Hvala, dr Rančiću.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Govoriću o Predlogu zakona o ratnim memorijalima. Obzirom da je oblast zaštite ratnih memorijala u zemlji i inostranstvu u pravnom smislu pokrivena zakonima koji su doneti još u periodu postojanja SFRJ, u potpunosti podržavam inicijativu i predlog donošenja novog zakona o ratnim memorijalima koji će na celovit način regulisati ovu oblast. Tim zakonom biće uređena sva pitanja od značaja za zaštitu redovnog održavanja i investicionog održavanja i uređenja, uklanjanje i finansijsko održavanje i uređenje ratnih memorijala.

Pored toga, zakonom će se urediti uspostavljanje i vođenje propisanih evidencija, kao i druga pitanja od značaja za ratne memorijale u Republici Srbiji i naših memorijala u inostranstvu.

Zašto je donošenje ovog zakona važno? I ovim zakonom, kao i svim drugim koje smo doneli, SNS, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, pokazuje svoj bitno drugačiji odnos prema ovoj oblasti u odnosu na sve dosadašnje vlasti. Mi i ovim zakonom pokazujemo svoj domaćinski odnos koji je, recimo, žutoj vlasti bio potpuno stran i nepoznat. Mi i donošenjem ovog zakona želimo da pokažemo svoje poštovanje, potrebe očuvanja dostojanstvenog sećanja na žrtve i učesnike oružanih sukoba u prošlosti.

Naš cilj je učvršćivanje i dalja afirmacija principa rodoljublja, antifašizma, razumevanja, saradnje kao i borbe protiv antisemitizma.

Uređenjem i održavanjem ratnih memorijala, a pod tim pojmom se misli na vojna groblja, pojedinačne grobove, nadgrobne spomenike, spomen kosturnice, spomen kapele, spomen crkve, spomenike, javna spomen obeležja, spomen ploče, mesta stradanja, znamenita mesta i druge pijatetne simbole od značaja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, dakle, uređenjem i održavanjem svih navedenih ratnih memorijala na teritoriji Republike Srbije, ali i srpskih ratnih memorijala u inostranstvu, mi želimo da negujemo tradicije za buduća pokoljenja, jer i ratni memorijali predstavljaju jedan od identifikacionih kodova srpske nacije.

Za razliku od nekih nacija u našem okruženju koje neskriveno gaje neke druge vrednosti, mi afirmišemo antifašizam, rodoljublje, razumevanje i saradnju i podržavamo borbu protiv antisemitizma.

Republika Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u potpunosti odbacuje svaku relativizaciju zločina počinjenih nad nedužnim civilima u prošlosti, odbacuje sve pokušaje istorijskog revizionizma i rehabilitacije političkih organizacija oružanih formacija i pojedinaca odgovornih za počinjene zločine, kao i raspirivanje nacionalne, verske, rasne i drugih oblika mržnje. Istovremeno, poštujemo i afirmišemo princip ravnopravnosti i uvažavanja istorijskih, nacionalnih, verskih i drugih osobenosti.

Iz tih razloga važno je istaći da ovaj zakon ne dozvoljava izgradnju i postavljanje ratnih memorijala koji nisu u skladu sa istorijskim ili stvarnim činjenicima, koji vređaju opšte i državne interese, nacionalna i verska osećanja i javni moral. Zakon ne dozvoljava izgradnju ili postavljanje ratnog memorijala koji su posvećeni događaju koji nije u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije ili simbolizuje gubitak suvereniteta, teritorijalnog integriteta, celokupnosti i nezavisnosti ili slobode Republike Srbije.

Takođe, zakon ne dozvoljava izgradnju ili postavljanje ratnog memorijala licu koje je zastupalo fašističke, nacističke, šovinističke, separatističke ideje ili ideologije, kao i licu koje je bilo saradnik agresora, okupatora, njihovih saveznika ili potomaka.

Istovremeno, ovim zakonom poštuje se princip ravnopravnosti i uvažavanja istorijskih, nacionalnih, političkih, verskih i drugih osobenosti. On, pored svoje osnovne komemorativne funkcije, ima i nedvosmislen obrazovni značaj, a pozitivno će podstaći i razvoj turističkih potencijala Srbije.

Zaštita ratnih memorijala i mesta stradanja pokazuje poštovanje Srbije prema svojoj prošlosti i prema svima onima koji su izgubili život u oružanim sukobima. Srbija na taj način svojim hrabrim precima odaje zaslužene počasti, a redovnim održavanjem i uređenjem ratnih memorijala i nastojanjem da ona budu dostojanstvena, zauvek čuva sećanje na njih. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Stanija Kompirović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, prioritet Vlade jeste sprovođenje reformi i dalje investicije koje će dovesti do poboljšanja opšteg i poslovnog ambijenta, a sve u cilju da obezbedimo bolju budućnost.

Reforme aktivnih mera se sprovode kroz nacionalnu službu za zapošljavanje. Stopa nezaposlenosti se smanjuje, što dovodi primena novog Zakona o radu, a on je bio temelj i osnov napretka i rasta Srbije.

Novim Zakonom o zapošljavanju stranaca, koji je donet krajem 2014. godine, tj. decembra meseca, uređena je oblast zapošljavanja stranaca u slučajevima zasnivanja radnog odnosa. Zaključivanjem ugovora kojim se ostvaruje pravo po osnovu rada i samozapošljavanja propisani su uslovi i postupak izdavanja dozvole.

Zakonom je izvršeno usklađivanje sa relevantnom direktivom EU i Konvencijom o međunarodnoj organizaciji rada. Izmene i dopune će doprineti boljem pozicioniranju Republike Srbije u smislu uvećanog obima investicija, posebno angažovanje visoko kvalifikovanih stručnjaka koji obavljaju poslove od interesa za Republiku Srbiju, kao i poslove od međunarodnog značaja.

U periodu od početke primene zakona 2015. godine, posmatrajući izdate dozvole za rad strancu, uočeno je da se najveći broj dozvola izdaje strancima sa visoko stručnom spremom, što pokazuje da je najveći broj stranaca koji se zapošljavaju tehničke struke, a kroz gradove, najviše u periodu od januara do aprila 2018. godine beleži se grad Beograd, Novi Sad i Niš.

Predloženom izmenom zakona je potrebno za skraćivanje roka na 10 dana za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje i time se omogućava veća efikasnost pružanja usluga posredovanja od strane Nacionalne službe za zapošljavanje i utiče na pojednostavljanje administrativne procedure.

Izuzetno se može izdati strancu, kada je to u interesu Republike Srbije, da postoji prethodno pribavljena saglasnost ministra nadležnog za odobravanje privremenog boravka i ne može se izdati za period duži od 45 dana.

Ovo će doprineti stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja, a ima za cilj povećanje obima investicija, a samim tim i pozitivan efekat na budžet Republike Srbije.

Primena o upućivanju zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu i njihovoj zaštiti ima važnu ulogu u porastu poslovanja i predstavlja značajan izvor dodatnih deviznih prihoda za zemlje koje upućuju zaposlene.

Činjenica da Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja raspolaže podacima o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvu, koji poslodavca koji ih upućuje, nije potrebno duplirati baze podataka i ciljeve koji se postižu, treba da pojednostave i olakšaju postupak upućivanja zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu i poslodavac će se rasteretiti suvišnih administrativnih procedura.

Novo zakonsko rešenje prilagođeno modernom ekonomskom finansijskom pravnom sistemu smanjiće troškove preduzetniku koji upućuje zaposlene na privremeni radu u inostranstvu i dovesti do ukidanja dosadašnjih obaveza postupka upućivanja.

Srbija uspešno primenjuje svoju strategiju za suzbijanje sive ekonomije. Donošenjem zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima predviđeno je da kao jedna od mera akcionog plana Vlade bude borba protiv sive ekonomije i neformalnog zapošljavanja, predstavljaju izazove sa kojima se Republika Srbija suočava.

Neregistrovane aktivnosti nanose štetu poslodavcu, zaposlenom kao i državu. Neprijavljeni radnici su uskraćeni za osnov prava, prava iz penzijskog i zdravstvenog osiguranja. Država ne uspeva da naplati poreze i doprinose, a poslodavci koji posluju legalno imaju troškove poslovanja, pa zato sve strane imaju zajednički cilj da se bore protiv sive ekonomije.

Bolji položaj radnika treba da obezbedi zakon o pojednostavljenom zapošljavanju sezonskih radnika, naročito u sektoru poljoprivrede, te predviđa uvođenje pojednostavljenog načina prijavljivanja sezonskih radnika putem elektronske platforme, pa će poslodavce osloboditi obimne administracije, a sezoncima da ostvare prava po osnovu rada.

Država najviše pažnje poklanja rađanju, podizanju i vaspitavanju dece, o čemu moramo svi pojedinačno da brinemo i vodimo računa jer rađanje dece i stopa potrebe porasta obnavljanja stanovništva obeležava demografski razvoj Republike Srbije.

Opšti cilj održivog demografskog razvoja Republike Srbije je stacionirano stanovništvo u kome će sledeće generacije biti iste veličine kao postojeće. Rađanje dece ne bi smelo da pogorša ekonomski, a time ni društveni položaj porodica sa decom. Zato je uloga države posebno važna, finansijska pomoć porodicama sa decom, pa zato ostvarujemo roditeljski dodatak koji predstavlja podršku porodici, majkama po rođenju prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta. Zato pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podržimo sve predloge zakone koje nam je dostavilo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja. Zahvaljujem.

Hvala.
Balša Božović.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, a pre svega građani Republike Srbije koji nas pratite u televizijskom prenosu, dugujem radi istine i radi građana, pošto je jedan od današnjih poslanika opozicije izneo, reći ću slobodno tako, laž kada je rekao da SNS ne vodi računa o selima, ne vodi računa o onim ljudima koji tamo žive, koji treba da ostanu da žive, da stvaraju svoje porodice.

Zajedno sa svojim kolegama narodnim poslanicima sam bio u prilici da pre nekih nedelju dana budem u zapadnoj Srbiji i da sticajem okolnosti vidim i ta sela, o kojima oni kažu, nema nigde asfalta, što naravno nije tačno.

Za vreme vlasti lokalnih SNS i republičkih, 2018. godine u opštini Priboj, urađeno je 700 metara puta u Mažićima, korak, da kažemo, blizu manastira Orahovica prema selu Kučin. Zatim, u 2017. godini, Dragačevsko selo, Rasovac, zaseok Stevanovići, put od 1.100 metar. Tamo se inače nalazi mlekara „Gaj“, koja dnevno preradi više od 5.000 mleka i ima više od 100 kooperanata sa kojima sarađuje. Naravno, u tom delu Srbije se proizvode jagode i maline. Godine 2017, opština Nova Varoš, Gornje Trudovo, jedan kilometar put. Naravno, to nije dovoljno, ja mogu da nabrajam ovde do sutra sela u kojima je stigao asfalt prvi put u istoriji za vreme vlati i SNS.

Sada ću se vratiti na ono što je tema današnjeg dnevnog reda i svoju pažnju bih obratio na dva zakonska predloga. Jedan se odnosi na memorijale, a drugi na podsticanje, reći ću podsticanje rađanja, nešto što je život za Srbiju. Kritike koje dolaze sa strane opozicije da vlast SNS želi da natera žene u Srbiji i porodice da imaju decu, apsolutno ne stoje. Žene su slobodne da mogu da izaberu da li će rađati ili neće rađati, da li će porodice imati decu ili neće imati decu. Ali, ovo je apel Srbiji, apel građanima Srbije, molba, da sve ono što su stvarali naši dedovi, da ono što su stvarali ljudi koji su svoje kosti ostavljali u svim oslobodilačkim ratovima da bismo mi danas imali ovu slobodu u kojoj živimo, da bismo imali zemlju u kojoj živimo, da to ne prokockamo. Jedini način da sačuvamo svoju zemlju, da sačuvamo njenu budućnost, to je da u njoj ima života, a života nema ako se ne rađa.

Nema lepše stvari za svakog čoveka od toga da postane otac ili majka. Nema lepše stvari na svetu od plača bebe. Zatvorili smo se u poslednjih 20 godina u zemlju u kojoj se više plače kada deca odlaze iz Srbije i plač na sahranama. Ja želim Srbiju u kojoj ćemo moći da se pohvalimo za pet ili 10 godina rezultatima Vlade koju vodi SNS, u kojoj ćemo preokrenuti taj trend u kojoj se više umire, a manje rađa, da se više rađa, a manje umire.

Već sada se vidi i oseća u javnosti Srbije, kroz podsticajne mere koje je najavio i predsednik Aleksandar Vučić, koji je inicirao sve ovo uz, naravno saradnju sa Vladom Republike Srbije. Sada imamo mogućnost da pomognemo porodicama u Srbiji, da pomognemo mladima koji nisu zbog pogrešnih odluka prethodnih vlasti, koje su harale Srbijom, koje su Srbiju ekonomski zavile u crno, ljudi su se plašili, iskren da budem, srećem i razgovaram sa mladim ljudima i u selima i u gradovima, plašili su se za svoju budućnost, gde će da nađu radno mesto, kako će da rade, kako da prehrane svoje porodice.

Srpska napredna stranka, Aleksandar Vučić i naši koalicioni partneri donose takve mere koje ljude podstiču da ostaju u Srbiji, da rađaju decu, da žive ovde. Ja apelujem još jedanputa na građane Srbije, razmislite da li smemo sebi da dopustimo takav luksuz, da ono za šta su se borile generacije naših predaka, mi pustimo niz vodu zato što je možda neko od nas sebičan i želi da ima skupe patike, skupo odelo, skup automobil, da često menja mobilni telefon i da zbog toga nemamo decu.

Ove podsticajne mere su jedan korak, ali veliki korak koji niko pre SNS i Aleksandra Vučića nije preuzeo u Srbiji na sebe i stekli su se uslovi za to tako što smo stabilizovali javne finansije, tako što na zdravim osnovama raste naša ekonomija, raste privreda, tako što u Srbiji danas više nemate ljude na vlasti koji otpuštaju radnike, već zapošljavaju i uspeli smo za pet godina vlasti SNS da otvorimo novi 180.000 radnih mesta, preko 90 fabrika. Svakog dana jedan kamen temeljac u Srbiji, kamen temeljac koji garantuje sigurnu budućnost porodicama u Srbiji.

Za kraj svog izlaganja ću da govorim i o memorijalima, o spomenicima, o našim precima, o onome što su nam oni ostavili. Ja sam potomak predaka koji su ratovali u Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu, jedan je svoje kosti ostavio u Slovačkoj u logoru, drugi je uspeo da preživi Prvi svetski rat i da kao kapetan kraljevske vojske uđe u Drugi svetski rat, da se vrati živ iz logora. Slušali smo njihove priče o slavnim podvizima naše velike kraljevske vojske i kao neko ko je uz sve to rastao, ja ne mogu da dopustim to da bilo ko o našoj vojsci, bilo iz 90-tih godina, 40-tih godina prošlog veka ili od 1914. do 1918. godine, kaže i jednu lošu reč. Srpska vojska nikada nije vodila osvajačke ratove, srpska vojska je uvek branila domove, kuće, sela, baš ona sela za koja se niko pre nas nije setio asfalt u njih da dovede, to je branila srpska vojska. Srpska vojska je branila ono najsvetije što imamo, to su životu naših ljudi, životi naše dece.

Zato mi danas, ako mislimo da ova zemlja ima budućnost, moramo da se sećamo njih, moramo da čuvamo sva spomen obeležja koja su na teritoriji naše države napravljena, da se borimo da se očuvaju i ona koja su van teritorije naše države napravljena, jer je samo to način, sećanjem na pretke i rađanjem, da ova zemlja živi i da ima budućnost. Hvala.

Hvala kolega Filipoviću.
Povreda Poslovnika, Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, član 96.

Imam sad jedno pitanje, nadam se da ste se zbunili, da ste načinili nenameran propust, a ne da je neko iz SNS želeo i od vas tražio da zaobiđete pravila.

Naime, u tom članu, gde se govori o redosledu ko ima pravo učešća na raspravi, u tački 4), se kaže – narodni poslanici naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navode u prijavi za reč. Ako u prijavi za reč nije navedeno da li narodni poslanici podržavaju ili osporavaju predlog, ti narodni poslanici, obratite pažnju, govore na kraju redosleda prijava za reč.

Nama su se obratila dva narodna poslanika koji su u e-parlamentu i u ovome što je podeljeno, navedeni kao neopredeljeni. To su narodni poslanici Đokić Zvonimir i Kompirović Stanija.

Moje pitanje je – kako narodni poslanici, koji su u prijavi za reč navedeni kao neopredeljeni, mogu da govore pre narodnog poslanika Srbislava Filipovića, koji je naveden u prijavi za reč i u prijavi za reč naveo da podržava Predloge zakona?

Ja znam da u okviru poslaničke grupe može da se menja redosled govornika, ali ja ne znam da postoji mogućnost da narodni poslanici mimo onoga što su naveli u prijavi za reč menjaju svoj stav da li podržavaju ili ne podržavaju zakon. Nekome se ovo možda čini nevažno u cirkusu koji je napravljen od Skupštine sa raspravom o pojedinostima, verovatno mnogima se čini nevažno, ali verujte da su procedure jako važne.

Ako narodni poslanici mogu kako im se prohte da menjaju redosled govornika ili prema tome ko je u sali ili prema tome kako im padne na pamet, onda recite, pa da znamo i mi da možemo da pišemo šta god na ovim prijavama za reč, da nije ni važno kako smo se izjasnili.

Hvala, koleginice Jerkov.
Znate i sami za univerzalno pravilo da unutar poslaničke grupe može da dođe uz saglasnost predsedavajućeg, kao što ste i vi, između ostalog, to uradili, tako da, urađena je preraspodela samo, odnosno zamena unutar poslaničke grupe SNS. Mislim da i vi znate da imamo tu isti aršin, isti kriterijum prema svim poslaničkim grupama, prema vašoj, SNS, bilo kome.
(Aleksandra Jerkov: Znači, možemo da menjamo opredeljenje i tokom rasprave.)
Ne, mislim da nema problema o opredeljenjima u SNS. Mislim da tu apsolutno nema problema.
(Aleksandra Jerkov: Pa, ima.)
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Aleksandra Jerkov: Naravno.)Dobro, hvala.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.
Izvolite, kolega Petronijeviću.

Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati sve predložene zakone koji se sada nalaze na dnevnom redu i o tome je veoma jasno, inspirativno govorila i saopštila stav SPS i poslaničke grupe naša uvažena koleginica Mirjana Dragaš. Ja ovog puta to samo mogu da potvrdim. Vrlo kratko ću samo da iznesem još nekoliko razloga zbog čega ćemo podržati predložene zakone.

Prvo, kada je u pitanju Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, polazim od toga da imamo u vidu dva prava i dve obaveze – pravo deteta na uslove života koji omogućavaju pravilan razvoj, pravo, ali i obavezu roditelja da podižu i vaspitavaju decu i, ono na čemu ću se zadržati, obavezi države da podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija, jer tu je uloga države posebno važna i država mora da preuzme na sebe deo troškova rađanja dece i njihovog izdržavanja i školovanja, pogotovo u današnjim uslovima, kada su veoma nepovoljni podaci kada je upitanju demografska politika, veoma inače i zapuštena.

Stoga, država, odnosno Vlada ovog puta, upravo odgovara na to pitanje i daje predlog zakona koji ima za cilj da podsticajnim merama odgovori svojoj obavezi i da podrži porodicu, decu, da da svoj doprinos za buduće generacije. Ovaj zakon koji se nalazi na dnevnom redu jasno i nedvosmisleno potvrđuje opredeljenje države da se podsticajnim merama uvećanjem roditeljskog dodatka uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema danas u Srbiji, a to je nedovoljan broj rađanja dece, problem, napominjem ponovo, koji je zapušten. Želim da odam priznanje Vladi što se uhvatila u koštac sa ovakvih jednim problemom, problem koji je veoma težak, koji zahteva mnogo rada, veliki broj mera, velika sredstva, a ne može da da rezultate odmah sutra, kako bih rekao, već dugoročno.

Naravno, nije samo u pitanju podsticajna mera uvećanja roditeljskog dodatka, država je toga svesna, Vlada je toga svesna, nezaposlenost, loš materijalni položaj, stambeni problemi takođe je nešto što utiče na ovu oblast i može da ometa ili podstiče. Zato dugoročno Vlada, iz ugla održivosti razvoja, podsticanje rađanja podrazumeva i rešavanje pomenutih problema i Vlada ih uspešno rešava.

Želim takođe da napomenem, pored roditeljskog dodatka, o kome se ovde govori, treba imati u vidu da su podsticajne mere i pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta itd, ono što takođe pred Vladom stoji i pred ovom državom, a to je dalji poslovi na unapređenju rada i roditeljstva, dalji poslovi i stvaranje uslova kada je u pitanju predškolsko obrazovanje, zdravstvena zaštita, obrazovanje, dakle, sve to paralelno mora da se rešava, da bi se stvorili što bolji uslovi za uspešan razvoj jedne porodice, odnosno dece.

Podsetio bih na jednu veoma važnu izmenu koja se dogodila u aprilu mesecu, koja se odnosi na promenu oko ostvarivanja prava na roditeljski dodatak. Do aprila meseca samo zaposlene žene po ugovoru o radu imale su pravo na to, sada je ono prošireno i na pripadnice žena koje samostalno obavljaju neku delatnost, kao i na one angažovane uz ugovor o delu ili iz ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Na kraju, kada je u pitanju ovo pitanje, podsećajući da je roditeljski dodatak koji je ovde predviđen jedna od najvažnijih mera materijalne pomoći i podrške porodici, da podsetim, prvo dete je 100.000, drugo dete 240.000, treće 1.440.000, četvrto 2.160.000 dinara, sve u ratama, kada je u pitanju drugo dete dve godine, a treće i četvrto 10 godina.

Ovo napominjem da bih istakao još jednom podršku i opredeljenost ove Vlade i socijalnu odgovornost, ali ne samo socijalnu odgovornost, nego i odgovornost za budućnost Srbije ove Vlade. Ovo zahteva velika sredstva. Negde za ovu godinu je preko osam milijardi dinara. Ali, želim da napomenem, Vlada ova postojeća, poznata i priznata i kod građana i u svetu po reformama i stvaranju ambijenta za što veće investicije i za što više investiranja, sve radi zbog stvaranja mogućnosti za nova radna mesta, bolje zapošljavanje, naravno, za bolji život građana. Želim da skrenem pažnju, i ova sredstva koja se izdvajaju su investicija, nisu trošak. Ovo je investicija u budućnost.

Samo ću kratko još o dva zakona iz oblasti radnih odnosa, imajući u vidu da sam poslanik SPS, da je to osetljivo pitanje uvek za SPS, imajući u vidu osnovni stav SPS kada je u pitanju rad, a to je zalaganje, podrška, zahtev, kada je u pitanju država, poslodavac i radnik. Ono na čemu insistiramo i kroz šta gledamo kada gledamo zakone da li je ispunjeno jeste što insistiramo na stalnom dijalogu, na partnerstvu, na podršci, na poverenju sva ta tri o kojima sam govorio, i država i poslodavac i radnik. Upravo posmatrajući kroz to, želim da podržim ova dva zakona i iznesem upravo tu argumentaciju zato što i jedan i drugi zakon žele da reše problem od kojeg će imati vajde i država i poslodavac i radnik.

Kada je u pitanju Zakon o upućivanju radnika na privremeni rad u inostranstvo, kratka ali važna izmena, do sada je taj zakon važio, inače, upućivanje zaposlenih ima veoma važnu ulogu kako u porastu poslovanja, tako i u izvoru dodatnih deviznih prihoda. Ali, šta je primećeno? Primećeno je da poslodavcima treba omogućiti da što brže i efikasnije reaguju na tržištu van zemlje. Da bi to mogli, treba im omogućiti efikasniji način delovanja. Tu je ono što je predlagač primetio, da je dosta komplikovana procedura prijavljivanja radnika koji idu u inostranstvo, duplirana čak sa podacima koji se nalaze u Centralnom registru. To je primećeno i primećeno je da ima nepravilnosti i nepoštovanja, kada je u pitanju slanje radnika u inostranstvo. To je izmena koja je brza, kratka i potrebna, koju je Vlada predložila pojednostavljujući proces prijave i sprečavajući ove nepravilnosti.

Napominjem, podržaćemo uvek napore Vlade i države da omogući poslodavcima što efikasnije poslovanje, ali nikad na štetu radnika.

Dakle, radnik je kao i poslodavac veoma bitan u jednom lancu. Profit ne donosi samo kapital koji se ulaže, već i rad, radnik i on mora da bude cenjen isto koliko je cenjen i kapital, i više. Radnik nije trošak, radnik je čovek koji radi i doprinosi da se uvećava profit.

Dakle, u ovom slučaju efikasniji način prijave, ali istovremeno ne dira se u prava radnika i to je razlog zbog čega ćemo mi da podržimo.

Kad je u pitanju, samo kratko još oko sezonskih poslova, oko nečega moramo da se složimo - siva ekonomija i neformalno zapošljavanje, to svima smeta. Tu bar ne bi smelo da bude dileme i državi i poslodavcima i zaposlenima.

Zaposleni ne ostvaruju nikakva prava po osnovu rada. Država ili ne naplaćuje poreze i doprinose, a kad nema poreza i doprinosa, ne možemo da imamo dobro zdravstvo, školstvo i sve ono ostalo. Kompanije koje posluju legalno su u situaciji da veće troškove imaju nego one koje to ne rade.

Upravo to je najviše iskazano u poljoprivredi i zato predlagač ide sa rešenjima koja će da omoguće ovim zakonom poslodavcima da ih oslobodi nepotrebne administracije. Još nešto, vezano za postupak prijave i odjave radnika, i sa najnižom osnovicom poreza i doprinosa koje plaćaju za angažovanje sezonskog radnika, a kada je u pitanju sezonski radnik, njemu se omogućuju sva prava, penzijsko, zdravstveno na radu, radno vreme, odmor, itd.

Dakle, benefit će imati i država, imaće i poslodavac jer će moći efikasnije to da uradi, ali ono zbog čega mi posebno dajemo podršku imaće i sezonski radnik koji će imati, bar stvorene su mu zakonske mogućnosti, imaće zaštitu i prava koja mu proističu iz tog rada.

Evo, toliko. Još jednom ponavljam, podržaćemo predloge svih zakona. Hvala.