Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, što se tiče zakona o izmenama dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, treba istaći svakako da ta podrška, odnosno ovako uređeno pravo na roditeljski dodatak je garantovano kao jedna dugoročna mera Republike Srbije u borbi za povećanje nataliteta.
Imajući u vidu da pomenuti informacioni sistem koji smo dobili u prilogu, odnosno u materijalima, da će informacioni sistem na nivou ministarstva koristiti i nadležni organi lokalne samouprave, Socijaldemokratska partija Srbije predlaže da su komunikaciji upravo sa lokalnim samoupravama sugeriše formiranje lokalnih fondova za pomoć i lečenje steriliteta, kao što je to na primer zaživelo još davne 2000. godine u Nišu. Takav jedan fond koji je dobio naziv Fond za uzajamnu pomoć je svakako zahvatao i one kojima je bio novac potreban za ove namene.
Tadašnja opština Niš, a sada gradska opština Medijana, napravila je i nastavila tradiciju i ove godine odvojila osam miliona i 200 za pronatalitetnu politiku. U okviru toga, finansirano je 20 bračnih parova za vantelesnu oplodnju, sa po 200 hiljada dinara i svako treće dete 120 hiljada, itd. Gradska opština Medijana, inače peta u Srbiji po izdvajanju novca za ove namene. Inače, predložene mere ovog zakona, najpovoljniji će praktično ublažiti nepovoljni materijalni položaj porodica sa decom u odnosu na one bez dece.
U oblasti zdravstvene zaštite rešenja iz zakona doprineće većem obuhvatu imunizacije što se dovodi do većeg stepena zdravstvene zaštite. U odnosu na obrazovni sistem, rešenja iz ovog zakona direktno će uticati na veći procenat dece koja redovno pohađaju nastavu.
Nove zakonske odredbe reflektovaće se i na materijalno stanje socijalno ugroženih porodica koje su često porodice sa većim brojem dece.
Što se tiče Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, sticajem okolnosti prisustvovao sam promociji Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova u Nišu, 1. decembra 2017. godine u Privrednoj komori, na kojoj sam se upoznao i sa radom same Agencije i njenim nadležnostima, a to je bila samo jedna u nizu promocija koje su održane u Vršcu, Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Ivanjici i Novom Sadu. Rezultat te promocije je bio da je u Nišu, u decembru mesecu 2017. godine, pokrenuto 36 individualnih radnih sporova i svi su uspešno rešeni.
Upravo zato treba nastaviti sa promocijom ovakve jedne institucije i podrškom za koju znam da će u ovoj godini imati promociju u Pirotu, Vranju, Kruševcu, Somboru, Subotici i Novom Sadu.
Obaveza Republike Srbije, da radne sporove rešava mirnim putem, proizilazi iz revidirane Evropske socijalne povelje, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine. Odredbama ove povelje, uspostavlja se obaveza država članica da unapred definišu odgovarajuće mehanizme za rešavanje radnih sporova, koji su zasnovani na metodama mirenja arbitraže, kao i da iste unapređuju i delotvorno upotrebljavaju.
Ono što se malo zna je da je prema analizama Međunarodne organizacije rada Republika Srbija i njena Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova lider u ovoj oblasti u jugoistočnoj Evropi i da zato Međunarodna organizacija rada pravi međunarodnu konferenciju u Republici Srbiji od 4. do 6. jula, na kojoj će se sa našom praksom upoznati predstavnici agencije i tela za mirno rešavanje radnih sporova iz Bugarske, Crne Gore, Republike Srpske, Makedonije, Rumunije, Albanije i specijalni gosti i savezne službe za posredovanje i mirenje iz SAD.
Upravo zato što smo razvili nešto što je dobar model i primer, treba da nastavimo da to razvijamo u tom pravcu, kao i u pravcu decentralizacije i da ovakva jedna institucija možda je detaširamo i da te organizacione jedinice budu organizovane npr. u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.