Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nešto vam ovaj sistem elektronski nije baš, javio sam se prvi, ali nije ni važno.

Dakle, imam dva pitanja na dve najvažnije adrese u Republici Srbiji. Prva je predsednik ili predsednica Vlade gospođa Ana Brnabić i to je pitanje u vezi sa njenim odgovorom, koji je ovde pred svima nama u Narodnoj skupštini dala i to dva puta, kada je Vlada gostovala, odnosno odgovarala na pitanja poslanika. Naravno, pohvalio sam taj gest.

Ona je tada direktno, čak pomalo ljutivši se, rekla: „Kako vam pada na pamet da bismo mi mogli dozvoliti da se nama taj ZSO (zajednica srpskih opština) ponudi kao uslov ili u paketu sa potpisivanjem pravno-obavezujućeg sporazuma“? To je upravo ono što sam je ja pitao, da li posle, evo, već pola decenije, više od pet godina nakon potpisivanja briselskog sporazuma, to je stavka koja navodno jedino odgovara Srbima ostala je neispunjena, da li je moguće da je to činjeno zbog toga da bi sada onda sledeći novi paket ustupaka koji se traži od Srbije išao sa tim, kao dobićete konačno tu vašu, kao, ZSO (zajednicu srpskih opština), ali hajde onda još i ovo potpišite, pravno-obavezujući sporazum, a da prethodni nije ispunjen.

Dakle, ona se, maltene, ljutnula „kako vam tako pada na pamet“, a sudeći po informacijama koje stižu iz Brisela, ne samo od strane, znači, ovih predstavnika tzv. republike Kosovo, nego i ostalih, mi zaključujemo da upravo stvari idu u tom pravcu. Dakle, da će se to formiranje prolongirati do negde upravo potpisivanja ili sklapanja tog pravno-obavezujućeg sporazuma. Dakle, još jedna gorka pilula, još jedno poniženje za građane Srbije i za državu Srbiju.

S tim u vezi, moje drugo pitanje ide na adresu našeg glavnog pregovarača, odnosno predsednika Republike i krajnje ozbiljno pitam i javnost i gospodina Vučića, s obzirom na njegove izjave nakon ovog poslednjeg nedeljnog sastanka u Briselu, kakav je to rat sprečen, kakav je to mir obezbeđen? On je, naime, rekao obezbedili smo mir za naš narod. Ja nisam znao da preti neka neposredna ratna opasnost. Evo, mi imamo ovde poslanika sa Kosova, i sa jedne i sa druge strane i oni mogu da kažu da li je bilo nekih vanrednih okolnosti i da li je stanje teže nego što je inače, a inače je teško.

Ako je reč o incidentima, mi i sada imamo, danas, jutros smo imali jedan opet težak tehnički incident i građani srpske, znači, sinoć, jutros su stalno izloženi direktnoj, indirektnoj pretnji i teroru. To, nažalost, nije novo i pitanje je šta naše vlasti čine i koliko čine uz apel na međunarodnu zajednicu da se u toj stvari spreče. Ali, to je jedan par rukava.

Druga stvar je ako je postojala neka opasnost od, a to je ono što je upravo predsednik Republike sugerisao, od nekog novog „Pogroma“, od neke nove „Oluje“ za naše ljude na severu. To je suviše ozbiljna stvar da bi se time mogli igrati, na stranu što i nema prostora za neku novu „Oluju“ ili „Bljesak“, s obzirom da su kao učinak i delovanje ove vlasti upravo je sever miran, korak po korak, tihi podzeman način, u suštini, već prešao u nadležnost Prištine. Dakle, ono što je pre pet-šest godina bilo nezamislivo, sada je realnost za naše građane na Kosovu i to da, kada hoće da sklope ugovor o telefoniji moraju da uzimaju ličnu kartu, kosovsku ličnu kartu, kada hoće da registruju kola, moraju da uzimaju dokumenta kosovske vlasti, kada žele da obave bilo kakav posao administrativni moraju da idu u kosovske opštine. Dakle, to je učinak, neposredni, praktični, opipljivi učinak pola decenije, više od pola decenije, vladavine ove politike koju vodi i čiji je glavni protagonista upravo SNS i Aleksandar Vučić.

S tim u vezi, znajući šta se čuje, dakle, i šta se govori, u međuvremenu, moram da kažem, nemojmo se ili nemojte se tešiti time šta su učinili prethodnici. Prethodnici su učinili to što su učinili, nešto dobro, nešto loše, da su učinili dobro, ne bi bili prethodnici, ne bi bili bivši. Hajde da pogledamo, to važi i za ovu aktuelnu vlast, a i za neku buduću, ako buduće ikada bude, hajde da pokušamo da ne pogoršamo stanje na Kosovu i Metohiji i da naše opcije kakve su takve su i koliki su ti naši aduti da ih još ne proigravamo. Dakle, hoću da kažem, umesto da se vadimo na prethodnike, hajde da učinimo da stvari ne budu gore.

Poslednja stvar u vezi sa tim, gospodin Vučić je rekao - evo mi sad moramo da se borimo da spasemo nešto ni iz čega, da spasimo što se spasiti može, s obzirom da nemamo ništa. Ja bih rekao da ured relativizacije, Rezolucija 1244 nije ništa, Rezolucija 1244…

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega.)

Završavam.

Rezolucija 1244 jeste nešto što su neki prethodnici izborili. Da li je mnogo ili malo, svejedno, ali u svakom slučaju, nemojte da derogiramo, devaliramo mi sami taj adut i tu kartu u vidu Rezolucije 1244, koju predsednik Vučić dugo nije pomenuo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pitanje upućujem Ministarstvu odbrane Republike Srbije, kako prema Zakonu o vojnom obrazovanju univerzitet u svom sastavu može imati visoko školsku jedinicu sa ili bez svojstva pravnog lica, po propisanim uslovima i samim statutom visokoškolske ustanove, a u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, postavljam pitanje – da li univerzitet odbrane može da formira detaširano odeljenje, odnosno organizacionu jedinicu u Nišu?

Smatram da za formiranje posebnih odeljenja visoko vojnih škola i stvaranje novih nastavnih baza na teritoriji Srbije, postoji mogućnost, jer za tako nešto postoje prostorni kapaciteti, prateći objekti i nastavni kadar za neke segmente ili smerove nastave visokoškolstva Vojske Srbije.

Formiranjem ovakvih izdvojenih odeljenja velikom broju mladih ljudi iz Nišavskog, Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga omogućilo bi se obrazovanje u ovoj oblasti, što bi bilo značajno za jug Srbije, a posebno zbog njegovog geostrateškog položaja. Kao primer dobre prakse postoje pozitivna iskustva sa nastavnim centrima u Nišu i na jugu Srbije, odnosno odeljenjima pravnog i ekonomskog fakulteta iz Niša, u Medveđi i Zaječaru, kao i ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, Novosadskog univerziteta. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Prvo pitanje bih usmerio ka predsedniku Narodne skupštine, gospođi Maji Gojković – da li ćemo u toku ovog zasedanja Narodne skupštine, pošto nam u četvrtak pada poslednji četvrtak u mesecu, imati Vladu Republike Srbije ovde u gostima, tačno na Vidovdan, na godinu dana od rada Vlade Srbije, kako bismo kao narodni poslanici mogli da im postavimo odgovarajuća poslanička pitanja i direktno, a ne samo ovako?

Drugo pitanje je predsedniku Srbije, tiče se pregovora koje on neovlašćeno, bez mandata Narodne skupštine Republike Srbije vodi u Briselu. Dakle, kada će predsednik Srbije obavestiti parlament i javnost o tome šta se zapravo u Briselu trenutno dešava?

Činjenica je da je po ko zna koji put prekršio svoja obećanja. Rekao je da neće biti više pregovora u Briselu dok se ne otkrije ko je i kako ponižavao Marka Đurića, dok se ne utvrdi zajednica srpskih opština, dok se ne istraži ubistvo Olivera Ivanovića i naravno, evo ga, ponovo pregovara u Briselu iako ništa od toga nije ispunjeno. To je samo dokaz da je tačna ona statistika koja je utvrdila od svega što je ikad izgovorio Aleksandar Vučić, samo 8% je istina.

Ono što je važna stvar jeste da se očito promenio format pregovora u Briselu. Tamo se više ne razgovara čak ni o ovim antiustavnim, dosadašnjim briselskim sporazumima i njihovom sprovođenju, već se prešlo na dogovor o potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma sa lažnom državnom Kosovo.

Činjenica je da je započet novi ciklus pregovora koji vodi ka priznanju nezavisnog Kosova od strane države Srbije i aktuelne vlasti u Srbiji. Red je da to neko saopšti građanima Srbije.

Ovim dana možemo čuti u tabloidima bliskim aktuelnoj vlasti da zapad pritiska Aleksandra Vučića i aktuelnu vlast. Molim samo predsednika države, to je moje pitanje – da nam precizira na koji ga način i oko čega zapad pritiska? Jer postoje dve vrste pritiska, jedna je ako ga pritiska zapad kao predsednika države da se odrekne KiM, i evo javno kažem da smo spremni da mu pomognemo i da branimo tu njegovu poziciju očuvanja KiM u sastavu Srbije, ako ga zapad oko toga pritiska. Druga je stvar ako ga zapad pritiska da ispuni obećanje koje je dao 2012. godine kada ga je zapad doveo na vlast, a to je obećanje da će se odreći KiM na putu Srbije u EU.

Dakle, to su dve različite stvari. Jedno je ako ga zapad pritiska da ispuni obećanje koje je dao zapadu, a drugo je ako zapad pritiska Vučića da se odrekne KiM. dakle, Molim predsednika države da nam to precizira, o čemu on dakle pregovora u Briselu, o podeli KiM, kakav referendum o KiM? Referendum je antiustavan, KiM su sastavni deo Srbije, to piše u predsedničkoj zakletvi. Može ponovo da je pročita, nema referenduma o KiM. To je antiustavni referendum, da se razumemo. Ako želi da izda KiM pa da se sakrije iza građana, to je drugo pitanje, ali je to antiustavna stvar.

Najvažnija stvar koju želim da pitam predsednika Srbije, kakva su njegova saznanja o nekakvom novom „Bljesku“ i „Oluji“ na severu KiM? Ako to zaista postoji kao opasnost, molimo ga da hitna vanredna sednica Skupštine Srbije o toj opasnosti, o temi KiM i da svi to čujemo. Ako to ne postoji, nego on koristi samo to za plašenje građana, da bi tako opravdao potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa lažnom državom Kosovo, to je druga stvar.

Dakle, činjenica je da se priprema izvesni kompromis. Ja pitam predsednika Srbije, šta je kompromis? Odricanje od KiM? Kršenje Ustava Srbije? Kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti? Priznanje nezavisnosti Kosova zarad ulaska Srbije u EU? To nije kompromis, to je izdaja srpskih, nacionalnih i državnih interesa, to je kršenje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Da ne bi bilo da samo kritikujemo i da tražimo ostavku predstavnika Vlade, a ponovo je tražim zbog one sramne izjave da KiM više nisu Srbija, evo i konkretnih predloga kako rešiti pitanje KiM, pa molim predsednika Srbije da mi odgovori na pitanje, šta on misli o ovim predlozima.

Pod broj jedan, vratiti pregovore o KiM tamo gde im je mesto u Savet bezbednosti UN. Pod broj dva, primeniti Rezoluciju 1244 koja omogućava povratak do 1.000 pripadnika srpskog državnog osoblja na teritoriji KiM. Pod broj tri, pozvati rusku vojnu misiju u Srbiji, koja bi bila nama garant bezbednosti građana Srbije na KiM i ta ruska vojna misija povukla bi se iz Srbije istoga trenutka kada se NATO misija povuče sa KiM.

Dakle, da li će predsednik države, koji ima odlične kontakte u Kremlju, pozvati rusku vojnu misiju, da ili ne i zašto ne?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala.

Imam pitanja ispred poslaničke grupe Dosta je bilo za predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i to u vezi sa ovim pregovorima koji se vode u Briselu i njegovim, po meni, krajnje neodgovornim izjavama o tome šta se tamo pregovara nakon što se ti pregovori završe.

Osim što su neodgovorne te izjave, koje bi trebalo da imaju za cilj da obaveste građane Srbije šta se tamo uopšte dešava, takođe su i prilično nesuvisle i uglavnom ih treba tumačiti, jer ne znače ništa.

Eto tako, preksinoć smo čuli da je cilj ovih razgovora u Briselu da sačuvamo mir i da gledamo da nešto izvučemo ni iz čega, jer nam ništa nije ostavljeno. Ispada da nemamo ništa na KiM. Pitanje za predsednika Vučića glasi – kako nemamo ništa i kako nam ništa nije ostavljeno? Imamo pre svega veliki broj nealbanskog stanovništva koje živi u egzistencijalnom strahu, zar nemamo veliku brigu za njih? Imamo veliku kulturnu baštinu, koja je na dnevnom nivou pod pretnjom vandalizma zbog kulturoloških netrpeljivosti, zar nemamo brigu za to?

I, iznad svega, zar nemamo ogromnu imovinu na KiM, koja pripada ne samo privatnim licima koji su srpski državljani, nego i privatnim i javnim preduzećima Republike Srbije. Da li se o tome uopšte razgovara u Briselu? Da li uopšte pregovaramo o imovini ili je namera da se sve to pokloni, a da se oči javnosti zamažu nekakvim pričama o ratnim trubama, „Bljesku“ i „Oluji“, koji očigledno koji očigledno predstavljaju samo pokušaj manipulacije strahom građana Republike Srbije?

Znači, šta se dešava sa imovinom, da li je ona uopšte predmet razgovora u Briselu? Šta se dešava sa imovinom privatnih lica? Interno raseljena lica npr, podnela su zahteve za povraćaj blizu 30.000 uzurpiranih stanova, šta se sa tim dešava? Da li se o tome razgovara u Briselu? Da li se u Briselu razgovara o udelu Republike Srbije u raznim preduzećima i privrednim subjektima, koji funkcionišu na području KiM, kao što su to „Trepča“, „Skicentar Brezovica“, „Kosmet prevoz“? Šta je sa infrastrukturom javnih preduzeća Republike Srbije, sa infrastrukturom Železnica Srbije, Pošta Srbija, „Srbijašuma“, NIS Jugopetrolom, Aerodromom Priština? Država Srbija je u sve to uložila određeni kapital.

Da li je predmet pregovora u Briselu uopšte ova imovina ili je namera da se sve to jednostavno samo pokloni i da se opravda nekakvim čuvanjem mira, tj. izbegavanjem rate, a pri tome građanstvo koje živi na KiM, nealbansko stanovništvo, svakodnevno preti za svoju bezbednost. Da li se o tome razgovara u Briselu? Da li se razgovara o imovini SPC koja čuva našu kulturnu baštinu dole na KiM ili ovi pregovori, kako to reče predsednik Republike Srbije, priča se ni o čemu, jel nečega nema tamo ničega.

Molim predsednika Republike Srbije da prestane neodgovorno da se ponaša i daje ovako neodgovorne izgovore, nego da se uzdigne na visinu funkcije koju obavlja i da štiti pre svega imovinske interese Republike Srbije u ovim pregovorima. Hvala.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Kolega Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Tužilaštvu Republike Srbije, ima li elemenata krivičnog dela u svakodnevnom plasiranju lažnih vesti o predsedniku i njegovoj porodici?

Obrazloženje – iz dana u dan, iz sata u sat, iz minuta u minut, svakodnevno se medijski i politički napada, forsiranjem lažnih vesti, predsednik Republike Srbije, gospodine Aleksandar Vučić i njegova porodica, a posebno njegov brat Andrej i sin Danilo.

Te laži i napade plasiraju razni politički medijski šarlatani u sadejstvu sa određenim centrima moći iz inostranstva. Zajednički im je cilj rušiti Aleksandra Vučića i dovesti na vlast one koji bi prihvatili sve ucene zapada i odmah predali KiM.

Te lažne vesti šire određeni prvaci političkih partija, pojedini novinari, određeni analitički šarlatani, pojedini narodni poslanici u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije kako bi destabilizovali zemlju i predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Pošto to ne mogu preko Aleksandra Vučića, direktnim napadima na njega, jer im je on neprobojni zid, čine to iskonstruisanim lažima o njegovu bratu Andreju. Oni preko određenih medija i društvenih mreža šire razne lažne priče da je predsednikov brat Andrej pokušao da reketira poznatog subotičkog ugostitelja Lajoša Čakanju i da je od njega za milion evra otkupio poznati restoran “Bos“. Kao navodni dokaz, spomenut je poznati pevač i muzičar Zvonko Bogdan, navodno svedok njihovog razgovora.

Poštovani građani, Zvonko Bogdan zgrožen takvim izmišljotinama, javno je negirao celu priču nazvavši je običnom budalaštinom. Pojedini lideri jednog dela opozicije, a njihovi sledbenici, a i uvaženi narodni poslanici u više navrata, u ovom visokom domu izgovarali su lažne vesti da je Andrej Vučić, brat predsednika Republike Srbije, preuzeo beogradski restoran „Franš“ od dugogodišnjeg vlasnika Nikole Dimitrijevića. Vrlo brzo se Dimitrijević oglasio i rekao da je to bezočna laž. Vlasnik restorana pokazao je dokumente koji pokazuju da gospodin Andrej Vučić, brat predsednika Republike, nema ama baš nikakve veze sa tim restoranom.

Ovih dana deo opozicije plasira veoma opasne laži zarad destabilizacije zemlje i slabljenje ugleda predsednika Republike Aleksandra Vučića. Lagali su da je voda u vodovodu u Beogradu, a i nekim gradovima u Srbiji zatrovana, a istina je, da je voda savršeno čista.

Lagali su da je gorivo u Srbiji najskuplje u Evropi, da su zato izvršili blokade puteva što je notorna laž, jer je gorivo skuplje u 26 zemalja Evrope nego u Republici Srbiji. Lagali su da je novinar iz Bele Crkve, Stefan Cvetković otet i optužili zato predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa ciljem da ga optuže da je diktator, a Srbija nesigurno mesto za življenje.

A istina je, da je novinar sam iscenirao nestanak. U tome su posebno prednjačili, pored ostalih Saša Janković, zvani Sale „prangija“, Sanda Rašković Ivić zvana „bundašica“ iz Rima, Slobodan Georgijev zvani Sloba „blebetalo“ i Janko Veselinović zvani Janko „stanokradica“. Neki opozicioni političari, narodni poslanici u Narodnoj skupštini među kojima su Đorđe Vukadinović zvani Đorđe „Vlah“, Jovan Jovanović zvani „crni pojas“ i drugi, među prvima su objavili sliku na Tviteru predsednikova sina Danila kako na Mundijalu navija za Srbiju. To su iskonstruisali zato da predsednika i njegovog sina Danila proglase kriminalcima, jer se na fotografiji mogu videti pojedini navijači sa problematičnim ponašanjem.

Setite se, Vuk Jeremić zvani Vuk „potomak“, lagao je da nemačka kancelarka Angela Merkel, da ne želi da primi predsednika Srbije, gospodina Vučića u Berlin, a istina je da predsednik Vučić već sutradan otputovao na sastanak sa Angelom Merkel u Berlin. I, tako, poštovani građani Srbije, su se laži nizale, u nedogled, iz dana u dan, a i danas i moji prethodnici su ih izrekli u ovom visokom domu.

Hvala vam poštovani građani Republike Srbije što se odmah prepoznali njihove laži, izmišljotine, najgore vrste, jer oni ništa drugo i ne znaju. Uništili su našu prošlost, našu sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti još samo godinu dana, uništili bi naše korenje.

Građani Republike Srbije, SNS i čitava srpska javnost daju podršku gospodinu Aleksandru Vučiću još jače, snažnije, brže i bez rezerve u njegovom nastojanju da Srbija ubrzo modernizuju za rad otadžbine i naše dece.