Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, ja ću danas govoriti o jednom zakonu, o Predlogu zakona o kome se manje govorilo danas, to je Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju, uz Sporazum između SFRJ i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa ugovorom o ne širenju nuklearnog oružja.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je odredbama člana 97. tačka 1. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj, a na osnovu člana 99. stav 1. Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Kao svaka odgovorna vlast i ova vlast je konačno morala da donese jedan, tj. da predloži jedan ovakav predlog zakona, jer to nisu uradili neki u prethodnim godinama, neki iz prethodnih vlasti, verovatno baveći se nekim ličnim pitanjima i problemima.
Republika Srbija je tradicionalno orijentisana ka sprečavanju širenja nuklearnog oružja i ka korišćenju nuklearne energije, isključivo u miroljubive svrhe. Direktan osnov za sprečavanje širenja nuklearnog oružja predstavljaju tri međusobno povezana međunarodno-pravna akta. Dodatni protokol uz Sporazum o primeni garantija u vezi sa ugovorom o ne širenju nuklearnog oružja se sačinjen u Beogradu 3. jula 2009. godine na osnovu odluke Vlade i da bi stupio na snagu potrebno je da ga potvrdi Narodna skupština.
Znači, od 2009. godine do sada neko iz prethodnih vlasti se nije setio da potvrdi ovaj Sporazum. Konačno, SNS i vlast koju predvodi, između ostalog, Aleksandar Vučić kao odgovorna vlast donosi ovakav predlog zakona.
Ugovor o neširenju nuklearnog oružja je temelj za sprovođenje režima nuklearne neproliferacije. Na međunarodnom planu na snagu je stupio još 1970. godine, a njegovi ciljevi su sprečavanje širenja nuklearnog oružja, odnosno tehnologije, podsticanje korišćenja nuklearne energije isključivo u miroljubive svrhe i širenje ideje razoružanja. Ukupno 191 država iz čitavog sveta, ne računajući međunarodne organizacije, čine ugovorne strane ovog međunarodnog ugovora. Ugovor uspostavlja sistem garantija koji je u nadležnosti Međunarodne agencije za atomsku energiju. Dakle, sa tom Međunarodnom agencijom za atomsku energiju mi smo predvideli i potpisali Protokol koji sada treba da stupi na snagu.
Kako bi se sprovele odredbe Ugovora, Međunarodna agencija za atomsku energiju je sa državama ugovornim stranama uz Ugovor o neširenju nuklearnog oružja zaključila pojedinačne sporazume o garantijama. Među njima je i pomenuti Sporazum o garantijama koji je na snazi u Republici Srbiji. Ovi sporazumi bliže definišu način vršenja obračuna i kontrole nuklearnog materijala i sprovođenja redovnih inspekcija koje za cilj imaju sprečavanje širenja nuklearnog oružja. Potvrđuju da se deklarisani nuklearni materijali koriste isključivo u mirnodopske svrhe i regulišu i druge bitne elemente u vezi sa verifikacijom koju vrši Međunarodna agencija za atomsku energiju.
Radi jačanja kontrole i verifikacionih mehanizama, dakle, donet je ovaj dodatni protokol, a ponovnim prijemom u članstvo Međunarodne agencije za atomsku energiju Republika Srbija je prihvatila i obaveze koje su utvrđene Statutom Međunarodne agencije, čime se obavezala da će nuklearnu energiju koristiti isključivo u mirnodopske svrhe i raditi na sprečavanju širenja nuklearnog oružja.
Inspekcije koje treba da se sprovode, redovne inspekcije, kroz kontrolisane posete, imaju za cilj da ne dođe do širenja nuklearnog oružja. Na toj osnovi Republika Srbija prihvata ranije ratifikovan Sporazum između SFRJ i Međunarodne agencije o primeni garancija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja, a u skladu sa kojima se u našoj zemlji u javnom preduzeću Nuklearni objekti Srbije i u Institutu za nuklearne nauke Vinča i drugim lokacijama i institucijama u kojima se koristi nuklearni materijal odvijaju redovne kontrole, kontrolne posete, inspekcije.
Koje su te druge? Pored navedenih nuklearnih objekata, nuklearni materijal se koristi i na drugim lokacijama, a to su univerziteti, instituti, medicinske ustanove, industrija i koji mogu biti takođe predmet inspekcijskog nadzora. Inspekcije se sada odvijaju u skladu sa odredbama postojećeg Sporazuma o primeni garantija, a posete inspektora Međunarodne agencije imaju ograničen karakter. Nakon što Zakon o potvrđivanju dodatnog sporazuma stupi na snagu i njegove odredbe počnu da se primenjuju u celosti, Međunarodna agencija i kod nas otpočinje vršenje detaljnih inspekcija, proširuje se i obim pristupa, što do sada nije bio slučaj. Republika Srbija se obavezuje da će davati značajno više podataka Međunarodnoj agenciji i razmenjivati nuklearni materijal i vezanim.
Na kraju, zašto je bitan ovaj zakon? Stupanjem na snagu Zakona o potvrđivanju dodatnog protokola, kao i njegovim sprovođenjem, Republika Srbija ostvaruje kako međunarodno političke tako i druge direktne nacionalne dobrobiti. Znači, šta je dobro za Srbiju?
Potvrđivanje tradicionalne orijentacije Republike Srbije ka korišćenju nuklearne energije isključivo u miroljubive svrhe i njenog opredeljenja ka sprečavanju širenja nuklearnog oružja. Dalje, omogućavanje lakšeg pristupa zemlje u uvozu i tehnologijama vezanim za nuklearne aktivnosti, ostvarivanje pomoći u sprečavanju nenamernog razvijanja mreže za nelegalnu trgovinu nuklearnim materijalima, uspostavljanje univerzalnog nacionalnog standarda za verifikaciju i izvršenje preuzetih obaveza u pogledu sprečavanju širenja nuklearnog oružja, napredovanje zemlje u procesu postizanja integrisanih garancija i otvaranje prostora za dalje smanjivanje broja tradicionalnih inspekcija Međunarodne agencije za atomsku energiju i ispunjavanje međunarodnih obaveza i usklađivanje sa međunarodnim preporukama EU i njenim zakonodavstvom. Zato predlažem da usvojimo Predlog zakona. Zahvaljujem se na pažnji.