Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 78 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Olena Papuga. Izvolite.

Hvala predsednice.

Svoje poslaničko pitanje postavljam ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru. Poslaničko pitanje se odnosi na dug, odnosno na neisplaćivanje mesečnog prihoda apoteci Novi Sad od strane republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje.

Naime, za razliku od zdravstvenih ustanova u Srbiji apoteke plaćaju ostala davanja zaposlenima, ali i obaveze prema dobavljačima, energentima, plaćaju energentima koji su potrebni za njihovo nesmetano poslovanje. Sve to isplaćuje iz marže od 12% na promet lekova i medicinskih sredstava, kao i na pomagala.

Poslovni račun Apoteke Novi Sad su zbog neizmirenih dugovanja iz ranijeg perioda u blokadi. U svrhu isplate zarada, plata, odnosno putnih troškova, otpremnina, jubilarnih nagrada, materijalnih troškova itd, Uprava za trezor je otvorila namenski podračun koji prema zaključku Vlade Republike Srbije ne može biti predmet prinudnog izvršenja. Uplatu navedenih sredstava, odnosno marže, vrši republički Zavod za zdravstveno osiguranje preko filijale u Južno-bačkom okrugu u Novom Sadu, uz međusobno usaglašavanje.

Od aprila 2018. godine iz nepoznatih razloga prestala je uplata marže za februar i tako je do dana današnjeg. Republički fond ni u filijali u Novom Sadu nije nikada dobio odgovor, nije dao odgovor zašto se to dešava. Ukupno potraživanje Apoteke Novi Sad prema republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje za maržu od februara po jul 2017. godine iznosi 9.339.000 dinara i predstavlja u ovim uslovima poslovanje apoteke i jednu i po mesečnu zaradu za 66 zaposlenih, koliko je tamo sada ostalo, a njima se duguje za 11 mesečnih zarada.

Po informacijama, filijala Novi sad je tražila mišljenje od Ministarstva zdravlja i do sada ga nije dobila. Inače, niko ne zna kada je zahtev za mišljenje poslat i ni o čemu ministarstvo, na kraju krajeva, ne treba ni da se izjašnjava, jer to propisuje Zakon, Pravilnik o ugovaranju i Zaključak Vlade je sve to definisao. Tako da, sve ono što je poslato ministarstvu mislim da nema validnost.

S obzirom da se radi o značajnim sredstvima i dugom u periodu neisplate, poslovanja apoteke je jako otežano, pa pitam ministra Lončara, kada Republički fond zdravstvenog osiguranja može da očekuje mišljenje i kada radnici apoteke da očekuju da ono sve što im je neisplaćeno do sada će biti isplaćeno?

Hvala.
Reč ima Aleksandar Stevanović.

Dame i gospodo, poštovana predsednice, poslanička grupa Slobodnih poslanika ima tri pitanja.

Prvo pitanje upućujemo Ministarstvu pravde. Od 2006. godine u Srbiji je u toku izrada građanskog zakonika. Dakle, 12 godina je prošlo, činjenica jeste da je to jedan ključan zakonik koji treba da traje decenijama, ako ne i vekovima, kao što je na primer slučaj u Francuskoj. Međutim, iako svake godine imamo obećanja da će ovo biti baš poslednja godina i da će ovo biti poslednja godina, to se nije desilo.

Imajući u vidu da mnoge ugrožene grupe u Srbiji, koje su diskriminisane po osnovu nevoljnih razlika i po nekim drugim kriterijumima, trpe posledice zbog ne usvajanja građanskog zakonika.

Moje pitanje za Ministarstvo pravde je – da li je kraj ove godine definitivan rok, kao što se neformalno najavljuje ili ćemo imati jedno dodatno prolongiranje izrade građanskog zakonika?

Drugo pitanje je za Komisiju za zaštitu konkurencije. Lokalne samouprave u Srbiji dosta često imaju praksu kojima u stvari, de fakto, potvrđuju kartelske sporazume iz svoje ingerencije, odnosno dogovorno formiranje cena, čime se jasno definiše da pružaoci određenih vrsta usluga ne mogu da pružaju cenu ispod minimalno dogovorene cene. Ako postoji nešto što je klasičan kartel, to je kada se mnogo pružalaca usluga udruži tako što se dogovori oko toga po kojoj minimalnoj ceni će raditi.

Član 10. Zakona o zaštiti konkurencije poznaje institucije kada se može prihvatiti nešto što liči na ograničenje konkurencije, ali član 11. vrlo jasno pokazuje šta treba da se desi da bi se ograničenje konkurencije smatralo blagotvornom. To su stvari kao što su ubrzani tehnički razvoj, kao što su podela koristi jednaka sa potrošačima i pružaocima usluga i još neke druge stvari koje imaju neosporno pozitivne efekte na građane Republike Srbije, kao i na privredu.

Kartelski sporazumi koji definišu najniže cene, a posebno u oblasti pružanja transportnih usluga u lokalnim sredinama, ni na koji način ne mogu da budu deo objašnjenja koje postoji u članu 11. paragraf 2. tačka 1. tog zakona. S toga bi bili veoma zahvalni da dobijemo tumačenje Komisije za zaštitu konkurencije, kako je utvrđivanje minimalne cene, u duhu zaštite konkurencije u Srbiji.

Treće pitanje upućujemo Vladi Republike Srbije. Skorašnji događaji na tržištu rada u EU, a posebno u nekim od zemalja koje su najveće, ukazuju na to da ćemo se vrlo brzo suočiti sa jednim većim iseljavanjem ljudi iz Republike Srbije. Iseljavanjem koji će se po svojim razmerama teško moći porediti sa nekima koje smo imali ikada u našoj istoriji, barem u mirnodopskoj i koje će verovatno dovesti do toga da mi u Srbiji zaista više nećemo imati nezaposlenost, da nećemo imati niske plate iz prostog razloga što ćemo u najskorijem roku imati situaciju da ćemo u mnogim delatnostima ostati bez radnika.

To se sada, recimo, već dešava u oblastima gde imate stručnu radnu snagu, kao što je medicina, kao što su opet neke vrste radnika u granama koje trenutno sada imaju jake stope rasta, npr. kao građevinarstvo.

Sa sadašnjim promenama u zakonodavstvu, npr. u Nemačkoj, doći će do toga da ćemo mi vrlo skoro imati velike probleme. Čak i neke strategije protiv kojih smo mi duboko u pokretu centra, npr. strategija privlačenja subvencijama, neće imati smisla jer neće više biti jeftine radne snage koja će moći da radi. To se već dešava u nekim delovima Srbije. I mnoge druge strategije će nam biti mrtvo slovo na papiru jer nećemo imati ljudi.

Moje pitanje za vladu Republike Srbije je šta možemo da uradimo, odnosno kako da prepoznamo koji su ključni razlozi iseljavanja, na materijalne ne možemo uticati, ali na neke druge razloge možemo da utičemo i to jeste deo onoga što bi Vlada trebalo da uradi, da saznamo gde ćemo imati deficit radne snage, on će se desiti, i kako reagovati na to. Da vidimo jednostavno kako ćemo uopšte imati strategiju reagovanja na razvoj događaja koji će se neminovno desiti u Republici Srbiji. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima Zoran Živković.

Prvo pitanje je upućeno vama kao predsednici parlamenta. Poslednjeg dana u javnosti se pronose vesti da je parlament naručio tone i tone nekih specifičnih prehrambenih artikala, tone sireva koji koštaju po 30, 40 evra kilo, mahom italijanske proizvodnje, bademovo mleko, ja ovako naivan sam mislio da se to koristi u kozmetici, a ne u ishrani. Ja ne koristim usluge skupštinskog restorana i, koliko se sećam, Skupština ne naručuje sama, nego to ide preko zajedničkih službi, ali mislim da je važno da srpska javnost dobije informaciju jer ovako će ispasti da su kolege poslenici i poslanice pojele sve to, što nije tačno.

Znači, moje pitanje je – za koje namene se to nabavlja, koje su to količine, koliki budžet je predviđen za to? To možete kao predsednica da saznate pa da nas obavestite. Zašto se uzimaju italijanski sirevi, kozjeg, ovčijeg i ne znam kog sve porekla, kada imamo pirotski sir dobar, pa imamo sjenički, pa imamo svrljiški i čemu sve to vodi? Zašto nadležne službe parlamenta nisu obavestile javnost da to nema veze sa ovim telom, nego da je to naručio neko drugi za neke druge namene?

Drugo pitanje je upućeno ministru odbrane. U ponedeljak je poleteo za Kazahstan, a juče se iz Kazahstana vratio Aleksandar Vučić. Avion kojim je leteo je i u odlasku i u povratku na teritoriji Srbije bio praćen od strane dva aviona vojnog vazduhoplovstva. Mislim da su MIG-ovi u pitanju. Moje pitanje ministru odbrane je – zašto se to desilo? Da li je Aleksandar Vučić bio ugrožen u tom letu, pa su ta dva aviona imala funkciju da ga obezbede, da li je to deo neke vežbe ratnog vazduhoplovstva ili je to interni napredni cirkus koji bi trebalo da postane pravilo?

Mislim da je jako važno da to saznamo i zbog toga što su u avionu bili neki novinari, pa recimo i novinari Državne agencije TANJUG koji su snimali tu scenu, taj prateći, svadbeni, ne znam kakav let zaštitni, a onda im je naređeno da moraju da obrišu to. Jedan portal je i objavio to, pa je u roku od pet minuta morao da skine to sa svoje stranice. Mene interesuje zašto se to desilo, pre svega zašto je bilo uopšte te pratnje. Drugo, zašto je to tajna? Ako je tajna, zašto su onda neki mogli to da snime i da objave, pa je onda posle toga to skinuto sa etra?

Treće pitanje je upućeno ministru unutrašnjih poslova. Rekao je juče, prekjuče da još uvek nema nikakvih informacija o ubistvu Olivera Ivanovića. To ubistvo desilo se još početkom godine, bilo je dovoljno vremena da se na svaki mogući legalni način dođe do bilo kakve informacije. On je rekao da nema nikakvu informaciju o tome.

Aleksandar Vučić je 17. marta ove godine rekao, citiram, da će za dve nedelje javnost biti obaveštena o detaljima tog zločina i da će se mnogi iznenaditi činjenicama. Iz ove izjave ja zaključujem da je Aleksandar Vučić obavešten o informacijama na tu temu, pošto zna čak i da će se javnost iznenaditi. Pitam ministra unutrašnjih poslova – da li je Aleksandar Vučić, kao neko ko zna o ubistvu mnogo, po svojim rečima, pozvan na saslušanje ili na razgovor sa građanima? Da li su nadležni organi došli do nekih informacija na tu temu? Zašto se te informacije kriju ovoliko dugo? Da li je to deo Briselskog sporazuma, to što se kriju, ili je to deo koalicije sa Hašimom Tačijem, sa kojim je Aleksandar Vučić i njegove partije su u koaliciji?

Mislim da ne samo porodica, ne samo prijatelji, nego cela srpska javnost i bogami ne samo srpska javnost, zaslužuje da sazna ko prikriva činjenice o ubistvu Olivera Ivanovića. Hvala.

Hvala.
Odgovoriću vam na prvo pitanje. Jedva sam čekala da me uopšte neko pita nešto o tome, pa sam očekivala da to budu novinari, ali hvala što ste vi postavili pitanje.
Zaista se poslednjih nekoliko dana vodi jedna neprimereno uvredljiva kampanja protiv Narodne skupštine Republike Srbije i protiv svih poslanika. Očekivala sam da zajedno svi reagujemo na to jer svako malo dete kada pročita šta se piše o nama, a može da pročita rečenicu u kojoj piše da javne nabavke vode zajedničke službe Republike Srbije i da Skupština nikakvih saznanja niti ikakvih dodirnih tačaka ima sa tom nekom predmetnom nabavkom, ne znam ni da li je stvarna.
Imam sumnje u to ko je inicirao čitavu ovu hajku na parlament, ali nije problem, kada dođu u parlament, razgovaraćemo i o tome, ta osoba mislim da znam vrlo dobro ko je. Ne znam zašto niko nije reagovao. Eto, moram da se složim sa vama da je trebalo i služba informisanja parlamenta koja postoji da reaguje ili neki drugi nadležni i da demantuju ovu hajku.
Jutros sam gledala opet jedan neprimereni prilog gde su građani anketirani na ulicama o tome kao da je to i de fakto i de jure potvrđena stvar. Mi ovde ništa drugo ne radimo, nego sedimo, jedemo i bahatimo se. Stvarno je ovakva hajka koja se vodi na Skupštinu Srbije apsolutno neprimerena i ne odgovara stvarnom stanju stvari. Ovde poslanici dolaze, rade, raspravljaju, usvajaju zakonske predloge, a ne sede i ne jedu, pogotovo ne vrše nabavke makar čega i gluposti neke koje u parlament ušle nikada nisu, niti goste mi gostimo ovde u parlamentu.
Prema tome, ovo je iscenirano nešto i neka je na čast onome ko je krenuo u hajku na Narodnu skupštinu Republike Srbije i na poslanike, koji god da smo ovde, 250 poslanika nije izabrano niti je došlo da jede. Oni koji vode hajku na nas neka dođu i neka pojedu sve to o čemu piše da smo mi naručili i da mi to jedemo i da se bahatimo. Slobodno, evo, mi ćemo platiti svi zajedno te ručkove, ti koji smatraju da je parlament takav, slobodno neka dođu i neka se posluže tim buđavim sirevima.
Mislila sam da prećutim i da se i dalje bavimo politikom, a ne budalaštinama, ali kada sam videla jutros prilog na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom gde tvrde da su nas kontaktirali, ali eto nećemo baš da odgovorimo, valjda doručkujemo, jedemo te buđave sireve i pijemo ta mleka ili se mažemo njima, kako ste vi rekli, koristimo u kozmetičke svrhe, onda sam molila Boga da neko od vas postavi to pitanje.
Stvarno je dosta bilo sa takvim odnosom prema parlamentu u medijima i da ne pišu o nama šta radimo, nego stalno neke budalaštine, izmišljaju nekakve afere koje ne postoje.
Hvala vam još jednom.
Ovo drugo nisam nadležna, odgovoriće osobe kojima ste uputili to.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja, takođe ne velikih i vrlo konkretnih, i očekujem kao i do sada, uglavnom, uredne odgovore.

Vlada je juče donela Oluku o ukidanju bezviznog režima sa Islamskom Republikom Iran. To smo obavešteni iz medija, a pre godinu dana, tačnije pre manje od 14 meseci, 22. avgusta 2017. godine Vlada Republike Srbije je ukinula vize, odnosno donela Odluku o ukidanju viza sa Islamskom Republikom Iran. Za razliku od nekih drugih sporazuma o bezviznom režimu koji su prošli ovde u Skupštini, ratifikovani ovde u Skupštini, recimo sa Kinom nedavno, ili sa Kirgijskom Republikom, ovo je, dakle, urađeno na nivou Vlade, a ne kroz potvrđivanje sporazuma u Skupštini.

Ima Vlada na to pravo, odnosno oslonac i uporište u zakonu, ali je interesantno da ovako važna odluka nije išla kroz parlament, možda zato da se ne bi skretala pažnja. Šta je moje pitanje, naravno pitanje Ministarstvu spoljnih poslova, a i Ministarstvu unutrašnjih poslova, jer to su povezane, u ovoj stvari su njihove nadležnosti jednim delom prepliću i preklapaju.

Znači, pitam ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova – na osnovu kojih analiza su doneli Odluku, i procena i istraživanja, su doneli Odluku o ukidanju viznog režima sa Iranom i na osnovu čega su sada tu odluku za malo, tek nešto malo više od godinu dana, povukli? Da li ta odluka o ukidanju bezvizvog režima, odnosno uvođenje i poretku viza za građane Irana ima veze sa ovim, pričamo o avionima i turistima iranskim koji masovno dolaze u Beograd, ali se ti avioni prazni vraćaju, jer se oni ne vraćaju, već odlaze dalje ili ostaju ovde i traže vize? Da li zbog te poplave turista, u navodnicima, iz Irana, a zapravo migranata i onih kojih traže vize i azil, azilanata, na osnovu te mogućnosti da Srbija bude jedina zemlja u Evropi u koju mogu da dođu bez viza, ili je, pak, reč o pritiscima iz nekih zapadnih zemalja, i o tome je bilo reči i o tome se šuškalo, da li je, znači, pritisak sa zapada doveo do ovog ukidanja Odluke o ukidanju viza za građane Irana?

U svakom slučaju, šta god da je u pitanju pokazuje da je ta odluka doneta na prečac, na brzinu, bez dovoljno promišljanja i procene i zato možda nije loše da takve stvari prođu ovu skupštinsku debatu, pa i debatu na Odboru za spoljne poslove, gde se onda ipak malo čuju neki argumenti za i protiv.

Moje drugo pitanje ide na adresu Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva prosvete i tiče se, po meni, neprihvatljivih izjava, ne samo izjava, nego i posete generalnog sekretara NATO pakt-a, Jensa Stoltenberga, Filološkom fakultetu, dakle, jednoj obrazovnoj ustanovi. I, pitam, pre svega, Ministarstvo prosvete – da li su oni bili obavešteni kao ministarstvo o toj poseti? Da li su, znači, znali za tu posetu? Da li su je odobrili? Pretpostavljam, Ministarstvo spoljnih poslova jeste znalo. I, da li je bilo neke reakcije, da li smatra Ministarstvo spoljnih poslova da ima osnova za neku reakciju povodom neprihvatljivih izjava koje generalni sekretar Stoltenberg tom prilikom izneo pred studentima, uključujući i ono da je, eto, on zna da u Srbiji imaju loša sećanja na bombardovanje, ali to smo radili, citiram, kako bismo zaštitili civile i zaustavili Miloševićev režim?

Nešto kasnije je rekao i kako naučna istraživanja njihova potvrđuju da nema nikakvog štetnog dejstva osiromašenog uranijuma i da je to sve jedna samo farsa koja se u javnosti diže. Pa, pitam – zbog čega je ova Skupština uopšte formirala komisiju, isto vrlo nedavno, skoro, jednoglasno formirala Komisiju za utvrđivanje posledica delovanja bombardovanja Srbije ili delova teritorije Srbije NATO uranijumom, ako generalni sekretar kaže da nema osnova i da osiromašeni uranijum nije štetan?

Dakle, dve su stvari, dva su kraka ovog pitanja. Da li je neko procenio da je umesno da generalni sekretar Alijanse, nezavisno njegovo poreklo, njegovo prisustvo u Srbiji kao dete, nezavisno od toga što zna pesmicu „ Ringe, ringe, raja“ i druge dečije koje je kao dete diplomate pevao ovde po Beogradu, ali on je sada funkcija, ne govorim o čoveku koji može da bude simpatičan kao političar, dakle, da li je neko procenio da nije baš sasvim umesno to gostovanje visokoškolskoj instituciji generalnog sekretara NATO pakta, ne konkretno gospodina Stoltenberga? Da li je bilo neke reakcije, naše zvanične reakcije na ove izjave koje je dao. U svakom slučaju, očekujem odgovor od ova dva ministarstva. Hvala.

Hvala gospodine Vukadinoviću.
Reč ima dr Predrag Jelenković.
Izvolite dr Jelenkoviću.
Prijavite se ponovo, molim vas.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postavljam pitanje ministru bez portfelja zaduženom za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća.

Program podrške u sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije predviđa učešće države u ekonomsko – finansijskom podsticaju za osnivanje novih zadruga, kao i u investicione projekte već postojećih. Misli se na Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički, Zaječarski i Pčinski upravni okrug.

S obzirom da se sa sajta ministarstva vidi da su precizirani iznosi u dinarima za stare i nove zadruge, da li ministarstvo ima povratne informacije kako su, kada i na koji način utrošena dobijena sredstva? Ukoliko izveštaji postoje, molim da po navedenim upravnim okruzima dostavite narodnim poslanicima? Hvala vam.