Hvala, profesore Atlagiću.
Nastavljamo dalje sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Duško Tarbuk, Stefana Miladinović i prof. dr Žarko Obradović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima o tački 1. dnevnog reda, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, pozvani da sednici prisustvuju i tu su, prisutni, gospodin Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, Slobodan Perović, Biljana Filipović Đušić, Jasmina Jović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra zaštite životne sredine, gospodin Andrej Bojić, šef Kabineta ministra zaštite životne sredine, Branislav Atanasković, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva zaštite životne sredine, Darinka Radojević, Dušan Ognjanović, Aleksandra Došlić i Olivera Topalov, načelnici Odeljenja u Ministarstvu zaštite životne sredine, Nikola Maravić, šef Odseka u Ministarstvu zaštite životne sredine, Marija Raičević, savetnik u Kabinetu ministra zaštite životne sredine.
Nastavljamo dalje sa amandmanima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Vlado Babić.
Izvolite, doktore Babiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, u cilju dodatnog definisanja člana 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se vrše izmene u članu 90b, dodaje se stav 3. koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na jačanje zaštite životne sredine“.

Jedan od velikih problema sa kojima se suočavamo u današnje vreme jeste briga za ekologiju i životnu sredinu. Mnoge klimatske promene, kao i većina prirodnih nepogoda, rezultat su čovekovog negativnog uticaja na prirodu, a time i životnu sredinu.

Moramo da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine, menjajući naše svakodnevne navike, a to se postiže samo jačanjem svesti naših građana.

Zaštita životne sredine i svi postupci koji idu uz nju planiraju se iz budžeta, a mi to moramo raditi ne zbog toga što to od nas očekuje EU, već zato što to od nas očekuju naši građani. Mere zaštite životne sredine doprineće bržem razvoju naše poljoprivrede, sa svim njenim povezanim granama, ali će one podići i nivo zaštite životne sredine, što je od suštinskog značaja za zdravlje naših ljudi.

Fond IPARD 2 omogućava značajna sredstva za investicije, kao vid pretpristupne pomoći za ruralni razvoj, koji po ovome zakonu moraju ispunjavati propisane uslove zaštite životne sredine, pa shodno tome donosi i akt i ispunjavanju uslova.

Nekontrolisane investicije predstavljaju problem u celini po društvo i celu državu, zato se moraju strogo kontrolisati. One moraju ispunjavati uslove sa ciljem da se zaštiti naše prirodno bogatstvo. Hvala.

Hvala, kolega Babiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, sem zagađenja životne sredine, postoji moralno i duhovno zagađenje životne sredine, što je još gore i što možemo da vidimo u nastupu onih koji ovde izreknu najteže optužbe i onda se udalje, da ne čuju kontraargumente.

Srbija je zemlja bogata prirodnim resursima, sa plodnim zemljištem i 2012. godine smo zatekli siromašne i gladne ljude. To je neoprostivo.

Ali, razvoj poljoprivrede ima svoju cenu. Mnogi misle da poljoprivreda samo pozitivno utiče na životnu sredinu. Ona je po mnogim procenama drugi, posle industrije, zagađivač životne sredine.

Po pitanju IPARD fondova, zaštita životne sredine ima odgovarajuću ulogu, jer moramo napraviti snažnu poljoprivredu, uz što manji uticaj i što manje zagađenje životne sredine. Otuda treba dva ministarstva da sarađuju, ne samo po pitanju IPARD fondova, već po pitanju poljoprivrede i preterane upotrebe mineralnih đubriva i pesticida. Zato se mnogi smeju slepim miševima, ne znajući da upravo oni smanjuju emisiju pesticida, odnosno njihovu upotrebu. Samo 15% pesticida koje upotrebimo u poljoprivredi direktno ide na biljku, sve ostalo ide u atmosferu. Slepi miševi insekte hvataju noću i tako doprinose zdravijoj hrani i životnoj sredini. Ja ne mogu da podnesem podsmeh svojih opozicionih kolega, a radi se o žutoj vrsti, ne mogu da razumem taj podsmeh, jer je to podsmeh zdravom životu, zdravoj hrani, i neka im na tome sam bog oprosti.

Poljoprivreda utiče i azotu, dakle, treba smanjiti količinu azotnih đubriva. Mnogi ne znaju da čak i navodnjavanje, ukoliko se to pažljivo ne radi, šteti životnoj sredini, dolazi do slatinastih zemljišta, degradacija raznih vrsta, usoljavanja itd, tako da godišnje nestaju ogromne površine poljoprivrednog zemljišta i mi koji smo se zatekli na ovoj planeti, i po pitanju IPARD i uopšte po pitanju poljoprivrede, moramo voditi računa kada odemo da zemlju ostavimo makar u istom, ako ne u boljem stanju od one u kojoj smo je zatekli. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, gospodine Miletiću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, ja sam dao još jedan amandman vezano za član 2, a moj je interes da što više radimo u malim sredinama, u malim područjima, i na životnoj sredini, i na privredi, i na poljoprivredi.

Konkretno, pošto dolazim iz Svrljiga, predstavljam taj deo tih malih opština koje imaju kapaciteta. Imamo zdravu životnu sredinu, ali treba se tamo ulagati, pojačati kapaciteti.

Hteo bih da kažem nekoliko stvari, i to sam govorio ranije, vezano za kolektore, koje trebamo uraditi u tim malim opštinama, za otpadne vode, što je vrlo bitno zato što je veliki broj tih naših malih opština, pa i veći gradovi imaju vodovode koji imaju azbestne cevi. U tom delu treba više da radimo, da obezbedimo sredstva i mogućnost u tim našim malim opštinama, u gradovima gde su još azbestne cevi, da te azbestne cevi promenimo, da te vodovode promenimo i da to bude na najbolji način, da ti ljudi mogu da piju zdravu vodu.

Inače, Svrljig iz kojeg dolazim, mislim da je ¾ vodovoda odrađeno, promenjene su azbestne cevi, ali ostalo je još malo. Ima tih azbestnih cevi i u Nišu i u još nekim opštinama, a i u našim mesnim zajednicama ima tih azbestnih cevi.

Kao predstavnika Ujedinjene seljačke stranke i čoveka koji živi na jugoistoku Srbije, čoveka koji je izabran sa liste SNS, mene interesuje isto i grad Niš i sve oko grada Niša i region Nišavskog okruga.

Inače, načelnica okruga Dragana Sotirovska je veoma aktivna i onda mogu da kažem sigurno da je ona sada neki svetionik u tom kraju zato što je veoma zainteresovana i za životnu sredinu.

Jedno pitanje koje sam hteo da postavim i vama jeste i vezano za gromobrane, pošto imamo na teritoriji grada Niša, Aleksinca i u malim opštinama još nekim blizu 30 gromobrana koji su radioaktivni, pa moje pitanje - kada ćemo moći te gromobrane da pomerimo da se dislociraju, da se uklone gromobrane, zato što je to veoma štetno za sve građane i u Nišu i u Aleksincu, a i drugim opštinama gde ima takvih gromobrana?

I, još bih vas pozvao da obiđete Niš, da iznađemo mogućnost da se ti gromobrani uklone, zato što je to jedna od težih stvari i grad Niš i neke male lokalne samouprave to ne mogu odraditi i ne mogu izmestiti i zato što tu treba određeni postupak, velika ulaganja i ja mislim i voleo bih da vi dođete što pre u grad Niš da zajedno sa našom načelnicom okruga iznađete mogućnost, da se nađe način da se ti gromobrani uklone i da na taj način pojačamo kapacitete i razvoja životne sredine i zdravlja naših ljudi, jer mislim, pre svega, zdravlje je u prvom plavu.

Imamo šanse za razvoj iz tih naših malih sredina kroz određene aktivnosti svih nas, promocije zdrave hrane, zdrave sredine. To je ono što sada trebamo koristiti. Ali, pre toga moramo ovo rešiti. Rešiti vodovode, azbestne cevi, pomerite gromobrane i normalno raditi na ljudima da što više čuju informacije i da znaju kako i šta treba da rade. Hvala još jednom.

Hvala, kolega Miletiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Izvolite, doktore Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već rekao u mom prethodnom javljanju da nema većih budžetskih izdvajanja za zdravu životnu sredinu ako ne budemo imali snažnu ekonomiju.

Dobar primer kako se jača srpska ekonomija je i događaj koji nam predstoji danas u Kraljevu. U pitanju je otvaranje, odnosno početak radova na izgradnji nove fabrike „Leoni“ u Kraljevu. Vrednost investicije je 60 miliona evra. Do kraja godine bi trebalo u Kraljevu da se zaposli u ovoj fabrici 150 ljudi, a do 2023. godine pet hiljada radnika, što će biti od izuzetne važnosti ne samo za grad Kraljevo, nego za čitav Raški upravni okrug.

Inače, proizvodna površina fabrike „Leoni“ u Kraljevu je 45 hiljada kvadratnih metara. Ono što je važno da se naglasi, to je da „Leoni“ već ima tri fabrike u Srbiji. Jedna je u Nišu, druga u Prokuplju, treća je u Malošistu, da ukupno zapošljava šest hiljada građana Srbije i jedan je od 15 najvećih izvoznika u Srbiji.

Gospodine ministre, pre dva dana je Fiskalni savet predložio Vladi Republike Srbije da poveća sredstva za zaštitu životne sredine u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu za iznos od 130 miliona evra. Složićete se, nadam se, sa mnom da je zahtev legitiman ali da, sa druge strane, nije ga moguće ostvariti ako ne budemo radili i dalje na privlačenju investicija ako ne budemo otvarali nova radna mesta i ako ne budemo nastavili sa opštim snaženjem srpske ekonomije.

Da smo na dobrom putu svedoči i činjenica da ćemo 2018. godinu da završimo sa suficitom od 295 miliona evra, što definitivno govori da smo država koja je evropski lider i regionalni lider kada je u pitanju stopa rasta, kada je u pitanju broj direktnih stranih i domaćih investicija i broj novootvorenih radnih mesta.

Hvala dr Martinoviću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Izvolite koleginice Obradović.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege poslanici, dragi građani Republike Srbije, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine Vlada Republike Srbije predvođena SNS uređuje još jednu vrlo važnu oblast života u Republici Srbiji, a to je oblast zaštite životne sredine.

Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koje sprečavaju ugrožavanje životne sredine sa ciljem očuvanja biološke ravnoteže. Ekološka odbrana je multidisciplina i treba da predstavlja trajnu obavezu svih članova društva. NJena multidisciplinarnost proističe iz činjenice da zdravlje, životna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji.

Briga o životnoj sredini je sa gledišta našeg društva prioritet od sveukupnog značaja za društvo. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za nivo života stanovništva. Dakle, obaveza svih vas, svih nas jeste da se ovim bavimo upravo na način kako se to dešava.

Još jednom, Zakonom o zaštiti životne sredine u članu 90b. stav 1. propisano je da se sredstva Zelenog fonda Republike Srbije dodeljuju korisnicima sredstava radi finansiranja zaštite i unapređenja životne sredine, a na osnovu javnog konkursa koji objavljuje ministarstvo, ali stavom 2. istog člana propisano je da se izuzetno od stava 1. sredstva mogu dodeliti korisnicima sredstava bez sprovođenja javnog konkursa u slučaju finansiranja aktivnosti iz člana 90b. tačka 16. zakona u slučaju finansiranja interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine, rekultivacije i sanacije zagađenog prostora i u skladu sa članom 66. ovog zakona.

Mislim da je ovo jako važno da idemo u susret problemu i već imamo jedan od modela kako da ga rešavamo. Predloženim izmenama i dopunama zakona u čl. 1. i 2. predlaže se još jedan izuzetak od propisane obaveze sprovođenja javnog konkursa i to za pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz predpristupne pomoći EU, a u skladu sa članom 89. st. 3. i 4.