Trebalo bi - da, ali ipak - ne, ali nadam se da ste razumeli poruku i upozorenje.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Darko Laketić.

Zahvaljujem se.

Dakle, reklamiram povredu člana 107. odnosno povredu dostojanstva Narodne skupštine. Pre svega, zašto reklamiram povredu ovog člana? Zato što na ovaj način kako je govorio gospodin Vukadinović se vređa ne samo dostojanstvo Skupštine, već i inteligencija nas narodnih poslanika koji dolazimo iz tih krajeva koje on opisuje. Zašto to kažem?

Gospodine Vukadinoviću, u Toplici žive Srbi, dominantno Srbi i ti Srbi, moram iskreno da kažem, da zaista su pozdravili i željni su početka izgradnje ovog autoputa. Zašto tako mislim i zašto tako kažem? Zato što, pre svega, ta infrastruktura znači napredak. Ta infrastruktura znači sve. Znači dovođenje stranih investitora. Znači život. Ukoliko ne razumete potrebu naroda Toplice da budu ravnopravni u infrastrukturi, u regionalnom razvoju, dakle u nečemu što predstavljaju, rekao bih, civilizacijske vrednosti, onda zaista ne znam kakva vam je to politika.

Ako je to politika koju zastupate, politika kozjih staza a ne autoputa, onda zaista nemamo o čemu da razgovaramo.

Zahvaljujem, kolega Laketiću.
Shvatam razlog zbog kojeg ste se javili i obrazlagali na koji način smatrate da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, ali morate shvatiti da ja kao predsedavajući ne mogu predvideti na koji način i o čemu će govoriti narodni poslanici.
(Darko Laketić: Ne želim da se Skupština izjasni.)
Zahvaljujem, kolega Laketiću.
Povreda Poslovnika, narodna poslanica Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pošto ste kolegi ukazali na povredu Poslovnika po članu 106, 107, 108, ja se javljam na povredu Poslovnika po članu 27. - predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika, kao neko ko dolazi iz Topličkog okruga, moram da naznačim, a je kolega Laketić već to učinio, koliko je nama zapravo značajan ovaj autoput.

Kolega bi trebao da zna, odnosno prethodni govornik, da preko 100 kompanija srpskih prodaje svoje proizvode upravo na tržištu Albanije i nama je ovaj put od prioritetnog značaja i ovo je strateški autoput za celu Srbiju. Naša politika je širenje proizvodnih kapaciteta postojećih kompanija prehrambene industrije, gde se upravo plasiraju proizvodi na tržištu Albanije. Baš u super marketima u Tirani i Draču se plasiraju naši srpski proizvodi, koji, mogu slobodno reći, da su omiljeni za albansko tržište. Ovo je sa ekonomske strane put od prioritetnog značaja.

Sa druge strane, ako gledamo zadržavanje stanovnika na tom području, i te kako će uticati na zadržavanje naših sugrađana zato što će moći sami da se bave sopstvenim biznisom i da plasiraju svoje proizvode po nižim cenama i moći će da konkurišu na evro tržištima i na albanskom tržištu. Zahvaljujem.

Koleginice Čarapić, zahvaljujem pre svega što ukazujete na važnost i značaj teme o kojoj danas govorimo i koliko je važno i značajno da se vratimo, da nastavimo raspravu u jednom demokratskom duhu i da govorimo o onome što jesu tačke dnevnog reda.
Zato ćemo sada, shodno članu 112. napraviti jednu pauzu od dva minuta, a potom nastavljamo dalje.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom i prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 10. dnevnog reda.
Prvi na listi prijavljenih, narodni poslanik, Muamer Zukorlić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Ja ću se osvrnuti u svom izlaganju isključivo na zakon o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Mi podržavamo načelnu namenu da se zakonodavstvo u drumskom prevozu putnika konsoliduje u jedan zakon i da se taksi prevoz uredi, da se suzbije siva ekonomija i podržavamo nameru da se za sve tržišne učesnike propišu jednaki uslovi, ali nažalost, čini nam se da ovaj zakon načelno proklamovane ciljeve postiže.

Osam udruženja IT klasteri su potpisali pismo i saopštenje za javnost gde izražavaju primedbe i mi ćemo njih pokušati u raspravi u pojedinostima izneti jer smo ih podržali kroz amandmane. Cilj da se isti uslovi propišu za sve mislimo da se ne pogađa jer se propisuje da taksimetar jedini meri cenu po zakonu.

Dakle, zakonom se propisuje da se rupa sme dobiti bušilicom i samo bušilicom. I ako se jednog dana pojavi neki inovator koji će izmisliti neki komforniji način dobijanja rupe na zidu, on će biti unapred stavljen van zakona, jer je propisano da se rupa može dobiti bušilicom i samo bušilicom. Građane ne zanima bušilica, građanima treba rupa.

Aplikacija digitalna koja iskazuje transparentno cenu zabranjena je ako se njome cena nudi ispod one koja je minimalna zakonom propisana. I tu imamo problem ograničavanja te minimalno dostupne cene. Putni nalog, odštampan račun, dokumentacija koja mora biti u papirnoj formi, bez opcije da ona bude u elektronskoj formi, što su IT udruženja amandmanima predložila, prosto, nekako, iz aviona se vidi za koga je ovaj zakon pisan.

Nije sporno da važe jednaki uslovi za sve, ali to su uslovi po kojima inovator posluje zakonito isključivo ako radi na konvencionalan način, bez svih svojih konkurentskih prednosti koje se stavljaju van zakona, a onda onaj koji je konvencionalni pružalac usluge prevoza zapravo nema nikakvu obavezu da inovira, jer je unapred zakonom oslobođen svake eventualne inovativne konkurencije.

Bilo je primera nekih, ali, to vam je kao kada biste, recimo, pisali zakon o on lajn obrazovanju, a onda propišete da je on lajn izvođenje nastave zakonom dozvoljeno, pod uslovom da se sprovodi tablom i kredom, pri čemu učenik u on lajn nastavi mora sedeti u istoj prostoriji u kojoj su tabla i kreda. Ili, recimo, propišete da Vajber i Vocap mogu pružati usluge glasovnog poziva, dakle, telefoniranja, ali isključivo ako to rade preko telekomovih repetitora ili, još bolje, propišete zakonom obavezu da na svako brdo postave svoj repetitor. To jesu jednaki uslovi za sve, ali su to uslovi koji unapred inovatora isključuju iz tržišne utakmice na način da mu sve njegove konkurentske prednosti stavljaju van zakona.

Imamo načelnu primedbu na princip uvođenja minimalne propisane cene i ograničenja na strani tražnje. To su, kako bih rekao, osnove mikro i makro ekonomije. Ja verujem da je to većini ovde poznato, ima ovde i doktora ekonomskih nauka, ali, kada uvedete minimalno propisanu cenu na nivou iznad one koja je tržišno uspostavljena, vi generišete razliku između ponude i tražnje. Kad to radite sa poljoprivrednim proizvodima, vi time štitite poljoprivrednog proizvođača i država dodatno reguliše tržišne viškove tako što ih otkupi i stavi u robne rezerve za sušne godine. Ovde država ne može tržišni višak otkupiti tako što će se dodatno voziti taksijem, pa onda pristupa drugoj meri, a to je ograničavanje na strani ponude. Ali, verujem da vam je i to poznato, na taj način vi zapravo celo tržište prevoza putnika smanjujete i smanjujete dodatnu vrednost koju to tako smanjeno tržište treba da isporuči društvu. Smanjujete i uticaj tog i takvog tržišta na rast bruto domaćeg proizvoda.

Dakle, imamo primedbu da se inovacije unapred stavljaju van zakona, da se posmatra usko tržište taksi prevoza a ne tržište prevoza putnika, gde putnik može poželeti i neku drugu vrstu prevoza u drumskom saobraćaju koja se čak i može zvati taksi prevoz, ali ne mora nužno izgledati samo onako kako je taksi prevoz izgledao u poslednjih 100 godina. Mi poštujemo želju taksista da se njihovo tržište uredi, oslobodi sive ekonomije, nelojalne konkurencije, da se podigne standard i bezbednost koju će korisnici imati, ali ne na način unapred zakonskog eliminisanja inovativnih konkurenata. U krajnjoj liniji, to nije dobro ni za konvencionalne taksiste, jer će i oni biti osujećeni da beneficiraju od inovativnih tehnologija.

Kako rekoh, naveo sam ovde neka konkretna zakonska rešenja, a u raspravi u pojedinostima ćemo pokušati, ako stignemo na red, amandmanima koje je predložila IT industrija intervenisati, a voleo bih da čujem komentar od potpredsednice Vlade, da pokušamo u nekom razgovoru doći do nekog kompromisnog rešenja kojim će biti legitimni zahtevi taksista ispoštovani, ali na način da se i inovatorima omogući ulazak na tržište i opstanak na njemu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dalibor Radičević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ne treba mnogo govoriti. Rezultati rada su vidljivi i ne treba trošiti reči. Jer, slika govori mnogo više nego što ću ja reći. Mogu samo pohvaliti sve rezultate koje imaju. Kao plod rada i aktivnosti Ministarstva, pred nama su danas zakoni i izmene i dopune zakona na koje ću se osvrnuti.

Predlog zakona o građevinskim proizvodima je moderan zakon kojim se reguliše oblast koja do sada nije regulisana zakonskim okvirom. Ministarstvo je to prepoznalo i zato danas raspravljamo u načelu o prednostima koje ovaj zakon donosi.

Ovim zakonom se konačno uređuje tržište građevinskih proizvoda. Kao posledicu primene ovog zakonskog rešenja imaće korist i kupci proizvoda ali i proizvođači. Imaćemo zaštićenog kupca od lošeg proizvoda. Imaćemo zaštićenog proizvođača od nelojalne konkurencije. Šta ovo znači?

Građevinski proizvodi po novom zakonskom rešenju moraće da ispune standarde koji su predviđeni, i to standarde koji su prihvaćeni ne samo u našoj zemlji, već i u Evropskoj uniji. Na ovaj način na našem tržištu dobićemo kvalitetnije proizvode, a proizvođačima ćemo olakšati izvoz svojih proizvoda, jer će i oni morati da ispune određene standarde.

Ovo je dobar primer kako se štiti domaće tržište od loših proizvoda po pitanju bezbednosti, ali i po pitanju zaštite zdravlja ljudi.

Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju vidimo odlučnost Ministarstva u tome da se ozakonjenje nelegalnih objekata dovede do kraja, da se jednom stane na put divljoj gradnji, kao i da se zaštite kupci nelegalnih objekata.

Naime, upravnim sporovima nesavesni investitori su odlagali rušenje objekata i to im je davalo dovoljno vremena da te objekte prodaju i da brigu o ozakonjenju prepuste kupcima. Na ovaj način se štite kupci, pogotovo stanova, jer se išlo logikom da je nemoguće srušiti stambenu zgradu gde je smešteno desetak i više porodica.

Predloženom izmenom Zakona o ozakonjenju neophodno je proveriti vidljivost objekta na satelitskom snimku iz 2015. godine, za sve zahteve za legalizaciju i za zahteve podnete po starom zakonu, kao i za nove zahteve, što ranije nije bio slučaj, tako da se predloženim izmenama sprečavaju zloupotrebe koje su uočene na terenu.

Po novim izmenama Zakona o ozakonjenju objekata moguće je srušiti objekat koji je dobio konačno rešenje da se ne može ozakoniti. Tako je država svesno preuzela rizik za nadoknadu štete u slučaju da Upravni sud donese drugačije rešenje. Ali, na ovaj način je sprečeno nezakonito sticanje dobiti, a na štetu i države i kupaca.

Pošto će se uključiti i katastar nepokretnosti, nadležni organ ima obavezu da sve objekte koji su u postupku ozakonjenja, dostavi podatke organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra. Ovi objekti neće moći da budu predmet trgovine do okončanja postupka ozakonjenja. Sve ove zabeležbe će biti vidljive i lako proverljive javnosti u elektronskom obliku na nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju rešavaju se problemi koje imamo u taksi prevozu. U ovoj oblasti su detektovane negativne pojave koje se pod hitno moraju rešavati. Uočeno je da postoje vozila sa TX tablicama, koja obavljaju taksi prevoz, iako za ova vozila nije izdata taksi dozvola.

Po nepisanom pravilu, ovakva vozila učestvuju u taksi prevozu na vrlo neprofesionalan način, nanoseći štetu, ne samo državi zbog neplaćanja poreza, već i legalnim taksi prevoznicima, rušeći im ugled. Svojim bahatim ponašanjem nanose ogromnu štetu, ugrožavaju bezbednost i neophodno je da se ovakvom stanju stane na put. Jedinice lokalne samouprave će imati obavezu da odrede cenu prevoza, koju će morati svi da poštuju, a i definisaće se broj taksi vozila koji može da radi u okviru jedne lokalne samouprave.

Ovakvim zakonskim rešenjima postiže se da se smanjuje siva ekonomija, smanjuje se broj taksi prevoznika koji rade nelegalno, a legalni taksi prevoznicima se omogućava da časno i pošteno obavljaju svoj posao bez nelojalne i neprofesionalne konkurencije.

Sva zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu su pozitivna i regulišu uočene nedostatke, zato ću ih u danu za glasanje sa zadovoljstvom prihvatiti. Hvala.