Hvala, kolega Rističeviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, gospodine Miletiću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, ja sam dao još jedan amandman vezano za član 2, a moj je interes da što više radimo u malim sredinama, u malim područjima, i na životnoj sredini, i na privredi, i na poljoprivredi.

Konkretno, pošto dolazim iz Svrljiga, predstavljam taj deo tih malih opština koje imaju kapaciteta. Imamo zdravu životnu sredinu, ali treba se tamo ulagati, pojačati kapaciteti.

Hteo bih da kažem nekoliko stvari, i to sam govorio ranije, vezano za kolektore, koje trebamo uraditi u tim malim opštinama, za otpadne vode, što je vrlo bitno zato što je veliki broj tih naših malih opština, pa i veći gradovi imaju vodovode koji imaju azbestne cevi. U tom delu treba više da radimo, da obezbedimo sredstva i mogućnost u tim našim malim opštinama, u gradovima gde su još azbestne cevi, da te azbestne cevi promenimo, da te vodovode promenimo i da to bude na najbolji način, da ti ljudi mogu da piju zdravu vodu.

Inače, Svrljig iz kojeg dolazim, mislim da je ¾ vodovoda odrađeno, promenjene su azbestne cevi, ali ostalo je još malo. Ima tih azbestnih cevi i u Nišu i u još nekim opštinama, a i u našim mesnim zajednicama ima tih azbestnih cevi.

Kao predstavnika Ujedinjene seljačke stranke i čoveka koji živi na jugoistoku Srbije, čoveka koji je izabran sa liste SNS, mene interesuje isto i grad Niš i sve oko grada Niša i region Nišavskog okruga.

Inače, načelnica okruga Dragana Sotirovska je veoma aktivna i onda mogu da kažem sigurno da je ona sada neki svetionik u tom kraju zato što je veoma zainteresovana i za životnu sredinu.

Jedno pitanje koje sam hteo da postavim i vama jeste i vezano za gromobrane, pošto imamo na teritoriji grada Niša, Aleksinca i u malim opštinama još nekim blizu 30 gromobrana koji su radioaktivni, pa moje pitanje - kada ćemo moći te gromobrane da pomerimo da se dislociraju, da se uklone gromobrane, zato što je to veoma štetno za sve građane i u Nišu i u Aleksincu, a i drugim opštinama gde ima takvih gromobrana?

I, još bih vas pozvao da obiđete Niš, da iznađemo mogućnost da se ti gromobrani uklone, zato što je to jedna od težih stvari i grad Niš i neke male lokalne samouprave to ne mogu odraditi i ne mogu izmestiti i zato što tu treba određeni postupak, velika ulaganja i ja mislim i voleo bih da vi dođete što pre u grad Niš da zajedno sa našom načelnicom okruga iznađete mogućnost, da se nađe način da se ti gromobrani uklone i da na taj način pojačamo kapacitete i razvoja životne sredine i zdravlja naših ljudi, jer mislim, pre svega, zdravlje je u prvom plavu.

Imamo šanse za razvoj iz tih naših malih sredina kroz određene aktivnosti svih nas, promocije zdrave hrane, zdrave sredine. To je ono što sada trebamo koristiti. Ali, pre toga moramo ovo rešiti. Rešiti vodovode, azbestne cevi, pomerite gromobrane i normalno raditi na ljudima da što više čuju informacije i da znaju kako i šta treba da rade. Hvala još jednom.

Hvala, kolega Miletiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Izvolite, doktore Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već rekao u mom prethodnom javljanju da nema većih budžetskih izdvajanja za zdravu životnu sredinu ako ne budemo imali snažnu ekonomiju.

Dobar primer kako se jača srpska ekonomija je i događaj koji nam predstoji danas u Kraljevu. U pitanju je otvaranje, odnosno početak radova na izgradnji nove fabrike „Leoni“ u Kraljevu. Vrednost investicije je 60 miliona evra. Do kraja godine bi trebalo u Kraljevu da se zaposli u ovoj fabrici 150 ljudi, a do 2023. godine pet hiljada radnika, što će biti od izuzetne važnosti ne samo za grad Kraljevo, nego za čitav Raški upravni okrug.

Inače, proizvodna površina fabrike „Leoni“ u Kraljevu je 45 hiljada kvadratnih metara. Ono što je važno da se naglasi, to je da „Leoni“ već ima tri fabrike u Srbiji. Jedna je u Nišu, druga u Prokuplju, treća je u Malošistu, da ukupno zapošljava šest hiljada građana Srbije i jedan je od 15 najvećih izvoznika u Srbiji.

Gospodine ministre, pre dva dana je Fiskalni savet predložio Vladi Republike Srbije da poveća sredstva za zaštitu životne sredine u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu za iznos od 130 miliona evra. Složićete se, nadam se, sa mnom da je zahtev legitiman ali da, sa druge strane, nije ga moguće ostvariti ako ne budemo radili i dalje na privlačenju investicija ako ne budemo otvarali nova radna mesta i ako ne budemo nastavili sa opštim snaženjem srpske ekonomije.

Da smo na dobrom putu svedoči i činjenica da ćemo 2018. godinu da završimo sa suficitom od 295 miliona evra, što definitivno govori da smo država koja je evropski lider i regionalni lider kada je u pitanju stopa rasta, kada je u pitanju broj direktnih stranih i domaćih investicija i broj novootvorenih radnih mesta.

Hvala dr Martinoviću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Izvolite koleginice Obradović.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege poslanici, dragi građani Republike Srbije, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine Vlada Republike Srbije predvođena SNS uređuje još jednu vrlo važnu oblast života u Republici Srbiji, a to je oblast zaštite životne sredine.

Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koje sprečavaju ugrožavanje životne sredine sa ciljem očuvanja biološke ravnoteže. Ekološka odbrana je multidisciplina i treba da predstavlja trajnu obavezu svih članova društva. NJena multidisciplinarnost proističe iz činjenice da zdravlje, životna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji.

Briga o životnoj sredini je sa gledišta našeg društva prioritet od sveukupnog značaja za društvo. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za nivo života stanovništva. Dakle, obaveza svih vas, svih nas jeste da se ovim bavimo upravo na način kako se to dešava.

Još jednom, Zakonom o zaštiti životne sredine u članu 90b. stav 1. propisano je da se sredstva Zelenog fonda Republike Srbije dodeljuju korisnicima sredstava radi finansiranja zaštite i unapređenja životne sredine, a na osnovu javnog konkursa koji objavljuje ministarstvo, ali stavom 2. istog člana propisano je da se izuzetno od stava 1. sredstva mogu dodeliti korisnicima sredstava bez sprovođenja javnog konkursa u slučaju finansiranja aktivnosti iz člana 90b. tačka 16. zakona u slučaju finansiranja interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine, rekultivacije i sanacije zagađenog prostora i u skladu sa članom 66. ovog zakona.

Mislim da je ovo jako važno da idemo u susret problemu i već imamo jedan od modela kako da ga rešavamo. Predloženim izmenama i dopunama zakona u čl. 1. i 2. predlaže se još jedan izuzetak od propisane obaveze sprovođenja javnog konkursa i to za pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz predpristupne pomoći EU, a u skladu sa članom 89. st. 3. i 4.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ana Karadžić.
Izvolite koleginice Karadžić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi ovde danima raspravljamo o veoma kompleksnim pitanjima zaštite životne sredine. Međutim, to je nešto što je većinom već implementirano u zemljama zapadne Evrope.

Ja bih se na kratko vratila na probleme koje mi imamo u Srbiji, a to je da veliki broj opština u Srbiji i dalje nema vodovodnu i kanalizacionu mrežu nažalost u 21 veku. Mnogi koriste septičke jame koje nisu napravljene na pravi način, te se dešavalo da se izliju, da mogu da predstavljaju potencijalni način da se napravi jedna velika epidemija zaraze. Takođe se zemljište zagađuje.

Kao što znate, dolazim sa Voždovca i rekla bih, bila sam deo vlasti na Voždovcu kada jedna gradska opština nije imala u svom delu ni kanalizacionu ni vodovodnu mrežu do 2014. godine. Kao što se sećate sigurno, vi ste bili tada gradski sekretar, 2009. godine kada je ova koalicija došla na vlast na opštini Voždovac. Demokratska stranka je bila na vlasti u gradu Beogradu i nažalost njima je bilo značajnije da neko ko je došao tu ne može da radi posao, da ne prikupi neke poene, izgradnjom te kanalizacione mreže, već da se to na neki način stopira, kao što je i učinjeno. Dolaskom privremenog organa 2014. godine, sigurno se sećate, da je u naselju Zuce, podobalskom naselju, napravljeno postrojenje za preradu otpadnih voda i da je tada prvi put Zuce bilo u mogućnosti da se priveže na kanalizacionu mrežu.

Takođe je to urađeno i u Ripnju. Povezano su na vodovodnu mrežu itd. Podobalski deo Voždovca koji se nalazi ispod Avale, koja je inače zaštićeni park, je konačno dobio osnovne uslove za život.

Tako da se nadam da ćete se potruditi da ovaj problem rešite i u ostatku Srbije kako bismo imali zaista neke osnove uslove pre nego neke procese koji se sada dešavaju u EU. Bolje da se pozabavimo neki osnovnim trenutno. Hvala vam.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč? (Da)
Đorđe Komlenski, izvolite.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, napredak i nove tehnologije očigledno ne donose uvek boljitak. Ne donose onda kada neke faze treba da proprate napredak i nove tehnologije izostane. Mi o tome očigledno dugi niz godina, bolje rečeno i decenija, nismo mnogo vodili računa, i ono što jeste najjednostavnije uočljivo svakome od građana jeste ogromna količina plastične ambalaže i te vrste otpada koje možemo na svakom koraku, ako malo bolje pogledamo da vidimo da je adekvatno odloženo, ili bolje rečeno potpuno neodgovorno bačeno.

Činjenica je da ovo što se radi sa plastičnim kesama u velikim hiper marketima daje neke rezultate, s tim, što ja mogu da se složim da to što daje rezultate ne bi trebalo da ide na teret građana, kako neko od kolega ovih dana reče, već se treba iznaći mogućnost da oni koji ostvaruju profit u stvari u prodaji ili u proizvodnji, kada koriste tu vrstu ambalaže treba da snose jasno definisan iznos novčane naknade iz koje bi se mogla obezbediti sredstva da se praktično obezbedi prikupljanja i reciklaže tih materijala tamo gde jeste.

Ja ne znam da li je Ministarstvo razmišljalo o tome, ja jesam, ali ne znači da sam u pravu, da zaista ozbiljno treba razmisliti o vraćanju staklene ambalaže u upotrebu, ali one koje se zamenjuje i vraća, vratiti ponovo u upotrebu i stimulisati takav način pakovanja proizvoda, da ne deklarišemo sad bilo koji proizvod koji možemo naći u plastičnoj ambalaži posebno, jer bi to onda dugo trajalo da neko ne misli da je posebno apostrofiran, naći načina da se poreskim stimulacijama, drugim vrstama stimulacija iz bilo kojih fondova, oni koji se vrate na upotrebu tih vrsta ambalaža tipa staklene, ja se kao dete sećam da su se kupovalo kiselo mleko i mleko u staklenim flašicama koje su se vraćale, koristile sve dok ih neko fizički ne uništi, ne razbije i mislim da je to bilo daleko zdravije i jednostavnije i odgovornije prema prirodi, nego ovo što danas činimo.

Ja znam da se ovo neće svideti onima koji su iskoristili tehnologiju da bi što jednostavnije pakovali svoje proizvode i prodavali, ali pravo da vam kažem želim da živim u Srbiji, želim da moja deca i njihovi potomci ostanu da žive u jednoj zdravoj sredini, i mislim da je ovo jedan od načina, ne samo kaznenom politikom, ne restriktivnom, nego upravo stimulisanjem onih koji bi se vratili na te tako da kažem, uslovno rečeno, zdrave vrste, ono što ne zagađuju sredinu, ambalaža i upotrebu stimulisati od države na svaki mogući način. Hvala.