Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Svako ministarstvo i naravno Vlada ima svoj plan aktivnosti. Resorno ministarstvo i Vlada ima plan da poslednji kvartal 2018. godine bude termin kada će se doneti zakon o agenciji za zapošljavanje koji će regulisati lizing radne snage. To jeste u planu i s pravom je postavljeno to pitanje od uvažene poslanice.

U skladu sa pristupnim poglavljima EU, sezonski rad je izdvojen iz Zakona o radu i u zemljama EU i prosto taj model je nešto što je opravdalo svoje postojanje u zemljama koje imaju već tradiciju ovakvih rešavanja kako mi sada rešavamo.

A ono što je dalje važno, to je da sezonski radnik nikako ne gubi status nezaposlenog. To nigde nije predviđeno i ono ostaje u statusu nezaposlenog ako je takav status imao pre nego što se ovim zakonom regulišu bilo kakva njegova prava i obaveze.

Ono što je, takođe, interesantno, odnosno bitno, to je vaše pitanje vezano za indikatore u okviru primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Znate, broj korisnika i broj dece će se pratiti nakon svake godine. Međutim, demografski indikatori koji su neuporedivo širi nego sam ovaj indikator, podrazumevaju zapravo pravi rezultat na duže vreme i u sklopu sa drugim merama.

Podsetila bih da je Agenda 2030 UN dokument koji od 20 do 30 godine, pored 17 ciljeva i 169 podciljeva, ima 232 indikatora na kome Republički Zavod za statistiku, a u smislu usaglašavanja, vrlo radi i da se ogroman broj tih indikatora odnosi na kvalitet života i porodici, smanjivanje siromaštva, sva druga pitanja koja smo pominjali, a koja imaju direktnu i indirektnu vezu upravo sa vašim pitanjem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovana ministarka sa saradnicima, građani i građanke koje nas slušate i pratite, mi juče i danas u ovom visokom domu raspravljamo o setu veoma važnih zakona, zakona koji menjaju na bolje živote svih građana i građanki Srbije. Ja bih na prvom mestu izdvojila izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, jer predlog izmena i dopuna ovog zakona definiše iznose, definiše način isplate i usklađivanje iznosa roditeljskih zadataka sa ciljem podizanja nataliteta.

Suština ovog Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom nije da se na bilo koji način, bilo kojoj ženi uskrati pravo da odlučuje o rađanju. Suština ovog zakona je da stvorimo uslove za podizanje nataliteta.

Briga o natalitetu je briga svakog od nas i formiranjem Ministarstva koje vi vodite, gospođo Đukić Dejanović je za mene bio prvi korak u rešavanju, u hvatanju u koštac sa rešavanjem ovog problema i predviđanjem i primenom kratkoročnih i dugoročnih mera za podizanje nataliteta.

Nažalost, nema odgovornosti što je strategija za podsticanje rađanja iz 2008. godine ostala mrtvo slovo na papiru, kao što nema ni argumenata u ovom visokom domu koji na bilo koji način mere koje ova Vlada predlaže mogu staviti u drugi plan.

Kao društvo i država odgovorni smo za surovu statistiku koja progresivno napreduje i koja nas upozorava da napredak u BDP, u rastu BDP u ekonomskim reformama nema efekat ako ne zaustavimo progresivan pad nataliteta.

U tom smislu bih posebno želela da istaknem da je veoma važno što je Vlada Republike Srbije prošle godine izdvojila 130 miliona nepovratnih sredstava za lokalne samouprave, a ove godine 600 miliona. Znam da ste veoma naporno radili na tome i koje lokalne samouprave, s obzirom na specifičnosti treba da dobiju ova sredstva.

Za podsticaj nataliteta pored ovih veoma važnih kratkoročnih i dugoročnih mera, važno je kao društvo i država da radimo na sigurnosti, da nastavimo sa stvaranjem uslova da se ljudi zaposle i da žive i rade od svog rada. Nezaposlenost je, da se podsetimo, 2008. godine bila 28%. Uspeli smo odgovornim merama da je smanjimo u ovom trenutku na 14%.

Država je počela i sa jeftinom gradnjom stanova za pripadnike policije i Vojske. Verujem da će se ova politika Vlade Republike Srbije nastaviti i dalje, da će njom biti obuhvaćeni i prosvetni radnici i lekari i mnogi mladi ljudi koji nameravaju da odu iz zemlje, da će to biti podstrek da ostanu u Srbiji i da se bore za nju.

Moram da istaknem gospođo Đukić Dejanović da su žene danas veoma opterećene poslovima u kući, brigom o deci, brigom na poslu i opterećenošću na poslu i da se zbog toga mora raditi na uvođenju servisnih aktivnosti.

Naša politika u narednom periodu mora biti usmerena na to da bude u stvari koncentrisana na žene, da se ženi olakšaju uslovi kako bi se ona ohrabrila da ne rodi samo jedno dete, već da bude majka i drugi i treći put.

Kao glavne razloge za manje rađanje dece, pored finansijskih razloga, roditelji navode i nedovoljan broj različitih pogodnosti i usluga podrške porodicama sa decom, posebno u selima, izdvajajući, pre svega, nedostupnost vrtića, obrazovnih institucija, dečijih lekara, a pre svega, i nedostatak i sportskih i kulturnih sadržaja.

Moram da istaknem i da mnoge mere populacione politike ne zavise isključivo i jedino od novca. Tu bih istakla fleksibilno radno vreme, prilagođavanje vrtića radu roditelja, što verujem da je jedna od naših sledećih faza u podsticanju nataliteta.

Takođe, moram da istaknem da je veoma važna podrška države samohranim roditeljima. Oni se suočavaju sa jednim velikim problemom, ne mogu da naplate presude nesavesnih roditelja koji ne uplaćuju alimentacije. Tu nisu krivi sudovi, jer sudovi to presuđuju. Oni predlažu da država preuzme rizik i odgovornost, odnosno da država uplaćuje alimentacije samohranim roditeljima i da onda potražuje od nesavesnih roditelja taj novac.

Velikim uspehom bih lično smatrala u perspektivi da i sa finansijskom konsolidacijom da npr. svakom trećem detetu u porodici se omogući besplatan vrtić. Kao pedagog moram da istaknem da je roditeljstvo veoma kompleksno i da je mladim roditeljima potrebna konstantna podrška u roditeljstvu, potrebno je da moje kolege psiholozi i pedagozi sa mladim roditeljima konstantno rade na prevazilaženju problema koje oni imaju u roditeljstvu, i u vrtićima i u osnovnim školama i u školama za roditeljstvo.

Na kraju, moram da kažem da je u ovom procesu podizanja nataliteta veoma važna uloga medija i da istaknem da jedan dnevni list već mesecima vodi pozitivnu kampanju sa ciljem kako da nas bude milion više.

Što se tiče Zakona o zapošljavanju sezonskih radnika, novina je elektronski prijem preko poreske uprave, kao i dodatna zaštita prava sezonskih radnika, kao npr. pravo na naknadu za svaki čas rada, pravo na bezbednosti i zdravlje na radu, ali po meni, glavna suština ovog zakona je činjenica da 30.000 radnika u poljoprivredi koji su u ovom trenutku evidentirani, da su u crnoj zoni, treba da pređu u legalne tokove.

Važno je, vidim i rešenje da je prvi put predviđeno da poslodavac može biti fizičko lice, nosilac ili član poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i time se prvi put otvara mogućnost i da fizička lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom mogu da u svojstvu poslodavca anagažuju sezonske radnike.

Na kraju, 40 godina je država Srbija čekala Zakon o ratnim memorijalima. To je nešto što dugujemo našim herojima i našim heroinama, koji su živote dali za slobodu koju mi danas imamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.
Izvolite, kolega Deliću.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani pripadnici Ministarstva, ovlašćen sam ispred različitih organizacija vojnih invalida da govorim o ova dva zakona, a isto tako i o Zakonu o memorijalima.

Ja lično među vojnim invalidima imam nekoliko stotina svojih boraca. Zbog toga ova problematika itekako se mene lično tiče.

Odmah želim da izrazim prvi stav, zahtev vojnih invalida je da se ova dva zakona povuku iz procedure. Znam da se to neće desiti i da će većina izglasati ove zakone, i zato želim da iznesem i moje stavove i stavove vojnih invalida.

Gospodo, juče su teški vojni invalidi razgovarali sa predsednikom države, a odmah potom i sa ministrom za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Oni su izneli svoje stavove, i ti stavovi, čim se govori o ovom zakonu, znači, nisu usvojeni.

Kada sam razgovarao dva puta sa ministrom, razumeo sam problem koji iznosi ministar, da ova dva zakona gase požar. Ali, vi, gospodo iz Ministarstva, ste odgovorni zašto je do tog požara došlo. Ako 30 godina postoji praksa da se invalidnine određuju na osnovu proseka plate iz prethodnog meseca, kako ste vi mogli da dozvolite da dođe do tih, da kažem, novih načina obračuna u statističkom zavodu? To govorim zbog toga što ste vi, po meni, jedno od najvažnijih ministarstava u državi. Vi ste najveći korisnici budžeta, pa i taj statistički zavod treba da radi možda najviše za vas.

Kako ste mogli da dozvolite danas, u eri kompjutera, da dođe do tog problema? Morali ste to da predvidite.

Pa, 30 godina, gospodo, kad se i mastiljavom olovkom određivao procenat i prosečna plata za prethodni mesec, to je bilo uvek urađeno do 25. u mesecu, a sada treba da prođe 55 dana da bi se odredio taj prosek.

Vi morate da shvatite da su vojni invalidi posebna kategorija u ovom društvu, a teški vojni invalidi, oni su nešto što mora da se poštuje. Vi znate da ih u državi ima ispod stotinu i oni se ne žale na svoja primanja, ali su osetljivi kad im se dirne u pravo, a ovim zakonima, odnosno odlukom ministra iz marta meseca, dirnuto je u to pravo.

Sad ova dva zakona treba da uvedu u zakon, odnosno ozakone nezakonitu odluku.

Ministar mi je objašnjavao, ja njega razumem da će se kroz razne te proračune itd. do kraja godine, da invalidi neće biti oštećeni. Ali, gospodo, ako se jednom naruši to načelo da se ne diraju prava vojnih invalida, oni onda sumnjaju da i sutra kad počnete da radite na novom zakonu, da ćete to opet učiniti. A, imaju i drugu jednu praksu. Znači, dokumenta postoje, prava postoje po zakonu, ali se ne ostvaruju. Vi znate, kad su u pitanju ortopedska pomagala, da je tu problem. Neka pomagala se ne proizvode u zemlji, druga pomagala su skupa, a vaše ministarstvo je dužno da iznađe način da vojni invalidi dobiju ono što im po zakonu pripada.

Gospodo, vi morate mnogo više nego do sada uvažavati vojne invalide, posebno teške ratne invalide.

Ja sam bio u tri rata. Ono što sam ja uradio za ovu državu u tri rata je ništa u poređenju šta su teški vojni invalidi uradili za ovu državu. Oni su bukvalno dali sve – mladost, zdravlje, život, i to prvo morate imati u vidu kad bilo šta radite kad su vojni invalidi u pitanju.

Ministar kaže počinjete rad na novom zakonu. Ako makar 50% članova te komisije ne budu iz redova vojnih invalida, onda vam je to uzaludan posao. Javne rasprave, gospodo, vi sami znate da je to pro forme. Bio sam ja sa nekima od vas na tim javnim raspravama. Ako se samo uzdate u silu većine, što sve što predložite biće izglasano, onda vaš odnos prema vojnim invalidima nije dobar i nije moralan.

Gospodo, neću da kažem da naši zakoni, odnosno Zakon o borcima, vojnim invalidima nije dobar. On je, čak i u poređenju sa zakonima u zemljama u okruženju, dobar i vi koji budete radili na tome, invalidi ne traže da izmišljate nešto novo. Ako nešto postoji u četiri različita zakona, oni traže da vi to samo, gospodo, objedinite u jedan zakon. Možda samo postoji četiri, pet stvari koje još treba rešiti. Znači, uopšte nije problematično da se donese novi zakon. Znači da se iz ovih postojećih zakona, gde su dobra rešenja, ona samo objedine u jedan zakon po Ustavu Republike Srbije.

Kažem, samo još četiri, pet pitanja, zbog vremena da ne govorim o tome koja su to pitanja, čak nisu ni mnogo krupna i imaćemo jedan od najboljih zakona, i to će vojni invalidi da prihvate. Morate u izradi zakona njih konsultovati, jer ako je to samo jedan član, onda je to pro forme.

Opet kažem imamo, čak i nemamo ni neki mnogo veliki problem u odnosu na okolne zemlje. Šta da radi Republika Srpska koja ima 24.000 poginulih i 40.000 vojnih invalida. Mi imamo ispod 10.000 vojnih invalida i imamo, vi bolje znate koliko još nosioca prava, možda 12.000. To nije uopšte opterećenje za državu. Vi znate da vojni invalidi umiru, čak sad po stopi od 10% godišnje, jer je većina njih iz Drugog svetskog rata, da iz ovih ratova možda imamo 4.000-5.000 svega vojnih invalida. Znači, gospodo, ne radi se o sredstvima, radi se o dobroj volji.

Nešto drugo, gospodo, što želim da vam kažem, ali o tome stvarno morate voditi računa. Svi ovi zakoni, bez obzira da li su iz SFRJ, da li su iz SRJ, pa sada i ovo što vi predlažete, počinju, kaže – Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Gospodo, sada vam poručujem u ime boraca, izbrišite borce iz zakona ili im u zakon ugradite prava. Predlažem, na kraju krajeva sam i predložio taj zakon i on se nalazi u Skupštini, u vašem ministarstvu, da vi napravite, kada budete pravili zakon, samo zakon o vojnim invalidima i civilnim invalidima rata, a uradite onda zakon o borcima i porodicama poginulim i nestalih boraca i onda vas čeka onaj treći zakon koji traže nevladin sektor, koji traži Evropa, zakon o civilnim žrtvama rata. Sve to svoditi na jedno mesto, mislim da je prilično teško.

Slažem se, neka ostane ovaj naslov onako kako ste ga vi dali, kako su dali oni pre vas, pa i oni u SFRJ, ali govoriti u borcima, a u zakonu nemate ni jedno boračko pravo, ni jedno jedino dato, to više, gospodo, poručujem vam u ime boraca neće moći. Razgovarajte sa borcima kad budete pisali taj zakon, pa ili pišite novi zakon o borcima ili u ove postojeće zakone ugradite prava boraca. Sve zemlje u okruženju, to je, gospodo, sramota, imaju zakon o borcima. Opet pominjem Republiku Srpsku. Kako ona njezina ekonomija da izdrži 40.000 vojnih invalida i 24.000 poginulih i još stotine hiljada boraca? Oni ne mogu da ostvare prava kakva imaju naši vojni invalidi, ali su oni napisali Zakon o borcima, pa i kvazi država Kosovo je, gospodo, napisala Zakon o borcima.

Ko smo mi, ko ste vi, gospodo, i ko smo svi mi ovde koji sedimo da 27 godina ignorišemo borce koji su stvorili ovu državu i svaku državu od 20. veka ili još od Karađorđa do danas? Ako je mogla Srbija u Prvom balkanskom ratu da mesec dana posle rata reguliše sva pitanja, da mesec dana posle rata podeli 400 hiljada medalja učesnicima u Prvom balkanskom ratu, da reguliše poginule, da reguliše invalide, a mi govorimo o velikim uspesima, a 27 godina ignorišemo borce, štedimo na borcima, štedimo na njihovoj krvi. Po mom nekom proračunu, na osnovu predlog zakona koji sam ja pisao sa svojim borcima, ne kažem ni da je dobar, ali makar je nekakav trud, pa vi ste na krvi boraca, gospodo, uštedeli milijardu evra. Valjda je dosta. Valjda je vreme da se napiše zakon o borcima.

Dobro razmislite, kada pravite te komisije, o moralu. Razmislite i o budućnosti ove države, jer možemo mi da pričamo o Evropi, o svetu, o miru, o tome da smo neutralni, ali sutra će možda opet trebati da neko brani Srbiju. Kakvu poruku dajemo mlađim generacijama kada za 27 godina nismo u stanju da donesemo jedan takav zakon? Mislim da sam vam rekao i da ste mogli da shvatite šta vam treba činiti.

Samo da kažem još o Zakonu o memorijalima. Zašto SRS neće glasati za njega? Gospodo, u članu 2, u tački 2) govorite o zatvorima i zarobljeništvu. Jeste srpski narod, srpski borci stradali u zatvorima i u zarobljeništvu, ali milioni Srba su stradali u koncentracionim logorima, a vi to niste ovde stavili. To su koncentracioni logori u Prvom svetskom ratu austro-mađarski, širom Evrope, Slovačka, Mađarska, Austrija. To su koncentracioni logori iz Drugog svetskog rata. U njima su stradali milioni Srba, a u zatvorima su stradale ili u zarobljeništvu desetine hiljada Srba.

Zašto vi, gospodo, izbegavate termin koncentracioni logor? Neki nemački činovnik, verovatno, koji čita zakon… Plašite se. Ono što ja kod ove Vlade, kod naših državnik službenika, čega se na kraju krajeva stidim, plaše se sopstvene senke. Bili su koncentracioni logori i oni treba tu da pišu, a vi pišete o zatvorima i zarobljeništvu.

Drugo, gospodo, mi smo to dali u amandmanima, kada su u pitanju članovi saveta, tražimo da se poveća za jednog člana i da bude i predstavnik SPC. Zašto? Zbog toga što SPC ima, takođe, evidencije, posebno evidencija za razna stratišta gde je stradao naš narod i zbog toga treba uvažiti tu činjenicu i zbog toga u sastav te komisije, odnosno saveta treba da bude i predstavnik SPC. Ukoliko to budete uvažili dok traje ova rasprava, razmislićemo da glasamo o ovom zakonu, jer ovaj zakon u svakom slučaju je potreban, evidencija je potrebna.

I najvažnije, u stvari, od svega je da se popišu sva stratišta srpskog naroda, a čitajući ovaj zakon i gledajući neke druge karte, ima ih, ne širom Evrope, može se slobodno reći i širom sveta. Ali, neke stvari na koje sam vam ukazao, ipak, ili trebate objasniti, ili trebate uvažiti i ubaciti u ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Deliću.

Reč ima ministar, prof. dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, broj korisnika po vrsti korisnika i po pravima na dan 20. 12. 2017. godine je sledeći: vojnih invalida ima u Srbiji 13.795, korisnici porodične invalidnine, njih je 10.664, civilnih invalida rata ima 1.050, korisnici mesečnog novčanog primanja, ima ih ukupno 6.020. Naravno, vojni invalidi su ratni, mirnodopski, ukupno ih 13.795 i izmene načina obračuna statističkih podataka nikako nisu smele ići na uštrb umanjenja svih prava ratnih vojnih invalida. Zbog toga se upravo ovaj zakon i donosi. A ako bi bilo određenih finansijskih šteta po bilo kog invalida, krajem godine se to kompenzira.

Dakle, upravo je tendencija današnje rasprave i donošenja ovog zakona da se ne umanji ni jedno pravo ratnog vojnog invalida i da mesečna nadoknada ne sme biti manja.

S druge strane, kada se govori o ortopedskim pomagalima, nije sporno da će se ortopedska pomagala na način kao i do sada dodeljivati. Međutim, ako neko menja ortopedsko pomagalo, on mora izaći na komisiju, da i struka proceni koje je to eventualno novo ortopedsko pomagalo koje je najadekvatnije za dotičnu osobu.

Što se tiče novog zakona, on će praktično biti kodifikacija postojećeg zakona i neće takođe biti umanjivanja ni jednog jedinog prava, a u komisijama će svakako učestvovati svi predstavnici, i to ne simbolički nego suštinski.

Zahvaljujem.
Kolega Deliću, želite repliku? Izvolite.

Ne bih ja to nazvao replikom. Juče u svom obraćanju gospodin ministar je rekao, i to ratni invalidi smatraju ključnim stavom, da kod izrade novog zakona neće doći do smanjenja prava. Pa mi to, gospodo, što je rekao ministar, mi to i tražimo. I mi smatramo da je to ključno načelo koga kod izrade zakona treba da se pridržava. I mi ćemo to pratiti i to je u redu.

Podatke koje ste vi izneli, oni su verovatno tačni, gospoda su vam dala tačne podatke. Jedino ono kod onih 6.000, to se odnosi na naknadu za nezaposlene vojne invalide. Ja nju uvek posmatram drugačije – to su invalidi od šeste do desete kategorije i ja bih voleo da njih bude manje, odnosno da se država više potrudi, pa da obezbedi zaposlenje za jedan broj invalida. Ja mislim da postoje čak i neki zakonski normativi kada su u pitanju preduzeća, ali posebno kad su u pitanju državni organi, javna preduzeća itd. To bi ministarstvo preko svojih organa ipak trebalo da obezbedi, da se tu naprave neki pomaci.

Inače, sa ovim se slažem. Ali, kad sam govorio o tim ortopedskim pomagalima, ima recimo jedan broj vojnih invalida, čak i najtežih kategorija, koji su izgubili oči. To je problem. Recimo, te ortopedske cipele… (Isključen mikrofon.)