Podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona kojim predlažem da se u postojećem članu 12. obriše tačka 2. stava 1.

Ovim amandmanom koji sam podnela, ali i svim ostalim amandmanima koje su podneli poslanici SRS želimo da postignemo kako preciznije tehničko uređenje predloga zakona, tako i mogućnost da kroz ovu raspravu o amandmanima još jednom skrenemo pažnju predstavnika Vlade i vladajuće većine da su penzije izuzetno male, a da je povećanje penzija nedovoljno.

Situacija je trenutno takva da najniža penzija u Srbiji iznosi otprilike 14.300 dinara, dok je za poljoprivredne penzionere taj iznos svega nešto preko 11.000. Moje pitanje upućeno ministru, ali predstavnicima vladajuće većine jeste - da li biste vi mogli da preživite mesec dana sa 14.300 ili ne daj Bože 11.000 dinara? Sa tim novcem potrebno je, da sada ne pričam ni o kakvom luksuziranju, minimum platiti račune, kupiti hranu i osnovna sredstva za ličnu higijenu. Da li je to moguće uraditi sa 14.300 dinara? Evo, iskreno da vam kažem ja ne bih mogla. Tamo gde ja živim, na Novom Beogradu, samo računi koje moram da platim mesečno iznose više od te sume. I verujem da je mnogo penzionera koji, nažalost, primaju ovaj nizak iznos penzije, a koji takođe imaju prevelike račune.

I postavlja se pitanje šta sada ti penzioneri treba da rade, da li bi oni trebalo pod stare dane da prodaju svoje stanove i presele se da žive u nekim udžericama kako bi mogli da preguraju mesec sa 14.300 dinara?

I, podsetiću vas samo da za razliku od nas mlađih penzioneri imaju još jedan trošak koga ne mogu da se reše, a to je trošak za lekove, jer nažalost ne mogu se svi lekovi dobiti na recept niti se mogu svi pregledi obaviti u državnoj praksi zbog prevelikih redova.

Veliki je disparitet između najvećih penzija koje iznose preko 100.000 dinara i najmanjih koje iznose 14.300 dinara. Prilikom ovog povećanja penzija trebalo je voditi računa da one najniže penzije budu u većoj meri povećane, da se obavi procentualno povećanje u odnosu na najveće penzije. Znam da ćete sada reći kako nema novca za veće povećanje i kako ste uradili sve što ste mogli.

Razmislite o tome koliko bi se novca slilo u budžet koji biste mogli da potrošite na povećanje penzija kada biste ukinuli brojne bespotrebne vladine agencije koje funkcionišu, a ničemu ne služe osim da vaši kadrovi primaju platu i koliko bi se novca slilo u budžet kada biste zaista sproveli borbu protiv kriminala i korupcije o kojoj godinama pričate i oduzeli imovinu tajkunima protiv kojih ste se borili, nažalost samo u predizbornoj kampanji. Hvala vam.

Hvala, koleginice Belačić.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavova 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite, profesore Bojiću.

Pored dobro ustaljene prakse Vlade da objedinjava zakone za raspravu, ovde danas imamo jednu novatoriju, a to je objedinjavanje obrazloženja za neprihvatanje naših amandmana, ali sada ću nešto o temi.

Svi dosadašnji pokušaji reformi zajedno sa ovim današnjim predlogom zakona, mislim na izmene i dopune zakona od 2002, 2003, 2005, 2010. i 2014. godine, treba posmatrati kao početak jedne moguće ozbiljne temeljne reforme penzionog osiguranja. Treba doraditi i kriterijume za obračun visine i prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž računa kao beneficirani radni staž ili sa uvećanim trajanjem.

Većinu zakona Vlada predlaže iz prisile, iz nužde, pod teretom nametnutog i moranja, bilo da se radi o rokovima ili standardima koje juri EU.

Kada je u pitanju ovaj zakon, tj. Predlog zakona, čini mi se da Vlada to prvi put radi voljno zato što je mnogo penzionera koji čekaju da se na njih ne gleda samo restriktivno. Treće doba ne sme biti doba restrikcija svih vrsta, bilo da se radi o biološkim, socijalnim, kulturnim i svim ostalima.

Dobro je što ukidate ovaj prethodni neustavni zakon, ali ko će nadoknaditi teret četvorogodišnjeg bilansa penzione reforme koju su podneli isključivo oni kojima je to bilo stečeno pravo i koji su uredno plaćali sve doprinose.

Ne treba ovo tretirati kao neku vrstu poklona penzionerima, već kao stečeno pravo koje im je bilo uskraćeno i sada se vraća. Isti uzeo, isti mora i da vrati. Hvala.

Hvala profesore Bojiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Izvolite kolega Damjanoviću.

Poštovane kolege, ono o čemu smo raspravljali u petak i u ponedeljak, evo i danas kada su na red konačno došli i amandmani, jeste, ja ću ponovo po ko zna koji put ponoviti da je vladajuća većina penzionere kojima je uskratila ustavno zagarantovana prava 2014. godine nazvala „investitorima“. Verovatno su ti „investitori“ penzioneri bili veći od svih drugih investitora koji su stizali u Srbiju, ali se sada postavlja pitanje, kao i svaki investitor koji završi određeni posao, očekuje i određeni prihod.

Ukoliko se govori da su investitori iz 2014. godine, nasilnim putem, ne pitajući ih, a obećanjem da neće biti investitori, oteta ta sredstva i investirana ta sredstva na primer na porporne zidove na Koridoru 10, u šminku Zorane Mihajlović, ministra, u jarbole, u novogodišnju rasvetu koja je već počela da se stavlja po Beogradu i košta 340 miliona, u raznorazne raspevane fontane. Moramo priznati, sada se menja plej lista češće nego što je bila ranije.

Postavlja se pitanje, sa druge strane, kada je tu ministar Nedimović i kaže da pomažemo poljoprivredi, postavlja se pitanje – šta je sa poljoprivrednim penzijama? Da li oni koji hvale ovaj zakon i koji hvale svoje investitore i zahvaljuje im se na jedan najbrutalniji, najodvratniji, najciničniji način, znaju kolika je penzija poljoprivredna, visina poljoprivredne penzije? Da li znaju starosno doba ljudi koji se bave poljoprivredom u Srbiji?

Time što ste im otkup tom cenom ove godine i malina i kupina i jabuke i svih poljoprivrednih proizvoda bukvalno unakazili, penzija iznosi ne više od 12 hiljada, gospodo. Od 10 do 12 hiljada dinara. Da li se zapitate nekada da li iko može da živi od takvih sredstava koje ste omogućili svojim investitorima?

Za početak, vratite vi ono što ste „investitorima“ oduzeli. Donesite zakonom tačno usklađeno koliko će oni primati penzije i po kom modelu ćete isplaćivati, po tom osnovu će penzioneri biti zahvalni svima nama.

Hvala kolega Damjanoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite kolega Periću.

Gospodo ministri, veliki broj penzionera kažu od dobrote DOS režima, počev od Zorana Đinđića, preko Zorana Živkovića i na kraju završno sa Borisom Tadićem i sadašnjeg režima njima koža puca.

Naravno, to ne kažu svi i vi vrlo često kažete penzioneri da su imali nešto protiv ovakve reforme penzionog sistema, ne bi glasali, ali ja moram da vas podsetim, drage kolege, ako posmatrate četiri čoveka na ulici, samo je jedan glasao za ovaj režim. Jedan je glasao za neke druge, a dva uopšte nisu izašla da glasaju. To je slika.

Ali, vi 2014. godine penzionere niste ni pitali da li da im uzmete ono što je njihovo. Pa, naravno, glasaće i onog momenta kad SRS bude preuzela odgovornost za građane Srbije, onda će njima i biti bolje, sigurno.

Ovo što nemate način, ne predviđate formulu, kako i na koji način ćete usklađivati ili povećavati penzije, to je veoma opasno. Vi želite i dalje da sa penzijama, sa nečim što je stečeno i što je ustavna kategorija trgujete. Kako i kada? Pa, kad vam bude zatrebalo.

Gospodine Đorđeviću, nema reforme penzionog sistema bez reforme obaveza na zarade. Ja sam vama govorio, ali vi ništa niste preduzeli. Porezi i doprinosi na zaposlene su oko 61%, porezi i doprinosi na poslodavce 71%. Otkud očekivati reformu penzionog sistema ako to ne budemo usaglasili? Gde ovo vodi?

Iskren da budem, mislim da se smanjio broj sive ekonomije, ne zato što ste vi dovoljno efikasni, vi vrlo često kažete - nemate dovoljno inspektora. Nemate dovoljno inspektora koji bi štitili prava građana Srbije, ali zato imate dovoljno inspektora koji globe, koji naplaćuju kazne građanima Srbije. Dajte, napravite jednu celovitu reformu, onda će sigurno biti bolje.

Činjenica koju ste vi iščitali, gospodine Đorđeviću, kolike su bile prosečne penzije, pa ste rekli 209, 208, 211, 228. Da, sad kod vas 228, a u vreme Mirka Cvetkovića 209, iako je to mala razlika, to samo po sebi ne znači ništa. Pitanje je uslova života građana Srbije u tih osam godina. To je jedno.

Još jednu stvar treba znati. Moje kolege iz SRS su govorile kolika je najniža penzija, kolike su penzije poljoprivrednika. Da li znate da penzije poljoprivrednika, koje iznose oko 11.000, da su oni opterećeni zbog velikih obaveza koje su poreske uprave naplaćivale direktno, pa da im se odbija trećina i od tako male i niske penzije? Ne vodite računa o tome uopšte. Vi ste samo spremni da kažete koliko je građana izašlo i glasalo. Pa, glasali su neki pod pretnjom i pod pritiscima, neke iz čiste ljubavi prema politici SNS, ja to neću da osporim, ali pitajte se koliko ima takvih. Hvala vam.

Hvala, kolega Periću.
Boško Obradović ima reč, po amandmanu. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, pomaže Bog svima, ja bih želeo u potpunosti da podržim navedeni amandman uvaženog kolege Perića i da se nadovežem na nekoliko važnih stvari u vezi sa kompletnim ovim amandmanskim rešenjima, iza kojih su na svoj način stajale, naravno, i Dveri.

Mislim da je ovde ključna informacija da je 150.000 građana Srbije, koji su korisnici ovog osnovnog stečenog imovinskog prava kao penzioneri, u međuvremenu umrlo pre nego što je došlo do ovog konačnog ukidanja Zakona o privremenom načinu isplate penzija. Ti ljudi nisu dočekali ovaj trenutak i ovu mogućnost da vide neku perspektivu kako vi kažete sa ovim zakonom. Da li će njihove porodice ikada biti obeštećene za ono što je njima uzeto u tim poslednjim godinama života?

Dakle, to jeste dilema koju sam na početku ove priče postavio krajnje konstruktivno prema svima vama, ne idući u startu da ovaj zakon dovodim u pitanje. Da, podržavamo, ispravno je ukinuti ovaj loš Zakon o privremenom načinu isplate penzija. Da, dobro je vratiti penzije na staro i povećati ih koliko je to moguće, ali je jedna stvar veoma loša, što vlast, odnosno država ne priznaje da je ipak nešto oduzela penzionerima, što je njihovo Ustavom zagarantovano stečeno pravo, odnosno imovina. Oduzela je deo njihovih penzija u visini od 850 miliona evra ukupno i nije sada spremna da prizna da je to oduzela i da to treba u nekoj varijanti da vrati.

Ne bi penzioneri, koji nisu bahati i bezobrazni, vama zamerili da ste vi rekli - nemamo u ovom trenutku da vratimo, ali imamo ideju kako ćemo to da vam vratimo u narednih nekoliko godina. Pa, primera radi, ako smo četiri godine oduzimali penzionerima, tj. ako ste četiri godine oduzimali penzionerima, Dveri su od početka protiv toga, možete naredne četiri godine da im vraćate. LJudi bi to prihvatili i rekli da je to pošteno. Ovako izgleda kao, znate, opljačkate nekoga, uzmete mu neke pare iz džepa, a onda dođete i kažete - evo, ja bih sad da se pomirim i nadam se da će u budućnosti naši odnosi biti bolji, a ne vraćate mu ono što ste mu opljačkali. Pa, kako očekujete da ti odnosi sa našom najstarijom populacijom budu bolji?

Kako to posebno očekujete, ako vas podsetim na izjavu predsednika SNS Aleksandra Vučića od 10. marta 2014. godine, koja glasi: „Predsednik SNS Aleksandar Vučić rekao je da garantuje da se stečena prava penzionera neće umanjivati. Bolje sa naše grbače da se skida, nego da se diraju stečena prava penzionera, ali u penzije ne dam da se dira. Kada bismo u ta prava dirali, ne bi napravili problem samo penzionerima, nego i državi.“

Na neki način, ja se slažem sa ovim što je Aleksandar Vučić rekao pre četiri godine. Ja se apsolutno slažem sa Aleksandrom Vučićem pre izbora, ali ja imam problem sa Aleksandrom Vučićem posle izbora, zato što je on slagao svoje birače i uradio potpuno suprotno time što je smanjio penzije kao prvu odluku kada je došao na vlast kao predsednik Vlade te 2014. godine posle izbora.

Dakle, stavite se vi sad u kožu penzionera, kako da vam veruje posle svega? Jednom ste ga prevarili, jednom ste ga opljačkali, sada ga ubeđujete kako će to sad biti bolje, ali mu ne vraćate oduzete pare.

Pazite, da ste vi ovim zakonom predvideli da se vrati ono što im je oduzeto, svi bi mi rekli – svaka čast, to je prava stvar. S druge strane, da ste ovim zakonom predvideli da se usklađuju penzije na redovnom godišnjem nivou u skladu sa rastom životnih troškova. Ako Vlada u budžetu raspolaže nekim dodatnim sredstvima, slobodno vi dajte trinaestu penziju penzionerima, neće se oni buniti, ali nemojte im dovoditi u pitanje redovno usklađivanje penzija sa rastom životnih troškova, što dovodite u pitanje ovim zakonom. I vraćate Vladi i vašoj vladajućoj većini u Skupštini mogućnost da smanjuje ili povećava penzije kad hoće. Izvinite, nemate vi na to pravo. To je Ustavom zagarantovano stečeno pravo, odnosno imovina naših najstarijih sugrađana. Nemate pravo vi da se igrate sa tim.

Dakle, to je problem koji ovde uočavam i na koji moram ponovo da skrenem pažnju. I svi naši amandmani i sva naša rasprava svih ovih dana usmerena je u tom pravcu – zašto niste predvideli da vratite ono što ste uzeli? Vrlo jednostavno pitanje. Zašto niste predvideli da vratite ono što ste uzeli? Morate da vratite ono što ste uzeli penzionerima, to je elementarna stvar. Ne vidim šta je sporno da se svi zajedno kao vlast i opozicija oko toga složimo i kažemo – evo, zajednički glasamo za to da se penzionerima vrati ono što je oduzeto, a neka se oni kao birači dele na one koji smatraju da je to trebalo da bude oduzeto i glasaju za vas i one koji smatraju da to nikada nije trebalo da bude oduzeto i glasaju za nas iz opozicije.

Ali, ono što je sigurno, oko čega mi valjda ne bi trebalo da se sporimo ovde, da njima treba vratiti to što im je oduzeto i da im treba omogućiti redovno usklađivanje na godišnjem nivou sa rastom troškova života.

Opet ponavljam, ako je vaš budžet tako dobar i stabilan, a napunili ste ga tako što ste oduzeli penzionerima penzije, što ste smanjili plate, što ste povećali poreze, takse i akcize, što imamo najskuplje gorivo u Evropi. Pa, velika je to pamet kako napuniti budžet, opljačkati sopstvene građane.

Ali, ako vam je budžet već tako stabilan, pa što da ne vratimo ljudima onda ono što im je oduzeto? Šta vas sprečava, šta je problem? Ili ćete i dalje te pare da dajte stranim investitorima koji dolaze ovde i koriste naš narod kao jeftinu radnu snagu?

To je centralno pitanje. Ne sporimo se mi ovde suštinski ni oko čega drugoga. Možemo da ostavimo sa strane to da li je ovo trebalo ili nije trebalo uraditi. Vi kažete – trebalo, mi kažemo – nije trebalo. Ovde je sada suštinsko pitanje kada će ljudima da se vrate pare? To je pitanje svih pitanja.

Dozvolite, imam jednu veliku i važnu obavezu da samo skrenem pažnju ministrima, koji su možda malo zagledani u telefone i brinu neke druge brige u ovom trenutku, da obrate pažnju na temu poljoprivrednih penzionera i poljoprivrednih penzija. To je izuzetno dramatična tema.

Želim da vas suočim samo sa nekoliko podataka i, verujte, iz toga ćete zaključiti koliko je to dramatično. Poljoprivrednici u Srbiji duguju za osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, PIO fondu 184 milijarde dinara. Velikom broju poljoprivrednika njihov dug prema PIO fondu je veći nego vrednost njihovog gazdinstva.

Sledeći problem. Kad se jednom prijaviš na PIO fond kao poljoprivredni penzioner, ne možeš da se skineš, odnosno otkačiš, odnosno odustaneš od te prijave ako nisi u mogućnosti da je plaćaš, a dugovi ti samo rastu i jednostavno, postaješ prezadužen. Hoćete li na kraju da šaljete ove javne izvršitelje da im oduzimaju imovinu po selima, da im oduzimaju kuće i zemlju da bi naplatili ovo iz PIO fonda?

Šta je ideja? Ili ćete biti konstruktivni pa ćete otpisati ljudima ove dugove, jer jednostavno ovo nije realno ljudi.

Znate šta još nije realno? Da je penzija ista onome ko je uplaćivao 15 godina i onome ko je uplaćivao 40 godina.

Znate šta još nije realno? Da je osnovica za isplaćivanje te penzije, pazite ovaj podatak, ovo je prosto neverovatno, da je osnovica svega toga ista za onoga ko ima 500 hektara i za onoga ko ima pola hektara. Nije logično da oni uplaćuju isto u PIO fond.

Naravno, već je pomenuto, i treba to ponovo istaći, da je ta poljoprivredna penzija ispod socijalne pomoći, ona je 11.000 dinara. Šta je to? Ko može sa tim da živi i da radi?

Ako se na to nadoveže skandalozna posledica Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom gde ste diskriminisali žene preduzetnice na selu, koje žive na selu i bave se poljoprivredom, pa imaju obavezu da najmanje 24 meseca imaju osiguranje da bi uopšte ostvarile naknadu za porodiljsko odsustvo, a za sve ostale žene važi 18 meseci unazad. Čekajte, što su žene sa sela gore od svih drugih žena u Srbiji? Što bi njima bio duži rok da moraju biti osigurane da bi uopšte dobile porodiljsku nadoknadu? To nisu logične stvari. Kako onda očekujemo boljitak na selu i boljitak poljoprivrede?

Koliko puta su razni ministri, promenili ste deset ministara za poljoprivredu, obećavali rešenje ovog pitanja? Niste ga rešili sa sedam godina ove vlasti i ne rešavate ga ni ovim predlogom izmena i dopuna postojećeg zakona.

Jedino rešenje koje ja vidim tu jeste da se svima onima koji nisu u mogućnosti da plate ove svoje dugove, ti dugovi otpišu i naravno da se za taj period njihov staž ne računa, to nije sporno. Dakle, morate razumeti ovu kategoriju stanovništva, to je ogromna kategorija stanovništva u Srbiji, morate malo više posvetiti pažnje poljoprivredi i selu.

Zamislite samo kako se oseća srpski seljak u ovoj godini kada su apsolutno svi poljoprivredni proizvodi pali sa cenom da je neodrživo bavljenje poljoprivredom u Srbiji. Zamislite šta danas možete da čujete od srpskog seljaka, da više nema smisla baviti se poljoprivredom u Srbiji. Ja onda postavljam pitanje – gde na svetu ima smisla baviti se poljoprivredom, ako nema smisla baviti se poljoprivredom u Srbiji, ovoj Bogom danom zemlji, sa ovakvim lepotama i prirodnim bogatstvima? Istina, vi sad to rasprodajete, pa ste prodali ovih 17.000 hektara PKB-a budzašto, što je skandal i zločin protiv ekonomskog interesa ovog naroda, to niko na svetu nije uradio. Niko ne bi prodavao svoju vodu, svoje zemljište i svoja rudna bogatstva. To treba da bude naš resurs za naš domaći ekonomski razvoj i razvoj naše privrede i poljoprivrede, a ne da stranci time gazduju, ali to je neka druga tema.

Ono što ja na kraju želim da skrenem vama pažnju ovde, vi imate moralnu obavezu, ako ste već opteretili penzionere, a ne tajkune, ako ste već opteretili naše najstarije sugrađane, a ne strane banke koje ostvaruju ekstra profit i deru kožu s leđa građana Srbije, ako ste dakle već opteretili one koji su čitav svoj život radili da bi mi danas mogli normalno da živimo, a ne naplatili porez onima koji ne plaćaju porez i rade na crno, onda bi bio valjda neki red da im vratite to što ste im uzeli.

Vi nemate odgovor na to pitanje. Sve druge odgovore vi ćete propagandno ovde pokušati da objasnite, ima vas više pa ste grlati, pa se javite i preklopite ono što mi pričamo, ali ne možete da odgovorite na jedno veoma jednostavno pitanje – kada ćete penzionerima vratiti pare koje ste im uzeli za ove četiri godine? Hvala.

Hvala, kolega Obradoviću.
Po Poslovniku Aleksandar Marković. Izvolite.