Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Davidovac.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kada se radi o zaštiti životne sredine, istakla bih jedan od primera dobre prakse u opštini Lazarevac, iz koje ja dolazim, a radi se o projektu izgradnje regionalne deponije komunalnog otpada „Kalenić“.

Ovaj projekat ima obeležje međuregionalnog projekta i obuhvata 11 gradova i opština. Pored Lazarevca, tu su uključeni i Lajkovac, Ub, Obrenovac, Mionica, LJig, Valjevo, Barajevo, Vladimirci, Koceljeva i Osečina.

Regionalna deponija „Kalenić“ gradiće se na oko 60 hektara napuštenih površinskih kopova rudarskog basena „Kolubara -Tamnava-Zapadno Polje“ i pokriće područje od oko četiri hiljade kvadratnih kilometara, sa ukupno 370 hiljada stanovnika, gde bi se dnevno odlagalo 330 tona komunalnog otpada.

Ovaj projekat je u nacionalnom interesu i na najbolji mogući način, a u skladu sa evropskim standardima biće uspostavljen celoviti sistem upravljanja otpadom.

Pored izgradnje sanitarne deponije sa tri kasete, biće stavljene u funkciju i tri linije za sekundarnu separaciju suve frakcije otpada u Valjevu, Lazarevcu i Obrenovcu. Takođe, regionalni sistem „Kalenić“ činiće i četiri transferne stanice u Lazarevcu, Obrenovcu, Valjevu i Koceljevi.

Ovaj projekat je značajan sa aspekta ekologije, zdravlja, ali i ukupnih socijalno-ekonomskih komponenti, jer rešava jedan od najvećih problema sa kojima se suočava celo ovo područje.

U danu za glasanje poslanička grupa Srpske napredne stranke će podržati predloženi zakon. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mihajlo Jokić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Jokiću, izvolite.

Poštovani ministri, odnosno ministre, poštovani poslanici, ja bih imao jednu želju, ministre – da vi, kad bude pala prva kiša, svojim autom i sa svojim saradnicima dođete do Valjevske Loznice pa da onda, od Valjevske Loznice krenete ka Beogradu, preko Uba i da konstatujete koliko ima kamenoloma, kako izgleda put Valjevo-Beograd u tom trenutku, kako izgledaju putevi koji vode ka tom putu, kako izgleda flora. Kao da je pao sneg, kamena prašina. Vi to dobro znate, ona je opasnija od atomske bombe.

Ja se čudim da niko nije danas govorio o problemu kamenoloma. Čuo sam nekoliko puta neki su pominjali Valjevo, Valjevo, Valjevo, ali i ja sam iz Valjeva. Problem Valjeva su kamenolomi koji uništavaju u krug prečnika možda dva kilometara sve one koji tu žive. Kamena prašina je smrt.

S druge strane, uništava se infrastruktura. Vi to sagledajte i pogledajte kako se to urušava, kako se životi ljudi ugrožavaju. Znači, to treba snimiti i treba videti koju nadoknadu plaćaju oni, kao rudnu rentu, a ja vam tvrdim da to nije ni deseti, ni stoti deo onih obaveza kada se sagleda ta rudna renta, recimo, u Evropi ili u svetu.

Znači, taj problem kada su u pitanju građani Valjeva se mora pothitno rešiti, jer je velika teritorija grada Valjeva, opštine Lajkovac, opštine Ub ugrožen sa tim kamenolomima. Ti kamenolomi stvaraju ogroman profit onima koji to imaju. Oni obavezu, pune budžet i plaćaju onoliko, pazite, tako piše, koliko oni procene. Znači, oni procene da su uradili toliko i toliko…

Zahvaljujem kolega Jokiću.

Da bi to procenili, ljudi moraju biti stručni i zato vam kažem i na kraju…

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.

Izvolite kolega Kovačeviću.

Dame i gospodo, poštovani ministre, svakako da Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti životne sredine pozitivno utiče na floru i faunu i doprinosi očuvanju i razvoju sveukupne Republike Srbije.

Ultimativna zaštita životne sredine i zakonski je regulativa koja se menja iz dana u dan, a s obzirom na ogromne ekološke izazove, ključni je zadatak vašeg Ministarstva i Skupštine Republike Srbije.

Održivi razvoj jednog društva nemoguće je zamisliti bez održive ekologije. Ja bih se tu nadovezao na UN, na Agendu 2030. To je Agenda koja je prisutna danas u svim skupštinama u svetu. Kada govorimo o tome, onda govorimo o obezbeđenju sanitarnih uslova i pijaćoj vodi, cilj šest. Govorimo o održivim i relevantnim izvorima moderne energije, o hitnoj potrebi da se reše klimatski problemi, stav 13. Mogu da govorim o stavu 15, stavu 16, ali suština je da u održivom razvoju naše planete Zemlje, UN kažu da je pet tačaka iz oblasti ekologije.

Reformsko delovanje u oblasti normativnih akata, jasni, sigurni, održivi izvori finansiranja, ja bih dodao dostupni svima, jasna, potpuna i jednostavna kontrola sprovođenja normativnih akata, svakako jedno društvo u oblasti ekologije čini prihvatljivim i različitim u odnosu na druge.

Kada danas govorimo o ekologiji, govorimo i o poljoprivredi, govorimo i o finansijama i to su sastavni delovi jedne iste priče, direktno su povezani. Indirektno govorimo o zdravlju, o obrazovanju, i jedno društvo u stvari ne može da napreduje, da raste, da se razvija, ako tih pet temelja jednog društva ne funkcioniše.

Zato mi kao Vlade Republike Srbije, odnosno vi kao Ministarstvo, Skupština Republike Srbije, čini sve da tih pet temelja izgleda bolje za generacije koje dolaze. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, prošli put smo razgovarali o tome da iznos u budžetu opredeljen za ovo ministarstvo i analiza da li je mnogo ili malo, treba krenuti od toga na koji način će se iskoristiti ta sredstva. Ako neko kaže da je malo, kada se to malo upotrebi pametno i u pravcu razvoja, dobićemo mnogo.

Još jednom kažem, čega je to mnogo zatekao Aleksandar Vučić kada je nasledio Srbiju pred bankrotom? Svega je bilo malo. Sa pravilnim ulaganjem, napravili smo mnogo toga.

Šta je vredelo žutoj ekipi koja je mogla da ima neku brojku i stavku u budžetu za zaštitu životne sredine, kada je, recimo, ministarstvo sa ministrom Dulićem, koje se bavilo ovim resorom, recimo, za potrebe arhiviranja i skladištenja i-mejl poruka angažovalo privatnu firmu i platilo 3.646.000 dinara?

Zamislite potrebu da privatna firma čuva elektronsku poštu organa državne uprave.

Narod ih bira, plati ih da rade svoj posao, a onda oni angažuju privatnu firmu, koju takođe narod plati, da rade njihov posao. Iz toga se može izvesti samo jedan zaključak, za narod i za Srbiju nisu imali vremena, imali su neka preča posla. Zahvaljujem.