Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o ulozi i odgovornosti najviših organa gradske vlasti u Novom Sadu, u vezi sa privatizacijom ATP Vojvodina i izgradnjom međumesne autobuske stanice u Novom Sadu, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. novembra 2017. godine.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Sugerišu mi ovde kolege da argumentima ne dopirem do vaše poslaničke grupe i do poslanika iz većine, pa da vidimo da li ćemo do poslanika većine i do njihovog glasa, uprkos tome što ne pritiskate dugme, dopreti sudskim presudama.

Naime, 9. maja 2013. godine je Vrhovni kasacioni sud doneo presudu u, za nas Novosađane, čuvenom i prilično skupom predmetu u kom izvesni Ilija Dević tuži grad Novi Sad zbog toga što je, kako on tvrdi, oštećen u jednom poslu sa gradom i zbog toga trpi štetu od više desetina miliona evra. Radi se, naravno, o izgradnji autobuske stanice, nama, Novosađanima, nažalost, izuzetno dobro poznato. Kažem – nažalost, jer smo već u nekoliko navrata plaćali greške tadašnje gradonačelnice.

Ali, da vidimo šta je Vrhovni kasacioni sud tom prilikom u tom slučaju utvrdio. Ugovor koji su zaključili parničari, to su Maja Gojković i Ilija Dević, je u očiglednoj suprotnosti sa određenim društvenim normama i načelima obligacionog prava i u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima. NJegovim izvršenjem bi se u većoj meri narušila materijalna dobra na štetu javnog gradskog saobraćajnog preduzeća, a ugovornici su pri tom postupali sa lošim namerama, tj. namerom da se nanese šteta trećem licu i omogući korist tužiocu.

Nema sumnje da su oba ugovornika znala da postoji nedopušten motiv i loša namera. Kriva su oba ugovornika i njihova krivica je jednaka. Ovo proizilazi iz zajedničke volje i namere i cilja ugovaranja.

Iz dosadašnjeg izlaganja, vezanog za savesnost, motiv, lošu nameru, nedozvoljen predmet činjenja, nesumnjivo proizilazi da je odgovornost ugovornika ista, jednaka. To podrazumeva da postoji podeljena odgovornost za nastalu štetu u jednakoj srazmeri. Da prevedem na srpski jezik, nama, Novosađanima, Maja Gojković dođe 50 miliona evra. Ono što je ona ugovorila, što Novosađane košta 100 miliona evra, za taj posao, Vrhovni kasacioni sud, ne Demokratska stranka, ne neki tabloid, kaže da je jednako kriva kao i onaj koji je tuži, tako da očekujem od gospođe Gojković da Novosađanima iz ličnih sredstava ili iz sredstava stranke, vidim da imate dosta novca, uplati 50 miliona evra, jer njen kriminal i njen lopovluk mi u Novom Sadu nemamo apsolutno nikakvu nameru da plaćamo.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici dr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o visokom obrazovanju, koji su podneli Narodnoj skupštini 4. decembra 2017. godine.
Da li narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovaj Predlog zakona zapravo je naša podrška peticiji koju je pokrenula naučna zajednica, iza koje je stala Srpska akademija nauka i umetnosti, iza koje je stalo više od 300 profesora, naučnika i predavača na našim fakultetima, a radi se o tome da su oni tražili da se iz skupštinske procedure povuče Zakon o visokom obrazovanju, odnosno Predlog zakona kada je bio u proceduri, a nakon što je usvojen, da se taj zakon stavi van snage.

Razlog za ovakav njihov stav i ovakav njihov zahtev jeste taj što je ovim zakonom, onako kako ga je Mladen Šarčević predložio i onako kako ste ga vi usvojili, apsolutno ceo proces akreditacije fakulteta stavljen isključivo pod kontrolu izvršne vlasti, a u mnogim svojim segmentima isključivo pod lično ministrovu kontrolu.

Radi se o tome da je naš kolega, koji ovde nije prisutan, muftija Muamer Zukorlić, u ulozi predsednika Odbora za obrazovanje i u ulozi vlasnika privatnog univerziteta koji već godinama ne može da akredituje ni jedan svoj nastavni program, podmetnuo svega nekoliko sati pre početka glasanja i pre početka skupštinske rasprave, preko Odbora čiji je predsednik, amandmane, kojima je celokupni proces akreditacije obesmišljen, izmešten iz ruku onih koji se u ovoj zemlji akreditacijom mogu baviti i stavljen pod kontrolu ministra, pod kontrolu Vlade i pod kontrolu Srpske napredne stranke.

Mi ovde ne plediramo da govorimo u ime Srpske akademije nauka i umetnosti ili onih koji su tu peticiju potpisali, mi se jednostavno pridružujemo njihovom zahtevu. Budući da smo narodni poslanici, ovo je instrument koji nam stoji na raspolaganju. Pozivam vas, kolege, da glasate za ovaj predlog, pa da onda zajedno dođemo do načina na koji se proces akreditacije može drugačije urediti, jer nije muftijin univerzitet vredan toga da se ovde sramotite i da kaljate svoj obraz. Verujte da ima i važnijih stvari od toga.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo, nije glasalo 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa bivšim predsednikom SO Smederevska Palanka Radoslavom Milojičićem i nenamenskim trošenjem sredstava, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik, Marijan Rističević želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da počnem sa jednom ispravkom. Muamer Zukorlić nije više muftija, ali ja nisam doktor, ni magistar evropskih nauka, pa imam priliku da to objasnim doktorici.

Mi nemamo tu sreću da sveštenici SPC, koji se bave politikom, skinu mantiju. Dakle, Sava Janjić uporno služi politici DS i ne skida mantiju. Dakle, da demantujem, Muamer Zukorlić nije muftija, a ja ga se sećam kao muftije kada ga je DS, u kojoj je i Milojičić, ustoličila za glavnog čoveka Univerziteta koje je tada osnovano u Novom Pazaru, i ja ponavljam, ja sam to tada podržao i mislim da bez obzira na međunacionalne razlike, ljudi imaju pravo da se obrazuju.

Po pitanju velike poljoprivrednice, ona treba da pita svog kolegu, pošto se izdaje jedan bazen, pošto se izdaje termalna voda, itd. Ali, moram takođe da demantujem zato što je DS takođe davala zemljište za investitore. Ona to ne zna, ona pati za selom. Lakše je patiti za selom, nego na selu posebno kada selo vidite samo kada su lokalni izbori, kada treba napasti biračka mesta u Popincima, stati na ludi kamen i odatle gledati, naravno protivzakonito, nadgledati izbore, stajati ispred biračkih mesta i grubo se mešati u izborni proces.

Zato ja njoj opraštam što ne zna da je DS na 30 godina izdavala zemljište čak i ono koje je predmet restitucije. To sada više ne može. E, sad, to zemljište koje je bilo predmet restitucije, koje ste vi izdali za 30 do 50 evra po hektaru na godinu dana, na 30 godina sa godišnjom zakupninom od 30 do 50 evra, ne može da bude vraćeno prethodnim vlasnicima.

Znači, vi ste istorijsku nepravdu, komunističku koja je izvršena nad seljacima legalizovali davajući svojim ljudima, to možete da pitate i Živkovića, na 30 godina investicione saglasnosti bez ikakve potrebe i zahteva da se na tom zemljištu neko uposli. To više nije slučaj. Danas investitori moraju, pre svega, da imaju zemljište koje je čisto državno, koje nije predmet restitucije, moraju da se bave preradom i moraju nekog da zaposle što kod Demokratske stranke nije bio slučaj. Vi ste 300 hiljada hektara zemljišta prodali za 50 godina, a toliko danas država dobija za zakupninu samo za jednu godinu.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Goran Ješić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 6. decembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ješić, želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 143 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Goran Ješić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podneo Narodnoj skupštini 14. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 143 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Nataša Vučković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. septembra 2017. godine.
Da li narodna poslanica Nataša Vučković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri narodna poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Nataša Vučković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. septembra 2017. godine.
Da li narodna poslanica Nataša Vučković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri narodna poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima koji je podnela Narodnoj skupštini 19. septembra 2017. godine.
Da li narodna poslanica Maja Videnović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče, izmene Zakona o elektronskim medijima koje smo podneli pre gotovo godinu i po dana, je nešto o čemu poslanici prevashodno DS i opozicije ukazuju u prethodnih šest godina, a to je da medijskom prostoru imamo medijski haos i da jedan od glavnih krivaca za nepoštovanje zakona tzv. REM za koje sam potpuno sigurna da građani su Srbije u nekom trenutku mislili da zapravo ne postoji, da je nekakva reč na koju se pozivamo zbog njihovog nečinjena ali nam se onda to regulatorno telo koje nije reagovalo na govor mržnje, koje nije reagovalo na crtanje mete, koje nije reagovalo na diskriminaciju najgoru moguću, koje nije reagovalo na satanizam i kriminalizovanje političkih protivnika, javilo u liku i delu i peru jednog od članica REM u sred predizborne tišine. Tada su građani Srbije shvatili da to Regulatorno telo za elektronske medije zapravo postoji.

Znate, kada nemate institucije i kada jedna vlast, odnosno SNS kontinuirano pet godina radi na urušavanju institucija onda vlast preuzima jedna stranka, odnosno jedna čovek. Predsednike Srbije kome u nekom trenutku onda padne na pamet da ima pravo da javnost obaveštava da nije bilo u redu što je na javnom servisu u centralnom Dnevniku bio zastupljen u prilogu koji po njegovoj oceni nije trebalo da bude zastupljen. Predsednik Srbije koji govori da će poslati stranačku kontrolu u javni servis time što je nezadovoljan kako su funkcionisali regleri, da li je neko od njegovih stranačkih prvaka bio zastupljen na dobar način.

Kada nemate REM i kada REM ćuti, to je nešto što strašno nije ne znanje predsednice Vlade, gospođe Brnabić, nego brutalna zloupotreba. Nije nacionalna frekvencija nešto što ne mora da se poštuje, nacionalna frekvencija je javno dobro i potpuno je nebitno da li je korisnik nacionalne frekvencije državni vlasnik ili privatna televizija. Privatna televizija u ovom slučaju nije privatna televizija koja poštuje zakon, nego je privatna televizija koja je postala oružje u rukama jednog čoveka, a REM koji ćuti i koji ne reaguje na huškanje, na crtanje meta, na najbrutalnije mogući način postaje regulator namera i interesa jednog čoveka, a ne regulator javnog interesa.

Kada se tako nešto dešava onda je osnovna stvar da mi predložimo izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, koji će onemogućiti prostor za zloupotrebe, koji će predvideti apsolutno u članovima koje smo predložili, koji će predvideti apsolutno za tako nešto ne može da se dešava zato što kada nema demokratije, kada nema poštovanja zakona, kada nema slobode izražavanja, tada nema šanse da ovo postane demokratsko društvo.

Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 138 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog Odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja svih činjenica i okolnosti koje su pratile događaje koji su se desili pre i tokom polaganja zakletve predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. novembra 2017. godine.
Da li narodna poslanica Maja Videnović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala potpredsedniče.

Da podsetim sve kolege narodne poslanike za koje sam potpuno sigurna da će svojim glasom za, za stavljanje na dnevni red, za formiranje ovog anketnog odbora pokazati spremnost da ovo ne bude zemlja u kojoj se desilo nešto što se desilo 31. maja 2017. godine. Podsetiću sve građane Srbije koji na žalost to jako dobro znaju, da je to dan kada je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić imao svoju drugu inaguraciju. To je dan kada je u centru Beograda, kada je ispred Narodne skupštine Republike Srbije došlo do brutalnog napada na novinarke, novinare i foto-reportere koji su radili svoj posao, došli da izveštavaju o drugoj inaguraciji predsednika Aleksandra Vučića.

Predložila sam da se formira anketni odbor sa vrlo preciznim zadacima kako Poslovnik i nalaže, to je anketni odbor koji bi trebalo da utvrdi nekoliko veoma važnih stvari, a to je, da li je prilikom inaguracije ispred Narodne skupštine koja se održavala 31. maja 2017. godine bilo angažovano privatno obezbeđenje. Da li je, ukoliko jeste bilo angažovano privatno obezbeđenje, ko je angažovao to privatno obezbeđenje, po čijem nalogu su nepoznata lica fizički napadala novinarke, novinare i foto-reportere koji su radili svoj posao u danu inaguracije predsednika Aleksandra Vučića.

Takođe, zadatak ovog anketnog odbora je da utvrdi i zašto prisutni policajci u civili i u uniformi nisu reagovali na očigledno nasilje koje se dešavalo ispred Narodne skupštine Republike Srbije, koji je ceo svet i građani Srbije imali priliku da vide, ne zbog toga što je to loša poruka u svet, ta poštapalica koja se često koristi, već zbog toga što Srbija ne sme da bude zemlja koja građanima Srbije plasira poruku da je apsolutno dopušteno da se fizički napadaju ljudi koji rade svoj posao, gde je apsolutno dopušteno da se fizički napadaju novinarke, novinari i foto-reporteri koji rade svoj posao.

Ukoliko narodni poslanici i većina koja u ovom trenutku čini vlast, ne glasa za formiranje anketnog odbora, koji će utvrditi da li je zapravo bila u pitanju privatna paravojska, da li je bila u pitanju naredba koja je bila izdata pripadnicima unutrašnjih poslova, pripadnicima policije, da pod a) – organizuju tako nešto i pod b) – ne sprečavaju evidentno nasilje koje se održavalo, narodni poslanici će pružiti potpuno jasnu poruku da je ovo zemlja u kojoj ne važe zakoni, da je ovo zemlja u kojoj važi sila i da je apsolutno legitimna meta koju predstavljaju ljudi koji rade svoj posao, a to su novinarke, novinari i fotoreporteri.