Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se skoncentrisati na dva zakona. Jedan je Zakon o visokom obrazovanju, a drugi su ova dva zakona koja se tiču penzija.
Prvo ću krenuti od Zakona o visokom obrazovanju. Tu imamo nekoliko stvari, neke su dobre, neke nisu. Počeću od onog što je dobro. Evo, imam potrebu i da pohvalim način na koji je rešeno pitanje lektora. To je vrlo važno pitanje, važno po nacionalnu stvar. Znamo da nam je srbistika na izdisaju i to upravo zbog nedostatka lektora. Jako je dobro rešeno zakonski ovo pitanje lektora i ja se nadam da će srbistika, upravo podržana ovakvim zakonom, doživeti stari sjaj, kao pre više godina.
Što se tiče onoga s čim se nikako ne bih složila, a to su članovi 14. i 18. Zakona. Član 14, u stvari, kaže da se priznaju diplome studentima koji su upisali studije a nisu ispunjavali uslove, ako komisija zaključi da su oni ispunjavali obaveze. To kao da je rađeno za nekog. Znamo svi da je sin jednog rektora tako upisao doktorske studije, a da prethodno nije završio master. Tu se kaže da će biti kazna za ustanovu, ali će se tim ljudima, svejedno, diplome priznati i ja mislim da to nije baš ni fer, ni korektno.
Drugo je član 18. u kome se, u stvari, napušta sve ono što se govori u međuvremenu u ovim drugim članovima, a to je da se sve diplome u ustanovama koje su stečene bez akreditacije imaju smatrati validnima. Znamo svi da je postojao jedan dugogodišnji klinč, da tako kažem, između kapka, između Ministarstva i da je tu bilo velikih problema, tako da imamo do sada, govori se, 2000 spornih doktorata. Međutim, nisu sporne samo te diplome doktorata, nego su postale posredno sporne i diplome studenata, odnosno kursevi u kojima su ti ljudi predavali. Znam da je to viša sila i da je to bilo sve skupa nespretno, ali ostaje jedan gorak ukus u ustima i, eto, priča se, da je to u stvari napravljeno najviše zbog ovog famoznog fama u kome je bivši predsednik države stekao svoju diplomu i master diplomu. Ja ništa ne govorim, ja samo ponavljam ono što se, eto, po Srbiji priča.
Što se tiče produžavanja roka starim studentima, svakako se zalažemo za produžavanje roka. Ja mislim da to treba učiniti, jer mnogi ljudi rade i studiraju. Znam konkretno da medicinske sestre, visoko strukovne sestre, u međuvremenu se udale, izrodile decu, rade trosmenski i njima zaista nije lako da završavaju, ali plediramo na vas gospodine ministre, bilo bi jako dobro da izdate jednu preporuku da se sta ista mogućnost da i studentima, tzv. bolonjcima, onima koji idu po bolonjskom sistemu. Oni su u ovom slučaju izrazito diskriminisani, imaju kraći rok studiranja, osam godina, pa onda, ako to probiju, a imaju potpuno iste probleme kao i ovi koji su upisali po starom sistemu, to ne bi bilo fer i korektno. Nadam se da ćete tu preporuku izdati i tako svima omogućiti iste uslove studiranja.
Sada bih prešla na penzijske zakone. Naravno da podržavamo ukidanje ovog nepravednog i neustavnog zakona koji je donesen pre četiri godine, a kojim su privremeno smanjenje, da ne kažem, otete penzije ljudima.
Svi dobro znamo da je penzija stečeno pravo i da se izdaje rešenje na ime penzionera, da se to rešenje za penziju izdaje na temelju dužine radnog staža i na temelju isplaćenih doprinosa. Znači, već su se pare za isplaćivanje penzije slile u fond i odatle penzija može da se isplaćuje. Ovde je kršen Ustav i dobro je da se to rešenje Ustava sada ispravlja.
Međutim, ono što nije uredu je nekoliko stvari. Pre svega, to je da nigde nismo videli na koji način će ljudi biti obeštećeni za ove četiri godine. Naime, penzionerima je po nekim proračunima za ove četiri godine uzeto 800 miliona evra, po nekim proračunima više od milijarde evra.
Mi smo amandmanski intervenisali tražeći da onoliko meseci koliko su penzije bile umanjivanje, se taj isti iznos sa kamatom vraća ljudima. To bi bio jedan pravedan način.
Drugo što nikako nije dobro kod ovog zakona jeste da se sada sve daje u ruke Vladi. Naime, normalno je bilo do sada da se penzije usklađuju ili sa cenama i troškovima života ili kombinovano sa troškovima života, odnosno cenama i BDP. Međutim, ispostavilo se da od tog posla neće biti ništa i da se Vladi daje diskreciono pravo da ona odlučuju o tome koliko i kako će isplaćivati penzije, odnosno kako će regulisati veličinu penzije.
To je jako loše zato što to ljude baca u jednu totalnu neizvesnost. Svi mi koji radimo nekako računamo da ćemo znati koliko je novca isplaćivano u PIO Fond, koliko smo dugo radili i da možemo negde i da planiramo svoju penziju, a to znači i da planiramo svoju starost.
Međutim, ovde više nema ni planiranja penzije, ni finansijskog planiranja starosti, jer sve zavisi od milosti Vlade, sve zavisi od toga koga ćemo imati za ministra finansija, koga za ministra za socijalna pitanja i oni su ti u čijoj milosti će svi penzioneri živeti.
Mi smatramo da je to jako loše rešenje. To je rešenje koje je čak i neustavno zato što penzija, odnosno pravo na penziju i Zakon o penziji ima svoje zasade u Ustavu i mi ne možemo kao država sada, ne bi bilo dobro, da kao jedna evropska država to menjamo i time se, po onome što kaže Fiskalni savet, svrstamo u jednu grupu zemalja Bliskog istoka i severne Afrike gde postoji takva vrsta isplate penzija, tako da Vlada odlučuje koliko će, kako će i kada će da penzije usklađuje sa troškovima života. To znači, ako para u budžetu ima biće i povećanja penzija, ako para u budžetu nema toga neće biti. Ponavljam, penzija je stečeno pravo i mi smo svi štedeli, u stvari dajući tu svoju štednju u Fond tako da bi mogli da uživamo jednu finansijski, kako tako bezbednu starost i penziju.
Svi ćemo doživeti nadam se penziju pre ili kasnije, i oni koji su sada jako mladi i misle da im je penzija daleko, ona će ako budu imali sreće i zdravlja, sigurno doći. Ja se nadam da ukoliko narodni poslanici i većina u Skupštini usvoji ovo što je zaista, rekla bih, upotrebila bih jednu možda oštru reč, nakaradno, da ćete dobiti ljude na ulicama, dobićete sindikate zaposlenih, dobićete i sindikate penzionera, jer mnogi ljudi su vrlo nezadovoljni na čelu sa Fiskalnim savetom oko ovakvih rešenja.
Fiskalni savet, apostrofiram, u ovom trenutku upravo zbog toga jer je Fiskalni savet čak i pohvalio, što naravno nije bilo tada naše mišljenje, ovu fiskalnu konsolidaciju i sada su penzije 11% BDP. Mi zaista kao država imamo jako dobru priliku da se pravno uskladimo i da se penzije regulišu zakonski dva puta godišnje, a ne ovako da budu na milost i nemilost Vlade.
Što se tiče same ove formule za izračunavanje penzija, koja se time ovim zakonom potpuno prenebregava i potpuno briše, nju svakako treba vratiti i mi smo tu takođe amandmanski intervenisali i tražimo da se uvede formula i da se uvede ta tzv. kombinovana, odnosno švajcarska formula gde imate 50% BDP, a 50% cene, odnosno troškovi života. To uostalom predlaže i Fiskalni savet.
Savetujem da poslušate Fiskalni savet, jer je Fiskalni savet stručan i svi oni režimi koji nisu od 80-tih godina, pa evo do danas, slušali reč stručnjaka, su posle imali vrlo veliki finansijski disbalans. To se odnosi i na 80-te godine, kraj 80-tih godina kada je došlo do velike finansijske destabilizacije, posle se Jugoslavija raspala. Naravno nije to bio jedini razlog, ali je bio razlog koji je svakako i pomogao tome. Onda su to bile i 90-te godine kada su se penzije opet obračunavale bez BDP nego samo prema cenama, pa onda to nije urađeno po zakonu, nego odlukom Vlade, pa je Ustavni sud Srbije to proglasio neustavnim, onda je 2001. godine doneo odluku da te penzije imaju da se vrate, pa je i to izazvalo destabilizaciju, i tako sve do povećavanja penzija 2008. godine što je takođe, zajedno sa velikom finansijskom krizom, izazvalo destabilizaciju.
Znači, ja ovo ne pričam zato da bi se ovde bavila istorijom, nego prosto da najdobronamernije moguće upozorim da treba poslušati reč stručnjaka, ali i reč samih penzionera i penzionerskih udruženja koji nešto slično predviđa.
Sada imamo član 37. koji govori o uvođenju diskrecionog novčanog uvećanja uz penziju. Mi se apsolutno zalažemo za uvećanje penzija i to za uvećanje i ovih najmanjih penzija. Smatramo da treba, a slično smatra i Fiskalni savet, uvesti institut minimalne penzije, tako da znamo koja je minimalna penzija i da se onda ta minimalna penzija naravno usklađuje po određenoj formuli, po zakonu dva puta godišnje sa troškovima života i sa BDP. Inače ovako, ako imamo novčano uvećanje uz penziju, to je jedna populistička mera udvaranja najsiromašnijim ljudima u zemlji, ali i vrlo opasna mera koja praktično govori o tome da će penzije postati socijalna kategorija i da se u stvari sprema uravnilovka, odnosno da će više manje sve penzije biti iste, pa je svejedno da li ste vi čistili u kliničkom centru ili ste u kliničkom centru bili vodeći neurohirurg.
Što se tiče ovog oduzetog, odnosno otetog dela penzija koji, kao što rekoh, po nekima iznosi milijardu i po, a po nekima 800 miliona evra, on svakako treba da se vrati penzionerima ili barem da se ovaj dug proglasi za državni dug Srbije i da se na taj način ljudi mogu kompenzovati. Time ćete izbeći tužbe, time ćete izbeći neke nemire i mislim da bi to bilo zaista celishodno.
Takođe, moram da pomenem i naplatu poreza, ali i veliki broj obveznika kojima se oprašta ne plaćanje doprinosa. Čitam danas u „Politici“ o jednoj firmi koja proizvodi cipele, koja već godinama ne plaća nikakve doprinose radnicima i koja je za neke jako velike pare oštetila budžet Srbije i naravno same penzionere, a i same radnike.
S druge strane, imate jako mnogo onih koji pore ne plaćaju i negde sam naišla na podatak da oko četiri milijarde evra stoji neplaćenog poreza. Zaista, nije fer i pošteno da država zavlači ruke penzionerima u džep i kaže – nema para, ne može tim velikim sistemima koji ne plaćaju porez da im porez naplati.
Dalje bih pomenula još samo penzioni fond. Tu je evidentno da je vladajuća vrhuška stavila šapu i na PIO fond promenivši sastav upravnog odbora. Sada upravni odbor ima sedam ljudi od kojih su četiri partijski ljudi i tu je monopol na odluke, a to je naročito opasno u slučaju namere da se proda imovina penzijskog fonda. Tu će se dobiti određene pare za neko akutno krpljenje rupa, međutim posle sledi jedno veliko ništa i verovatno uravnilovka sa penzijama. Mi smo i tu amandmanski intervenisali i nadamo se da ćete te naše amandmane uvažiti i da će ovaj zakon biti bolji i pravedniji ne samo po penzionere nego i po celokupno srpsko društvo. Hvala na pažnji.