Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, moje kolege su govorile o setu zakona koji je pred nama. Ja ću se osvrnuti na izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju.

U protekla dva dana bili ste izloženi, kao i sve vaše kolege ministri, i nekim kritikama koje sa pozicije profesionalaca verovatno i ne razumem.

Probaću, zarad javnosti Srbije, da objasnim šta je ono što je kroz izmene i dopune ovog zakona predložila Vlada Republike Srbije, odnosno pre svega vi kao resorno ministarstvo.

Znači, govorimo o nastavku usklađivanja našeg zakonodavstva iz ove oblasti sa međunarodnim standardima i propisima EU.

Kada govorimo o primeni međunarodnih standarda, posebnu pažnju treba posvetiti dodavanju nove glave ovog zakona, a koja je usklađena sa Aneksom 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i odnosi se, pre svega, na bezbedan transport opasne robe u vazdušnom saobraćaju.

Razlog za ovu izmenu je to što Zakon o transportu opasne robe nije predvideo vazdušni saobraćaj. Bilo je neophodno uvrstiti ga na ovaj način i definisati ovu oblast u sklopu zakona.

Takođe, ono što je zakonom i što se zakonom jasnije razgraničava jeste nadležnost državnih organa. Ovo se posebno odnosi na odredbe o zaštiti životne sredine. Ovlašćenja za donošenje propisa u oblasti i zaštite od buke i emisije izduvnih gasova prenose se sa Ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja na Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, s obzirom da je u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i zaštite vazduha i ozonskog omotača, ali i zaštite od buke i vibracija. Ovo je još jedan od pokazatelja da u radu Vlade postoji zaista kontinuitet.

Predlogom zakona je takođe, pooštren inspekcijski nadzor, a sve u skladu opet sa sugestijama Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor. Jasno su definisana prava, obaveze i uslovi koji moraju biti ispunjeni kako od strane vazduhoplovnih subjekata, tako i od strane zaposlenih u vazduhoplovnim subjektima.

Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo, koji je nadležan za obavljanje inspekcije, daje se mogućnost za obavljanje stručnih poslova može poveriti licu koje poseduje specijalističko znanje neophodno za vršenje stručnih poslova, a nema zvanje vazduhoplovnog inspektora, jer se u praksi naišlo na problem nedovoljnog broja vazduhoplovnih inspektora.

Kroz ove izmene zakon će, takođe, definisati i uslove za postojeću bezbednost u vazduhoplovstvu. Podići će ih na viši nivo.

Preciznije je definisan i institut vođe vazduhoplova, kome se daju ovlašćenja za preduzimanje službenih mera i radnji, a sve u cilju očuvanja bezbednosti kako putnika, tako i samog vazduhoplova i njegove posade.

Takođe, daje se mogućnost avio-prevoznicima da utvrde listu putnika neprihvatljivog ponašanja, te da iz razloga bezbednosti odbiju da takve putnike uopšte i prevezu.

Dakle, izmene i dopune će omogućiti slobodno tržište vazduhoplovnih usluga za koje postoji razvojni potencijal, kao i unapređenje vazduhoplovne industrije i investiranje u istu. Ovo su samo neke od prednosti izmena i dopuna Zakona koje su predložene i ja, nažalost, zbog kratkog vremena koje mi je ostalo i prostora za koleginicu Vesnu, ovde završavam svoje izlaganje, uz napomenu da ću, kao i svi poslanici SPS, podržati set zakona koji je na dnevnom redu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, što se tiče Zakona o ozakonjenju objekata, ove izmene i dopune pružiće nove mogućnosti i dodatno regulisati ovu oblast. Staće se na put nelegalnoj gradnji bez dozvole i zarađivanju tako što se direktno krši zakon. Uvodi se lakše i brže sprovođenje rešenja o uklanjanju nelegalnih objekata. Ovim merama skratiće se čitav proces, jer se do sada čekalo na okončanje sudskih sporova.

Ove izmene zakona će najviše smetati tajkunima i neodgovornim investitorima koji se bogate tako što izbegavaju plaćanje taksi, pa će sada imati zabranu prometa. Nema više nelegalnih prodaja.

Do sada su bespravni graditelji, čak i kada bi bili odbijeni, pokretali spor na sudu i vreme trajanja upravnog spora koristili su da završe bespravnu gradnju zgrada, prodaju stanove i da se obogate. Šta sve to znači? To znači da će se rušiti svi objekti za koje su doneta rešenja kojima se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje na osnovu konačnog rešenja.

To, poštovani građani, znači da su Đilas, Šapić, Stefanović i kumovi u velikom problemu. Nećemo dozvoliti više puzle parkove koji koštaju 300 miliona, neće više stavljati pokojnike za investitore i neće moći da falsifikuju i lažu. Moraće, kao i svi mi, da plate porez.

Smatram da je bitna novina obaveze da se izvrše provere vidljivosti objekata na satelitskom snimku za zahteve podnete po starim zakonima, kako bi se sprečile zloupotrebe.

Međutim, kako se ne bi oštetili oni građani koji su gradili pre donošenja zakona, a čiji objekti nisu popisani usled propusta građevinskih inspektora, njima će biti omogućeno da budu legalizovani.

Žuta vlast je građevinsku dozvolu izdavala za oko 300 dana. Zbog velike korupcije, građevinske mafije, problem bespravne gradnje je ostao nerešen. Na osnovu popisa koji je izvršen na osnovu ovog zakona, do sada se došlo do baze podataka od oko milion i 600 nelegalno izgrađenih objekata.

Usvajanjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji zaživeće e-reforma, tj. e-prostor i skratiće se rokovi za izradu planskih dokumenata na najviše 12 meseci, što smatram da je jako dobro i da će doneti dobre rezultate.

Na kraju bih da spomenem projekat izgradnje Moravskog koridora, auto-puta od Kruševca do Čačka, za koji smatram da je vrlo važan, jer će auto-put dužine 110 kilometara prolaziti kroz centralnu Srbiju i povezati drumski Koridor 10 sa Koridorom 11.

Činjenica je da Vlada Srbije sarađuje sa svim zemljama koje žele da investiraju i mogu da doprinesu boljitku i razvoju naše zemlje. Lideri smo u regionu po privlačenju investicija. Mi smo promenili stanje u državi. Od 2012. godine kada smo zatekli katastrofalnu situaciju, gde je Srbija bila na ivici ekonomske i finansijske propasti, postigli smo rast BDP-a od 4,5% i sada smo deseti na „Duing biznis listi“.

Dosadašnji rezultati rada Ministarstva za saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu su uveliko doprineli podizanju BDP-a i sveukupnom razvoju i ja vam, ministarka, čestitam na tome.

U danu za glasanje SNS će glasati za sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.
Izvolite, koleginice.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u privredi Srbije građevinska industrija visoko je pozicionirana, a njen prosperitet reflektuje se na prateće proizvodne grane i oblasti. Zato je od velike važnosti doneti ovaj set zakona iz oblasti građevinarstva.

Što se tiče Predloga zakona o građevinskim proizvodima, pričala je moja koleginica, tako da bih prešla na Zakon o planiranju i izgradnji. Činjenica je da smo ga više puta menjali i dograđivali, poslednji put 2014. godine, ali je on doneo i novine u oblasti planiranja i izgradnje, koje su kao efekat imale to da je proces izdavanja građevinskih dozvola učinjen efikasnijim, bržim i transparentnijim, a procedure ubrzane.

Donošenjem ovog zakona procedure izdavanja bile su brže i jednostavnije, a postići će se i veći stepen pravne sigurnosti. Kada se ovim zakonom uspostave neophodni pravni i ekonomski mehanizmi, privući će se privatne investicije, koje podrazumevaju izgradnju objekata, što će doprineti otvaranju novih radnih mesta i jačanju celokupne privredne delatnosti.

Da sumiram pozitivne efekte ovog zakona, a to su – smanjuju se troškovi procedura, ušteda vremena u dobijanju dozvola, efikasniji rad državnih organa, smanjenje cena izgrađenih objekata. Jednom rečju, stvoriće se pravni okvir koji će još više da podstakne uređenu i kontrolisanu gradnju.

Razlog za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju je da se bespravni objekti vrate u legalne tokove. Dugo godina je masovna bespravna gradnja beležila porast, što zbog velikog priliva stanovništva u gradove, pre svega, što zbog nedostatka kontrole, ali i zbog nepostojanja planske dokumentacije koja bi omogućila legalnu gradnju.

Zakoni koji su do sada doneti u ovoj oblasti bili su skromnog efekta. Donošenje ovog zakona predstavlja javni interes i ono što je najvažnije, a to je suština zakona, da se nezakonito izgrađeni objekti nakon rešenja o ozakonjenju uvode u zakonske tokove i upisuju u javnu knjigu, čime se stiče pravna sigurnost, povećava tržišna vrednost objekta, olakšava se promet nekretnina, kao i dobijanje dozvole za izvođenje dodatnih radova na objektu, kao i mogućnost zaduživanja stavljanjem hipoteke na uknjiženi objekat.

Cilj zakona je, jednom rečju, pružanje mogućnosti da se nezakonito izgrađeni objekti uvedu u legalne tokove, tj. da se ozakone, a ne da se ruše, jer ukoliko bi se porušili protivzakonito izgrađeni objekti, za posledicu bismo imali značajne ekonomske gubitke i nesaglediv socijalni problem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović. Izvolite.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, problem bespravne gradnje postoji unazad nekoliko decenija, ali je najviše eskalirao devedesetih godina prošlog veka, kada se beleži masovna bespravna gradnja, čiji je uzrok veliki priliv stanovništva sa ratom zahvaćenih područja, nedostatak svake vrste kontrole nad bespravnom gradnjom, ali i nepostojanje planske dokumentacije koja bi omogućila legalnu gradnju.

Do stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju objekata u Republici Srbiji je bilo podneto oko 771.000 zahteva za legalizaciju. Nakon popisa, koji je u skladu sa ovim zakonom izvršila građevinska inspekcija, utvrđeno je da postoji još 1.659.307 nezakonito izgrađenih objekata, koji do tada nisu bili evidentirani ni na koji način i za iste nije bio podnet zahtev za legalizaciju.

Izmene Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji pružaće državi i građevinskim inspektorima i lokalnoj samoupravi nove mogućnosti za još efikasniju borbu protiv neodgovornih investitora koji grade bez dozvole i pokušavaju da se obogate na kršenju zakona.

Izmenama zakona predviđeno je da je umesto pravosnažnog rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje dovoljno konačno rešenje kojim se zahtev za ozakonjenje odbacuje ili odbija. Ova mera bi trebalo da donese mnogo više uklanjanja nelegalnih objekata nego do sada, jer se na rušenje čekalo do okončanja predugih upravnih i sudskih sporova.

Takođe, izmene zakona predviđaju da svi nelegalni objekti imaju zabranu prometovanja do donošenja konačnog rešenja o ozakonjenju ili njegovog odbijanja i to uvođenjem zabeležbe u katastru za sve nelegalne objekte koji će onemogućiti njihovo prometovanje.

Potreba za ovim izmenama proizlazi iz toga što su pojedine odredbe materijalnog dela važećeg zakona iscrpljene, pa ih je neophodno staviti van pravne snage, a određene uskladiti sa odredbama drugih novih zakona, a sve navedeno, imajući u vidu da ozakonjenje predstavlja javni interes za Republiku Srbiju i Vlada Republike Srbije kao predlagač ovog zakona se jasno opredelila da donošenje ovog zakona predstavlja javni interes.

Proces ozakonjenja ima širi ekonomski uticaj na društvo, nacionalnu ekonomiju i državni budžet. Postupkom i mehanizmima koje ovaj zakon predlaže stvara se osnov da se reše višedecenijski problemi u ovoj oblasti i ovim zakonom Vlada pokazuje jasnu nameru da se konačno stane na put divljoj gradnji u Srbiji.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, kao i sve druge predloge koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala.

Gospođo ministar, saradnici, dosta je zakona na dnevnom redu, a ja ću da progovorim samo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata.

Kada je prošli put ministar bio u Skupštini i kada sam ja diskutovao o zakonima, ministar je rekao da je logično da je to ne razumem, jer sam ja stomatolog. Onda sam se ja malo potrudio da vidim kakva je to veza između doktora ekonomskih nauka i građevine, pa ćete mi ostaviti za pravo da smatram da isto onoliko značajna koliko i stomatologa i građevine.

Dalje sam gledao i video sam da ste već šest godina ministar, četiri godine na ovom mestu i dve godine pre toga na mestu ministra energetike, a da ste pre toga bili kao član G17 savetnik za energetiku i zaštitu životne sredine tadašnjeg potpredsednika Vlade gospodina Labusa. Dakle, dugo ste u politici i dugo na pozicijama gde je moglo da se odlučuje. I sada menjamo Zakon o ozakonjenju objekata i sada meni tu izlazi čitav niz pitanja na koje nisam mogao da dobijem odgovore. Doduše, čuo sam danas koliko je u proteklom periodu ozakonjeno objekata. Nisam čuo koliko je objekata tu porušeno.

U stvari, ja počinjem da bivam sklon zaključku, koji je možda pogrešan, ali, dozvolićete mi da je moje pravo kao neukog narodnog poslanika da zaključujem na način na koji smatram da treba da zaključim, čini mi se da se samo zakoni donosi da se nešto ispravi, da se nešto legalizuje. Skoro smo iz prosvete doneli zakon da akreditujemo univerzitete koji nisu imali akreditaciju, jer su davali i doktorske diplome. Pa smo doneli drugi zakon da, zaboga, student nije znao da nije završio fakultet, ali je upisao doktorske studije i da mu to ispravimo.

A ovako sad donosimo zakon da neki objekti koji su, po mojim saznanjima, nastali u periodu vašeg upravljanja ministarstvom, dobijaju mogućnost da budu legalizovani.

Nije problem s kojim se vi susrećete apsolutno vaš. To traje 50 godina. To traje od vremena komunizma. I ja tu pravim razliku i pokušavam da budem konstruktivan, kako bih ja možda rešavao to pitanje legalizacije, da dam moje predloge.

Tri su tu različite grupe nelegalizovanih objekata.

Prva grupa su oni objekti kada je izvršena prva pohara Srbije, kada su seljaka izvukli sa sela i objasnili mu da treba da bude radnik i on je tada, uz prećutnu saglasnost države, koja je davala dobre kredite i jeftini građevinski materijal, gradio nužan objekat za svoj život i ostao nelegalizovan, iz tog perioda.

Druga grupa su oni koji su težili malo većem konformizmu u tom istom periodu pa pravili po 200 kvadrata.

Treća grupa, ovi koji su neke zadnje godine, pa, priznaćemo, i za vreme vašeg upravljanja ministarstvom, dizali zgrade od pet-šest spratova, nelegalno, i sad oni, kao, nisu znali, i sad ćemo mi, kao, tu nešto da radimo. Ja ne znam šta da radimo, jer ulazimo tu u čitav niz problema. Zamislite njih koji nemaju mogućnost da se to legalizuje, a zamislite zgradu koja je već useljena.

Ja bih tu predložio da se to sve njima lepo i rigorozno naplati, obračunao bih ja njima i kamate i sva potraživanja. Ali, šta može da se desi? Može da se desi da tog investitora nema, da mu se firma u međuvremenu zagasila, a ljudi su kupili stanove. E, onda imamo jedan drugi problem. Zamislite situaciju, po zakonu, član 39. kažemo – ukoliko objekat nije legalizovan u roku od tri dana da mu isključimo struju. Struja je priključivana samo ako je bio podnet zahtev za legalizaciju. I sad zamislite negde gde nisu legalizovani objekti, kako mislimo da izgasimo struju? Kako mislimo da izgasimo struju, na primer, u romskom naselju u Kraljevu? Kako mislimo da izgasimo struju tamo negde ko ima više dece, pet, šest, nije legalizovan objekat, ne može da ga legalizuje? Sve su nam to problemi.

Ministarka, sa time možemo da se sretnemo. Ja nisam ovde zlonameran. Odmah ću da napravim malu digresiju, jer mi je vremena malo. Juče sam slušao kolege iz Topličkog kraja. Ovo vam dođe kao dobronameran savet. Slušao sam kolege iz Topličkog kraja koji su pričali o auto-putu koji treba da se gradi kroz njihov kraj, koji ja, onako, kada sam ljut i rezigniran, zovem NATO auto-putem. Naravno da treba to uraditi zbog Srba tog kraja i ja ih sve ovom prilikom pozdravljam, ali mi dugo pričamo o Moravskom koridoru. Sada vidimo, kako rekoste, da je potpisan ovih dana Memorandum, neću biti ni zlurad, neću govoriti o ambasadoru Skotu i o prethodnim ambasadorima te nama neprijateljske države i o vašoj reakciji u tom slučaju, ali hoću da vam govorim da onda potpisan Memorandum, izlazi naslov u novinama – auto-put Moravski koridor gotov do 2019. godine.

Ja vas molim, ministarka, ali vas ozbiljno molim, kažite zaista kada vi očekujete da će taj put biti završen? Ja vam pričam kao član Odbora za infrastrukturu, koji dve godine tu temu pokreće na Odboru. Dve godine tu temu pokrećem i stalno postavljam pitanja. Zato vas molim da kažete rok. Tu je moj dobronamerni savet – budite duži sa rokom, recite godinu dana kasnije, pa da bude godinu dana pre, pa da mi budemo svi srećni i zadovoljni, i vi kao tadašnji ministar ili neki budući ministar i stanovnici. Jer je nerealno reći da će nešto biti završeno 2019. godine. U kampanji 2012. godine, iz Kraljeva sam, je pričano to kao predizborno obećanje Srpske napredne stranke – Moravski koridor, Moravski koridor. Šest godina prođe, još nije počeo, a sad ćemo da ga završimo 2019. godine, a znam koji je problem sa priobaljem Morave, sa pravljenjem, sa tim delom. Znam koliko košta, jer sam član Odbora.

Ako vas neko pita ovo što sam vas pitao, vi recite 2025. godine, neka je i 2024. godine, i mi srećni. Nemojte davati rokove i da nam posle ti rokovi budu kratki.

Šta mi najviše smeta u svemu ovome? Vi kada pričate, vi zaista ne pokazujete da osećate nikakav stepen odgovornosti. Šest godina ste tu. Pa mora da je neko kriv. A ko je kriv ako u Kraljevu prave tri puta projekat za zatvoreni bazen? Tri puta plaćamo projekat. Pa prvi nije valjao, pa hajmo drugi, pa sad pravimo treći, a to narod plaća. Neko mora da je odgovoran. Ko je kriv? U selu, na putu iz Kraljeva ka Kragujevcu, počeo čovek da gradi u svom imanju neki objekat, štalu, šta li, kaže – nema dozvolu. Došla građevinska inspekcija, razvukla one žute trake i on ne sme da uđe. A u gradovima se grade zgrade po sedam spratova i mi kažemo da nemamo mogućnosti da to sprečimo.

Dakle, ima mogućnosti da se spreči. Ponekad nema dobre volje ili, možda, nema smelosti.

Par pitanja sam postavio. Hvala.