Gospodine Ćiriću, nekoliko važnih stvari, pošto ste, rekla bih, pogrešili u mnogo čemu. Ali, da krenemo redom.
Prvo, od Zakona o ozakonjenju. Rekli ste da ovde neko daje sebi alibi za izmene i dopune zakona. Da vas podsetim, dakle, dva miliona objekata je upravo u vašoj vlasti i jedan od ministara u vašim vladama ostavio Srpskoj naprednoj stranci kada je dobila poverenje građana. To poverenje građana smo dobili baš zbog toga da bismo mogli da rešavamo probleme koje ste nam ostavili.
Prema tome, nema alibija. Mi smo doneli Zakon o ozakonjenju, mi ga menjamo jer vidimo da moramo da uradimo još neke stvari kako bismo preventivno delovali na sve one koji žele, na sve one bahate investitore koji žele da grade nelegalno i kako bismo prosto i omogućili inspekcijama na lokalu i u gradovima da mogu brže da rešavaju takve probleme.
Naš interes svakako jeste bio od onog trenutka i danas je, kada je donet Zakon o ozakonjenju, a to je novembar 2015. godine, naš interes jeste bio da se sve što je moguće što više zaista i ozakoni, ali oni koji su posle tog novembra dalje gradili, to ne može da se ozakoni, jer to jeste krivično delo.
Dakle, ova Vlada, za razliku od svih prethodnih Vlada, pre svega govorim o vladama u kojima je SNS, sve što je trebalo u skladu sa svim zakonima je zaista i uradila vezano za nelegalnu gradnju, dakle, rešenja o rušenjima, rešenja o ozakonjenju, ako su bila u pitanju ozakonjenja, zatim, krivične prijave itd.
Da vas, takođe, podsetim, za 17 godina, od 1997. do 2014. godine 150 hiljada samo rešenja je dato o legalizaciji. Od 2014. godine, dakle, za tri godine, dato je 180 hiljada rešenja o ozakonjenju. U isto vreme, sve ono što je bilo na republičkom nivou, 76 objekata je u nacionalnim parkovima moralo da bude sklonjeno, odnosno srušeno.
Pošto svi ovde pitaju o Nacionalnom parku Kopaonik i objektu koji je tamo, postoji sva dokumentacija, znači, sve ono što je trebalo da se uradi, zaista je do sada i urađeno, u smislu rešenja o rušenju, krivične prijave i svih onih postupaka koji jesu u toku. I druge institucije, pretpostavljam, da će u tom smislu uraditi svoj posao.
Ali, ono što meni nije jasno kad ste vi ovde govorili, znate, kad ste počeli da pričate o ozakonjenju, o Zakonu o planiranju i izgradnji, izrekli ste jednu rečenicu. Kažete – izmene Zakona o planiranju i izgradnji vezane su za rešavanje pitanja rušenja zida, odnosno kosine. Mislim, stvarno, nisam čak ni razumela vezu. Pa sam onda dalje slušala priču o kosini, tako da sam sve vreme razmišljala da je vama, po tome, u stvari, veoma stalo do toga da se ovde grade infrastrukturni objekti. A onda sam shvatila, u stvari, da nije to tema vašeg izlaganja, nego je, pre svega, priča o Inženjerskoj komori.
Dakle, vi ste zabrinuti što će Inženjerska komora sada da bude pod kontrolom Vlade Republike Srbije, Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, što više ta materijalna baza, koja je bila materijalna baza DS, šumarca itd, neće više biti tamo, nego ćemo, jednostavno, sada da se pozabavimo, pre svega, izdavanjem licenci, oduzimanjem, pre svega proverom ili oduzimanjem licenci za one projektante, inženjere, koji nesavesno, dakle, neetički rade svoj posao, jer nažalost, ima i toga. Dakle, ne znači ako ste završili fakultet ili ste inženjer, doktor nauka i profesor da ne grešite, da ne grešite svesno ili da ne grešite nesvesno. To se dešava. E, pa oni koji to rade, ne mogu da blate celu struku.
Takođe, osnovno je pitanje, ili najveći problem, upravo ponavljam još jedanput, što ta materijalna baza sada prelazi u Ministarstvo, ali tako što će Ministarstvo predložiti da članarine za inženjere budu besplatne, tj. da nema članarina koje do sada inženjeri, između ostalog, plaćaju u Inženjerskoj komori, dakle, debelo plaćaju, na šta država ne može da utiče, i ispite koje polažu i licence koje dobijaju i stalne članarine koje plaćaju. Od toga se izdržava i korist ima jedna mala grupa ljudi u Inženjerskoj komori, koja je praktično od Inženjerske komore napravila privatno preduzeće.
Oni ljudi koji zaista žele da rade i da se obrazuju i da idu u korak sa vremenom, kada govorimo o znanjima, to nemaju mogućnost. Da je bilo kome zaista stalo do inženjera, a ne demagoški da pričate i da se zaklanjate iza njih, onda je Inženjerska komora u prethodnih svih 10 i više godina, od 2003. godine, kada je osnovana, trebala mnogo više da učini da stvori svim tim inženjerima koji imaju licence da se dodatno obrazuju, jer kad jednom dobijete licencu, ne znači da sve znate. Kad jednom dobijete licencu, ne znači da možete da projektujete posle pet, šest, deset godina i da pogrešite sve, jer nikad u životu pre toga nešto novo niste projektovali.
Kada pominjete konkretnu Kosinu 2, nije je gradila Vlada Aleksandra Vučića, niti Vlada u kojoj je SNS, niti je gradio ekonomista, niti je gradio pravnik, gradili su je projektanti i inženjeri, ti isti projektanti članovi Inženjerske komore, pojedini, koji su napravili takve projekte koji su bili potpuno neprimenjivi. Što, jel mi treba da ćutimo za tako nešto? Ja ne mislim da treba da ćutimo. Ja mislim da treba to da rešavamo. Ovo je samo jedan od načina. Ne brinite za Kosinu 2, ne brinite ni za bilo koju drugu kosinu, sve su sigurne.
Ovaj auto-put će biti ove godine završen i pušten. Ni jedan kilometar, ni jedan metar auto-puta neće biti pušten a da nije bezbedan, pošto mi vodimo računa od početka do kraja o svakom projektu.
Moram da podelim sa vama i da vas podsetim na neke stvari, jer mi se čini da se sve to zaboravlja ili je to tako kod nas. Dakle, jug deonice Koridora 10 – Grdelica, koja se pravi od nekih šest lotova. Tražila sam danas da mi daju, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, pa sve do 18. oktobra 2018. godine, procenti koliko je šta urađeno. Godina 2012, ne znam da li se vidi, da krenem odatle, Grdelica lot 1 – tunel Predejane 0%, 2013. godina 0,30. Od 2014. godine 10%, 15, 50, ovog trenutka 18.10. 93,07% je taj lot urađen. Lot 2 – tunel Predejane-Caričina dolina 2012, 2013, 0%. Godina 2014. šest, deset, pa idemo sada dalje 36, 70, 92% na današnji dan.
Lot 3 – tunel Predejane, lot 4 – tunel Manajle, lot 5 – Caričina dolina-tunel Manajle, lot 6 – tunel Manajle-Vladičin Han 2012, 2013, 2014. godina gotovo na ovom poslednjem 0%, a od 2014. godine 29, 10, pa sve do današnjeg dana 99, 99, 99,8%.
Dakle, nemojte da nam govorite o tome kako neko ne prati i ne poštuje struku, pošto to nije tačno, jer ovo jeste struka, ali isto tako nemojte da se zaklanjate iza struke pričajući o tome kako neko odavde ne poštuje struku, nego dajte neki konstruktivan predlog da ta struka bude zaista struka i da izdvojimo ono što je kvalitetno od onoga što nažalost nije kvalitetno.
Takođe, vezano za kulu, pitali ste za Beograd na vodi. Drago mi je da ste to pitali. Pretpostavljam da se to sve vidi, jer ne možete da ne vidite Beograd na vodi koji se gradi. To je ugovor koji sam ja potpisala ispred Vlade Republike Srbije. Za 20-ak dana će početi, recimo, gradnja kule, visine 168 metara, ukupna površina 66.754 metra kvadratna. Pored te kule, grade se i svi drugi objekti. Na kraju krajeva, videli ste, imali ste prilike da vidite jedan deo koji smo, takođe otvorili i kako izgleda taj deo grada.
Dakle, ljudi mogu da komentarišu i vi sa vaše strane iz opozicije, da li se to vama sviđa ili ne sviđa, ali je suština je to jedan od najvećih infrastrukturnih projekata, da je pokrenut zbog toga što je stabilan budžet, zbog toga što možemo time da se bavimo, da smo zaposlili domaće kompanije koje rade, da rade naši radnici.
Kada govorite o povredama na radu, znate, povreda na radu ima onda kada se radi. Nažalost, niko se ne raduje i niko ne voli i niko ne želi. Duboko se saosećamo sa svakom povredom na radu, od toga da se povredi ruka do, nažalost, pogibije. To su stvari koje se dešavaju. Mi želimo da ih smanjimo, ne želimo da ih bude uopšte.
Ponavljam još jednom, one se dešavaju onda kada se radi. Nažalost, tih godina, 2002, 2003, 2005, 2007, 2008, 2009, 2010, nije se radilo, nije bilo gradilišta.
Da se tu odmah nadovežem i na predsednike, kažete – predsednik Vučić je bio na gradilištu. To je divno, ponosna sam da moj predsednik dođe na svako gradilište. Znate zašto prethodni predsednici nisu ni mogli da dođu na gradilište? Nije bilo gradilišta. Nisu mogli da dođu da pogledaju ni jednu prugu koja se rekonstruiše, jer se nula kilometara pruga rekonstruisalo, i to i vi znate iz Niša, takođe. Nisu mogli da dođu ni na jednu kosinu da je vide, ni na jedan deo autoputa. Nisu mogli da dođu, jer toga nije bilo.
Prema tome, hajde da budemo konstruktivni i da kažemo kako jeste, a ne da sve vreme govorimo, pre svega, ono što nije tačno, a drugo da se ponašamo kao da smo odjednom zaboravili prošlost. Nismo je zaboravili. Znamo tačno. Ja vrlo dobro znam kako su izgledali projekti, na šta je to sve ličilo 2012, 2013, 2014. godine. Toliko sam samo želela. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata. Sa radom nastavljamo u 15.15 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite kolega Bojaniću.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, gospođo ministarko, pre svega, hteo sam da posvetim pažnju prethodnom izlaganju. Dosta je dugo vremena prošlo, a na kraju krajeva i vi ministarko ste mnogo toga odgovorili, tako da stvarno ne treba da trošim mnogo vremena. Potrošiću vrlo malo.

Kad god nemaju argumenata, kada god pričaju nešto što nije tačno, pominje se pojam nezavisno, nezavisno o bilo čemu, pa i u struci nezavisno. Ako nešto država radi, ako iza nečega stoji država, pa ne može da bude nezavisno. Znači, neko ko radi za državu, ko izvršava državne zadatke, on mora i da odgovara svojim znanjem i umećem i na kraju krajeva tom stečenom diplomom i licencom, ili bilo čime, za ono što radi.

Mnogo je reči potrošeno na Koridor 10 i na tu kosinu, a ja ću pomenuti Koridor 11 i ja kao građanin, kao običan čovek koji putuje svaki dan, od Kraljeva do Beograda, mnogo mi je smetalo, onde na petlji LJig, što dugo, dugo radi se ono skidanje brda i tek skoro sam video zašto je to rađeno. Pa, zato što je neko bio stručan, vispren, razmišljao o posledicama, jer onde će ići deo sadašnje Ibarske magistrale, u četiri stepena, ili već slagaću ne znam, koliko je urađeno i to baš onako kako treba, da ne smeta nikome, ni onima na petlji, da bude sigurno, da bude bezbedno i da ne daj Bože ne sruči se ono celo brdo na budući Koridor 11. Znači, neko je razmišljao, to je radila struka, nije to radila država, ali neko mora da odgovara i toj struci, i toj istoj državi.

Setiću se, a i gospođa ministarka i tada je bila ministar resorni, seća se odlično hrasta, znate koliko smo imali priča onda o hrastu, tada nije bilo priče o nezavisnosti, tada nije bilo priče o struci, bilo je hrast, hrast, hrast, nikako da pomerimo hrast. Hvala Bogu, pomerili smo hrast, uradili smo ono što treba i taj deo auto-puta, sada je u funkciji. Mogu vam reći vrlo dobrog, kvalitetnog puta, auto-puta koji mi se mnogo više sviđa, to su manje brzine, verovatno će i ostati manje brzine, nego na Koridoru 10, ali mislim da je, pre svega vizuelan pogled na onaj deo auto-puta daje vam širinu, daje vam snagu i daje vam baš onaj pravi poduhvat izvođački koji su oni ljudi, koji su radili, tamo odradili.

I završiću sa Žeželjevim mostom, sećate se Janka preokrenutog Veselinovića, svako drugo zasedanje je bilo Žeželjev most, Žeželjev most. Otvorili smo Žeželjev most, počeo je da radi. Tako da, ova Vlada, ovaj predsednik države rade ono što su obećali, rade savesno, ja sam to pre neki dan i rekao, dela govore, sve ostalo je magla. Znači, nastavite da radite onako kako ste radili.

Čak smo se dotakli malo pre i pojma ekologije, vi niste obratili na to, ali pričali smo o Zaovinskom jezeru, o Uvcu, nažalost, kao da svake druge godine, odnosno ja mislim čak i svake godine, kada je u pitanju Uvac, sigurno se dešava što se desilo i ove godine. Vodostaj opada, kada padnu kiše, kada krene novembar, vraća se na svoje pređašnje strane, to je mnogo veći problem, veliki broj turista, ona je mnogo lep deo Srbije. Sada veliki broj turista koji zagađuju veliki broj onih brodova turističkih, nekada je bio samo jedan.

Znači, govorimo o tome, govorim ono što jeste istina, jer vrlo je ružno, a opet ću se vratiti na ono što je danas mnogo poslanika pokrenulo, kao temu, i pomenulo, a to je javno vešanje na Terazijama.

Pa, nemojmo tako da radimo. Evo i gospodin Sergej Trifunović, zloupotrebljava nešto što, gospođa Marinika Tepić, mesecima, godinama pokušava da nametne kao temu stalno, svih nas 152 poslanika ovde većine, neko etiketira mi smo oni koji ne žele da leče decu, pa smo 2015. godine doneli takav zakon. Radi i fond, radi sve, ali nemojte sitno politikanstvo da dovodite ovde u parlament i da ono što ne možete i ono što ste obećavali, a nikada niste ispunili, da svodite na neku ružnu priču.

Što se tiče ovih zakona, zakoni su odlični. Ovaj jedan zakon je sasvim nov zakon, o njemu ću više pričati kada bude rasprava o amandmanima. Što se tiče ozakonjenja, tu ću pomenuti samo, 183.000 je malo? Pa od 1947. godine nismo imali nijedno ozakonjenje, a kamoli 183.000.

Pomenuću grad Kraljevo koji je za ove dve godine izdao oko 5.000 rešenja. Znači, 2017. i 2018. godine, dosta dobro se radi, ne može sve preko noći, ali dobro, završićemo.

Kada sam pomenuo Kraljevo, opet ću se vratiti na aerodrom Lađevci, više puta smo o tome pričali i vidim iz onoga što je rekao predsednik države pre par dana u Kraljevu, da će se u toku sledeće godine pre svega rešiti problem pitanja onog vojnog, koje treba prvo da se reši da bi to bio i civilni aerodrom i drago mi je da započinjete, da ste potpisali pre dva dana pismo o namerama, da kažem tako, predugovor sa američkim izvođačem oko Koridora moravskog. Ko zna ili ko ne zna, verujte da od Kraljeva pa tamo do Stalaća vam treba sat i po za 70 i nešto kilometara i to je izgleda, vi verovatno vršite merenja, najfrekventniji naš putni pravac.

Skoro sam išao u Leskovac i video sam negde od Vrnjačke banje do Stalaća nepregledne kolone tegljača, dampera, ovih teških teretnih vozila, da li su iz Crne Gore, da li su sa teritorije Raškog okruga, vidim da su ih nekih međunarodnih organizacija, ali znači da je to stvarno žila kucavica tog dela Srbije i tu je, svi znamo, negde oko pola miliona stanovnika Srbije živi, to će rešiti mnoge probleme. Na kraju krajeva, dovešće nam i mnoge investitore.

Ono što stalno pomenem kada ste vi na ovim zasedanjima jeste onaj železnički koridor od Stalaća do Kraljeva. Vidim da se od Kraljeva do Kragujevca radi elektrifikacija. Jeste da je onaj postroj donji loš zbog terena onakvog kakav jeste, tamo u dolini Gruže, ali mislim da sa Koridorom moravskim, ovim putnim i sa povezivanjem Stalaća sa Kraljevom, odnosno Požegom i tamo sa lukom Bar da bismo mnogo dobili. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala na svemu što ste rekli. Nekako osećam obavezu da vas informišem vezano za budući mešoviti aerodrom Lađevci u Kraljevu.
Mi smo pokrenuli sve zaista procedure. Ono što je trenutno u toku jeste potpisivanje ugovora između Ministarstva odbrane i operatera, odnosno aerodroma Srbije. U isto vreme, Republička direkcija za imovinu rešava pitanja vezana za imovinu i zaista mislim da ćemo konačno početkom sledeće godine moći da imamo operativan aerodrom Lađevci.
Naravno, krenućemo dalje u ulaganja koja su takođe potrebna na tom aerodromu, obuku svih ljudi koji tamo treba da rade i mislim da zaista treba uopšte da se okrenemo daljem ulaganjima, ne samo za Lađevce, koji su jako značajni upravo za taj deo Srbije, nego i druge manje aerodrome.
Hvala na komentarima.

Kolega Božoviću, imate 25 sekundi.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Postavljam konkretno pitanje – zbog čega SNS, zbog čega Vlada SNS dozvoljava bespravnu gradnju?

Imamo toliko egzaktnih primera u Srbiji i u glavnom gradu, a ne razumemo zbog čega se ne sprečava? Da li zbog neznanja, da li zbog korupcije ili zbog nesposobnosti? Dakle, vi ste doneli rešenja da se ta gradnja obustavlja, a sa druge strane, ona i dalje traje.

Zahvaljujem kolega Božoviću.
Replika, narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Evo već drugi dan u načelnoj raspravi o ovim predlozima zakona je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mi slušamo kritike na račun SNS, na račun Aleksandra Vučića i slušamo o korupciji, neznanju i nesposobnosti.

Šteta što je vlast do 2012. godine dobro znala kako da primeni korupciju i da napuni svoje džepove i u vlasti do 2012. godine smo imali aferu za aferom. O tome se danas ne priča, ali se priča o tome od kako je došla SNS mi zaboga ništa nismo uradili.

Hoćemo da se podsetimo na podzemne kontejnere koji su koštali građane Srbije šest miliona evra? Projekat koji je bio rezultat malverzacija. Hoćemo da se podsetimo na zloupotrebe prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra ovde u Beogradu, kad je budžet grada Beograda oštećen za takođe šest miliona evra? Hoćete da se podsetimo na aferu sa tramvajima, kada je ponovo oštećen budžet grada Beograda, i to za 53 miliona evra? To su pare građana Srbije koji znaju gde su otišle te pare i zato gospodu od preko puta nisu glasali.

Dok su oni praznili gradsku i državnu kasu, mi gradimo i radimo, sve je transparentno i sve je proverljivo.

U njihovo vreme su samo sajtovi koštali na desetine hiljada evra. Imali smo prošle nedelje sednicu koja je bila vezana za zaštitu životne sredine – 600 hiljada evra je koštala samo promocija nekakve akcije „Očistimo Srbiju“. Oni su očistili samo budžet Republike Srbije.

Na kraju da pitam – da li je kolega možda osudio napade na Anu Brnabić i Aleksandra Vučića i javne pozive na vešanje na Terazijama ili ja to možda nisam čula?