Zahvaljujem, kolega Deliću.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić. Izvolite.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu i Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Ovim zakonom, zbog njegovih posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada uređuje se jedan pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa za rad u sektoru poljoprivrede, šumarstva, voćarstva, ribarstva itd.

Treba reći da je poslodavac preduzetnik koji na osnovu ovoga zakona obavlja poslove u navedenim sektorima, a ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Za obavljanje toga posla potrebno mu je angažovanje drugih lica, nadničara, odnosno sezonskih radnika, uz plaćanje nadoknade za obavljeni rad. Radno se mogu angažovati i lica koja su mlađa od 18 godina samo ukoliko su zdravstveno sposobni i ukoliko imaju pismenu saglasnost roditelja. Takođe se mogu angažovati i stranci, koji se u trenutku obavljanja sezonskih poslova nalaze na teritoriji Srbije.

Rad koji se obavlja na mobu ne podleže primeni ovoga zakona. Sezonski poslovi su oni koji se obavljaju samo u određeno vreme, u toku kalendarske godine, kao što su setva, sadnja, okopavanje, žetva, orezivanje voćaka, ispaša itd.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, kojim se uređuje i sistem u oblasti radnih odnosa. Siva ekonomija i neformalno zapošljavanje su vodeći izazovi sa kojima se Srbija suočava. Neprijavljenim radnicima su uskraćena prava iz penzionog i zdravstvenog osiguranja, a država je zakinuta jer ne može da naplati poreze i doprinose.

Kompanije koje posluju legalno imaju daleko veće troškove nego one koje se bave sivom ekonomijom. Porezi se odnose na porez na dohodak građana a doprinosi na penzijsko i zdravstveno osiguranje. Tako poslodavci koji isplaćuju minimalnu cenu rada sezonskim radnicima u proseku moraju da plate državi 10.197 dinara po zaposlenom, računajući poreze i doprinose.

Preduzetnika, i to jakih preduzetnika, u Vojvodini ima sve više. NJima je neophodna sezonska radna snaga. U Vojvodini već duže vreme ne možete naći radnika nadničara jer niko nije zainteresovan za rad. I oni koji hoće da rade, koji su zainteresovani, jednostavno ucenjuju preduzetnike koji im na crno plaćaju 300 dinara na sat.

Nadam se da će primenom ovog zakona sa plaćenim doprinosima i porezom i satnicom od 143 dinara, što nije ni malo, a ni mnogo, dovesti red u ovoj oblasti radih odnosa.

Poslodavac će sezonskog radnika morati da prijavi do deset sati kada počinje da radi i da ga odjavi isto do deset sati dana kada mu prestaje radno angažovanje kod poslodavca. Sezonski radnici mogu tako da rade do šest meseci u toku kalendarske godine, ali taj rad ne mora biti u kontinuitetu.

Za rad se sklapa usmeni dogovor i on ne može da traje duže od 12 sati dnevno uz pauzu od najmanje 30 minuta. Poslodavac svakog meseca mora da obnovi prijavu za svakog sezonskog radnika. Na ovaj način i poslodavac i sezonski radnik će biti motivisani da budu prijavljeni jer će poslodavac smanjiti troškove angažovanja uvođenjem E portala, jer će mu tako mesečni troškovi biti 6.060 dinara, a ne kao u slučaju ugovora o privremenim i povremenim poslovima koji bi bili 11.650 dinara.

Ujedno bih iskoristio priliku da se zahvalim svim koleginicama i kolegama narodnim poslanicima, prijateljima i sugrađanima, mojim Somborcima, koji su me podržali i osudili preteće i uznemirujuće pismo koje je upućeno meni i mojoj porodici i deci jer se zalažem za očuvanje identiteta Bunjevačke nacionalne manjine. Ovo preteće pismo me neće uopšte pokolebati jer zaista smatram da sve nacionalne manjine imaju ista prava i da ne sme da bude nikakve asimilacije jedne manjine nad drugom.

Još jednom, hvala svima na podršci koja mi u ovim trenucima jako puno znači.

Zahvaljujem kolega Babiću.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Čabraja. Nije prisutna.
Reč ima narodna poslanica Milena Ćorilić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Iako je osnovni tekst usvojen pre pola godine, iako sam mišljenja da treba izbegavati ovakvu praksu da se zakoni menjaju u kratkom vremenskom periodu po usvajanju, u ovom slučaju se svi možemo složiti da je to opravdan potez, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da usvojeni i trenutno važeći tekst zakona još uvek nije ni počeo da se primenjuje, odnosno biće u primeni od 1. jula, gde se s toga ovakav postupak može opravdati željom da se zakonski tekst u potpunosti i poboljša pre samog početka njegove primene.

Neću se zadržavati na nekim tehničkim poboljšanjima i ispravkama koje se odnose na izračunavanje osnovice planiranih naknada i davanja. Ono što je od značaja je izmena planirana u članu 23. postojećeg zakonskog teksta, a koja se odnosi na roditeljske dodatke. Umesto dosadašnje uopštene odredbe u kojoj se predviđalo da visinu i način usklađivanja i isplatu davanja propisuje Vlada, sada će biti propisana precizna visina iznosa tih davanja. Oni su predviđeni u različitim iznosima i u dinamici isplate od jednokratne isplate od 100.000 dinara za prvo dete, pa do mesečnog davanja od po 18.000 dinara tokom 10 godina od rođenja, za četvrto dete.

Ono što je važno naglasiti je to da je izmenama istog člana predviđeno da će se ovi iznosi korigovati dva puta godišnje sa kretanjem indeksa potrošačkih cena u državi, pa će tako biti osigurani od potencijalnog obezvređivanja.

Procedura za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava je krajnje pojednostavljena i ona će moći da se ostvari, već po rođenju deteta u zdravstvenoj ustanovi elektronskim putem. Sa druge strane, u članovima 24. i 25. predviđena su i neka ograničenja, odnosno situacija u kojima će doći do obustave isplate ovih naknada, a one su vezane za elementarne zahteve, poštovanja postojeći zakonskih propisa u čuvanju i vaspitavanju dece, kao što su redovno pohađanje predškolske i školske nastave, vakcinisanje, kao i zahtev da prebivalište roditelja i dece bude u Srbiji.

U članu 12. predloženih izmena i dopuna, predviđa se da će se prava na roditeljske dodatke za decu koja su rođena u periodu od decembra prošle godine do juna ove godine uskladiti sa iznosima koji su predviđeni za decu rođenu posle 1. jula, tako da će i njihov položaj po stupanju na snagu ovog zakona biti poboljšan, što je dobro.

Imajući u vidu ovu izmenu, mislim da je dobro što su ovi iznosi sada određeni zakonom i time zaštićeni od neke olake promene ili ukidanja u budućem periodu čime se pokazuje ozbiljnost i namera da se istraje u ovoj meri populacione politike. Takođe je značajno, što se uvidela potreba da se nađe formula za zaštitu od potencijalnog obezvređivanja vrednosti tih davanja, što je od velikog značaja budućim roditeljima koji će moći sa većim stepenom izvesnosti da planiraju svoje porodične budžete. Naravno, uvek je ključno pitanje, visine i iznosa ovih davanja i da li su mogli da budu veći? Svakako bih želela, a posebno mi penzioneri bake i deke, da ovi iznosi budu što veći. Međutim, morate imati u vidu i realne mogućnosti, odnosno ekonomsku snagu za isplatu.

Takođe, ova prava novčana davanja neće isključivati stimulativne mere sa lokalnog nivoa koje, koliko znam, postoje u različitom obimu u našim opštinama. U nekim opštinama je to posebno za pohvalu, jer su dosta visoki, ne visoki, nikad ne mogu biti visoki, nego su lepi iznosi, tako da bi sve to trebalo da daje jednu pristojnu podršku koja bi trebala da ohrabri mlade ljude za stvaranje porodice i rađanje. U tom smislu poslanička grupa PUPS-a će dati svoju podršku za usvajanje ovog zakonskog predloga, kao i ostalih zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li govorite kolega?
(Đorđe Komlenski: Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Sonja Pavlović.
Izvolite.

Hvala.

Ima puno zakona koji zaslužuju dužnu pažnju, međutim, vreme mi je ograničeno i ja ću se na nekoliko njih osvrnuti.

Predlog zakona o ratnim memorijalima, naša poslanička grupa o njima ima jedan globalno pozitivan stav, jer je to nov zakon, međutim, on je pun određenih nedoslednosti i neveštih formulacija kao i mogućnosti za zloupotrebu.

Više o tome ćemo reći kada bude rasprava u pojedinostima, jer ćemo o ta dva člana tog zakona raspravljati dva dana, jer nam je prosek jedan član zakona dnevno

Međutim, ono što me trenutno interesuje, što bih volela da mi se pojasni, to je veoma bitno pitanje u članu 19. gde dozvole i saglasnosti koje izdaju nadležni organi u skladu sa propisima iz oblasti zaštite kulturnih dobara u slučaju da se planira izgradnja ili postavljanje ratnog memorijala u okviru nepokretnih kulturnih dobara, daju Ministarstvu prostornog planiranja i posebno se naglašava Ministarstvo energetike. Zašto je Ministarstvo energetike izdvojeno u tom slučaju, nije mi jasno? Zašto to nije Ministarstvo za zaštitu životne sredine, gde su često nacionalni parkovi u stvari memorijalni centri? To bih volela da mi se objasni.

Sledeći zakon o kome želim nešto da kažem je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom. Znači, bez želje da umanjim dobru nameru zakonodavca, smatram da ovaj zakon neće postići željene efekte koji imaju za cilj povećanje nataliteta u Srbiji.

Ovaj zakon i svi ovi stimulansi, koje ne želim da umanjim, su došli kasno, što bi rekli u onoj pesmi „Rano je za tugu, za sreću kasno je“, znači, za tugu je rano, jer mi još uvek, hvala Bogu imamo mlade ljude, za sreću je kasno, jer ovaj zakon se kasno donosi. Znate, kada pravu stvar uradite u pravom trenutku, ona izaziva pozitivnu lančanu reakciju i ovaj zakon je trebao mnogo pre da se desi. Nije urađen u pravom trenutku, nažalost pozitivna reakcija je izostala i mi ćemo imati i dalje trend odlaska mladih ljudi iz zemlje, što me veoma sekira, kao pretpostavljam i sve vas.

Pred mlade ljude, u svim generacijama, uvek su postavljana neka pitanja na koja smo odgovarali dok smo bili mladi, a oni moraju takođe da odgovore. Znači, kada ćeš da diplomiraš, kada će da se zaposliš, kada ćeš da stupiš u brak, kada ćeš da rodiš dete, pa onda, kada ćeš da rodiš drugo dete? Nažalost, ove generacije zastaju već kod drugog pitanja. Oni nemaju odgovor na to kada će se zaposliti i to je najveći problem. Živi se u neizvesnosti, živi se u skučenosti, jer nisu dovoljni samo finansijski podsticaji, potrebna je jedna dobra socijalna potka na koju može da se postavi nadgradnja. Znači, potrebni su uslovi, briga o reproduktivnom zdravlju, potrebna je edukacija, pa tek onda na to ide finansijski podsticaj.

Volela bih da ministarka, za koju vidim da je voljna da se bavi iskreno ovim pitanjem, zajedno sa nama učini jedan veliki napor koji nije toliko veliki, stvar je samo iskoraka i dobre volje.

Znači, zašto ne raditi na reproduktivnom zdravlju? Zašto ne raditi na edukaciji? Zašto medijske kuće, koje imaju nacionalne frekvencije, ne bi emitovale edukativne programe u ovom smislu i onda bi mogli da pričamo o nezi porodice, mogli bi da pričamo o povećanju nataliteta. Za sada, gledajući parove i gledajući reklame o afričkoj šljivi i reklame o dureks prezervativima, za koje uzgred, budi rečeno, mladi seksualno aktivni ljudi nemaju dovoljno sredstava ni da kupe, znači, sve se nažalost na tome završava. To, znači, mora ući u svakodnevni život, ta edukacija i briga da je dostupna, onog trenutka kad uključite neki medijski program koji želite da gledate ili da bude uključeno u školstvo.

Sledeći zakon za koji bih takođe volela da dam svoje mišljenje od mene o njemu, to je Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Ovo može biti samo pozitivan impuls za status sezonskih radnika, ali je zaista neprimereno reći da će to stati na put sivoj ekonomiji, jer siva ekonomija ne boravi u velikoj meri u ovoj zoni.

Sivom ekonomijom se obračunava, na sasvim drugi način, sistemski. Da li će sezonski radnici živeti bolje ili će samo popraviti statistiku o broju zaposlenih? Ja bih volela da žive bolje. Ministar Đorđević je rekao da naši građani nisu robovi. Ne, nisu robovi, ali lumpen proletarijat jesu, jer mi smo u jednoj fazi prvobitne akumulacije kapitala i to građani Srbije veoma osećaj i trpe zbog toga.

Ono što mi je isto zasmetalo u ovom zakonu, to je što se zanemaruje činjenica da su zapravo….

(Predsedavajući: Vreme, koleginice Pavlović. Molim vas da privodite kraju.)

...da su zapravo i građevinski radnici sezonski radnici i morali bi i o njima da se vodi računa. Znači, oni se zapošljavaju, oni se ne prijavljuju, oni su bez zaštitnih oprema na gradilištima, oni ginu na tim gradilištima. Znači, inspekcija mora da radi svoj posao, a ne da se oni retroaktivno prijavljuju, kako bi se zaštitio poslodavac.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar prof. dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Dobro, istine radi, u vezi sa uređenjem i uklanjanjem ratnih memorijala, član 19. tačka 7) kaže – treba da se pribavi dozvola i saglasnost, koju izdaju nadležni organi u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje u oblasti energetike.

Dakle, to su one dozvole za struju, koje prosto, kad god imate neki objekat, nema tu nigde ministarstva, nadležni organ samo izdaje nešto što je uobičajeno kada se neki objekat prosto uređuje, dogradi, izgradi. Tako da, bili biste u pravu, ali mislim da nije dobro protumačen ovaj član 7.

Sa druge strane, bih se sasvim složila sa vama da kasnimo mnogo oko mera vezanih za populacionu politiku i to čitavih 60 godina. Stručnjaci su 50-ih godina prošlog veka vrlo ozbiljno upozoravali da ćemo doći u ovu situaciju. Godine 2008. je tim stručnjaka napravio vrlo pristojan dokument koji se zove Strategija za podsticanje rađanja i da smo pre 60, 70 godina, odnosno 2008. godine napravili bilo koji korak, ne bismo kasnili ovoliko koliko kasnimo.

Nije nam olakšanje činjenica da sličan problem imaju i druge zemlje Evrope. Ovo zaista nije samo naš problem, ali mislim da je jako važno krenuti i potpuno se slažem da obrazovni sistem mora biti jedna od stubova za rešavanje ovih problema.

Zahvaljujem.
Koleginice Pavlović, želite repliku? Izvolite.

Da se nadovežem, još bih želela da nešto kažem. Obrazovni sistem apsolutno da, ali molim vas medijski servisi, znači nešto što je prisutno u javnosti svakodnevno, u svakom domu, ja bih, evo ja vas iskreno molim, pošto vidim da imate dobre namere i namerni ste da se bavite ovim na ozbiljan način, da napravite taj zajednički napor sa svima nama ovde prisutnim i da se ta edukacija vrši na drugi način, a ne na najbanalniji mogući način, čak vrlo pogrdan. Hvala.