu, takođe, da nije tačno da su pozitivna iskustva nekih zemalja koje su isto uspostavile u jednom trenutku princip usmenog ugovaranja pozitivna. Moraju da vam kažu da su iskustva pokazala da su ta rešenja prokažena u međuvremenu i da se radi na tome, neki su već to učinili a neki rade na tome da ih što pre izmene. Naravno, život je brži od zakona i vi ne možete i potpuno mi nije jasno po kom osnovu nama sada govorite da ćete možda uoči sledeće sezone letnjih radova, dakle do sledećeg leta, možda i izmeniti ugovor odnosno ovaj zakon ukoliko se ispostavi da je on problematičan, a to ne činite sada, kada vam se toliko puta i za već neka ponovljena rešenja ukazuje da ih treba prihvatiti, zato što ovaj zakon, na ovaj način napisan, je zakon koji zapravo štiti prava poslodavaca a ne sezonskih radnika.

Takođe, morali su da vam objasne da je to usmeno ugovoranje, kao što sam rekla, ostalo daleko van pravne nauke još u doba starih Rimljana. Znate, tada su se usmeni ugovori sprovodili tako što se pojave svedoci, pojavi se čovek sa vagom, strane u usmenom ugovaranju obećaju jedna drugoj neku obavezu. Ja kažem – ja sam Zoranu Đorđeviću, evo, pozajmila hiljadu dinara, on će mi vratiti za mesec dana. Posle mesec dana Zoran Đorđević dođe i kaže – otkud, nije meni ona uopšte pozajmica hiljadu dinara.

Zbog toga su i stari Rimljani počeli da zapisuju obaveze i ono što se izgovori prilikom usmenog ugovaranja. Dakle, pisani trag je bio jedina garancija šta je dogovoreno. E, tako su nastali zakoni. Dakle, zakoni su nastali zbog toga da ljudi ne bi lagali i varali jedni druge, zato što je usmeni ugovor najnebezbedniji. To je član 5, koji posledično izaziva niz drugih normi i koje dodatno, naravno, čine ovaj zakon neodrživim.

Usmenim ugovorom se smatra trenutak kada radnik pristupi na rad prihvatajući pre toga predstavljene uslove od strane poslodavca. Nigde se ne evidentira ni šta su oni dogovorili, ni koja je cena dnevnice, odnosno sata, ni da li će on imati pauzu na koju bi trebalo da ima pravo od 30 minuta, apsolutno ništa, osim elementarnih ličnih podataka.

Naredna stvar koju onda pretpostavljate jeste da poslodavac, na zahtev tog sezonskog radnika, može da izda potvrdu gde će biti navedeni podaci da on radi. Ali, u toj potvrdi, koju izdaje maksimalno dva meseca kasnije, dakle, sa kojom taj sezonski radnik, koji možda radi mesec dana ili deset dana, ne može da uradi ništa, uopšte ne mora da znači da tu neće biti lažirani podaci. Možda će oni usmeno da se dogovore da će radnik da radi za 200 dinara na sat, a onda će poslodavac dva meseca kasnije da navede da ga je angažovao da radi za 100 dinara na sat, a svedoka nema. Usmeni dogovor je samo između nadničara i poslodavca. I ko će da garantuje? Inspektor rada koji je navodno ovde zaštitnik prava sezonskih radnika. Na osnovu čega će taj čovek da zaključi šta je bio dogovor, šta je bio usmeni ugovor na – majke mi? Pa, to ne može da prođe nigde.

Dakle, ne postoji nijedno tumačenje najboljeg pravnika na svetu koji će reći da ovaj zakon obezbeđuje i garantuje poboljšavanje uslova rada i prava sezonskih radnika i to je potpuno jasno. Naravno, da ne govorim o ucenjivačkom potencijalu određenih odredbi gde poslodavac jednostrano može da otkaže ugovor sezonskom radniku, tako što će odmah da zaposli sledećeg i naravno da će ovaj prvi u strahu od posla da pristane na sve. Dakle, ne postoji u toj evidenciji niti iznos zarade, niti znamo da li će se plaćati na ruke ili možda postoje neki obračuni zarada, koji bi opet bili neki dokaz.

Moram takođe da kažem da uopšte ne razumem kako ste došli do zaključka da ovaj zakon ubrzava ili olakšava angažovanje rada sezonskih radnika, ako vam je s jedne strane bio cilj da kroz usmeni ugovor izbegnete formalnosti, a onda s druge strane uvodite niz formalnosti bukvalno u sat za poslodavce. Nije mi jasno kako niste predvideli rešenje da se jednostavnim formularnim ugovorom, jednakim ili tipskim za sve, ovaj odnos reguliše, ali vi ste sve to izbegli i zapravo zaštitili uglavnom prava poslodavaca, ukoliko uopšte i budu savesni da prijavljuju sezonske radnike.

Ostalo mi je još malo vremena samo da se osvrnem i na nekoliko vrlo zanimljivih teza koje su ovde iznete u delu obraćanja o populacionoj politici.

Koristim priliku da apelujem i na ministarku Đukić Dejanović i na ministra Đorđevića – dajte, učinite sve, sav mogući uticaj uložite na ministra prosvete i na ministra zdravlja da se to reproduktivno zdravlje uvede jednom u školski sadržaj. Vi ste nama, ministarka, govorili o obrazovnom nivou žena da treba da se podigne, slušali smo od ministra o statistici, o kiretažama, o neželjenim maloletničkim trudnoćama itd. Nisu u pitanju žene. Mi moramo da se bavimo adolescentima, dakle, i devojkama i mladićima, koji su, naravno, zajedno u tome.

Reproduktivno zdravlje nije samo pitanje reprodukcije. Mi se svi rađamo kao seksualna bića, dakle, sa reproduktivnim organima. Izbor je ljudi da li će se reprodukovati ili ne, ali mi moramo jednako da se staramo, i oni koji to žele i oni koji to ne žele i oni koji žele a ne mogu, a vi znate da je najbolja mera prevencije i od neželjenih trudnoća i od posledičnih steriliteta itd. uvođenje reproduktivnog zdravlja i tih sadržaja ne samo u srednje škole, nego u više razrede osnovnoškolskog obrazovanja. Tu nema druge. Nema prakse, nema države koja nije pokazala da je to najbolja mera prevencije.

Ja vas molim da založite svoje autoritete da se što pre to primeni u Republici Srbiji, bilo kroz neko pilotiranje, bilo kroz neki alternativni sadržaj. Ali, svest o tome ili objašnjenje da klinci ili mladi znaju sve nije tačno. Molim vas, pogledajte statistike instituta Zavoda za javno zdravlje od Vojvodine pa preko Beograda, videćete koliko ne znaju o elementarnom reproduktivnom zdravlju, nemaju pojma o elementarnim stvarima. Informisanje preko interneta je, znate i sami, često parcijalno, netačno, nedovoljno i s druge strane, ja ne spadam u te roditelje, ali razumem roditelje koji nemaju znanja, nemaju hrabrosti, na kraju krajeva, da sa svojom decom razgovaraju na ovu temu.

Mislim da je obrazovni sistem ključan, znači, ne zdravstvo, ali u mreži ovih ministarstava, kroz obrazovni sistem, da je to jedina mera ne samo prevencije loših situacija i opasnih u kojima se žene mogu naći, kao i mladići, naravno. Mi ovde potpuno zapostavljamo momke. Kada neko kaže reproduktivno zdravlje, svi prvo pomisle na neželjenu trudnoću neke mlade devojke ili srednjoškolke, zato što je njena trudnoća vidljiva, znate, a niko se ne bavi urološkim problemima momaka, raznim drugim problemima koje adolescenti zaista imaju bukvalno na svakodnevnom nivou, a u tom su nekom uzrasnom periodu kada ne dele sa autoritetima svoje probleme i kada je vršnjački odnos taj koji je ključan, naravno, ali mislim da je sistem obrazovanja najobuhvatniji, jer to je ključ. Dakle, nealternativno idite u neke zavode ili izmestite se, naročito u malim sredinama, znate da su mladi stigmatizovani čak i ako nemaju problem, a odu po informaciju u neko savetovalište. Dakle, da, doći im na noge, u obrazovni sistem koji je najobuhvatniji i to je prava mera, što ne znači da isključuje mere o kojima ste vi govorili, ali mislim da je ovo lekcija broj jedan, a sve ovo ostalo je nadogradnja. Zahvaljujem.

Reč ima ministar dr Slavica Đukić Dejanović.
Izvolite.

U poslednjem delu sadržaja vašeg učešća u raspravi zaista bih se potpuno složila. Naša tradicionalna porodica prosto probleme reproduktivnog zdravlja i seksualnosti ne prihvata kao temu koja joj može biti značajna, a i te kako je značajna za sve članove porodice.
U tom smislu, slažem se sa vama da obrazovni i zdravstveni sistem moraju u okviru svojih reformskih koraka napraviti jedan prodor upravo u javno zdravlje i u okviru javnog zdravlja više znanja o reproduktivnom zdravlju, i to na svakom nivou, od predškolskog perioda kada se uči porodično stablo i odnos brat-sestra, dečak-devojčica i stiču elementarna znanja, do onog u osnovnoj školi, jer početak seksualnog života i među našim mladim sugrađanima je znatno niži nego što je bio ranije, a prvo rađanje je odloženo za znatno kasniji period.
Ono što smo uradili u prošloj godini, to je da smo uspeli da, u saradnji sa ministrom Šarčevićem, u okviru predmeta fizičko i zdravstveno obrazovanje u petom razredu osnovne škole, što je potpuno nedovoljno, uvedemo i časove znanja o reproduktivnom zdravlju i razgovor o polno prenosivim bolestima.
Koliko je tema koju ste pomenuli zaista važna, govori i činjenica da je kod nas jedan od skoro najčešćih karcinoma kod žena karcinom grlića materice, koji je u jednoj dalekoj Australiji među karcinomima bio zastupljen pre deset godina sa 22% i samo zahvaljujući primeni vakcine protiv HPV-a sveden na 1,1%.
Prema tome, teme se jako prepliću. Ne možemo biti istovremeno pobornici antivakcinalnog lobija i tražiti da nam znanja o reproduktivnom zdravlju budu moderna i savremena.
Moramo se prosto držati pravila struke. Zbog toga i ministar zdravlja, i ministar obrazovanja, i ministar za rad i socijalnu politiku, i ministar za životnu sredinu i svi mi ovde skupa moramo razmišljati na način kako da nivo opšteg znanja podignemo.
Pomalo je bolno, ali je činjenica da bez obzira koliko volimo jedni druge i našu Srbiju, da nam je nivo opštih znanja, posebno u ovim osetljivim oblastima, jako nizak i svi bi da neko drugi krene da radi, ali ne on sam. Zbog toga vrlo podržavam vaše učešće u raspravi da bez uvođenja u obrazovni sistem tema vezanih za reproduktivno zdravlje i bez edukacija budućih roditelja, koji moraju prosto taj jedan stereotip razviti, da je tabu tema razgovor o svemu tome u porodici, jer dete ipak najviše vremena provodi sa svojim vršnjacima u porodici i u školi.
Dakle, to su neke sredine gde se stiču prva znanja. Dečaci i devojčice sa 10 do 14 godina, u proseku sa 12 godina, treba da budu jako informisani o svemu da ne bismo govorili o maloletničkim trudnoćama, o sekundarnom sterilitetu, o karcinomu grlića materice koji može biti, ako se primeni po našem zakonodavstvu preporučena vakcina, jer ima problema kao što vidimo i sa obaveznim vakcinama, ako se sve to primeni, možemo zaista napraviti suštinski korak napred i u pitanjima vezanim za bar manje sekundranog steriliteta i bolesti koje odnose živote i u fertilnom periodu, a svaki život je važan i svako dete je važno.

Reč ima ministar, gospodin Đorđević.

Kada je reč o nacrtu zakona o sezonskom zapošljavanju, pojednostavljenom, moram da vam kažem da postoji Zakon o obligacijama, Zakon o usmenom dogovoru i on po Zakonu po obligacijama postoji i dan danas. On se koristi i dan danas i onaj ko sklopi dogovor, jednostavno ako ga ne isplati onaj ko je trebao tog dana, sutradan neće da se pojavi. Sad po ovom Zakonu mi smo predvideli da taj usmeni dogovor jeste nešto minimalno što po zakonu njemu pripada, može samo da bude više od toga, a on, kao što sam vam rekao može na kraju dana i sam ili uz pomoć nekog drugog da proveri da li je njemu to uplaćeno i da li je stvarno prijavljen. I od toga zavisi da li će sutra doći na posao. Mislim da u tim slučajevima onome ko je angažovao te ljude, loša, da kažem, loša vest da se nešto ne uplaćuje, ako se brzo proširi među te radnike, mislim da će dovesti do toga da taj ko ne uplaćuje njima ono što treba, dođi na loš glas i da jednostavno neće moći da nabavi radnike u budućnosti. Tako da ni njima neće biti interes.
Takođe, kažete, zašto usmeni dogovor, pa valjda svi idemo ka tome da pojednostavimo što više. Vrlo teško je i sami ste konstatovali da neke je stvari vrlo teško uraditi, a zamislite samo da od njih tražimo da i potpisuju ugovor, da štampaju ugovor u ne znam koliko primeraka i da kupuju ugovor od nekoga, a da pri tome ne znamo da li ti sezonski radnici će pročitati sve sitnim slovima i tek onda znati šta su potpisali. Ovako znamo da je njihov minimum koji treba da bude ispoštovan ono što zakon od njih traži i takođe da je minimalna cena rada 143 dinara po satu.
Tako da vrlo je sve merljivo i vrlo je sve proverljivo. Tako da radnik koji je angažovan vrlo lako može da dođe do saznanja kada završio radno vreme i kada dobije i kada bude isplaćen na ruke sa tim, vrlo lako može da proveri da li je sve ostalo ispošovano i da li će on sutra da se pojavi na poslu. Hvala.

Zahvaljujem.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom i nastavljamo sutra u 12,00 sati.
(Sednica je prekinuta u 19,20 sati.)