Hvala, kolega Vujiću.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

U februaru ove godine, pre toga dva puta prošle godine, Srbiju je posetila delegacija Irana na najvišem nivou i u Srbiji je bila primljena na najvišem nivou od predsednika države, preko narodnih poslanika, do članova Vlade, potpredsednika Vlade, pre svega. Tada je održan srpsko-iranski forum o investicijama, turizmu i izvozu. Tada su se utrkivali od predsednika države, do potpredsednika Vlade, svi u medijima, kako će se sa Republikom Iran razvijati ekonomska, politička i svaka druga saradnja.

Godine 2017. u avgustu ukinute su vize za ulazak u Srbiju državljanima Irana. Bez bilo kakve najave, naprotiv, pre tri-četiri dana, 8. oktobra ove godine ukinuta je ta odluka i građani Irana opet ne mogu da ulaze u Srbiju bez viza.

U martu ove godine, potpredsednik Vlade, Rasim LJajić je rekao da kada se nešto šuškalo o ukidanju viza za građane Irana, rekao je da bi to bila katastrofa, da bi to bilo mnogo strašno po ekonomiju naše zemlje, po razvoj naših međusobnih odnosa, ako bi došlo do toga da se građanima Irana ukinu vize.

Sad, koja je muka naterala Vladu da to uradi, to je ono što želimo da pitamo predsednika države, predsednika Vlade, potpredsednika LJajića i potpredsednika i ministra inostranih poslova Ivicu Dačića?

Neka priča koja se pojavila u medijima da se to navodno radi zbog nekog nekontrolisanog ulaska migranata, državljana Irana, u Srbiju je nešto u šta mi u SRS ne verujemo i takođe pitamo koji je to broj migranata iz Irana koji je ugrozio dobre odnose između Srbije i Irana?

Znate, ako nekome ukidate vize, vi ugrožavate dobre odnose. Koji je to broj? Da li je to pet, 50, 500, 5000? U ostalom, ovde se čak i u Narodnoj skupštini na jednom odboru, koleginica poslanik je rekla da jedva čeka zakon o migrantima, da migrante treba useliti u nenaseljena mesta po Srbiji. Još je rekla da bi to bilo dobro za Srbiju zbog naše niske stope nataliteta. Dakle, šta je stvarno problem, zbog čega je Vlada ukinula odluku o ukidanju viza za građane Irana?

Iran je, podsećamo, država prijateljska Srbiji, država koja nepriznavanjem lažne države Kosovo zapravo štiti teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, a vize su, zapravo, ukinute i to treba javnost da zna, zato što je Evropski savet u svom izveštaju naveo da bi Srbija trebalo da se uzdrži od skretanja od zajedničke vizne politike, te da nova praksa sklapanja sporazuma sa trećim državama izaziva zabrinutost.

Dakle, na ovaj način naš državni vrh priznaje da smo mi u vazalnom odnosu prema EU. Šta nas briga šta EU misli o zaključivanju sporazuma koji mi zaključujemo kao država na međunarodnom novu? Pa, Iran je nama prijatelj, a EU nam je neprijatelj. Evropska unija nam otima KiM, EU pomaže teroriste na KiM koji ne daju mira Srbima da tamo žive, koje svaki dan napadaju itd. Sve se to radi pod okriljem EU. I mi ćemo sada slušati EU i jednoj prijateljskoj zemlji, koja ima odlične odnose i sa Ruskom Federacijom, mi ćemo sada da kažemo – e, vaši građani ne mogu da dolaze više u Srbiju bez viza, zato što nam to ne daju mame i tate iz EU.

Zaista je dosta tog neozbiljnog odnosa licemerne politike koju vodi Vlada Republike Srbije i predsednik države i insistiramo da dobijemo odgovor na to pitanje - dokle sa tom licemernom politikom, dokle zamazivanje očiju i našim prijateljima, dokle igranje sa strpljenjem našim međunarodnim prijateljima, da bi se udovoljilo neprijateljima Srbije koji sede u EU? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ivković. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru. Pitanje se odnosi na oblast medicine rada.

Ministarstvo zdravlja je formiralo Republičku stručnu komisiju za izradu strategije medicine rada, polazeći od potrebe da se na poseban način tretira i zaštiti zdravlje radno sposobnog stanovništva, koje u svakom društvu, pa i u našem, stvara sve vrednosti i materijalna dobra neophodna za život i napredak države i društva. Da bi stvaralo, radno aktivno stanovništvo mora biti zdravo.

U tom smislu, želim da postavim pitanje ministru zdravlja - da li se planira i kada usvajanje strategije medicine rada Republike Srbije za naredni period, koji je sačinila Republička stručna komisija za medicinu rada, koju je formiralo ministarstvo zdravlja?

Da obrazložim. Zdravljem radno aktivnog stanovništva bavi se posebna grana medicine, a to je medicina rada. To je multidisciplinarna grana medicine, koja se bavi, pre svega, prevencijom bolesti i očuvanjem zdravlja radno aktivne populacije, a dobro znamo da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i šesnaest dinara u kurativu. Bavi se i procenom rizika na radnom mestu, prepoznaje opasnosti i štetnosti u radnoj sredini i radnoj okolini, koji mogu ugroziti zdravlje radnika, prevencijom profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i povreda na radu, kao i ocenom radne sposobnosti.

Medicina rada je posle 2010. godine doživela značajne promene. Ranije su veća preduzeća imala svoje takozvane fabričke ambulante, a manja preduzeća jednu zajedničku ambulantu. U tim ambulantama specijalisti medicine rada bili su u svakodnevnom kontaktu sa radnicima, pratili njihovo zdravlje i prepoznavali opasnosti i štetnosti na samom izvoru i tako sprečavali oštećenje zdravlja radnika preventivnim merama.

Danas se zdravlje na radu svodi na prethodne, periodične preglede radnika, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. Veliki broj poslodavaca za periodične preglede angažuje službe medicine rada izabrane na tenderu, pa se uglavnom dešava da svake godine druga služba bude pružalac usluga. Tako se gubi kontinuitet u proceni stanja i praćenju zdravlja.

Posledica ovakvog rada veoma često je neadekvatna zdravstvena zaštita i ono što je važnije, nema kontinuiteta u praćenju zdravstvenog stanja zaposlenih, kao i poređanja zdravstvenog stanja sa prethodnim pregledom.

Primera radi, ako je nekom radniku na periodičnom pregledu oštećen sluh, mi nemamo uvid u njegov preventivni karton da bismo uporedili stanje sluha i da li je oštećenje nastalo usled buke na radnom mestu ili je pak to oštećenje sluha postojalo i pre stupanja na to radno mesto.

Naša zemlja imala je jedan od najboljih i najfunkcionalnijih sistema zaštite zdravlja radnika u svetu, koje su u to vreme preuzimale i primenjivale mnoge zemlje, razvijajući na našem modelu svoj sistem medicine rada. Jedna od država koja je kopirala taj sistem je Finska, koja je sada primer dobre prakse u svetu.

U ovom trenutku u Srbiji se veliki broj specijalista medicine rada izjašnjava za izabranog lekara iz straha za svoju egzistenciju, jer RFZO ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Bojim se da ćemo ući u vakum, jer prosečna starost specijalista medicine rada je preko 50 godina i ovaj medicinski kadar postaje deficitaran.

Preporuke EU, kojoj i mi težimo, su da na pet hiljada radnika dolazi jedan specijalista medicine rada. Međunarodne organizacije rada u svojim aktima posebno ističu značaj i mesto službe medicine rada i ne smemo dozvoliti da preventivni rad lekara medicine rada prepustimo tržištu bez državne brige. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Javnom tužilaštvu Republike Srbije – da li će Javno tužilaštvo Republike Srbije pokrenuti postupak protiv antidržavne delatnosti Vuka Jeremića?

Obrazloženje. Propali NATO prašinarski predsednički kandidat Vuk Jeremić godinama radi protiv svoje zemlje. Prvo, Jeremić se već prilikom dolaska na čelo srpske diplomatije 2007. godine zalagao da se pregovori o KiM premeste iz nadležnosti UN u nadležnost EU i time naneo neprocenjivu štetu državnim i nacionalnim interesima Republike Srbije.

Drugo, Jeremić je 2008. godine podvalio srpskoj javnosti Misiju Euleks na KiM mimo odluka Narodne skupštine Republike Srbije i time naneo neprocenjivu štetu državi Srbiji.

Treće, kada je 2008. godine ilegalno proglašena tzv. jednostrana nezavisnost KiM, Jeremić i njegova diplomatija nisu svesno preduzimali nikakve efektne akcije protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM i time naneli nesagledive posledice po državne interese Republike Srbije.

Četvrto, Jeremić je decembra 2008. godine prema pisanju „Vikiliksa“ u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Dolom izjavio, citiram, da je ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija može nadati ako bude imala sreće. Završen citat. I time je naneo nesagledive posledice po državne i nacionalne interese svoje zemlje.

Poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić i danas tako misli, kada predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić čini hrabar i odlučan korak u iznalaženju trajnog, održivog i kompromisnog rešenja za KiM.

Peto, Jeremić je 2008. godine namerno postavio nepotrebno pitanje Međunarodnom sudu pravde o legalnosti deklaracije o jednostranom proglašenju KiM i time zabio nož u leđa Republici Srbiji.

Šesto, Vuk Jeremić je 06.09.2007. godine na zatvorenoj sednici Severnoatlanskog saveta u Briselu rekao da se zalaže, citiram, za punopravno članstvo Srbije u NATO, završen citat, i time naneo veliku štetu državi Srbiji.

Sedmo, Jeremić je u autorskom tekstu u „Vašington Postu“ najbrutalnije izvređao državu Srbiju i njezinog predsednika pred njegov veoma važan za Srbiju susret sa potpredsednikom SAD Majklom Pensom, 17.07.2007. godine i time potkopao državne interese Republike Srbije.

Osmo, Jeremić je u autorskom tekstu i „Pariskom Mondu“ jula 2018. godine, pred sam susret predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Francuske Makronom, optužio državu Srbiju i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića za širenje stabilokratije, tj. diktature na Balkanu, i time naneo ogromnu štetu Republici Srbiji.

Deveto, Jeremić je član jedne međunarodne bande lopova i prevaranata, u kojoj su njegova dva najbolja prijatelja Patrik Ho, ministar unutrašnjih poslova Hong Konga i Šeik Tidijan Gadio, uhapšeni u SAD zbog davanja mita i pranja novca.

Patrik Ho je više puta gostovao u Jeremićevom Centru za međunarodnu politiku i održivi razvoj i jedan je od glavnih finansijera Vuka Jeremića. Jeremić je sklapao dogovore o ulaganjima od četiri milijarde dolara sa meksičkim…naftonosne izvore u vreme kada je meksičkim zakonima to bilo zabranjeno.

Deseto, Vuk Jeremić je otuđivao novac iz budžeta Republike Srbije na nezakonit način. Državna revizorska institucija je 2011. godine ukazivala na aferu „Aerosport“ u kojoj je Ministarstvo inostranih poslova vršilo plaćanje u iznosu od 42 miliona dinara, na osnovu fakture bez potpisa i bez javne nabavke, kupujući avio karte Vuku Jeremiću. Poštovani građani, za 2010. godinu Ministarstvo inostranih poslova je uplatilo 33 miliona dinara za avio karte Vuku Jeremiću. Vlasnik „Aerosporta“ je blizak rođak žene Vuka Jeremića.

Poštovani građani, Vuk Jeremić, zvani vuk potomak, Saša Janković, zvani sale prangija, Boris Tadić, zvani lipicaner, Dragan Đilas, zvani điki mafija, Dušan Petrović, zvani dule kravoubica i drugi članovi saveza za drugu propast Srbije, prva je bila za vreme DOS-a, kome predsedava Janko Veselinović, zvani stanokradica, ponovo se udružuju, a zaboravili su da ih je narod poslao u političku prošlost iz koje se, nadam se, zasigurno više neće vratiti. Hvala.

Hvala, profesore Atlagiću.
Nastavljamo dalje sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Duško Tarbuk, Stefana Miladinović i prof. dr Žarko Obradović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima o tački 1. dnevnog reda, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, pozvani da sednici prisustvuju i tu su, prisutni, gospodin Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, Slobodan Perović, Biljana Filipović Đušić, Jasmina Jović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra zaštite životne sredine, gospodin Andrej Bojić, šef Kabineta ministra zaštite životne sredine, Branislav Atanasković, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva zaštite životne sredine, Darinka Radojević, Dušan Ognjanović, Aleksandra Došlić i Olivera Topalov, načelnici Odeljenja u Ministarstvu zaštite životne sredine, Nikola Maravić, šef Odseka u Ministarstvu zaštite životne sredine, Marija Raičević, savetnik u Kabinetu ministra zaštite životne sredine.
Nastavljamo dalje sa amandmanima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Vlado Babić.
Izvolite, doktore Babiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, u cilju dodatnog definisanja člana 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se vrše izmene u članu 90b, dodaje se stav 3. koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na jačanje zaštite životne sredine“.

Jedan od velikih problema sa kojima se suočavamo u današnje vreme jeste briga za ekologiju i životnu sredinu. Mnoge klimatske promene, kao i većina prirodnih nepogoda, rezultat su čovekovog negativnog uticaja na prirodu, a time i životnu sredinu.

Moramo da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine, menjajući naše svakodnevne navike, a to se postiže samo jačanjem svesti naših građana.

Zaštita životne sredine i svi postupci koji idu uz nju planiraju se iz budžeta, a mi to moramo raditi ne zbog toga što to od nas očekuje EU, već zato što to od nas očekuju naši građani. Mere zaštite životne sredine doprineće bržem razvoju naše poljoprivrede, sa svim njenim povezanim granama, ali će one podići i nivo zaštite životne sredine, što je od suštinskog značaja za zdravlje naših ljudi.

Fond IPARD 2 omogućava značajna sredstva za investicije, kao vid pretpristupne pomoći za ruralni razvoj, koji po ovome zakonu moraju ispunjavati propisane uslove zaštite životne sredine, pa shodno tome donosi i akt i ispunjavanju uslova.

Nekontrolisane investicije predstavljaju problem u celini po društvo i celu državu, zato se moraju strogo kontrolisati. One moraju ispunjavati uslove sa ciljem da se zaštiti naše prirodno bogatstvo. Hvala.

Hvala, kolega Babiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, sem zagađenja životne sredine, postoji moralno i duhovno zagađenje životne sredine, što je još gore i što možemo da vidimo u nastupu onih koji ovde izreknu najteže optužbe i onda se udalje, da ne čuju kontraargumente.

Srbija je zemlja bogata prirodnim resursima, sa plodnim zemljištem i 2012. godine smo zatekli siromašne i gladne ljude. To je neoprostivo.

Ali, razvoj poljoprivrede ima svoju cenu. Mnogi misle da poljoprivreda samo pozitivno utiče na životnu sredinu. Ona je po mnogim procenama drugi, posle industrije, zagađivač životne sredine.

Po pitanju IPARD fondova, zaštita životne sredine ima odgovarajuću ulogu, jer moramo napraviti snažnu poljoprivredu, uz što manji uticaj i što manje zagađenje životne sredine. Otuda treba dva ministarstva da sarađuju, ne samo po pitanju IPARD fondova, već po pitanju poljoprivrede i preterane upotrebe mineralnih đubriva i pesticida. Zato se mnogi smeju slepim miševima, ne znajući da upravo oni smanjuju emisiju pesticida, odnosno njihovu upotrebu. Samo 15% pesticida koje upotrebimo u poljoprivredi direktno ide na biljku, sve ostalo ide u atmosferu. Slepi miševi insekte hvataju noću i tako doprinose zdravijoj hrani i životnoj sredini. Ja ne mogu da podnesem podsmeh svojih opozicionih kolega, a radi se o žutoj vrsti, ne mogu da razumem taj podsmeh, jer je to podsmeh zdravom životu, zdravoj hrani, i neka im na tome sam bog oprosti.

Poljoprivreda utiče i azotu, dakle, treba smanjiti količinu azotnih đubriva. Mnogi ne znaju da čak i navodnjavanje, ukoliko se to pažljivo ne radi, šteti životnoj sredini, dolazi do slatinastih zemljišta, degradacija raznih vrsta, usoljavanja itd, tako da godišnje nestaju ogromne površine poljoprivrednog zemljišta i mi koji smo se zatekli na ovoj planeti, i po pitanju IPARD i uopšte po pitanju poljoprivrede, moramo voditi računa kada odemo da zemlju ostavimo makar u istom, ako ne u boljem stanju od one u kojoj smo je zatekli. Hvala.