Hvala vam dr Jelenkoviću.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova i nadležnom tužilaštvu, da li su u prethodnih desetak dana preduzimane bilo kakve službene radnje po pitanju sramnog teksta koji je na društvenim mrežama o premijerki Srbije, Ani Brnabić objavio predsedavajući Đilasovog saveza za pljačku Srbije i predsednik udruženih sindikata Srbije Sloga, Željko Veselinović. Dovoljan je bio jedan jedini status objavljen na društvenim mreži da nam pokaže kako oni koji javno pozivaju vojsku i policiju da otkažu poslušnost i koji javno prete rumunskim scenariom u Srbiji, vide tu istu Srbiju u kojoj bi oni bili vlast, Srbiju u kojoj bi političke protivnike kažnjavali silovanjem, koji bi direktno prenosili putem nacionalne televizije.

Šta je ovo ako nije ozbiljna pretnja ne samo premijerki Ani Brnabić već i svim građanima Srbije koji ne misle isto kao Željko Veselinović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić ili Boško Obradović. Šta je govor mržnje ako nije pretnja zatvaranjem u četiri zida, bez ključa sa jednim obdarenim Afroamerikancem tek puštenim iz zatvora. Treba li da posebno napomenem da sve što je napisano u tekstu ne samo da je vulgarno i prostački nego je i otvorena diskriminacija i rasizam i da ne spominjem sve gadosti iznete na račun premijerke Ane Brnabić kako drugačije nazvati pisanje o Afroamerikancima koje Željko Veselinović predstavlja kao krvoločne, divlje zveri koje siluju žene, ako ne čistim rasizmom.

Zbog svega navedenog želeo bih da znam da li su Ministarstvo unutrašnjim poslova i nadležno tužilaštvo preduzeli bilo kakve radnje, pošto činjenica da je Željko Veselinović obrisao tekst sa svog naloga ne znači da je isti stvarno bio plod Vasiljevićeve brzopletosti, nerazmišljanja i da ne oslikava njegovu čvrstu rešenost da tu ili neku drugu gadost već koliko sutra u slučaju dolaska na vlast sprovede u delo. Hvala vam.

Hvala, kolega Torbica.
Reč ima narodni poslanik, mr Ivan Kostić. Izvolite.

Pitanje za ministra unutrašnjih poslova, ministra prosvete, ministra privrede i ministra poljoprivrede - koje konkretne mere planirate da uradite za bezbednost Srba u Orahovcu i Velikoj Hoči i kako nameravate da ekonomski ojačate građane Srbije iz Metohije i pomognete njihov opstanak na tim vekovnim srpskim prostorima?

Gospodine Stefanoviću, da li nameravate da zaštitite građane Srbije u Velikoj Hoči i Orahovcu, kojih trenutno ima oko 800 i koji se na svakodnevnom nivou susreću sa napadima, pretnjama i uznemiravanjima od strane albanske razurlarane omladine, koja dolazi u centar Orahovca i metalnim šipkama preti nezaštićenoj srpskoj deci koja se igraju na jedinom dečijem igralištu u mestu?

Takođe, tamo su učestale i pljačke imovine preostalih Srba. Prošle nedelje je uhapšen srpski dvadesetogodišnjak Nikola Matić, koji je stao u odbranu svoga brata i ostale dece i zbog tog čina automatski bio uhapšen, a o tome srpska javnost uopšte nije bila obaveštena preko RTS i drugih medija sa nacionalnom frekvencijom. Zašto se ćuti o ovome?

Incidenti sa mladićima albanske nacionalnosti u Novom Sadu, koje niko od nas ne opravdava, su dignuti na najviši nivo i nema nijednog visokog funkcionera iz Vojvodine koji se nije oglasio u vezi sa ovim incidentnom, a na kraju se oglasio i sam predsednik Aleksandar Vučić.

Inače, u Orahovcu je pre NATO agresije 1999. godine živelo 3.000 hiljade Srba, u selima orahovačke opštine još 2.000 ljudi. Danas u Orahovc, sabijeni oko Crkve Uspenja Bogorodice u Velikoj Hoči, živi još samo 800 Srba. Ostala sela su obesrbljena - Retimlje, Bratunac, Ratkovac i Opteruša.

Orahovac je jedini gradić u Metohiji koji je napadnut u maju, junu, julu 1998. godine, kada je kidnapovano i ubijeno 42 ljudi. Zahvaljujući koordinisanim akcijama vojske i policije Orahovac je oslobođen i za to najveće zasluge pripadaju tadašnjem komandantu prizrenskog korpusa, generalu Božidaru Deliću i poručniku policije Veljku Radenoviću, koji se, nažalost, upokojio 2012. godine i sahranjen bez ikakvih državnih počasti.

Gospodine Stefanoviću, da li imate nameru da se odužite tom junaku obilićevskog kova, o kome su orahovačka deca i pesmu spevala ili da barem predložite podizanje spomenika ili davanje ulice po njemu, finansijski pomognete njegovu porodicu, kao i sve ostale pripadnike srpske policije koji su dali svoje živote za odbranu suvereniteta i državnosti Republike Srbije.

Gospodine Šarčeviću, vi ste 26. januara posetili Orahovac, obećali renoviranje škole, pomoć u računarskoj opremi i održavanje humanitarne večeri za pomoć tim ljudima. Nažalost, do današnjeg dana se vaša obećanja nisu ispunila i ja ovde pred srpskom javnošću postavljam pitanje kada ćete to uraditi?

Takođe, treba rešiti problem 40 učenika osnovne škole u Orahovcu, kao i 49 učenika osnovne škole u Velikoj Hoči i opremanje dečijeg vrtića „Naša radost“, u kojem ima 44 mališana od tri do tri i po godine. Ovi ljudi, gospodine Šarčeviću, očekuju urgentnu pomoć Ministarstva prosvete po svim navedenim problemima.

Pitanje za ministra privrede Gorana Kneževića i ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića - da li vaša ministarstva imaju bilo kakav plan ili projekat da ponude privrednicima iz Orahovca i Velike Hoče? Da li nameravate da na bilo koji način ekonomski pomognete preostale Srbe koji žive u Metohiji i da im omogućite subvencionisanje za pokretanje privatnog biznisa, pogotovo u oblasti poljoprivrede, umesto što se iz budžeta Vlade Srbije finansiraju strane kompanije.

Najveći problem za naše ljude koji žive u Orahovcu i Velikoj Hoči je nezaposlenost. Mladi ljudi bi ostali da žive na tim prostorima kada bi imali posao i stabilne izvore prihoda. Zašto državne institucije ne pomognu da se zaposle mladi momci, mladi očevi, koji bi mogli da budu čuvari škola, terena i da na taj način opstanu na tim prostorima.

Neophodno je da se mladim bračnim parovima obezbede poslovi, jer je upravo ovih dana jedan mladi bračni par sa četvoro dece napustio Orahovac, jer nisu imali nikakve šanse da dođu do posla i prihoda za svoju porodicu.

Evo vam konkrentih predloga, kolege ministri, da ih rešite i da dokažete da vam je stalo do Srba koji žive u Metohiji južno od Ibra.

Pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića - molimo da nam odgovorite dokle se stiglo sa predlogom bilateralnog memoranduma koji bi trebalo da dostavim MUP Republike Srbije i da ga dostavi Ministarstvu unutrašnjih poslova Ruske Federacije, u kome bi se definisao naš predlog za rešenje problema oko produženja radnog boravka tj. radne vize na godinu dana našim državljanima koji rade na teritoriji Ruske Federacije.

Nažalost, pisano je pre pet meseci. Takođe su poslata dva dopisa MUP po pitanju rešenja problema naših radnika u Rusiji. Očekujemo odgovor od ovih nadležnih ministarstava. Hvala.

Hvala, gospodine Kostiću.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala.

Prvo pitanje ide ministru poljoprivrede. U opštini Žitište, u Banatskom Karađorđevu se sprovodi komasacija. Tu komasaciju, taj projekat je pomagala nemačka GIZ. Radi se o nekoliko pilot projekata i sada u Banatskom Karađorđevu se dešava sledeća stvar.

Kroz taj proces komasacije, o kome naravno paori ništa ne znaju, nego slušaju opštinske čelnike koji im govore da će sve biti u redu, se praktično premeštaju sa kvalitetne zemlje na nekvalitetno zemljište ne bi li mala grupica ljudi koji pripada vladajućoj većini tamo za sebe uzela velike parcele zemljišta.

Radi se o selu koje je dobilo dobrovoljačku zemlju nakon Prvog svetskog rata, gde su učesnici tih ratova, Prvog svetskog rata za oslobođenje Srbije i celog Balkana, dobili od kralja tu zemlju kao zasluge za njihovo angažovanje u Prvom svetskom ratu i posebno na proboju Solunskog fronta.

Pitanje za ministra je da li zna šta se dešava u Banatskom Karađorđevu? Da li je upoznat sa tim da se seljacima tamo otima zemlja, da mala grupica koristeći paravan komasacije, pokušava da ih gurne na nekvalitetnu zemlju i da za sebe zadrži najkvalitetniju zemlju tamo.

Ovo je jako važno, pogotovo na 100 godina proboja Solunskog fronta. Ima i drugih sela u Vojvodini, ali i u celoj Srbiji gde se sprovode slične stvari. Pirot je takođe jedno mesto.

Nismo obeležili proboj Solunskog fronta koji se desio pre 100 godina, o tome sam već postavljao pitanje, a sada se i tim dobrovoljcima otima dobrovoljačka zemlja. Molim ministra poljoprivrede da hitno odgovori na ovo pitanje i, ako nije upoznat sa ovim problemom, da ode u Banatsko Karađorđevi i vidi šta se tamo dešava.

Ja sam tamo bio pre 10 dana. Razgovarali smo sa preko 150 meštana, lokalnih paora, koji učestvuju u ovom procesu. LJudi su uplašeni. Žele da dobiju informaciju da ih neće opljačkati, da im imovina neće biti oteta.

Drugo pitanje ide ministru unutrašnjih poslova. Naime pre jedno pola godine smo dobili informaciju od zvaničnih organa da je država Srbija dala aplikaciju, odnosno omogućila aplikaciju za azil za preko 620 hiljada migranata. Nakon toga su prestali da daju informaciju o tome.

Ono što je interesantno oko svega ovoga, migranti prvo dođu u EU, to je Grčka, tamo im ne daju aplikaciju za azil, pa idu preko Bugarske, koja je takođe EU, ili preko Makedonije dođu u Srbiju i tek u Srbiji im omoguće da podnesu aplikaciju za azil. Ovo je potpuno nelogično da jedna zemlja kao što je Srbija nosi toliki teret. Verovatno građani ne znaju, ali ako aplikacija migranata, koji obično idu ka Nemačkoj, to je tipičan put, budu vraćeni, biće vraćeni u zemlju u koju su podneli zahtev za azil, a to je Srbija.

Interesuje nas koliki je sada broj tih migranata, pri čemu država Srbija, odnosno Ministarstvo je prestalo da daje te informacije, pa moram na ovaj način da se obratim ministru, koliko je do sada podneto aplikacija za azil? Znamo da je manji broj odobren. Radi se o hiljada, ali broj koji je podneo je preko 620 hiljada.

Da li je ovo deo dogovora između vlasti i Vlade Nemačke, odnosno Merkelove i šta je pozadina tog celog dogovora? Ovo je jako važno pitanje za građane Srbije.

Naravno, migrantima treba pomoći, ali je potpuno nelogično da dolaze i prolaze kroz EU i da prvo Srbija bude zemlja u kojoj je moguće podnošenje aplikacije za azil.

Zatim, pitanje za ministra finansija, hvalio se ovde u Skupštini kako pada nezaposlenost, govorio o raznim procentima – da li ministar finansija zna koliko se građana Srbije godišnje iseljava iz Srbije i da li zna da je Srbija jedina zemlja u kojoj se Vlada hvali sa padom nezaposlenosti, a da istovremeno ima i pad zaposlenosti, odnosno održavanje zaposlenosti na istom nivou? Ovo je svetski primer da i jedna i druga cifra padaju.

Da možda nije taj pad nezaposlenosti direktno vezan sa iseljavanjem naših ljudi iz Srbije? Iz Srbije se masovno iseljavaju, sa celog Balkana, sa Kosova. Građani verovatno ne znaju da je tamo manje od 700 hiljada ljudi. Znači, da li ministar zna da se u stvari hvali time što nam deca beže iz zemlje? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Pitanje je namenjeno Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministru Branku Ružiću, a odnosi se na izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina i kampanju koja je trenutno u toku i plašimo se brojne manipulacije koje čitav proces prate.

Kada smo pre izvesnog vremena nekoliko meseci u ovoj Skupštini razgovarali o zakonima koji se tiču prava nacionalnih zajednica koje žive u Republici Srbiji, među njima i o Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, mi iz DS smo upozoravali da su zakoni koncipirani i predloženi tako da i dalje omoguće jednu strašnu dominaciju političkih stranaka na manjinsku samoupravu, koja je garantovana Ustavom Republike Srbije, koja je, uostalom, ustanovljena Zakonom nacionalnih saveta nacionalnih manjina i da ćemo onako kako su zakoni predloženi, zapravo doći u situaciju da nacionalni saveti budu zapravo samo ekspoziture stranaka, političkih stranaka iako je njihova koncepcija u suštini, u teoriji, potpuno, trebalo bi da bude suprotna.

Ono što je usledilo, međutim, nismo mogli da predvidimo čak ni u najgorim našim zamišljanjima. Naime, dešava se to da se u pojedinim nacionalnim manjinama, pojavljuju stotine, hiljade ljudi koji se organizovano upisuju u posebne biračke spiskove, koji preko noći postaju pripadnici tih nacionalnih manjina a na sam upis u poseban birački spisak dolaze organizovanim prevozom i bez ikakve jasne svesti i znanja šta rade tu, u kakve se spiskove upisuju i zbog čega to čine.

Pitanje za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, jeste na koji način će uspostaviti mehanizme kojima će ovakve zloupotrebe sprečiti? Odmah da kažem, ne prihvatamo odgovor koji je juče pokušala da da jedna od saradnica ministara na radnoj grupi na koju se odazvao žalostan broj poslanika vladajuće koalicije koji je upravo bio namenjen izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina. Ona je nama rekla da država praktično nikoga ne može da spreči da se izjasni kao pripadnik neke nacionalne manjine, da se upiše u spisak, što je apsolutno tačno. Tako da moje pitanje nije na koji način država planira nekoga da spreči da se upiše, da se izjasni kao pripadnik neke nacionalne manjine, moje pitanje je na koji način država namerava da spreči zloupotrebe od strane SNS i drugih stranaka koje čine vladajuću koaliciju, građane koji očito pripadaju većinskom narodu, organizovano upisuju u posebne biračke spiskove za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina u cilju da na dan izbora ti građani, koji su preko noći postali pripadnici tih nacionalnih manjina, glasaju za liste koje podržava SNS i da se nakon toga odmah ispišu iz posebnog biračkog spiska?

Dakle, neka ministar obrati pažnju na pitanje na koji način država namerava da spreči organizovano upisivanje građana u posebne biračke spiskove?

Drugo pitanje odnosi se takođe na ovaj proces, upućeno je takođe ministru Ružiću, a odnosi se na samu overu potpisa i na prijavljivanje lista za učešće na ovim izborima.

Da li je ministru poznato da su pojedinim listima koje nisu bliske strankama koje čine vladajuću koaliciju, bilo gotovo nemoguće da dođu do overivača, do prostorija, da su ih lokalne samouprave saplitale na svakom koraku i na koji način namerava da reši to pitanje i na koji način će tretirati pritužbe koje stižu?

Očigledno je da se ovo dešava u svim manjinskim zajednicama, osim dve najveće, i da je očito da je postojao jedan dogovora da u te dve manjinske zajednice izbori teku tako da opet stranke koje su na vlasti budu dominantne u nacionalnim savetima, a da u drugima SNS pokušava kako-tako da se domogne većine u nacionalnim savetima.

Hvala, koleginice Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite, kolega Vujiću.

Hvala predsedavajući.

Postaviću dva pitanja. Prvo pitanje mi je žao što postavljam ovde i što svima trošim dragocene vreme, jer je to pitanje na koje sam juče u toku redovne sednice, od gospodina Trivana, mogao da dobijem odgovor.

Pitanje se ticalo deponije u Vrnjačkoj Banji. Obzirom da je tema bila ekologija, ja sam pričao o deponiji, to je ovo ovde, velika količina otpada i smeća koja se nalazi bukvalno na obali reke Morave. Juče su hvalili predsednika opštine kako dosta ulaže u ekologiju, a moje pitanje prosto je bilo – zašto se onda nešto ne uradi sa ovom deponijom, jer to apsolutno nije bilo tačno da se po pitanju ekologije u Vrnjačkoj Banji, bilo šta ulaže.

Moje pitanje za ministre, obzirom da predsednika opštine to puno ne interesuje – na koji će način i kako sugerisati lokalnoj samoupravi da konačno iznađe neko rešenje po pitanju ove deponije? Ja pitam mog predsednika, on kaže da za to u budžetu novca nema.

Onda drugo pitanje hoću da postavim ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, i da ga pitam koliko može da košta jedna ovakva knjiga? To je knjiga koja treba da predstavlja 150 godina organizovanog bavljenja turizma u Vrnjačkoj Banji, 150 godina u kojima su mnogi predsednici opština i razni učeni i bitni ljudi dali svoj doprinos da Vrnjačka Banja posle 150 godina bude ovakva kakva je danas. Predsedniku opštine je bilo bitno da na početak te knjige stavi svoju sliku, kao da je on napravio Vrnjačku Banju, a drage kolege, verovali ili ne, to je moje pitanje za ministra Vukosavljevića, da li je realno da 750 komada ove knjige, koliki je tiraž, košta pet miliona dinara?