Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, u Srbiji kada neko želi da učini nešto dobro ne treba da očekuje da mu ovi iz saveza kako to zovu lopuža, prevaranata, varajića, pelješanovića, sklone kamen sa puta. U Srbiji ako želiš da učinih nešto dobro od takvih možeš da očekuješ samo da ti navaljaju još veći kamen na put.
Ovde smo po pitanju memorijala slušali šta je sve stranka bivšeg režima oslobodila. Ja ću pokušati da navedem glavne stvari koje su oni oslobodili. Agrobanka razvojna banka Vojvodine, oslobodili su je od para. Elezović onako napuni novčanik, kad je sklopio novčanik ovi su se njegovi setili šta su sve oslobodili, ali su zaboravili da nam objasne s koje strane šaltera su pljačkali banku. Kada su je pljačkali, to su radili sa unutrašnje strane. I oni su borci za slobodu, oslobodili su građane celokupne imovine društvene koja je trebala da pripada svim građanima. NJima treba podići spomenik.
Oni su oslobodili Popince. Sećam se lepe NJanje i njene starije drugarice, kada se upale na dan izbora, onako bunovne ranom zorom, u Popince pred biračko mesto, da oslobode Popince.
Žao mi je što gospođa ministarka nije tu, 300 mladića u Popincima se radovalo toj slobodi. U centru sela stoji ludi kamen i svi su molili da lepa NJanja stane na taj ludi kamen u pratnji majke, ne bi li se neko od njih oženio, zasnovao porodicu, dobio decu, itd.
Međutim, gle čuda, lepa NJanja i njena starija drugarica mati nisu hteli NJanju udati. NJanja je dala intervju, napala SNS i vladajuću koaliciju i napustila tek oslobođene Popince i ostavila u žalosti 300 neženjenih momaka.
Sad kad ja kažem da te momke treba oženiti, da treba sprečiti belu kugu, posebno na selu, onda se svi oni pobune i kažu - vidi mrzi ovog, mrzi onog, srpska ova vladajuća koalicija hoće nekome da pomogne da zasnuje brak na selu. Ja mislim da nas na selu niko ne mrzi. Ja mislim da je bela kuga najgore etničko čišćenje i najefikasnije, a da je agresija kolevkama najuspešnija agresija i mi kao narod, posebno mi koji pripadamo većinskom narodu, to treba da znamo. Zato ja podržavam sve mere, ma koliko one uspešne bile u tom cilju, samo nemojte da klonirate ove, posebno nemojte gospodina kradulovića.
Što se tiče memorijalnih stvari i ovih oslobodilaca, ja moram da pokažem nešto, jer tu uvek možemo da se prevarimo. Ovo je, gospodine Martinoviću, britanska reprezentacija 1938. godine, koja salutira Hitleru. Godina 1938. Mali su oni revidirali tu svoju istoriju i svoju ulogu, posebno na Balkanu. Ali, ja nisam tu da zaboravim. Ni na kraj pameti mi nije da dopustim da se bilo koji spomenik podigne ovim britanskim herojima, koji su bili dobrovoljni davaoci srpske krvi uglavnom i tuđe krvi.
Ali, s tim u vezi sa fašizmom, nemoj da dopustimo ni ovo, a molim kamere da to prikažu, ukoliko žele, naravno da oni izbegavaju, verovatno imaju neki svoj usmeni sporazum, kako beše ono, ugovor. E, sad, pogledajte kad neko ko je navodno oslobodilac, kad neko u Beogradu salutira, a meni ova osoba liči na onu Helgu koleginicu, Oto her Flika iz one serije o fašizmu. Evo, pogledajte. Ovo je čist nacistički pozdrav ili pozdrav za doma-ćicu spremni. Verovatno da to ide uz onu izjavu da je hrvatska „Oluja“ bila humanitarna akcija i legitimna akcija. Verovatno taj pozdrav ide uz ovo. Ali, nemoj da nam se desi da onim oslobodiocima i ovoj oslobodioci koja je oslobodila Rim, kad je bila tamo ambasadorka, a da zapamtite Rim nije Krim.
Ja sad ne znam da li je ona kod Vuka Jeremića, verovatno jeste. Da li je Vuk Jeremić protiv EU ili je sad gospođa Sanda postala ljubitelj EU? Nešto tu nije u redu.
Ali, kad smo već kod nadnica, ja pozdravljam što socijalni slučajevi ne gube socijalnu pomoć, kada dođu da budu sezonska radna snaga, jer su to do sada izbegavali. Ja sam bio više za hrvatski model, ovo je mađarski, ali moram da pozdravim neka rešenja, a jedno je niska poreska stopa. Te dve stvari svakako pozdravljam, naravno, intenciju da se dođe do sezonske radne snage, jer žito trudu rodi, a grozdovi u muci vise. Dakle, bez te muke u odgovarajućem vremenu u nekoliko dana, ukoliko to ne uradite, vi imate veliki problem.
Nekad čak nema dovoljno radne snage, pa i ona uvozna sezonska radna snaga dobro dođe, da bi se plodovi ubrali i da ne bi trulili itd. Ja da vas podsetim da je u toku u Sremu žetva, gde je žito poleglo i svaki dan pada kiša i postoji opasnost da totalno propadne. Ukoliko ne angažujemo sezonske kombajnere, mi smo u problemu.
Ali, ja vas pitam gde je nadničio Vuk Jeremić? To je naš najpoznatiji nadničar. On je, ovako, nadničio u Hong Kongu, bio jedno desetak puta, našao neke tamo gazde, nadničio i mora da je brao ono - brao sam od zlata jabuke. Verovatno su bile zlatne jabuke koje je on brao, kad je uspeo da u tom nadničenju ubere 7,5 miliona dolara i da kaže da je on to u nadnici zaradio kroz konsultantske usluge, a ja mislim da je to bilo pranje novca. Sramota je da se samo američka država bori protiv toga, a da mi kao inicijatori njegove te aktivnosti, da vas podsetim da sam pre godinu i po dana, daleko pre predsedničkih izbora, postavio pitanje o transferu 1.335.000 dolara na njegovu agenciju za konsalting i da sam postavio pitanje 1.449.000 dolara za Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.
Oni su rekli da to nije tačno. Ministarstvo finansija je zatražilo zamolnicom od Hong Koga i Amerike obaveštenja i to je rezultiralo kasnije čuvenom onom akcijom kad su njegovi sponzori, odnosno gazde gde je nadničio i brao zlatne jabuke, pali u ruke američke policije.
Mislim da je krajnje vreme da se to pranje novca ispita iznutra, tim pre što je urednici Dnevnika Nataši Jeremić na ime dnevnica isplatio 650.000 dolara u „Siti banku“. Mislim da je to ogroman minus ukoliko naša država ne pomogne istražnim organima u SAD da se to istraži.
Na kraju, da vam kažem, što se tiče sezonske radne snage, ovde smo čuli mnoge koji su govorili o radu, trudu, znoju, muci, a da se niko od njih pošteno nije namučio, sem u saradnji sa nekim čudnim stranim službama. Mislim da je vreme da oni znaju, a to hiljadu puta podsećam da ta aktivnost ne valja, da to nadničenje ne valja, da sukob nas samih sa sobom, tu sigurno gubimo mi.
Do uspeha se dolazi nekad teško, tankom granom. Kad se beru slatki plodovi, morate da se popenjete. Ne možete do slatkih plodova i uspeha doći liftom, niti možete doći merdevinama sa rukama u džepovima. Vreme moramo provoditi u trudu, radu, znoju, za plugom, strugom, a ne pod suncobranom na Havajima i Maldivima. Hvala.
