Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, na član 2. Predloga zakona podnela sam amandman kome se dodaje novi stav 2. i kojim se dodatno definiše sadržina zakona.

Nije samo cilj realizacije predloženog zakona efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite, čuvanja, restauracije postojećih i izgradnja novih memorijala, već i moralna obaveza svakog pojedinca prema precima koji su dali živote za svoju zemlju.

Stoga je neophodno evidentirati sve ratne memorijale, kako bi briga o njima bila što bolja i regulisana zakonom.

Odredba zakona kojom se određuju nadležni organi za ove poslove važna je i biće sprovedena u okviru ministarstva nadležnog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Do sada nije postojala zakonska osnova evidentiranja ratnih memorijala na jednom mestu, što je novina predloženih dopuna ovog zakona. Ova novina podrazumeva saradnju svih organa koji poseduju bilo kakve parcijalne evidencije ratnih memorijala i na ovaj način biće lakše doći do podataka neophodnih, između ostalog, i za naučno-istraživačke radove kojima će se obrađivati ova značajna oblast.

Realizacija ovog zakona omogućuje državni program obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije, koji je definisan na osnovu poštovanja potreba očuvanja dostojanstvenog sećanja na žrtve učesnike ratova u prošlosti. Sprovođenje ovog programa je u nadležnosti Sektora za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i svi projekti koji se odnose na obnove, sanacije i rekonstrukcije ratnih memorijala u saradnji sa nadležnim zavodima za zaštitu spomenika kulture planirani za 2017. godinu uspešno su realizovani.

Planirano je da se u 2018. godini nastavi sa pružanjem podrške u realizaciji ovih projekata. Tako da…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Savkiću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijalima – dodaje se stav 2. koji glasi: „Realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupnu razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija“.

Zaštitu radnih memorijala sprovodi ministarstvo jedinice lokalne samouprave u zavisnosti od mesta na kom se memorijal nalazi, ali i ustanove koje se bave zaštitom spomenika.

Kada je reč o redovnom održavanju, propisana je obaveza lokalnih samouprava za ratne memorijale koji se nalaze na njihovoj teritoriji i Ministarstvo odbrane za redovno održavanje koji se nalaze u sklopu vojnih objekata.

Predlog zakona takođe predviđa način prevazilaženja problema koji se javlja kada jedinica lokalne samouprave nije u finansijskoj mogućnosti da obezbedi redovno održavanje objekata. Tada ministar na predlog nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture uređuje način i visinu učešća u troškovima redovnog održavanja.

Sa druge strane, nadležno ministarstvo snosi troškove investicionog održavanja ratnih memorijala u zemlji i inostranstvu.

Kada je reč o ratnim memorijalima stranih zemalja koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, utvrđena je nadležnost stranih zemalja kao pravilo, dok je u međunarodnom sporazumu moguće ugovoriti i drugačije.

Na ovaj način se ostvaruje efikasna zaštita ratnih memorijala, omogućava nesmetan rad organa i najvažnije, sprečava se propadanje i oštećenje ratnih memorijala koji su značajan element našeg nacionalnog identiteta.

Imajući u vidu sve ove činjenice, realizacijom Predloga zakona o ratnim memorijalima ostvaruje se pozitivan efekat i doprinosi sveukupnom razvoju Republike Srbije i smatram da to mora biti izričito naglašeno u članu 2. Predloga zakona. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milosav Milojević.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Milojeviću, izvolite.

Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, cenjeni ministre, dame i gospodo poslanici, u članu 2. Predloga zakona predlažem da se doda stav 2, koji glasi: „Realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje privatnog sektora“.

Realizacija ovog zakona podrazumeva preduzimanje brojnih aktivnosti neophodnih za zaštitu, redovno i investiciono održavanje, uređenje, uklanjanje i finansiranje održavanja i uređenja ratnih memorijala.

Republika Srbija je na stazi sveobuhvatnog razvoja koji se neće i ne sme zaustaviti. To podrazumeva slobodnu tržišnu utakmicu i stvaranje dodatnih uslova za dalji razvoj privatnog sektora.

Kao zemlja koja želi da postane turistički najrazvijenija u regionu, pored onoga što nude naši prirodni resursi i gradski odnosno seoski turizam, na značajnom mestu te ponude mora i treba biti i ponosna i slavna istorija Srbije. To je potencijal koji trebamo predočiti ljudima koji žele da posete našu zemlju i brojni su primeri izuzetno posećenih destinacija i lokaliteta upravo iz oblasti ratnih memorijala.

Iz prethodno navedenog, smatram da je razvoj oblasti o kojoj govorimo i unapređenje privatnog sektora usko povezano i da poštovanjem slavne istorije i predaka ne samo što odajemo počast velikanima, već i podižemo ugled države, prezentujemo turistima ponosnu prošlost i stvaramo mogućnost da unapredimo čitavu ekonomsku situaciju naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Majkić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, svako od nas je došao iz jedne od 174 lokalne samouprave, koliko ih postoji u Kikindi i svedoci smo da u svakoj od naših lokalnih samouprava postoji određen broj ratnih memorijala.

Ako se uzme podatak koji je dat u Predlogu zakona da u Srbiji ima od četiri do šest hiljada memorijala i uzmemo neki prosek da je to pet hiljada memorijala, ukoliko podelimo to na 174 lokalne samouprave, dolazimo do podatka da je 28-29 ratnih memorijala po jednoj jedinici lokalne samouprave, a ukoliko uzmemo da je to šest hiljada, onda dolazimo do podatka da je to 34 ili 35 ratnih memorijala po jedinici lokalne samouprave. Da li je to malo ili mnogo, teško je dati ocenu. Ali, s obzirom na našu istoriju samo u prethodnom veku, gde smo vodili šest ratova, verovatno da taj broj nije nešto veliki.

Takođe, svedoci smo da su ratni memorijali u lokalnim samoupravama u različitom položaju. Neki zauzimaju mesto koje im stvarno pripada, dok su neki drugi na neki način zapušteni.

Zbog toga smatram da uvođenjem evidencija, obaveznih evidencija koje će voditi jedinice lokalne samouprave, mogu da doprinesu razvoju efikasnosti lokalne samouprave tako što će se ovi ratni memorijali ponovo popisati, tako što će im se opet posvetiti potrebna pažnja i što ćemo znati da li u neke od njih treba uložiti, u redovno održavanje ili investiciono održavanje i da svaki ratni memorijal dobije zasluženo mesto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Linta, izvolite.

Hrvatske vojne, paravojne, policijske snage su za vreme rata u Hrvatskoj izvršile brojne zločine nad srpskim civilima i zarobljenicima i posle hrvatskih zločinačkih akcija u zapadnoj Slavoniji, Otkos, Orkan, Papuk, zatim, posle i tokom zločinačkih akcija Maslenica, Miljevački plato, Medački džep, Bljesak i Oluja.

Ja ću sada posebno istaći zločine u jednoj krajiškoj opštini. To je područje ondašnje opštine Gračac.

Na području ondašnje opštine Gračac stradalo je tokom i posle hrvatske zločinačke akcije Oluja 146 srpskih civila. Na području grada Gračaca – 32 civila, selo Kijani – 18 lica, selo LJubović – jedno lice, selo Mazin – osam lica, selo Gubavčevo Polje – dva lica, selo Brubno – tri lica, selo Cerovac – tri lica, selo Deringaj – četiri lica, selo Glogovo – četiri lica, selo Grab – jedno lice, selo Kik – dva lica, selo Raduč – tri lica, selo Ploča – 12 lica, selo Jošani – dva lica, selo Vrebac – dva lica, selo Prljevo – četiri lica, selo Pribudić – jedno lice, selo Rastičevo – jedno lice, selo Rudopolje – dva lica, selo Nadvrelo – jedno lice, selo Otrić – dva lica, selo Palanka – dva lica, selo Štikada – pet lica, selo Tomingaj – dva lica, selo Popina – osam lica, selo Vučipolje – jedno lice i selo Zrmanja – 20 lica.

Naš zemljak Stevan Veselinović, koji je rodom sa područja opštine Gračac, još je 2006. godine podneo zahtev Tužilaštvu za ratne zločine da se procesuiraju ovi zločini. Još uvek do današnjeg dana naše Tužilaštvo nije ništa učinilo.

Apelujem na Tužilaštvo za ratne zločine da konačno pokrene akciju da se procesuiraju zločini na području opštine Gračac, ali i na području čitave Hrvatske nad srpskim civilima i zarobljenicima. Hvala vam.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ana Karadžić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.