Zahvaljujem gospodine Atlagiću.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Žarko Obradović, Aleksandra Tomić, Dubravka Filipovski, Elvira Kovač, Aleksandar Stevanović, Aleksandar Šešelj, Marija Obradović, Biljana Pantić Pilja, Dejan Radenković, Tijana Davidovac i Gordana Čomić.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda - Predlogu zakona o ratnim memorijalima.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda, Predlogu zakona o ratnim memorijalima pozvani da sednici prisustvuju Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, borilačka i socijalna pitanja, Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja sa saradnicima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Zahvaljujem se.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, danas govorimo o zakonu, o Predlogu zakona o ratnim memorijalima. Naime, svaki grob, svaki nadgrobni spomenik, svaka nadgrobna ploča, svaki spomenik, park, spomen obeležje, spomen crkva, svako stratište, predstavlja ratni memorijal. Nažalost, u ovoj našoj napaćenoj zemlji svaki pedalj je ratni memorijal.

Danas ću govoriti o jednom spomen parku, čija izgradnja je u toku, o spomen parku koji je posvećen Gvozdenom puku, dakle Drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihailo“, srpske vojske. Puku srpske vojske koja svojim junaštvom, svojom hrabrošću, svojim ratnim moralom zadivio čitav svet.

Podsetiću i narodne poslanike i građanstvo da je između 1912. godine i 1914. godine, od 4.500 regrutovanih boraca, Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“ preživelo samo 1.500. Da su i u tom periodu i u periodu do 1918. godine, pokazali neviđeno junaštvo. Podsetiću i narodne poslanike i građanstvo da je lično kralj Aleksandar Karađorđević Prvi sa svojih grudi skinuo Karađorđevu zvezdu sa mačevima i zadenuo je Milivoju Brki Stojanoviću čuvenom komandantu Gvozdenog puk, pre svega za nemerljive zasluge u borbi za našu zemlju.

Citiraću i Egona Kiša, čuvenog književnika koji se za vreme Prvog svetskog rata borio na strani Austro-ugarske kao kaplar koji je rekao, da je u Srbiji video da ljubav i želja za slobodom malih naroda uvek nadjačava nasilje velikih. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Atlagić.
Da li neko želi reč?
Kolega Atlagiću, izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, ovaj Zakon o ratnim memorijalima, a time i moj amandman pridoneće ubrzanoj modernizaciji Republike Srbije, a samim tim i sistemu vaspitanja i obrazovanja, a posebno će uticati na usvajanje patriotskih osećaja svakog učenika i svakog studenta.

Da je Dragan Đilas, zvani Điki mafija, posedovao patriotska osećanja, a nije ne bi opljačkao kao gradonačelnik Beograda Telekom Srbiju 2011. godine kada je to državno preduzeće pod njegovim pritiskom bilo primorano da kupi četiri kablovska kanala, njegove „Arena Sport“ za 7,7 miliona eura. Taj Điki mafija je 2007. godine bio sirotinja, a 2016. godine prijavio imovinu 6,5 miliona eura, a malo zatim 28 miliona. Svoje bogatstvo uvećao je dok je bio na vlasti na račun sopstvene države. Điki mafija ostavio je sopstvenu stranku u milionima dugova kao i grad Beograd. Điki mafija je osetio da je beogradska kasa puna i evo, dolijao je ponovo u politiku, ali uzalud građani Srbije ne mogu se dva puta prevariti.

Poštovani narodni poslanici, teško je naći vojsku u svetu kao što je srpska vojska i kao što je srpski narod koji se za samo šest godina se tukao i pobedio na svom prostoru zajedno sa saveznicima i to četiri carevine, Tursko carstvo, nugarsko, nemačko i austro-ugarsko i zaustavio anglo-saksonsko carstvo na Košarama i Buđanovcima gde je slavni PVO u sukobu sa NATO 1990. godine, obarajući F117 učinio da se počne da se menja istorija na jednoj od glavnim istorijskih skretnica savremene svetske istorije na Balkanu i pokuša da zaustavi opasnost od agresivnog anglo-saksonskog novog svetskog poretka. Upravo će to biti početak kraja tog carstva koji se urušava, a Srbija ostala neporažena i vojno neutralna zemlja jer zna šta je sloboda.

Poštovani potpredsedniče juče se ovde vodila rasprava o koncentracionom logoru Jasenovac radi nekih nedoumica, evo napomena mali. U Jasenovcu je pobijeno oko 700 hiljada Srba, 60 hiljada Roma, 40 hiljada Jevreja, četiri hiljade Hrvata anti-fašista, hiljadu Muslimana i drugih. Izvršen je genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima i strašan zločin nad anti-fašistima Hrvatima. Hrvati su ubijani iz ideoloških razloga, na njima izvršen genocid.

Što se tiče karaktera logora, juče je ovde bilo rasprava, on je bio mesto masovnog, strašnog ubijanja na najsvirepiji način, nepoznat u svetu do tada, a ne radni logor kao što to neki istoričari hrvatski žele da proture.

Za radni logor su ga proglasili Ustaše još dok su njime upravljale i njihovi sledbenici, danas mnogi hrvatski istoričari, da kažem, svi osim gospodina Hrvoja Klasića i gospodina Jakovine, i hrvatski državnici poput Franje Tuđmana, Stipe Mesića. Stipe Mesić je rekao da je to radni logor i u njega su odlazili Srbi da spase glavu. Citiram Stipu Mesića.

Stjepan Razum da je radni logor, hrvatski istoričar, u kome je umrlo, ne poginulo, hiljadu, a najviše do dve hiljade, a nikako pet tisuća, kako kažu.

Igor Vukić, bivši Srbin, dve hiljade, a najviše do pet hiljada, itd, da vas dalje ne zamaram.

Franjo Tuđman je prvi falsifikator jasenovačkih žrtava šezdesetih godina prošlog veka, na šta sam ja, moja malenkost, ukazao daleke 1980. godine u hrvatskom listu „Vjesnik“, kasnije su i drugi nastavili.

Nama se juče prigovara ovde od strane stranke bivšeg režima da smo vodili ratove devedesetih godina.

Poštovani potpredsedniče, mi se ponosimo što smo branili svoj narod kada mu je bilo najteže. To je najveća privilegija koju jedan čovek može da ima. Rat su povele SAD, Nemačka, Vatikan, Hrvatska i Slovenija i razbijale SFRJ, a i naši domaći, naši domaći NATO prašinari.

To što gospoda iz bivšeg režima optužuje nas i građane Srbije za rat, mene ne čudi. Upravo su oni koji su nas bombardovali, oni govore iz usta njih kao iz usta svog predsednika stranke, gospodina dr Đinđića, Zorana, koji 17.05.1990. godine rekao, citiram: „Jugoslavija se mora bombardovati, samo nastavite da bombardujete, potpisaće oni“. Završen citat. „Der Špigel“, broj 20. 1990. godine.

Citiram: „Nemojte potpisati nikakav sporazum na kraju bombardovanja, jer to omogućava Miloševiću da se održi na vlasti“, završen citat, nemački list „Rajn cajtung“, 09.05.1999. godine.

Citiram: „Ako se životna situacija naroda u Srbiji pogorša i ako se uništi energetski sistem države, Milošević će morati da potpiše sve što zahtevate“, završen citat, izraelski list „Her“, 17.05.1990. godine i tako u nedogled.

Poštovani potpredsedniče, valjda je i vama i građanima Srbije jasno zašto poslanici iz stranke bivšeg režima nas napadaju i iz čijih usta oni govore.

Sretan sam što moj predsednik stranke Aleksandar Vučić nije izgovorio ove reči.

Što se mene lično tiče, pošto sam juče bio napadnut ovde u ovoj skupštini, sretan sam što sam svoj narod srpski branio u Hrvatskom saboru 1990. godine, a nisam napadao nikada nikoga, osim Ustaša i pojavne oblike u Hrvatskoj.

Imao sam čast i privilegiju, za razliku od mojih političkih neistomišljenika, da u međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju, u Hagu, budem 54. svedok u procesu veka Slobodanu Miloševiću, jer sam branio čast i ponos srpskog naroda i našeg predsednika, a nadam se i njihovog.

Za mene nije privilegija doktorat i 200 naučnih radova, osam knjiga, nego mi je privilegija bila da branim svoj narod i predsednika Republike Srbije u Hagu. Tu najveću političku pravnu i civilizacijsku nakazu u istoriji sveta.

Gospodo iz bivšeg režima, vi ste ovaj visoki Dom palili, ja sam ga gasio. Vi ste moga predsednika Miloševića na Vidovdan izručili u Hag, ja ga branio.

Kada dođete na vlast, proglasite svoga predsednika heroja, a mi našeg heroja imamo iz naših oslobodilačkih ratova i ratova devedesetih godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Duško Tarbuk.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Duško Tarbuk. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, naša istorija je duga, tragična, a u isto vreme i slavna. Prepuna je slavnih bitaka i pobeda koje su doprinele da naša zemlja bude slobodna, nezavisna i poštovana.

Ne smemo da zaboravimo heroje koji su dali nešto najvrednije za ovu zemlju i za ovaj narod da bi naša deca mogla da budu slobodna, živa, a to je život. Oni su nam pokazali kako se zemlja voli i kako se za nju bori.

Ne smemo da zaboravimo sve te izgubljene živote. Naša obaveza i dužnost je da vodimo brigu o memorijalima. Ovi memorijali su podsetnik da se sve ono što smo izgubili, ali i podsetnik za buduće generacije koliko je mir bitan i da treba da budu ponosni na istoriju svoje zemlje.

Potrebno je da se što brže urede pitanja koje zakon reguliše radi efikasnijeg delovanja državne uprave u postupku zaštite redovnog investicionog održavanja. Finansiranje, održavanje i uređenje ratnih memorijala jedni su od razloga zašto se zakon o ratnim memorijalima donosi po hitnom postupku.

Kao građanin Zemuna ne mogu da se ne setim i da podsetim građane na memorijal koji se nalazi ispred Opštine Zemun, koji su podigli učesnici ratova 1991. i 1999. godine. Na tom memorijalu se nalazi 45 imena sužnja koji su tokom tih godina dali život za ovu otadžbinu. Među njima se nalazi moj školski drug, koji je samnom sedeo u klupi, Dejan Spasovski. To je prvi vojnik koji je poginuo početkom 1991. godine u tim ratovima i nesrećama koje su nas zadesile. Imao sam privilegiju da se vratim kući. U isto vreme smo otišli na odsluženje vojnog roka i, evo, sudbina mi danas daje za pravo da se obratim ovde u parlamentu.

Jednom mi je jedan duhovnik rekao da neki ljudi umru dva puta. To je kada se duša rastane od tela i ode tamo gde je većina i drugi put, kada ih zaboravimo.

Ovaj zakon omogućava da te ljude ne zaboravimo. Dužni smo da o tome brinemo.

Moje kolege molim da podrže ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas se pred nama nalaze zakoni iz oblasti rada, boračkih i socijalnih pitanja, a ja sam podneo amandman na Zakon o ratnim memorijalima.

Ovim zakonom se uređuje materija koja je do sada bila regulisana sa više zakona, i to Zakonom o uređivanju i održavanju groblja boraca, Zakonom o obeležavanju i održavanju grobalja i grobova pripadnika savezničkih armija i drugih armija, odnosno stranih armija na teritoriji Jugoslavije, Zakonom o grobljima i grobovima boraca u inostranstvu. Dakle, sa više zakona i zato je bilo zaista neophodno doneti novi zakon kojim će se objediniti svi zakoni i kojim će se za ratne memorijale obezbediti bolja zaštita, održavanje, uređenje i finansiranje.

Ovim zakonom ćemo urediti na koji način će moći da se obeleževaju događaji iz naše prošlosti i koje su to vrednosti koje Srbija hoće da obeležava.

Ovim zakonom pokazujemo da poštujemo one koji su se borili za našu zemlju. Pokazujemo da poštujemo i ne zaboravljamo naše ratne saveznike. Pokazujemo da poštujemo i tuđe žrtve, jer ćemo samo tako imati pravo da tražimo poštovanje i pravdu za naše žrtve.

Srbija je zemlja koja ima dugu istoriju i tradiciju oslobodilačkih ratova i ima pravo da kaže koje vrednosti, odnosno da kaže koje su to vrednosti koje zastupa, koje čuva i koje hoće da ostavi kao putokaz budućim generacijama i to je upravo ono što činimo ovim zakonom. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ivana Nikolić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o ratnim memorijalima, koji je danas na dnevnom redu, je rezultat detaljnog posvećenog rada Vlade Republike Srbije i namera je da se uredi i da značaj ovoj oblasti. Da je Srbija na tom putu, govori i činjenica da je u prethodne tri godine na obnovu spomenika uloženo više nego prethodnih 20 godina, a i svedoci smo da je uloga države i jedinice lokalne samouprave veća i značajnija kada je u pitanju ova oblast u pitanju redovnog održavanja spomen-obeležja i ratnih memorijala, gde se prepoznaju i jeftinija i dugotrajnija rešenja.

Uređen sistem u ovoj oblasti doprinosi unapređenju poštovanja ljudskih prava i tradicije, a uređivanjem i održavanjem ratnih memorijala prepoznaje se važan segment kulturne baštine naše države i to svakako može biti prostor da se obogati turistička ponuda, što je od velikog značaja za naše građane, da budu upoznati sa istorijom, da znaju događaje vezana za ta mesta, priču i ulogu našeg naroda.

Tako će se negovati tradicija i zaštitiće se kulturno nasleđe vezano za ratove koji su za nama. Dodala bih da će se realizacijom ovog zakona, svakako staviti akcenat na oblast od velikog značaja za budućnost našeg naroda i da će zaštitom ratnih memorijala i naročito redovnim održavanjem, uključiti mnogi činioci našeg društva koji će snositi odgovornost i doprineti razvoju države, a posebno realizacijom budžeta i za ovu oblast, budžeta kakav je danas, stabilan, sa suficitom za čije je takvo stanje odgovorno rukovodstvo SNS, a pre svega predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.