Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moram da kažem da se pred nama nalaze predlozi zakona koje je Vlada podnela Narodnoj skupštini, a posebna vrednost ovih zakona je ta što oni tretiraju i prošlost i sadašnjost i budućnost našeg naroda i naših građana i u tom smislu sve pohvale za predložene zakone.

Najpre bih htela da se osvrnem na jučerašnju diskusiju pojedinih narodnih poslanika, a koji su se doticali u govoru u načelu pitanjima morala i pitanjima rijaliti serija. Najpre moram da istaknem da je rijaliti serije i prvi rijaliti program uveo Dragan Đilas i to kroz izgradnju kuće „Velikog brata“, ali ono što je žalosno to je da je kuća „Velikog brata“ izgrađena na taj način što je uzurpirano zemljište u najelitnijem delu Beograda, na Košutnjaku i zamislite za šta i pod kojim opravdanjem – za izgradnju dnevnog boravka za decu.

Izgleda da je žutom preduzeću do 2012. godine najbolje i najlakše išla pljačka nažalost preko dece, što je za svaku osudu i sramotu. Naravno, iza kuće „Velikog brata“ ostala je samo ruševina, ostale su uginule životinje i ostalo je đubre.

Takođe, želim da istaknem da se tokom jučerašnje diskusije čulo i tobože zalaganje za poljoprivrednike, za poljoprivredne proizvođače, itd. Osnovno sredstvo političke borbe poslanicima žutog preduzeća u različitim pojavnim oblicima svakako jeste manipulacija. Niti se oni brinu za poljoprivrednike, niti se oni brinu za građane Srbije. Oni se brinu samo za sopstvene džepove. Da su se brinuli o poljoprivredi, ne bi 2007. godine bio potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je najpogubniji upravo za sektor poljoprivrede, jer je on dozvolio stoprocentni uvoz 2014. godine mleka i mlečnih proizvoda iz EU i naravno, još nešto – ovaj kriminalni ugovor dozvolio je i kupovinu zemlje strancima do 2017. godine.

Na sreću, građani Srbije 2012. godine poverenje da ih vodi u budućnost dali su SNS i Aleksandru Vučiću i ovi pokušaji su sprečeni na taj način što je Vlada Aleksandra Vučića u više navrata reagovala da zaštiti poljoprivredne proizvođače, stočare, upravo one koji se bave proizvodnjom mleka. Naravno, nije dozvoljena ni kupovina zemljišta strancima, takođe zahvaljujući ovoj Vladi.

Želim da se vratim na predložene zakone.

Najpre želim da kažem da prvi predloženi zakon koji se odnosi na ratne memorijale, sve pohvale za njega, jer ovaj zakon jeste znak da naša Vlada, naša država i naš predsednik i te kako vode brigu o svima onima koji su stradali za slobodu naše otadžbine i, na kraju krajeva, da danas mi mirno živimo u njoj.

Što se tiče ovog zakona, prvi put se uvodi tačan postupak, a u stvari upravni postupak, kada je u pitanju izgradnja novih ratnih memorijala, kao i uklanjanje stari. Takođe, prvi put, ja moram da kažem nažalost, ali na svu sreću ipak ova Vlada je to prepoznala, da zemlja Srbija treba da ima jedinstvenu evidenciju koja se odnosi na sve poginule i stradale i sve one borce koji su život dali za slobodu zemlje. Ovim zakonom upravo se predviđa vođenje jedinstvene evidencije i napokon, zahvaljujući ovoj Vladi, imaćemo tu jedinstvenu evidenciju.

Moram da kažem da je Ministarstvo rada tokom prošle godine radilo na rekonstrukciji i saniranju ratnih memorijala i u prošloj godini izvršena je sanacija 17 ratnih memorijala, što je svakako za svaku pohvalu.

Moram da istaknem da je Predlogom ovog zakona predviđeno i formiranje saveta i uključivanje stručnih ljudi, sem ljudi iz državne uprave, pre svega istoričara, pre svega predstavnika institucija Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer moram da istaknem da su ratni memorijali u stvari naši spomenici kulture koje mi moramo da čuvamo radi naših budućih generacija.

Kada je u pitanju Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, takođe moram da istaknem da je jedan od prioriteta Vlade i jedan od prioriteta politike SNS upravo borba protiv sive ekonomije, zato što je siva ekonomija izvor korupcije i kriminala. To su radili do 2012. godine i sada se tome stalo na put, između ostalog i ovim zakonom.

Ovde su neke primedbe išle u odnosu na ovaj zakon, ali za razliku od njihovog perioda, kada radnici, nažalost, zbilja jesu bili nadničari jer je žuto preduzeće otpustilo preko 400 hiljada radnika, ti radnici jesu bili nadničari, to inače nije omiljen izraz u našem društvu, to je izraz za onog ko radi za koru hleba, njima danas smeta što ova Vlada uređuje proceduru prijavljivanja, ne nadničara kako oni kažu, ovo su sezonski radnici. Ovo su radnici koji imaju staž osiguranja. Ovo su radnici koji jednoga dana mogu ostvariti pravo na penziju. Ovo su radnici koji imaju i zdravstvenu zaštitu, za koje je predviđena i zdravstvena zaštita. Ovo su radnici kojima se kroz sezonske poslove ne uskraćuje nijedno njihovo ostvareno pravo koje su ostvarili bilo kod Nacionalne službe za zapošljavanje, bilo kod centara za socijalni rad, a koje se odnosi na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, u skladu sa Zakonom o novčanoj i socijalnoj pomoći.

Svakako sve pohvale i za ovaj zakon, a primedbe koje smo juče čuli, da država hoće tobož neke pare, moram samo, radi građana, da kažem jednu stvar. Prihodi države jesu porezi, ali od tih poreza koje država ubira izgrađuju se putevi, izgrađuju se dečiji vrtići, izgrađuju se bolnice, izgrađuju se ustanove socijalne zaštite. Prema tome, ova Vlada na odgovoran način raspodeljuje ta sredstva upravo u korist boljitka svih građana i građanki Republike Srbije.

Ovim zakonom predviđen je i ovaj prelazni period, s obzirom da su ovde dva ministarstva nadležna za donošenje podzakonskih akata – Ministarstvo rada i Ministarstvo finansija. Ali, moram da kažem, za sve one zlurade koji se izgleda najviše plaše uspeha ove Vlade, da su oni ove građane 2012. godine doveli do dna, da zahvaljujući SNS mi smo se sa tog dna podigli. Mi se krećemo napred. Srbija se razvija ubrzanim korakom i postaje stabilna zemlja, i u političkom i u ekonomskom smislu.

Moram da kažem da je ovaj zakon, inače, podržalo nemačko Savezno ministarstvo za ekonomski razvoj. Ne mislite valjda da bi nemačko Savezno ministarstvo podržavalo nešto što je u suprotnosti sa demokratskim principima i osnovnim ljudskim pravima, a osnovno ljudsko pravo jeste pravo na rad? Od dolaska SNS i Vlade Aleksandra Vučića i Vlade Ane Brnabić nezaposlenost u Srbiji drastično je pala. Nasledili smo nezaposlenost od 26%, ona je sada smanjena na 12%. Naravno da je i to mnogo, ali mi se svakim danom borimo da ta nezaposlenost bude sve manja i manja, a primer te borbe je i jučerašnje postavljanje kamena temeljca za nemačku fabriku u Pančevu, vrednost 160 miliona evra, koja će, naravno, zaposliti naše radnike.

Otvaranje fabrika, mogućnost da se radnici upošljavaju i da svoju egzistenciju ostvaruju po osnovu rada je gotovo svakodnevna danas, kada je vlast preuzela, a narod u demokratskom postupku kroz izbore, poverio da ovu državu vodi Aleksandar Vučić i Vlada SNS i njenih koalicionih partnera.

Kada je u pitanju treći zakon, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, moram da istaknem da je predsednik Republike Aleksandar Vučić prvi državnik koji je javno izašao pred narod i upoznao građane Srbije sa katastrofalnim posledicama koje ovu državu i ovaj narod čeka za nekih 40 godina ako ne dođe do povećanja nataliteta.

Kao odgovorni državnik Aleksandar Vučić i kao neko, ko je iznad svega voli, pre svega, svoju zemlju, a to je Republika Srbija, on je vršenje svog posla upravo izvršio na taj način što će to…

(Radoslav Milojičić dobacuje s mesta.)

Izvinite, koleginice Milanka.
Kolega Milojičiću, ja vam sada skrećem pažnju da poštujete odredbu Poslovnika 106. stav 3. da ne bih primenjivao odredbe člana 108.
(Radoslav Milojičić: Jel vi čujete šta oni dobacuju?)
Izričem vam opomenu gospodine Milojičiću.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
Nemate prava na povredu Poslovnika.
Koleginice Milanka, samo zatražite reč.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Meni je zbilja žao. Pitanje populacione politike ne bi trebalo da bude tema za ovakva prepucavanja, ali to ponovo više govori o njima nego o nama.
Naime, unazad 70 godina u Srbiji je zabeležen pad nataliteta. Zadnjih 26 godina, nije u pitanju pad nataliteta, u pitanju je bela kuga, što znači da mnogo više lica umire nego što se rađa. U tom smislu, neophodno je bilo preduzeti odmah mere, jer ove mere, svakako koje se preduzimaju svoje rezultate daće tek za 10 do 20 godina.
Briga o natalitetu je briga o opstanku države, briga o opstanku nacije, tj. pored ekonomskih pitanja najglavnije pitanje ove države i to pitanje jeste pokrenuo prvi Aleksandar Vučić, svidelo se to nekome ili ne. I on jeste prvi formirao savet koji će se baviti tim problemom, i naravno Vlada je usvojila Strategiju za podsticanje rađanja, naravno uradila je i akcioni plan, i kao jedan deo te strategije je upravo i danas zakon koji se nalazi pred nama.
Zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici SNS i Aleksandra Vučića, pre svega, izvršena je finansijska konsolidacija zemlje, jer je „žuto preduzeće“ zemlju 2012. godine bilo dovelo do bankrotstva. Sem finansijske konsolidacije, dinar je kao valuta stabilan. On je po vrednosti druga valuta danas u svetu. U vreme „žutog preduzeća“, dinar je bio četvrta najgora valuta od 186 zemlja sveta. Inflacija je stabilna, kreće se u granicama cilja, rast bruto domaćeg proizvoda samo u prvom kvartalu ove godine je 4,5% investicije se dešavaju svakog dana i po investicijama Srbija je lider. To su preduslovi. Ekonomski razvoj je preduslov u stvari za donošenje prvog koraka ovakvih podsticajnih mera, a koje idu u pravcu podsticanja rađanja i u pravcu poboljšanja nataliteta u Republici Srbiji.
Moram da istaknem da je ovim zakonom prvi put povećan obuhvat žena, majki, koje mogu da koriste pravo na porodiljsko bolovanje. U vreme „žutog preduzeća“, poljoprivrednice, vlasnice poljoprivrednog gazdinstva naravno da nisu imale na to pravo. Sada imaju i žene poljoprivrednice i one koje rade na povremenim i privremenim poslovima i koje rade na osnovu ugovora o delu i one koje rade na osnovu autorskog ugovora itd.
Mera podrške za rođenje prvog deteta je 100.000 dinara. Isplaćuje se jednokratno. Za drugo dete mera podrške je 10.000 mesečno u vremenskom periodu od dve godine. Za treće dete je mera podrške 12.000 mesečno u periodu od 10 godina i za četvrto dete, mere podrške je 18.000 u vremenskom trajanju takođe od 10 godina. Naravno da je ovo samo jedan od instrumenata za podsticanje rađanja i naravno da je pravo roditelja da odlučuju koliko će njihova porodica biti brojna. Naravno da je pravo majke da pre svega ima pravo na izbor da odlučuje o rađanju, ali je i pravo nas, narodnih poslanika i SNS da ukaže na negativne posledice koje zbog ovoga jednog dana mogu proizaći.
Sve druge zakone SNS će u danu za glasanje svakako podržati, jer oni su i u cilju napretka daljeg razvoja naše zemlje i u cilju poboljšanja kvaliteta života svih građana društva, nadam se najviše trudnica, budućih majki. Hvala.

Zahvaljujem.
Prelazimo na spisak narodnih poslanika po redosledu kako su prijavljeni.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Dame i gospodo, ponuđeni zakoni svakako predstavljaju značajan iskorak i jasno je primetan trud unapređenja tematike kojom se bave, zato će narodni poslanici stranke Pravde i pomirenja u danu za glasanje uglavnom podržati ponuđena zakonska rešenja, s tim što imamo izvesne sugestije.

Pre svega vezano za zakon o finansijskog podršci porodicama sa decom, pošto je u pitanju tema o kojoj sam više puta i ovde govorio i zalagao se, upravo za ovaj iskorak koji je ovde napravljen, gde je ponuđena podrška onim majkama koje hoće da rađaju, kako bi im se olakšalo podizanje dece i porodice.

Međutim, ono što mi upada u oči jeste da nije možda bilo dovoljno senzibiliteta za samu ciljnu grupu, majki, baš onih koje žele da rađaju, jer podvlačenje crte od stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od 1. jula i izostavljanje svih onih majki koje su rodile do četvoro ili više dece do sada, koje su imale svest i volju za rađanjem, bez ove motivacije i podsticaja, oni ostaju mimo mogućnosti da dobiju podsticaj, odnosno nadoknadu po broju dece koju su rodile, što je i sa etičkog aspekta, ali uopšte sa aspekta podrške baš onima koji žele da rađaju prilično diskutabilno.

Takođe, ograničavanje motivacije, odnosno podsticaja do četvrtog deteta je takođe problematično iz razloga što izostavljamo one majke, šampione koje rađaju petoro, šestoro, sedmoro i osmoro dece i koje su to činile i verovatno će to činiti bez podsticaja. Tako da možemo tu primetiti da ćemo ponovno forsirati one majke koje možda neće da rađaju, a izostaviti značajan broj onih koje hoće da rađaju. Tako da ovo treba ponovno razmotriti i u nekoj narednoj prilici ispravljati nedostatke.

Takođe, kada pratimo izvesne uslove za dobijanje podrške majkama, pitanje recimo državljanstva za majku je takođe diskutabilno, jer ukoliko imate oca državljanina Srbije imate dete koje se rodilo, državljanin Srbije i majku koja je došla, bilo iz Albanije ili odakle god, koja će rađati decu, državljane ove zemlje, one će biti lišene ove podrške. Tako da tu imamo jedan veoma značajan broj i to uglavnom onih majki koje zapravo dolaze u te krajeve gde imamo najznačajniju dekadencu u pogledu demografije.

Pitanje obrazovanja predškolskog i opšte školskog imamo formulaciju da pohađa obrazovanje u sistemu Republike Srbije. Dakle, ostaje samo nejasno šta je, iako možda implicitno sistem crkava i verskih zajednica, obrazovni sistem crkva, verskih zajednica, jeste implicitno u sistemu države Srbije. Samo da ne ostane nedorečeno, da sutra neko kaže – e, čekajte radi se o državnim školama, o državnim vrtićima, a pitanje ovih škola ili možda i privatnih škola i vrtića itd, dakle, tu fali izvesno pojašnjenje.

I, svakako mislim, bez obzira na značaj vakcinacije dece da imamo etnički problem, pa možda i ustavni problem povezivanja, uslovljavanja vakcinacije dece ovom podrškom majkama, bez obzira što vakcinacija jeste važna, ali na ovaj način uslovljavati, mislim da je to diskutabilno i sa etničkog i sa ustavnog aspekta.

Eto, zbog javnosti moram kazati da sam i ovaj put morao odložiti svoju molitvu petkom, koja je u jedan sat, moraću ići u dva sata na tzv. arapsku molitvu, odnosno molitvu na arapskom jeziku i zato ponovo obaveštavam javnost i rukovodstvo Narodne skupštine da je potrebno da se reši pitanje molitvenog prostora za pripadnike islama, islamske zajednice, narodne poslanike ovde u Skupštini. Hvala vam.

Reč ima ministar, gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Naravno da bih htela da zahvalim uvaženom gospodinu Zukorliću na doprinosu koji daje kao poslanik na temema koje su vrlo značajne za stabilizaciju porodice, za stimulaciju rađanja, za populacionu i pronatalitetnu politiku. On to zaista čini na jedan način koji se u mnogim segmentima uklapa u stavove o kojima je ovde bilo juče i danas reči.

Ali, morala bih da kažem da je formalno-pravni akt iz koga proističe ova mera o kojoj se mi danas izjašnjavamo i analiziramo, je strategija za podsticanje rađanja. Termin podsticanja rađanja znači zapravo podstaći parove, podstaći majku da njena odluka kroz čitav niz stimulativnih mera bude pozitivna. Ona je ta koja odlučuje kada će, da li će roditi, a čitav niz mera, uključujući i ovu finansijsku koja podstiče rađanje prvog, drugog, trećeg, četvrtog deteta je tema razgovora i rasprave koju vodimo.

Zašto smo predložili da podsticanje rađanja ide do četvrtog rađanja deteta? Zbog toga što Svetska zdravstvena organizacija nauka i obrazovni sistem vrlo jasnu kažu, ja sam to već juče rekla, ali prosto nisu bili svi poslanici, i možda nije na odmet da ponovimo, kažu da je rađanje do četvrtog deteta u interesu i zdravlja majke, a sve što je preko tog broja štetno deluje na zdravlje majke i deteta.

Dakle, mi smo morali prosto uzeti stav nauke, struke, pre svega medicinske struke i preporuke stručnjaka kada smo se opredeljivali za ovaj broj, a naravno da mislimo da čitav niz drugih mera, ali koje nisu podsticajne. Dakle, populaciona i socijalna politika se ipak razlikuju. Najveći broj naših porodica sa velikim brojem dece sigurno da treba da ima socijalnu podršku i mnoge lokalne sredine i na nacionalnom planu, mnogim aktima je to regulisano.

Međutim, mi danas govorimo o podsticanju rađanja, mi danas govorimo o Strategiji za podsticanje rađanja koja je doneta u decembru 2017. godine i o Akcionom planu koji proističe iz nje i regulišemo zakonski da to mora biti obaveza, čak i kroz numeričke vrednosti količine para koje idu deci za njihov standard.

Naravno da je dete nosilac ovog prava, ali do 10 godine sredstva koristi i u interesu deteta, njima raspolaže roditelj koji se stara o detetu. To dete koje dobija ova sredstva mora biti u sistemu ove države, pre svega mora biti prijavljeno po rođenju, zatim, to dete mora biti u zdravstvenom i obrazovnom sistemu.

Cilj je da ona deca koja zapravo nisu deca koja nisu uključena u naš sistem, u državni sistem budu uključena, jer briga o njihovom zdravlju, briga o njihovom obrazovanju je zapravo obaveza države. Ne možemo imati uvid, pa ni davati finansijska sredstva nekom ko ne pripada zdravstvenom i obrazovnom sistemu države, a koje ćete kriterijume izglasati u danu za glasanje u vezi sa tim, to je stvar vas poslanika. Zahvaljujem.

Poštovane kolege narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Da li želite reč, kolega Zukorliću?
Pravo na repliku, izvolite.

Hteo bih samo dopunu.

Zahvaljujem na pojašnjenju koje ste dali, ali imamo recimo, kao što sam kazao, oca državljana Srbije, dete prijavljeno u zemlji, ovde živi majka strani državljanin. Šta je sa podrškom toj porodici, tom detetu?

Pitanje, šta znači državni sistem? Vidite, ukoliko dete pohađa vrtić pri crkvi ili islamskoj zajednici, s tim što su ti vrtići priznati od strane države, dakle da li je to isto tako sistem? Dakle, to mi je bitno prosto da znam, jer ću biti pitam i već sam upitan zbog toga. Hvala.