Zahvaljujem, predsedavajući.

Prihodi od turizma u Srbiji su prošle godine dostigli rekordnu sumu od skoro milijardu evra, dok se za 2018. godinu predviđa povećanje od 17%, što bi bilo oko 3% BDP.

Srbija nema izlaz na more, ali se ulaže na isticanje njenog geografskog položaja u srcu Balkana, na krstarenje rekama, istorijske spomenike i niske cene, čime će se privući više stranih turista.

Uvođenje besplatnih vaučera pre nekoliko godina, kojih je prošle godine izdato oko 60.000, samo je otvorilo prolaz za razvoj domaćeg turizma i pokazalo niz neiskorišćenih potencijala i mogućnosti za zaradom.

Retke su porodice gde nema onih koji su učestvovali ili su stradali u nekom od ratova, a Srbija je predugo ćutala i slušala od drugih o samoj sebi.

Razvojem memorijalnog turizma otvorili smo mogućnost da građani, porodice pokažu svetu svoja sećanja, uspomene na prošle generacije, na naše heroje i heroine, da isprave pogrešnu sliku o Srbiji koju su zlonamerni ekstremisti predstavili svetu, pokušavajući da sakriju i iskrive istinu. Našli smo način da sami ispričamo svoje priče. Zato je realizacija Zakona o ratnim memorijalima jako bitna.

Sa ekonomske tačke gledišta, dolazimo do zaključka da će se uključivanjem memorijala u turističke ponude podstaći razvoj svih grana turizma. Znači, obnavljanjem spomenka i ulaganjem u ostatke i zaostavštine prošlosti, otvaraju se različite mogućnosti za zapošljavanje građana, razvoj infrastrukture i poboljšanje životnog standarda.

Veliki kulturni potencijali Srbije mogu doprineti ekonomskom razvoju, očuvanju prihoda, jačanju deviznih rezervi i otvaranju novih radnih mesta. Očuvanjem i revitalizacijom zaboravljenih mesta stradanja, otvara se mogućnost razvoja različitih grana turizma i jačanja privatnog sektora, koji dobija priliku da na inovativan i kreativan način, prenoseći veštine, tradiciju, običaje i znanje, učestvuje u privrednom razvoju zemlje i ujedno obezbedi sebi stalni priliv novca i finansijsku stabilnost.

Amandman koji sam podnela upravo ukazuje da se realizacijom ovog zakona obezbeđuje sveukupni razvoj Srbije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stoiljković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, da mir nema cenu uverili su se oni kojima je stradao neko blizak, uverili smo se svi. Ipak, u

situacijama kada je naša Srbija morala da se brani, stradali su heroji koje moramo pamtiti. Među tim herojima je i Tibor Cerna, koji je poginuo na Košarama 1999. godine, jedan od 108 vojnika koji su dali život za srpske Košare, braneći slobodu i nezavisnost Srbije.

NJemu je nakon 18 godina podignut spomenik. Spomenik je otkrio Aleksandar Vučić zajedno sa majkom Tibora Cerne. Tibor je poginuo u svojoj 21 godini života, a njegov nedoživljeni život, naš je dug. Nas toliko mnogo dugujemo beskrajno mnogo tako malom broju heroja. NJih 108 je položilo svoje živote i sprečili su kopnenu invaziju našu zemlju. Tiborove poslednje reči bile su – za ovu zemlju vredi umreti.

Danas je ovo zemlja za koju vredi živeti i nastavićemo da je ekonomski razvijamo. Nećemo dozvoliti da se borba sa daleko nadmoćnijim neprijateljem ponovi, da stradaju dvadesetogodišnjaci, da nijedna majka više ne oseti takav gubitak. Zato su mir i stabilnost toliko važni.

Reći ću još da je napad OVK, NATO i albanske vojske na karauli Košare trajao 67 dana, a bitka za Košare zvanično je završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara. Žrtve koje su podneli naši heroji treba uvek da podsećaju da treba učiniti sve da do novih ratova ne dođe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Lukić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Mladen Lukić.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vojni memorijal u smislu ovog zakona jeste vojno groblje, pojedinačan grob, nadgrobni spomenik, spomenik, javno spomen obeležje, mesto stradanja, znamenito mesto i drugi pijetetni simbol od značaja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Republike Srbije.

Pošto su vojni memorijali mesta od posebnog značaja za poštovanje tradicije i istorije, potrebno je da svaka turistička organizacija na teritoriji svoje opštine uvrsti u obavezan deo programa ekskurzije posetu vojnim memorijalima koji se nalaze u toj opštini, kako bi posetioci mogli da se na najbolji način upoznaju sa našom istorijom i oslobodilačkom tradicijom.

Na teritoriji opštine Bajina Bašta 12.08.2016. godine otkrivena je spomen ploča Darji Aleksandrovnoj Korobkinoj, ruskoj bolničarki koja je lečila srpske vojnike tokom Cerske bitke. Darja Aleksandrovna bila je bolničarka Drinske divizije drugog poziva i prilikom teških borbi kod Kurovića kolibe, do tad neviđenom odvažnošću previjala je ranjene srpske vojnike. Zabeleženo je da je samo u jednom danu previla više od stotinu ranjenih. Junački je poginula 2. oktobra 1914. godine na Gučevu.

Spomen ploču na zgradi osnovne škole u Bačevcima otkrili su tadašnji ministar Aleksandar Vulin i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin. Na ovaj način, Bajina Bašta i Srbija su pokazali da ne zaboravljaju svoje viševekovne prijateljske veze sa bratskim ruskim narodom i da poštuju sve hrabre ljude koji su dali svoj život za slobodu Srbije. Hvala.

Zahvaljujem
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, ja sam podneo amandman na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijalima.

Oblast zaštite ratnih memorijala, odnosno oblast zaštite ratnih memorijala na teritoriji Republike Srbije i srpskih ratnih memorijala u inostranstvu u pravnom sistemu Republike Srbije uređuje više propisa. Propisi koji regulišu ovu materiju doneti su u periodu postojanja SFRJ i SRJ, kada je nadležnost u ovoj oblasti bila podeljena između nekadašnje savezne države, u čijoj nadležnosti su bili ratni memorijali, odnosno grobovi boraca u inostranstvu i grobovi pripadnika savezničkih i drugih armija na teritoriji Jugoslavije i Republike Srbije u čijoj nadležnosti su bili groblja boraca u zemlji.

U formulisanju odredaba Predloga zakona polaznu osnovu predstavljali su navedeni važeći propisi. Međutim, važeći propisi u pozitivnom pravnom poretku Republike Srbije ne regulišu oblast na celovit način, pa su u tekstu ovog zakona ugrađena i pojedina rešenja iz potpisanih i ratifikovanih međunarodnih sporazuma sa Slovačkom Republikom, Češkom Republikom i Ruskom Federacijom i utvrđenih osnova za vođenje pregovora i zaključivanje sporazuma gde su pregovori još uvek u toku.

Pored toga, u izradi teksta korišćena je i komparativna pravna analiza propisa u ovoj oblasti u regionu.

Ono što hoću da kažem, da je u selu Reljan, u opštini Preševo, podignut spomenik stradalim vojnicima Vojske Jugoslavije u NATO agresiji, da junake koji su branili našu otadžbinu ne zaboravimo.

Pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Petković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vladimir Petković.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, oblast memorijala je do sada bila nedovoljno i neadekvatno zaštićena.

Kao što sam već napomenuo, prethodna zakonska rešenja su starija više i od 40 godina. Od tada su se desile mnoge kako političke, ekonomske i društvene promene, sve je to dovelo da u oblasti imamo necelovita zakonska rešenja koja nisu u skladu sa ostalim propisima, iz čega su proistekle mnogostruke poteškoće, problem nejasno definisanih nadležnosti, otežan rad institucija i neadekvatna zaštita i mogućnost kontrole na utrošenim sredstvima.

Međutim, bitno je istaći da Predlog zakona prati društvene tokove, uključujući i trend dela digitalizacije. O tome svedoči i značajna novina koja se uvodi, a to je jedinstvena evidencija. Predviđeno je da se jedinstvena evidencija vodi o srpskim ratnim memorijalima koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, ali i u inostranstvu, ali i o broju poginulih lica, počevši čak od Prvog balkanskog rata, što je jedna od najznačajnijih novina. Do sada nije bilo pravnog osnova za vođenje ovakvog tipa evidencije.

Prema Predlogu zakona evidenciju o poginulim licima vodi Ministarstvo, a cilj je da se koristi u statističke i naučno-istraživačke svrhe. Poseban cilj je da se objedine podaci iz prethodnih evidencija koje su vodile nadležni državni organi, kao i druga pravna lica u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnosti.

Predviđena je i mogućnost međunarodne saradnje sa nadležnim organima iz drugih zemalja u međunarodnim organizacijama. Saradnja se ostvaruje u skladu sa zakonom i međunarodnim sporazumima. Ovo je jedna od najznačajnijih novina koje su predviđene Predlogom zakona o ratnim memorijalima.

Vođenjem jedinstvene evidencije koja prati razvoj informaciono-tehnoloških sredstava, telekomunikaciju i digitalizaciju posvećujemo dužnu i neophodnu pažnju prema ratnim memorijalima i licima koja su položila život za slobodu naše zemlje i skrećemo pažnju budućim generacijama na stradanje naših predaka.

Ovom prilikom bih pozvao sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona i da izglasamo zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Stanija Kompirović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Stanija Kompirović. Izvolite.