Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaka, pa i ova, vlast želi da prikrije činjenicu da je ona najodgovornija kada je životna sredina u pitanju. Već sam govorio u svom prethodnom amandmanu da se naši najznačajniji prirodni resursi nalaze u rukama stranaca, što je nedopustivo.

Još u vreme DS prodata su najvrednija izvorišta vode, a znamo da voda danas predstavlja najznačajniji resurs. Pod vlašću DS su prodate i ogromne površine najplodnije vojvođanske zemlje, čiji su vlasnici postali hrvatski tajkuni.

Ni ova vlast nije ništa bolja po ovom pitanju. Svedoci smo da je ovih dana prodat Kombinat PKB, koji poseduje ogromno poljoprivredno zemljište. Ko nam garantuje da novi vlasnici ovih poljoprivrednih površina ne koriste ili neće koristiti nedozvoljena hemijska sredstva, kako bi na taj način povećali prinos? Korišćenje ovakvih sredstava dovodi do totalnog devastiranja poljoprivrednog zemljišta, a posledice po okolinu, biljni i životinjski svet će biti nesagledive.

Dakle, mora se pod hitno prestati sa rasprodajom naših prirodnih resursa, jer je to siguran put u propast. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, koleginice Jovanović.

Pokušali smo u raspravi da objasnimo, gospodine ministre, poljoprivrednicima da neće imati takvu korist kao što vi to predstavljate od IPARD 2. Kad je IPARD 1 promovisao, ministar Nedimović je rekao da će tako da se stane na put srpskim tajkunima i veleposednicima. Zamislite, upravo tim tajkunima je Vlada Republike Srbije omogućila da uvoze sve ono što srpski seljak može da proizvede, da unište srpsko voćarstvo, poljoprivredu, srpsko stočarstvo, koje je na nivou iz 1910. godine i sad samo još da se ekološki zaštite i dobiju sredstva iz IPARDA 2 i srpska poljoprivreda će da procveta. Ali, neće biti baš tako. Zato što je iznos o kome se govori samo kap u moru, milijarde su, i vi ste svesni toga, gospodine Trivan, potrebne da se reafirmiše i obnovi svaki sektor pojedinačno srpske poljoprivrede.

To bi trebalo da bude jedan program strategije, zato vidite kod svih amandmana poslanika SRS, jasno vam je ukazano – Strategija za održivi razvoj, strategija za poljoprivredu, strategija za upravljanje vodama. E, upravo ja hoću da govorim o strategiji za upravljanje vodama.

Da li znate, gospodine ministre, da u Gostilju, u opštini Čajetina, gde vlada izvesni lokalni kabadahija neki LJubiša, Stamatovićev potrčko, i to ne može da radi bez saglasnosti predsednika opštine Čajetina, naplaćuje se poseta vodopadu Gostilje, koji je nacionalno dobro? Evo, da li ima kolega iz sale koji su išli da vide vodopad Gostilje? Čovek postavio rampu, jednu kućicu. Kaže – bolje mi je da ovo radim nego da spavam na krevetu na slami, 150 dinara, za roditelje, za decu, za turističke posete, za ekskurzije.

Po kom osnovu i po kom zakonu vodopad „Ripaljka“, koji je nacionalno dobro, prirodni fenomen i spomenik prirode od 1948. godine je uređen, pa, ja mislim, pet puta bolje nego Gostilje? Isti je slučaj sa „Slapovima Sopotnice“, sa vodopadom „Lisine“, sa „Tupavicom“ na Staroj planini.

Privodite kraju.

Zamislite kada bi krenuli u Sokobanji i svuda redom da naplaćuju vodopade. Molim vas, recite mi da li ste za ovo znali i kako ćete kao ministar to da sprečite? Niko nema pravo dinar jedan da naplaćuje.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Stojadinović.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Koleginice Stojadinović, izvolite.

Hvala.

Samo ću iskoristiti priliku da se zahvalim ministru na usvajanju ovog amandmana. Bilo je usklađivanje. Ostaviću preostalo vreme svojim kolegama iz poslaničke grupe. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, mi već nekoliko dana vam ukazujemo na ozbiljne probleme iz oblasti životne sredine i postavili smo vam više pitanja. Na neka od njih smo dobili odgovore, na neka nismo.

Nadamo se da ćete se pozabaviti svim onim problemima na koje smo vam ukazivali.

Kroz Poglavlje 27 Srbija treba da usvoji nekoliko stotina propisa, odnosno evropskih standarda životne sredine. Ono što nije dobro, jeste da mi bezuslovno prihvatamo sve te standarde, iako nam neki od njih, mislim, većina od njih, ne odgovaraju ili su lošiji u odnosu na naše.

Konkretno, kada govorimo o tome, jeste kontrola kvaliteta pijaće vode. Srbija ima strožiju kontrolu kvaliteta pijaće vode od EU. Mi to prihvatamo i primenjujemo sve te evropske standarde koji, evo, u konkretnom slučaju su jako loši. Kako to objašnjavate?

Zatim, nešto što se pokazalo kao veliki problem i u gradu Beogradu jeste komunalni otpad koji je van kontrole komunalnih preduzeća lokalnih službi. Opredeljeno je tri do četiri jedinice lokalne samouprave na jednu deponiju. Tako i Beograd ima samo jednu deponiju u Vinči, dok se smeće vozi po centralnim gradskim opštinama do deponije. Tako da, tu bi trebalo bar napraviti još neku deponiju da ne bi, kažem, od Batajnice do Vinče, od Čukarice do Vinče, se kroz centar grada vozilo smeće.

Na kraju bih vas pitala koliko firmi, odnosno kompanija se bave preradom građevinskog otpada u Beogradu, pošto mnogi projekti, recimo, konkretno sa opštine Čukarica, nisu prihvaćeni, jer očigledno da postoji monopol nad tim?

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Dinić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice.