Poštovani predsedavajući, ministre Đorđeviću, kolege poslanici, amandmanom na član 2. zakona o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije. Kolege preko puta smatraju da su naši amandmani besmisleni. Ne, nisu, imamo šta da kažemo, da objasnimo pozitivne strane zakona kojim se prvi put odgovorno ova vlast brine o svim pitanjima od značaja za ratne memorijale u Republici Srbiji.

Moram da kažem da primenom ovog zakona neće se stvoriti dodatni troškovi. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije. Svi navedeni troškovi predviđeni su po postojećim propisima koji regulišu ovu oblast.

Pozitivan efekat se može meriti i nematerijalnim vrednostima, kao što je briga države, dostojanstveno sećanje na poginule kroz zaštitu ratnih memorijala.

Rešenja predviđena ovim zakonom će uticati na sve državne organe koji se bave zaštitom, održavanjem, uređenjem i uklapanjem ratnih memorijala, i to ministarstvo nadležno za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo spoljnih poslova, odnosno teritorijalno nadležna diplomatsko konzularna predstavništva Republike Srbije za srpske ratne memorijale van granica naše zemlje, a takvih memorijala nalazi se u preko 40 zemalja sveta.

Svaki od ovih memorijala, gde god da se nalaze, biće sem pijeteta, ujedno i turistički posećivan objekat, a na taj način taj turistički dinar uticaće i na rast privrede Republike Srbije. Svaki od ovih ratnih memorijala biće korišćen i u obrazovne svrhe, organizovanjem školskih ekskurzija naša deca će od malih nogu moći da saznaju sve o našoj slavnoj prošlosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić Puzić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč?
Kolega Torbica, izvolite.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, predložio sam amandman na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijali sa ciljem da pametnim amandmanom stavim akcenat na neophodnost negovanja antifašizma i slobodarskih tradicija, jer je fašizam bio i ostao najveće zlo sa kojim se čovečanstvo ikada susrelo.

Fašizam je zlo koje je pre nepunih 7,5 decenija pobeđeno, ali nije u potpunosti uništeno, zlo koje se tokom poslednje tri decenije pokušava da oživi i da se vrati na političku scenu, kako u zemljama regiona, tako i šire.

Poslednjih godina se susrećemo sa brojnim pokušajima prekrajanja istorije, pokušajima da se oslobodioci proglase zločincima, a svedočeni izdajnici zločinci da se aboliraju i dopišu na stranu pobednika. Tako smo danas poslanika Boška Obradovića imali priliku da čujemo kako iskreno poštuje politiku Dimitrija LJotića, osvedočenog izdajnika i ratnog zločinca, čoveka čiji su sledbenici pomagali nemačkom okupatoru prilikom izvršenja stravičnog zločina u kragujevačkim Šumaricama.

Prozvao je više puta danas, Obradović, komuniste i partizane, tačnije one koji su nas oslobodili od fašista i njihovih slugu, prozivao ih je i osuđivao za zločine, ali ni jednom rečju nije se setio da osudi krvave zločine svog političkog uzora Dimitrija LJotića i njegovih dželata.

Nikakve laži Boška Obradovića neće moći promeniti ono na šta moramo biti ponosni, a to je činjenica da su Srbi jedan od naroda sa najjačom i najdužom antifašističkom tradicijom, narod koji je imao dva antifašistička pokreta, narod koji ne sme zaboraviti istinu borbe svojih predaka, istinu koja je samo jedna i koja se ni zbog jedne politike i ni zbog jedne ideologije, a najmanje one ljotićevske, koju sledi Boško Obradović, ne može menjati, ni prekrajati, a istina je, koliko god to Boško Obradoviću smetalo, da je srpski narod kroz Narodnooslobodilačku vojsku i Partizanski odred Jugoslavije bio četvrta pobednička sila sveta i to su nam priznale sve zemlje pobednice u Drugom svetskom ratu, i Sovjetski Savez i Velika Britanija i Amerika.

Istina je, koliko god to Bošku Obradoviću smetalo, da se srpski narod u Drugom svetskom ratu za slobodu najviše borio pod crvenom petokrakom zvezdom, jedan deo, zato što je iskreno verovao u ideju boljeg i pravednijeg sveta koji će posle rata doneti ta petokraka i crveni barjak, pod kojim su se borili i ginuli, a drugi deo, i pored toga što uistinu uopšte se nije ni razumeo u bilo kakvu ideologiju, borio se pod petokrakom zato što su se pod njom borila i njihova braća Rusi, ali i zato što je taj znak prepoznao i kao snagu koja pruža najveći i najjači otpor fašističkoj sili i zlu.

Činjenica da je taj istorijski period antifašističke borbe srpskog naroda obeležio i besmisleni bratoubilački sukob ne može i ne sme umanjiti herojstvo i žrtvu svih onih koji su pali kao iskreni antifašisti, bez obzira na znak i uniformu koju su nosili, kao što se ne smeju zaboraviti ni zločini počinjeni u ime bilo koje ideologije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Glave II amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Koleginice Radeta, izvolite.

Hvala.

Posle ovog zakona, odnosno u toku primene ovog zakona mnogi srpski junaci će ostati i bez groba i bez belega. To je valjda naš usud, ali je dobro da se potrudimo da toga bude što manje, a da što više bude tih ratnih memorijala kojima treba da se ponosimo i koje treba da negujemo.

Evo primer Loznice, ne znam da li ovde postoji neko ko ne zna da je Loznica sa Banjom Koviljačom prvi oslobođeni grad od fašističke Nemačke u celoj Evropi i da je Loznica oslobođena 31. avgusta 1941. godine, a Loznicu je oslobodio četnički komandant i potpukovnik Veselin Misita, sa grupom svojih četnika i sa grupom lozničana koji su im se tu pridružili. Zamislite da do dana današnjeg ni jedna ulica u Loznici ne nosi njegovo ime i da ni država, ni lokalna samouprava nikada nisu ništa uradili da se obeleži grob Veselinu Misiti.

Srpska radikalna stranka je uz velike muke, koje smo imali od tadašnjih koalicionih partnera, izgradila spomenik Veselinu Misiti i mi smo svake godine išli, i dalje ćemo, naravno, 31. avgusta da položimo venac na Misitin grob, ali tek pre dve godine su počeli da dolaze i ljudi iz lokalne samouprave, a sa nivoa države i pre toga sa nivoa lokalne samouprave nikada niko nije dolazio. Toliko o odnosu vlasti prema tako značajnim stvarima i prema tim velikim ljudima i velikim imenima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem koleginice Radeta.)

Evo, završavam.

Nije čudo, vi niste u stanju da nađete ni jednog Mehu Omerovića, a kamoli da uradite nešto drugo.

Zahvaljujem koleginice Radeta.

Na naslov Glave II amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Koleginice Jovanović, izvolite.

Više od 6.000 grobalja srpskih vojnika koji su stradali u otadžbinskim ratovima nalazi se u preko 50 zemalja širom sveta. Gospodine ministre, sve do donošenja ovog zakona, rekla bih, da se država nije ozbiljno bavila ovom temom.

Ovo što je govorio kolega Laketić, zaista, 2018. godine, da treba da se podigne spomenik Gvozdenom puku, i Bogu hvala, da se neko dosetio i toga, ali ništa od onoga što treba država da uradi van teritorije Srbije nije uradila sistematski.

Da je to tako, govori primer da je 75 grobnih mesta rasutih od Bitolja do Kajmakčalana i dan danas tamo, i da 2014. godine, kada je trebalo da se obeleži stogodišnjica od početka i ne zaboravite, veliku ulogu Rusije, koja je spasila Srbiju, koja je najviše stradala, ali je Ruska armija, kada je Car Nikolaj II, pružio svu bratsku pomoć majke Rusije, najveće pravoslavne zemlje, i najvećeg prijatelja. Dakle, mi do dana današnjeg ništa kao država nismo na tom poslu uradili, na toj lokaciji. Juče sam i pričala o nekim mestima na Krfu. Kako je moguće onda, gospodine ministre, da očekujemo nešto samo od usvajanja ovog zakona, kada nema akcije putem medija, putem državnih institucija da deca Srbije idu na ekskurziju na Kajmakčalan.

Gospođa Radeta je govorila o učešću svog deteta, verovatno da i ovde ima među vama takođe, potomaka, evo i kolega Blažo i neki drugi. Ali, zamislite vi da vi šaljete svoju decu na ekskurziju na neko drugo mesto, a ne idu da posete to stratište hrabrih srpskih vojnika.

Na Glavu II, naziv Glave II i član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv Glave II amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja i Jovan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Marija Janjušević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Nikolić.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo da se član 3. Predloga zakona promeni i glasi – savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, formira se zbog davanja mišljenja povodom predloga za uređivanje ratnog memorijala i uklanjanja ratnog memorijala, u daljem tekstu savet, jer ovakva formulacija saveta je preciznija, sveobuhvatnija, odnosno bolje definiše funkciju i način formiranja saveta i smatramo da bi zbog toga ovaj amandman trebalo da prihvatite.

Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije ima veoma bitnu funkciju, jer od njega direktno zavisi uređenje i uklanjanje ratnih memorijala. U prethodnim diskusijama smo naveli samo neka od spomen obeležja i spomenika u Makedoniji, koji su u veoma lošem stanju, o kojima se iz razno raznih razloga i okolnosti nije vodilo računa i koji zahtevaju rekonstrukciju i sanaciju.

Kroz narednu diskusiju po amandmanima na član 4. Predloga zakona, više ćemo pričati o samom sastavu saveta i rešenjima SRS za sastav saveta, koji u formi koju smo predložili, svakako će više voditi računa o zaštiti srpskih memorijala.

Zahvaljujem koleginice Nikolić.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojiću, izvolite.