Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Većina kolega je već postavila pitanja koja smo mi želeli da postavimo, tako da ih ja ne bih ovom prilikom ponavljala.

Postavila bih pitanje ministru Đorđeviću i Ministarstvu za rad, a tiče se Zakona o radu, odnosno odredbe 53. koja reguliše prekovremeni rad. U odredbi, odnosno u članu 53. se kaže da je na zahtev poslodavca zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile. Ova viša sila, nažalost, podrazumeva da se, na primer lekari, policajci, pa čak i zaposleni u ovoj Skupštini, vrlo često izlažu tom problemu u kojem moraju da rade više nego što je to zakonom propisano.

Između ostalog, zakonom je propisano da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno i da zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad. Uzmite u obzir da jedan policijski službenik koji, recimo, radi kao inspektor u nekoj policijskoj stanici nije lako zamenjiv i s tim u vezi on svoje prekovremene sate može i te kako da premaši već tokom samo jednog vikenda, tako da mu svaki naredi prekovremeni sat u stvari nije plaćen.

Ono kako zakon, odnosno podzakonski akti ovo regulišu je tako da zaposleni dobijaju slobodne dane. Opet uzmite u obzir da su te osobe nezamenjive i u tom smislu oni ne mogu na kvalitetan način da iskoriste svoje slobodne dane na koje bi imali pravo.

Molim ministra Đorđevića da ozbiljno shvati ovaj problem i da shvati da postoji jedna velika grupa ljudi koja je osuđena da radi prekovremeno i da za taj prekovremeni rad ne dobija novac i da ne može nikako drugačije da ga nadomesti, da razmisli o izmenama Zakona o radu ili o nekakvom podzakonskom aktu koji bi regulisao ovo pitanje, jer naši građani žele da rade za novac, a ne za slobodne dane koje ne mogu da iskoriste.

Drugo pitanje, odnosno drugi zahtev bih uputila predsednici Narodne skupštine. Zamolila bih je da u najkraćem mogućem periodu održimo jedan kolegijum. Predsednici poslaničkih grupa bi morali da se sastanu, kako bi se ova situacija u Skupštini koju, evo, iz nedelje u nedelju živimo, prekinula. Narodna skupština trenutno zaseda u vanrednim okolnostima, ovo su vanredna zasedanja Skupštine, a mi imamo češća zasedanja nego što je to u redovnom sazivu, tj. u prolećnom ili u jesenjem sazivu. Predsednica Skupštine je dužna da održi kolegijum i ja predlažem da se to dogodi u najkraćem mogućem roku, s obzirom da je najavljeno da ćemo imati još neka zasedanja u ovom periodu.

Sve je veći broj amandmana koji se podnosi a koji nemaju apsolutno nikakav smisao. Juče smo gledali to prilikom usvajanja zakona, da se nijedan od besmislenih amandmana koji se masovno podnose ne usvaja. Ovaj problem mora da se reši. Ja razumem da je to teranje inata jednoj strani ove Skupštine i da će se u redovnom zasedanju nastaviti teranje inata, međutim, šta je cilj nas kao narodnih poslanika? Naš cilj je da donosimo zakone koji će biti u najboljem interesu građana Republike Srbije. Niti je jedna praksa dobra, niti je druga praksa dobra. I sa jednom i sa drugom mora da se prestane.

Apelujem na predsednicu Skupštine da održimo kolegijum, da se predsednici poslaničkih grupa zajedno sa njom dogovore kako ćemo u ovom, pa i u jesenjem i prolećnom narednom zasedanju nastaviti rad onako kako su nas građani za to i birali. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Macura.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, uvaženi građani Srbije, moje prvo poslaničko pitanje u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri usmereno je ka nadležnom javnom tužilaštvu koje pitam kada će reagovati i krivično procesuirati predsednika Vlade Republike Srbije Anu Brnabić za antiustavno delovanje protiv teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Srbije?

Nekada u Krivičnom zakoniku ova dela koje je počinila Ana Brnabić, nazivala su se izdajom i veleizdajom, ali su ta krivična dela izbačena iz Krivičnog zakonika i ostalo nam je samo tužilaštvo koje može da deluje zbog kršenja Ustava i povrede teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Srbije.

Mi smo doživeli da je predsednik Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, izjavila da je Kosovo bilo srpsko i Srbija, što znači da više nije, izjavila da nema kompromisa sa Albancima bez, ako mi tvrdimo da je Kosovo i Metohija deo Srbije, što znači da ona misli da Kosovo i Metohija nisu deo Srbije, da krši svoju zakletvu predsednika Vlade Republike Srbije i da treba da bude krivično gonjena.

Ja koristim ovu priliku da je pozovem da uradi jedini mogući moralni čin, a to je da podnese ostavku na mestu predsednika Vlade Republike Srbije, ako misli da Kosovo i Metohija nisu Srbija i da kompromis sa Albancima podrazumeva odricanje od Kosova i Metohije. Ona bi bila odličan predsednik Vlade ali nezavisnom Kosovu, s obzirom da se slaže sa tim da je Kosovo nezavisno i da nije više Srbija. Ovo je skandal i moramo hitno reagovati i ne dozvoliti da najviši državni funkcioneri krše Ustav i odriču se Kosova i Metohije.

Pitanje za predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ko mu je dao mandat da u nedelju ide u Brisel i razgovara sa ratnim zločincem, teroristom i separatistom, Hašimom Tačijem? Da li je ikada od ove Narodne skupštine Republike Srbije dobio mandat? Da li je ovde ikada predstavio svoju platformu za pregovore? Da li mi znamo o čemu on tajno pregovara sa svetskim zvaničnicima i o čemu tajno pregovara sa Šiptarima sa Kosova i Metohije? Da li su tačne izjave Hašima Tačija i njegovog savetnika Malićija, da se sprema konačni, pravno obavezujući sporazum o priznanju lažne države Kosovo? Da su od nedelje ovo finalni i završni razgovori na tu temu i da će Kosovo nakon ovih razgovora postati član UN i član NATO?

Da li, dakle, Aleksandar Vučić sa tim mandatom i ko mu je dao taj mandat ide u Brisel da bi dalje spašavao svoju političku karijeru i ispunjavao obaveze koje je preuzeo kada su njegovi zapadne mentori doveli na vlast 2012. godine? Jer, poštovani građani Srbije, ne zaboravite, Aleksandar Vučić nikada ne bi došao na vlast da iza njega nisu stale zapadne strane ambasade i podržale njegov dolazak na vlast zato što je on prihvatio čak ono što Boris Tadić nije želeo da prihvati, a to je da se odrekne Kosova i Metohije i da prizna lažnu državu Kosovo, što ovih dana doživljavamo finale i u narednim mesecima za rad opstanka Vučića na vlasti, on će očito biti spreman da potpiše sve što će mu biti potureno u Briselu.

I, da ne bude samo kritika, evo i predloga za ministra za inostranih poslova u formi pitanja, naravno i predsednika države, država Srbija treba da pozove rusku vojnu misiju koja bi došla na prostore Srbije i Kosova i Metohije i učestvovala u zaštiti srpskog stanovništva pred najavljenim progonima, posebno na severu Kosova i Metohije.

Jedinio rešenje da se zaštiti bezbednost građana Srbije na Kosovu i Metohiji, jeste dolazak ruske vojne misije, koja bi bila između ostalog stacionirana i na Kopaoniku i koja bi omogućila sigurnost za građane Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji.

Ja sam duboko uveren pošto aktuelni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić ima odlične odnose sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom, predsednikom Ruske Federacije, da bi Ruska Federacija automatski prihvatila dolazak ruske vojne misije u Srbiju, koja bi garantovala bezbednost građanima na Kosovu i Metohiji.

I odmah da dam i završni predlog, čim se povuče KFOR i NATO pakt sa Kosova i Metohije tog trenutka da se povuče i Ruska vojna misija koja bi ovim povodom trebala da dođe.

I konačno, kada će Vlada, da kažem, ispuniti svoje obećanje o smanjenju akcize na gorivo u Srbiji? Evo, sedam dana je prošlo od tog obećanja, nema više protesta, a nema ni smanjenja akcize i kada će ministar Stefanović da nam objasni kolika je to količina eksploziva koja je dovoljna da se podmetne za nečije ubistvo, a da ne ugrozi živote ostalih građana u centru grada prilikom te eksplozije? Hvala.

Zahvaljujem, kolega Obradoviću.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, postavljam pitanje ministru policije Nebojši Stefanoviću. Vidimo da je Beograd kao Čikago tridesetih i četrdesetih godina. Znamo da je Beograd drugi najnebezbedniji grad u Evropi posle Kijeva i to su sve katastrofalni podaci i to su sve posledice bahate i loše odluke SNS da se bezbednošću u Srbiji bave ljudi poput Vulina, Bratislava Gašića i ostalih.

Ja ne znam zaista i ne vidim ništa smešno u činjenici i ne znam čemu se smeju poslanici SNS i postavljam pitanje ministru Stefanoviću, šta će uraditi povodom katastrofalnog podatka da je 81 osoba izgubila život u poslednjih pet godina u Srbiji od kad je na vlasti SNS u mafijaškim obračunima.

Da situacija bude još gora po bezbednost svih građana Srbije, samo šest rasvetljenih ubistava imamo od 81 ubistva u poslednjih pet i po godina od kada je na vlasti SNS i siguran sam da je to alarmantan podatak i da ništa ne dužim građanima Srbije nije smešno.

Šta će uraditi SNS i ministar Stefanović povodom ovih podataka koji su jedni od najgorih podataka u Evropi, uz podatak da je Beograd drugi najnebezbedniji grad u Evropi. Jedini nebezbedniji grad od Beograda je kao što sam rekao Kijev.

Ono što je najbitnije vama, a to je da ste rasvetlili činjenicu o dve fotelje. Pronašli ste ko je 2000. godine ukrao dve fotelje i na to ste ponosni i ja vam čestitam, jer je to izgleda vaš krajnji domet, nažalost, po ovu zemlju. Postavljam pitanje, 81 mafijaško ubistvo se desilo u Srbiji u poslednjih pet godina, samo šest je policija, tj. ministar Stefanović i institucije ove zemlje rasvetlilo. Kada će se rasvetliti ostala ubistva i šta će ministar policije uraditi povodom ove katastrofalne činjenice?

Drugo pitanje postavljam premijerki ove zemlje i ministru Nedimoviću, postavljam pitanje ministru Nedimoviću da li će povećati subvencije poljoprivrednicima jer stanje u poljoprivredi, kao i u privredi i ekonomiji i u sektoru bezbednosti je alarmantno i katastrofalno zato što Srbijom upravljaju bahati i nestručni ljudi.

Subvencije su, dragi prijatelji, dragi ministre Nedimoviću, pošto njemu postavljam ovo pitanje, 2012. godine, tj. 2011. godine, subvencije za poljoprivredu su bile 14 hiljada dinara, sada su subvencije za poljoprivredu četiri hiljade dinara, 72% su smanjene subvencije za poljoprivredu, to je uradila SNS.

Cena maline 2011. godine je bila 235 dinara. Dolaskom na vlast SNS danas je cena maline 80 dinara. Srpska napredna stranka je smanjila cenu maline za 66%, pod uslovom da se malina otkupljuje, pošto se na mnogim mestima i ne otkupljuje.

Cena pšenice je 2011. godine bila 28 dinara, a sada je cena pšenice 17,70 dinara, što znači 37% je niža cena pšenice. Kukuruz je bio 24 dinara, a sada je 16,70 što znači da je 30% niža cena kukuruza, dok je cena nafte 73% veća, tačnije sa 95 dinara je nafta skočila na 165 dinara.

Poljoprivredni proizvodi su jeftiniji od 30 do 70%, a subvencije su niže za 72%. Kako poljoprivredni proizvođači da isteraju kraj sa ovim katastrofalnim cenama?

Još jednom moram da pitam sve ministre u Vladi Republike Srbije, kada će posetiti Smederevsku Palanku i pomoći ljudima u Goloboku, ljudima u Vlaškom Dolu, ljudima u Grčcu koji su pretrpeli katastrofalne posledice od katastrofalnog nevremena pre sedam dana? Za sedam dana niko nije našao za shodno da obiđe meštane Smederevske Palanke od ministara i da im pomogne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja neću pretiti crnim pojasom, treći dan, zato što se verovatno taj pojas oznojio. Ja imam crne čarape prvi dan. Dakle, prvo pitanje, da li je moguće izreći onakvu pretnju nekažnjeno u parlamentu Narodne skupštine? Zapretiti nekome crnim pojasem treći dan.

Idemo redom. Da li je tačno da je predsednik opštine Smederevska Palanka do pre neku godinu, gospodin Milojičić zvani „Hajnekena“ popio pet tona maline za jedno veče? Da se odgovori na to pitanje zato što je popio četiri stotine sedamdeset i nešto hiljada dinara za to veče, a cena maline te godine, a ovde je slagao je bila 90 dinara. Radi se o 2011. godini.

Dalje, da li je tačno da je 2011. godine cena pšenice bila 13 i po dinara a 2012. godine, što je pitanje, posle promena bila 26 dinara, ja ću priznati da je to bila sušna godina, da bi se kasnije ta cena ustabilila negde na 17, 18 i 19 dinara bez PDV i sa PDV?

Nadalje, da li je tačno da su subvencije 2006. godine bile negde 126 miliona evra ukupne, da su dve najveće subvencije kod njih 2011. godine bile 188 miliona evra, a da ova Vlada isplaćuje subvencije u nivou za poljoprivredu, za sve vrste poljoprivredne proizvodnje na nivou od 280 miliona evra, do 309 miliona evra i da li je tačno a je isplatila dug bivše vlasti u 14,2 milijarde? To je što se tiče poljoprivrede.

Što se tiče Jeremića, pitam Vladu, da li je tačno da je bol koji je naveo Aleksić gospodina Jeremića vredeo sedam miliona pet stotina hiljada i nešto dolara i da li je tačno da je od te sume svojoj supruzi, urednici TV Dnevnika, Nataši Jeremić, u „Siti banku“ uplatio 650 hiljada dolara? Dakle, pitanje je jasno i glasno.

Dalje, da li je tačno da je u vreme proglašenja kosovske nezavisnosti koja je urađena u dogovoru između Jeremića, Tadića, američke ambasade, itd, čuveni bibliotekar za 50 hiljada evra koje dobio od Kolubare, od rudnika, ćutao i ništa nije preduzeo? Radi se o Bošku Obradoviću, čuvenom portparolu čačanske biblioteke u vreme proglašenja lažne države Kosovo i Metohije? Da li je tačno da ništa nije preduzeo i da je dobio 50 hiljada evra od Kolubare da se ne bi bunio?

Takođe, po pitanju navijača, navijački patriotizam ne zna za granice ponekad, ali navijati i voleti svoju zemlju nije zabranjeno, dakle, bez obzira da li imate čarape prvi dan ili crni pojas treći dan. Dakle, da li je dozvoljeno da zbog navijačke ljubavi prema svojoj državi, prema svojoj fudbalskoj reprezentaciji prozivati članove porodica predsednika Republike ili bilo kog političara?

Dakle, država Srbija je posebno provocirana fudbalska reprezentacija. Ako se sećamo Morine i njegovog drona, koji je bio iznad stadiona u Beogradu, sa zastavom velike Albanije, ako pojedini članovi Švajcarske reprezentacije nose obeležja lažne države KiM na kopačkama, da li je neki prekršaj ukoliko neki naš komentator uzme neku rusku kapu i time podseti metaforički na određenu bitku, koja nije bila fudbalska, ali je to samo metafora? Da li je to nešto kažnjivo ili je i dalje zabranjeno gajiti ljubav prema svojoj reprezentaciji, uprkos provokacijama, čak i švajcarskih reprezentativaca i kad uzmemo onog Morinu koji je ovde istakao zastavu velike Albanije? Dakle, da li je ta ljubav dozvoljena ili nije i dokle će se trpeti kriminalizacija članova porodice predsednika Republike u ovom slučaju samo zato što navijaju za svoju reprezentaciju?

Na kraju želim da vas podsetim da sam postavio pitanje – da li je tačno da je u Sremu 90-ih godina ubijeno 25 Hrvata, kao što tvrdi DS ili poslanička grupa i proterano 35.000? Da li je to tačno, kao i da mi se dostavi spisak žrtava? Ako je tačno i ako nije da mi Vlada jasno i glasno odgovori na to pitanje koje sam postavio dva puta. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Juče smo čuli jednu lepu vest, a to je da je Liberija povukla priznanje nezavisnosti Kosova. To je čini mi se, ako se ne varam, četvrta država u poslednjem periodu posle Gvineje Bisao, Surinama i Sao Tome i Principa da je povukla priznanje nezavisnosti Kosova. Mene zanima kada će Ana Brnabić da povuče priznanje nezavisnosti Kosova?

Ana Brnabić je u nemačkom dnevniku Velt izjavila kako je Kosovo bilo Srbija, i to je već nekoliko dana, tj. poslednja tri dana tema neprekidna u našoj javnosti i javnost je sa opravdanjem zabrinuta. Kako može predsednik Vlade da govori o delu teritorije Republike Srbije kao da je to nešto što je bilo u prošlosti, a da u ovom trenutku ne pripada Srbiji? Ono što je još sumnja - šta je to rezultat ovog unutrašnjeg dijaloga i čime se rukovodi državno rukovodstvo na pregovorima u Briselu, budući da već dve godine traje tzv. unutrašnji dijalog gde je Nacionalni konvent o EU pozvaniji i ima više legitimiteta da da svoje mišljenje o KiM, nego što je to Srpska pravoslavna crkva?

Dakle, o KiM treba da se govori u Narodnoj skupštini. Narodna skupština je nosilac suverene vlasti u Republici Srbiji i jedino tu može da se napravi neki konsenzus, a ne u konventima, fondovima za humanitarno pravo i sa Ženama u crnom itd. Dakle, ne izmišljeni dijalozi, nego Narodna skupština.

Isto što zabrinjava je izjava tzv. predsednika republike Kosovo, inače šiptarskog teroriste, zločinca i trgovca ljudskim organima, koji je rekao da je sledeći susret Aleksandra Vučića i njega u Briselu početak finalne faze pregovora koja treba da se završi potpisivanjem pravno-obavezujućeg sporazuma između Republike Srbije i tzv. republike Kosovo. Zašto javnost, ukoliko je to istina, te informacije dobija iz izjava šiptarskog teroriste Hašima Tačija, a Skupština Republike Srbije o tome nije obaveštena?

Predsednik Republike Srbije predstavlja zemlju u inostranstvu, ali nije ovlašćen i nema legitimitet da bilo šta radi bez saglasnosti većine narodnih poslanika ili kvalifikovane većine ukoliko tako Ustav propisuje i mora da dođe u Narodnu skupštinu, pa da čuje šta je stav Srbije o Kosovu, a ne da priča u dijalozima.

Isto što se pojavilo pre neki dan kao zabrinjavajuća informacija i sa tim u vezi bih postavio pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, direktorima VBA i VOA, kao i direktoru BIA, a to je da u Srbiji operiše više od 60 tajnih službi, uglavnom iz zemalja zapada, koje su, kao što i znamo, uvek subverzivno delovale protiv Republike Srbije i cilj im je uznemiravanje javnosti i širenje lažnih vesti. Dakle, šta radi bezbednosni aparat Republike Srbije po tom pitanju. Kako se angažuje i kako zamišlja da taj problem reši i, prvo, da li je to istina da ih ima više od 60?

Ono što je zanimljivo jeste da je jedna Srbija, mala zemlja u Evropi, sa sedam miliona stanovnika, zanimljiva više od 60 službi. Zašto to? Da li je cilj BIA možda prisluškivanje političkih protivnika, a ne rešavanje pitanja koja su od interesa za bezbednost Republike Srbije i srpskih građana? Hvala.