Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, zbog važnog geostrateškog položaja Niš ima burnu prošlost. Brojne vojske, narodi i vladari su svako u svom vremenu ostavljali svoje tragove. Brojne su kulturno istorijske znamenitosti grada Niša i okoline. Ja ću pomenuti samo neke od njih, ne umanjujući važnost ostalih.

Spomenik oslobodiocima Niša u centru grada na trgu Kralja Milana, obeležava razdoblje oslobodilačkih ratova protiv Osmanlijske vladavine i tokom Prvog svetskog rata. Ćele-kula je jedinstveni spomenik u svetu, najsuroviji, nastao kao posledica velike bitke na Čegru. Kulu je prvobitno činilo 952 lobanje, a danas je ostalo 58 lobanja, jedna izdvojena za koju se pretpostavlja da pripada vojskovođi Stevanu Sinđeliću.

Godine 1833. kroz Niš je prolazio francuski pesnik Lamartin, video je Ćele-kulu i tom prilikom je između ostalog rekao, citiram: „Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik, on će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im kakvu su cenu platili njihovi očevi“. Ove reči su zapisane na bronzanoj ploči, na francuskom i srpskom jeziku, koja se nalazi u kapeli koja je izgrađena 1892. godine da bi zaštitila Ćele-kulu od daljeg propadanja.

Ovaj zastrašujući svedok burne istorije Niša i ljudske surovosti nastao je nakon bitke, čuvene bitke na Čegru 31. maja 1809. godine. Kula od ljudskih lobanja je podignuta na putu za Carigrad kao opomena onima koji dižu bunu. Međutim, u srpskom narodu je ovakav gest Turaka imao kontraefekat.

Na brdu Čegru kod Niša, na mestu gde se odvijala čuvena Čegarska bitka iz Prvog srpskog ustanka nalazi se spomenik u znak sećanja na hrabre vojnike i njihovog komandanta Stevana Sinđelića, koji su poginuli na ovom mestu od daleko brojnije turske vojske.

Dalje, pomenuću logor Crveni krst u Nišu, koncentracioni logor Crveni krst, danas memorijalni kompleks, 12. februar, jedan od koncentracionih logora koje su širom Srbije osnovale nemačke okupacione snage 1941. godine, gde je stradao veliki broj Srba, Roma i Jevreja. Zatim, memorijalni park Bubanj tokom Drugog svetskog rata, ovo mesto je bilo jedno od najvećih stratišta na području Jugoslavije, gde je streljano između 10 i 15 hiljada ljudi, tri pesnice koje simbolizuju dete, ženu i muškarca i predstavljaju bunt i prkos neprijatelju.

U Nišu ima brojnih kulturno istorijskih spomenika, kao što sam rekla, koji govore o istoriji ovoga grada. Spomenici žrtvama NATO agresije iz 1999. godine. Da pomenem, tu su i tvrđava Banovina, Oficirski dom, zgrada Radio Niša, sve su to mesta na kojima se pisala istorija srpskog naroda. Niš je obeležen bogatom istorijom i vekovnom borbom za slobodu i opstanak i mnogobrojne istorijske građevine, spomenici, spomen biste, spomen ploče i memorijali svedoče o tome i moramo ih adekvatno zaštiti kako bi ostali i opstali.

Zato pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što nema ovde narodnih poslanika koji su predstavnici bivšeg režima iz jednog jednostavnog razloga, odnos države prema memorijalima i mestu stradanja, da li srpske vojske, da li pripadnika srpske nacionalnosti, jeste odnos i prema sopstvenom narodu i prema sopstvenoj državi. Kako su se oni o tome starali videli smo iz prethodnog perioda, a kako bi se starali u budućnosti, videli smo i iz njihovih diskusija. Oni su spremni čak i da negiraju i zločine i bitke i slobodu koju Srbija ima.

Čini mi se u njihovom izlaganju da bi najsrećniji bili da je Srbija izgubila sve ratove i da živimo pod nekom drugom državom, pod nečijom okupacijom, kao što smo živeli to, ranije u prošlosti pod turskom imperijom.

Nažalost, vratiću se samo malo na svoje jučerašnje izlaganje i današnji događaj u Savetu Evrope. Tvrdio sam da je srpska vojska u Prvom svetskom ratu donela slobodu svim narodima raspale Jugoslavije, ali da bi nove vlasti u novim državama opravdale svoje zločine, Srbija i srpska vojska mora da se proglase agresorima. I, danas smo imali jednu takvu situaciju u Savetu Evrope, od Plenkovića premijera Hrvatske, koji nikako nema hrabrosti da suoči svoj narod sa činjenicom da su devedesetih godina pripadnici hrvatskog naroda ubijali svoje sopstvene građane slično kao i u Drugom svetskom ratu. Dok ne prihvate takvu činjenicu, istinske želje za pomirenjem hrvatskog sa srpskim narodom, neće biti sa strane Hrvata.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Tanja Tomašević Damjanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damjanović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Kolege i koleginice narodni poslanici, decenijama je oblast izrade obeležja koje oblikuje istorijska sećanja neuređena. Po raspadu zajedničke države za vojne memorijale i mesta stradanja u Srbiji, važe propisi šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. To je stvorilo uslove za haotično stanje koje traje 30, 40 godina i u tom smislu što su nama nicala različita obeležja bez jasno utvrđenih kriterijuma, bez precizno donetih odluka zbog čega se podižu, kome se podižu, koga treba da slave, odnosno čija sećanja treba da čuvaju.

Upravo je suština ovog zakona da se isprave decenije nebrige i decenije u kojima nije postojalo nikakvo zakonsko rešenje i gde svaka lokalna samouprava mogla da postavi bilo kakav spomenik da pri tom ne vodi računa koja je to poruka koju spomenik postavlja i daje budućim generacijama.

Donošenjem ovog zakona sveobuhvatno će se regulisati materija koja se odnosi na održavanje i uređenje ratnih memorijala. Obezbeđivanje sprovođenja odredaba ovog zakona postiže se i propisivanjem odgovarajućih kazni. Najveća novina koju donosi Predlog zakona jeste nadležnost ministarstva zaduženog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, za davanje saglasnosti za podizanje novog ratnog memorijala. Takođe je veoma važno definisanje elemenata kada nije dozvoljeno novog ratnog memorijala.

Ovakav uređeni sistem će doneti ujednačenu primenu koja doprinosi unapređenju poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, tradicije, kao i poboljšanja turističke ponude Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Milan Knežević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolega poslanici, čisto sada u ovom popodnevnom delu zasedanja zbog gledaoca koji prate prenos da kažemo da član 2. Predloga zakona o ratnim memorijalima, u stvari jasno definiše značenje pojedinih pojmova koji se koriste u zakonu.

Donošenje ovog zakona je bilo potreba jer je potrebno bilo na celoviti način regulisati ovu oblast. Tako da donošenje ovog zakona posle 40 godina je bila naša dužnost i obaveza prema našoj tradiciji, prema našoj istoriji i našem narodu, jer rešavanje ovog problema s pijatetom, prema našim državama i stradanjima između ostalog, predstavlja osnov za građenje neke nove i bolje budućnosti.

Ova novina u zakonu, koja predviđa da će nadležno ministarstvo biti u mogućnosti da za negovanje tradicija ratova, daje saglasnost za podizanje novog ratnog memorijala. Lično mislim da će verovatno i Vlada, koja radi posvećeno i odgovorno, sve moje kolege su prethodno jasno ilustrovali naša stradanja, naše memorijale, od balkanskih ratova, ali mi moramo da uradimo jedan memorijal posvećen civilnim žrtvama i to NATO bombardovanja 99. Jesu lokalne samouprave odgovarajući spomen-obeležjima žrtve kasetne bombe u Nišu, Aleksincu, žrtve na mostu u Varvarinu, žrtve u vozu obeležene, ali bi, po meni, bilo korisno jer je palo više od 2.000 civilnih žrtava u bezrazložnom NATO bombardovanju.

Tako da ministarstvo nadležno za ovo sigurno u novom načinu i davanju zakonske mogućnosti otvaranja novih memorijala, treba i o tome razmisliti. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Pre nego što dam reč kolegi Bečiću, samo da kažem da je poslanički klub SNS potrošio vreme koje mu pripada, tako da imate samo vreme kao podnosilac amandmana u trajanju od dva minuta.
Izvolite, kolega Bečiću.

Poštovani predsedavajući, za sprovođenje ovog zakonskog rešenja potrebna su određena budžetska sredstva iz lokalnog, pokrajinskog, republičkog budžeta. I, posle konsolidacije budžeta na sva tri nivoa vlasti, konačno možemo da odvojimo i izdvojimo sredstva i za ratne memorijale. Ali, zbog sramnih pokušaja bivšeg režima i pojedinih opozicionih lidera, Đilasa, Jeremića i ostalih, koji ne biraju sredstva da sačuvaju svoje milione koje su skupili kroz privatizaciju i zloupotrebu budžetskih sredstava, kroz devastiranje Srbije i pranje svetskog prljavog novca, kroz svoje nevladine organizacije i institute.

Želja da izazovu nestabilnost u Srbiji, kroz razne neuspele proteste, širenja lažnih vesti i iskonstruisane otmice novinara zbog kojih MUP mora da izdvoji ogromne resurse, kadrovske i materijalne i značajna budžetska sredstva za istražne radnje.

Jasno je da svi napadi u ovom trenutku na predsednika Vučića i njegovu porodicu u pravcu da oslabe njegove pokušaje da u nastavku pregovora Beograda i Prištine ostvari ogromni doprinos za Srbiju i njene građane. Ti lideri konačno moraju da shvate da su ih i građani prozreli da treba da dozvole da se ova sredstva u budućnosti usmeravaju u brigu o deci i ovakva zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Bečiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Petrović, izvolite.