Poštovani gospodine predsedavajući, grubo je prekršen, ponižen, zgažen član 108. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji jasno kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine.

Znate šta, gospodine predsedavajući, ja ne mogu da se žalim na Marijana Rističevića, to je ispod svakog dostojanstva i nivoa, jer je svako njegovo obraćanje povreda Poslovnika o radu Narodne skupštine. Ja moram da se žalim na vas i zato i ukazujem na ovu povredu Poslovnika. Znači, ja veoma volim da razgovaram sa tim velikim junacima koji su sposobni da se obračunavaju sa damama, da vređaju dame i da na neki drugi način se junače. Ali, da to radi neko ko jedinu vezu sa selom ima to što je bio u rijaliti Farmi ili sličnoj varijanti, ili što se na neki drugi način bavio robnim rezervama, zbog čega je njegova supruga morala da nosi nanogicu u svoje vreme…

(Isključen mikrofon.)

Kolega Obradoviću, mislim da je zabranjeno po Poslovniku da vređamo članove porodice i da vređamo na ličnoj osnovi naše kolege.
(Boško Obradović: Da. Niste primetili kada je on vređao.)
Ne, nisam ništa primetio. Primetio sam da vređate porodicu narodnog poslanika i molim vas, da vas ne bih kažnjavao, oduzeću vam to vreme od vremena poslaničke grupe. Hvala.
Gordana Čomić ima reč, povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povredili ste član 27. koji vas obavezuje da vodite računa o redu na sednici Narodne skupštine.

Narodni poslanik je u neuspešnom pokušaju da bude duhovit, dok razgovaramo o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, obraćajući se narodnoj poslanici, rekao – samo dođite, ako treba, naći ćemo vam mladoženju.

Ja znam da većini ovde to apsolutno ništa ne znači.

Narodni poslanici dobacuju – to je populaciona politika. Ne, dame i gospodo, to je najgora vrsta omalovažavanja svih žena, i ovih koje sede u sali i onih koje vas gledaju i slušaju. Biti ponosan na ruganje ženama sa rečenicom – naći ću ti ja mladoženju, u Narodnoj skupštini, je ona tačka u kojoj se vidi kako to izgleda kad nasilje zabavlja ljude.

Ne može niže da se padne. Može, ali onda su već toliko očigledne reči da bi verovatno i predsedavajući morao da reaguje. Ja ni na koju drugu vrstu reakcije i jezika u ovoj sali ne bih reagovala. Vaše je pravo da vodite sednicu, očekujući duh u kome će narodni poslanici jedno drugom preko vas svašta reći. Ali, ako prećutite da se ovde ženi kaže – samo dođi, naći ću ti mladoženju, onda imamo mnogo veći problem od sadržaja ovog zakona ili načina na koji vi ili ja gledamo sadržaj Poslovnika Narodne skupštine.

Hvala koleginice Čomić, znate da gledamo verovatno na isti ili sličan način.
(Gordana Čomić: Onda ne može tako da se ophodi.)
Ja sam razumeo kolegu Rističevića upravo na taj način kako ste vi rekli na početku vašeg govora, da je želeo samo da bude duhovit, da nije imao nameru da uvredi Dijanu Vukomanović.
(Gordana Čomić: Nije želeo da bude duhovit, želeo je da vređa, omalovažava koleginice. To je želeo, uz podršku većine u Skupštini.)
Da li želite da se Narodna skupština izjasni? (Ne)
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević, ponovo. Izvolite.

Član 103. stav 8.

Gospodine predsedavajući, vi ste zbog ovih zaludnih replika koje su trebale da liče na povredu Poslovnika trebali da oduzmete poslaničkim grupama po dva minuta.

Ja ne znam šta je sramota živeti na selu? Toliko nas žive na selu. Ne znam šta je sramota u ponudi – dođite da živite na selu, naći ćemo vam i mladoženju. Ima 300 hiljada neoženjenih muškaraca. To je samo jedna ponuda, nikakve tu uvrede nema. Naprotiv, nas sa sela vređaju, kao da smo mi ljudi treće, četvrte, „žnj“ kategorije.

Dakle, da sam rekao – dođite u Pariz, onda bi to bilo lepo, dođite na Himalaje, onda bi to bilo lepo, dođite na Maldive, to bi bilo lepo. Ja ne razumem zašto neko reklamira Poslovnik i tvrdi da je uvreda nešto što je sasvim prirodno za osobu koja se toliko zalagala za selo, poljoprivredu, težačke ruke itd. Pošto nas na selu ima veoma malo, pošto očigledno neko želi da pomogne, normalno je da ja ponudim takvu vrstu pomoći i ako bude trebalo, ja sam uvek na raspolaganju, ko god želi da živi na selu, ja ću mu pomoći, čak i u seoskim radovima, da se njive, eventualno, ako su zapuštene pripreme, itd.

Ali, vi ste dopustili da se ovde po ko zna koji put Boško Obradović prema mojoj supruzi obraća kako on hoće. Dakle, rečeno je da nosi nanogicu, a ovde je potvrda da ne nosi. Onda iz iste te grupe Vuka Jeremića potomka je izrečeno da je bila na robiji. Evo potvrde da nije. I ubuduće, ko god bude želeo da vidi ove potvrde, a zdravlje joj je ozbiljno ugroženo, može ovde da dođe i da proveri. Moja žena nije radila u javnom sektoru kao žena vuka potomka i neće držati konferenciju za štampu i da se rasplače da bi njene koleginice to prenele. Hvala. Ne tražim da se glasa.

Hvala kolega Rističeviću.
Videli ste i sami da nisam dozvolio da rasprava krene u tom pravcu da se narodni poslanici vređaju na ličnoj i na porodičnoj osnovi, a pogotovo članovi porodica. Izvinjavam se.
Oduzeo sam vreme od poslaničke grupe Bošku Obradoviću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Molim još jednom narodne poslanike da ne vređaju članove porodice naših kolega.
Dijana Vukomanović, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem se potpredsedniče.

Upravo ste sada krenuli u dobrom smeru, ali mislim da pravdu ne delite jednako. Pozivam se na član 106. koji govori da može da se na sednici govori samo o tačkama dnevnog reda. Tačke dnevnog reda su ratni memorijali, a pošto jedan od kolega govori u posprdnom kontekstu, ironičnom kontekstu o nekim potomcima, ja sam u mom izlaganju rekla da je država partnerstvo svih onih i nas koji živimo i oni koji su živote dali i čije su kosti rasute ne samo u Srbiji, nego i po teritoriji bivše Jugoslavije, da podsetim čijih je Vuk Jeremić ljudi potomak, da se setim familije Pozderca, njegovog pradede koji je dobio od Izraela plaketu – pravednik međunarodne … (Isključen mikrofon.)

Koleginice Vukomanović, vi sada replicirate na konto pominjanja…
(Dijana Vukomanović: Govorim o ratnim memorijalima.)
Pa da, pominjete Vuka Jeremića i njegovo porodično stablo.
Neću dozvoliti da rasprava ode u tom smeru. Možemo i mi da postavimo pitanje – da li je on platio porez, a ne ko mu je deda i pradeda.
Hvala.
Doktor Slavica Đukić Dejanović ima reč.

Ja bih prosto, samo istine radi, znate, Vlada Republike Srbije radi apsolutno u punom kapacitetu i htela bih da obavestim poslanike i javnost da nikakvih raskola u radu nema, posebno kod ovako važne zakonodavne materije koja je danas na dnevnom redu. Ministar poljoprivrede ne samo da je aktivno učestvovao, nego i pisanim putem dao saglasnost na tekst ovog zakona.

Dakle, potpune su insinuacije da Vlada radi nekako disharmonično, multisektorski rad je pravilo rada u Vladi i, naravno, ljudi imaju pravo na različita mišljenja, ali u ovom konkretnom slučaju morate mi verovati da je ministar poljoprivrede apsolutno stao iza svake crte, tačke i zareza u ovom zakonu.

Hvala, profesorka.
Gospodin Hadži Stošić. Izvolite.
Prijavite se, molim vas.