Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/239-18

3. dan rada

18.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Orliću.
Reč ima narodni poslanik Milomir Vujadinović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milimir Vujadinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajući.

Očigledno da u tom Savezu za promene, za početak da kažem, odriču se svega i svačega, juče Veselinovića, danas Noga, Bog zna čega sve, svak svakoga ili svačega, jedino što se ne odriču i što ih okuplja su Đilasovi milioni i mržnja prema predsedniku države.

Ali, dobro je da je ta politika ogoljena i prikazana na ovaj način konačno evo i u parlamentu.

Vratio bih se na zakon, tj. na zakonske predloge koji su danas pred nama, i počeću opet od ovog Zakona o planiranju i izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, jer mi je nekako i dat uvod od strane prethodnog govornika i napravio jednu retrospektivu svega onoga što se dešavalo u prošlosti i što je prethodilo i ovoj situaciji i ovim zakonskim rešenjima koja su danas pred nama.

Negde imam dojam da je u stvari ovo samo nastavak onog hrabrog iskoraka koji je napravila Vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Republike Aleksandar Vučić i nastavak borbe protiv nelegalne gradnje u Srbiji.

Međutim, treba znati da ovo nije neki skori problem, ovo je višedecenijski problem u Srbiji koji svoju kulminaciju doživljava posle 2000. godine i vlasti onog nesretnog DOS-a. Vratiću se nazad i napraviti jednu retrospektivu šta je to što je prethodilo svemu ovome. Vi znate da se u to vreme građevinska dozvola u Srbiji čekala se dve do tri godine. To je jedan od uroka, drugi uzrok je jedan ozbiljan broj privilegovanih pojedinaca koji su imali tu privilegiju da izbegnu zakonsku regulativu i da grade bez potrebne dokumentacije, koji je po pravilu bio blizak tadašnjim vlastima. Šta su posledice? Posledice su veoma ozbiljne. Posledice su to da imate u to vreme Srbiju na 175 mestu u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola. Imate ozbiljno urušenu građevinsku industriju kada mnoge velike građevinske firme u Srbiji nestaju u onoj nesretnoj i pljačkaškoj privatizaciji. Imate kao posledicu otpuštanje radnika iz istih tih firmi i na kraju, kao rezultat svega, dva miliona nezakonito izgrađenih objekata u Srbiji. To je krajnji rezultat. To je rezultat koji će sačekati Vladu Aleksandra Vučića i ministarstva te Vlade.

Tada u stvari počinje taj veliki posao. Već sam početak i velika stvar je bilo popisivanje svih tih objekata, što je postavilo temelje za ozbiljno rešavanje i suočavanje sa ovim problemom. To je nešto što je prvi put urađeno u istoriji. Ozbiljno su evidentirani i popisani tih dva miliona objekata u Srbiji.

Danas kao posledica, u stvari kao nešto što je prethodilo svemu ovome i ovim današnjim zakonskim rešenjima imate brže izdavanje građevinskih dozvola, gde se čeka do nekoliko dana, u mojoj Subotici svega dva do tri dana, koliko znam. Čak se i na sajtu vašeg ministarstva Subotica nalazi kao jedan od pet gradova u kome se građevinske dozvole najbrže izdaju. Imate ozbiljno pokretanje građevinske industrije. Umesto 500 gradilišta koja ste imali aktivne za vreme Đilasa kao lidera tog nesretnog saveza, imate negde oko 2.500 aktivnih gradilišta u Srbiji, ispravite me ministarka ako grešim.

To je jedan ozbiljan iskorak kada je ova stvar u pitanju. Zbog svih olakšanih procedura koje su se desile u međuvremenu, imate i manji broj slučajeva nelegalne gradnje. Do duše, ne mogu sa nekog ljudskog aspekta da kritikujem jedan deo ljudi koji su u tom periodu uspeli da izgrade svoje stambene objekte i zbrinu porodicu i nađu minimum neki sigurnosti za sopstvenu porodicu, ali broj tih slučajeva kao posledica svih ovih zakonskih rešenja je smanjen na minimum. Da bi Srbija znala, ti slučajevi i dan danas postoje i to niko ne može da negira, međutim, ovaj zakon koji je danas pred nama je u stvari nastavak borbe protiv te nelegalne gradnje. NJime ćemo, pre svega zbog građana Srbije, opet napraviti jedan hrabar iskorak.

Moram reći da to, zaista, jeste jedan hrabar iskorak, jer ćemo i bez sudskih rešenja pristupati rušenju nelegalno izgrađenih objekata, jer znamo da ti sudski procesi u upravnom postupku u Srbiji traju i po nekoliko godina.

Obzirom, ministarka, da kažem da ste, pravite jedan ovako hrabar i reformski iskorak, mi smo i do sada kao poslanici SNS u ovom uvaženom Domu podržavali takve reformske i hrabre zakonske predloge, budite sigurni da ćemo na tragu toga podržati i ovaj koji je danas pred nama.

Ja sam ovde hteo da napravim jednu retrospektivu svega onoga da ne bismo u Srbiji to sakrivali nekakvim plaštom, šta je to što je dovelo do ove situacije i šta je to što radimo da izađemo iz onoga u čemu smo se ne svojom krivicom našli.

Malo ću se dotaći i ovog Predloga zakona o građevinskim proizvodima, prosto, kratko, mislim da nijedan dobronameran čovek, niti poslanik u Srbiji ne može biti protiv toga da se stvari u bilo kojoj oblasti života uređuju pa i u ovoj. Ovo je prvi put, onaj zakon o kojem sam maločas govorio je nastavak, a ovo je sad prvi put da uređujemo jednu ovu oblast kada je u pitanju ovaj građevinski sektor. Utvrđujemo neki minimum kvaliteta i standardizaciju građevinskih materijala od kojih svi danas gradimo svoje objekte. To će, pre svega, biti na korist građanima Srbije koji će da grade svoje objekte ili da prometuju nekretnine. Znaće koji je kvalitet tih objekata koje kupuju, kako su i kojim materijalima izgrađeni i imaće, da kažem, neke minimalne ekološke, biće zadovoljen neki minimalni ekonomski standardi.

Što se tiče privrede, mislim da je tu učinak nedvosmislen. To će, pre svega, doprineti onom zdravom delu privrede koji na tržištu nastupa sa principa zdrave konkurencije, jedne zdrave tržišne utakmice, otvoriće im jedna nova vrata velikih evropskih tržišta, gde ovi standardi su uslov i gde važe ovi standardi koje vi danas nama narodnim poslanicima predlažete kroz ovaj zakonski predlog.

Eto, ukratko, ova dva zakona, osvrnuo sam se na sve ono što smo imali u prošlosti, na ono što ste radili od 2014. godine posebno do danas. Još jednom da vam kažem, obzirom da se radi o hrabrim iskoracima, ono što je Srbiji bilo potrebno sve ove decenije, mi iz SNS ćemo podržati i ova dva, ali i ostale zakonske predloge koji su danas pred nama.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Hvala vam na vašem mišljenju i komentarima vezano za zakone.
Volela bih samo da dodam kao informaciju, da za vreme Dragana Đilasa bilo je nešto oko 300 gradilišta u Beogradu, a na teritoriji Republike Srbije nešto ispod 500 gradilišta. Godine 2015. 12.000, 2016. godine 16.000 gradilišta, 2017. godine 20.000 gradilišta, septembar 2018. godine 33.249 gradilišta aktivnih na teritoriji Republike Srbije, od toga je gotovo 5.000 gradilišta na teritoriji Beograda.
To su rezultati rada koji se vide.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić.
Izvolite koleginice.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da će Jedinstvena Srbija podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice.

Gospođo Mihajlović, u vašem jučerašnjem izlaganju mogli smo čuti da se na dnevnom redu nalazi jedan potpuno novi predlog zakona iz oblasti građevinskih proizvoda. Ono što je bitno kod ovog Predloga zakona je da se u njemu uređuje tržište građevinskih proizvoda i podiže se nivo kvaliteta materijala koji se koriste u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata, a takođe ostvaruju se i povoljnije cene za investitore usled konkurencije među proizvođačima.

Mislim da će nov zakon doprineti da domaći proizvođači budu konkurentniji na evropskom tržištu, jer će se i u Srbiji primenjivati jednaki standardi, kao i u ostalim zemljama članicama Evropske unije. Sada kada kažemo da će se primenjivati evropski standardi, to znači da oni kategorišu proizvod, ali da država treba da odredi koji je proizvod kvalitetan, a koji nije za upotrebu.

Nadzor kvaliteta treba da bude ozbiljan i da se zna šta se traži od sertifikata i ja nemam sumnje da će upravo i biti takav i da će inspektori kažnjavati sve one koji ne budu ispoštovali stepen kvaliteta robe propisan zakonom, jer je bezbednost naših građana najbitnija.

Sa druge strane, novi propisi daće dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i omogućiti da objekti koji se grade, budu pre svega bezbedni i ekološki prihvatljivi, čuvajući živote i zdravlje ljudi.

Zemlje u našem okruženju već su donele ovaj zakon, a ja ću kao ilustraciju, koliko je on bitan, izneti podatak da na primer Slovenija, nakon usklađivanja svog zakona sa evropskim standardima, je samo u oblasti proizvodnje betona i betonskih proizvoda u periodu od 2002. do 2006. godine povećala broj firmi u ovoj oblasti za 7%, a prihod od prodaje proizvoda slovenačkih firmi na teritoriji Evrope porastao je u tom periodu za čak 80%.

Ovaj predlog zakona predstavlja i preduslov za pristup međunarodnom tržištu, ali otvara i pristup tržištu EU. Od oko 500 miliona potrošača ima na tom tržištu, na šta mi iz JS gledamo kao dobru priliku za domaće proizvođače da svoju proizvodnju unaprede za veliko tržište na koje mogu da posluju.

Što se tiče Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju, koji je donesen 2015. godine, novina koja je predložena ovim izmenama i dopunama, donosi planove izgradnje samih aerodroma u sladu sa novim standardima.

Prosto ne mogu, kao poslanica koja dolazi iz Kraljeva, da ne iskoristim priliku, kada već govorim o izgradnji aerodroma, da vas podsetim koliko je bitno, ne samo za Kraljevo, nego i za ceo Raški, Moravički i Šumadijski okrug, da se aerodrom „Morava“ u Lađevcima stavi u funkciju. Ovaj aerodrom pre svega ima ogroman uticaj na poboljšanje ekonomske slike tih okruga, otvara mogućnost da investitori vide taj deo Srbije kao povoljnije mesto za otvaranje fabrika. Na primer, u Kraljevu je počela izgradnja dve velike fabrike, koje će do 2023. godine uposliti 7.500 ljudi i verujem da će im otvaranje ovog aerodroma umnogome olakšati poslovanje.

Ono što je takođe od izuzetne važnosti, ali pre svega hitnosti, je početak izgradnje Moravskom koridora. To je oblast od Pojate do Preljine, gde živi 500 hiljada stanovnika i posluje čak 25 hiljada preduzeća. Možete misliti koliko će i građanima i privrednicima značiti bolja i brža povezanost sa auto-putem, a takođe je jasno da je od krucijalnog značaja za svakog potencijalnog investitora blizina auto-puta i aerodroma, nešto što određuje gde će podići fabriku. Otvaranjem aerodroma i izgradnjom Moravskog koridora bi se zaokružila slika ekonomsko-privrednog napretka tog dela Srbije.

Kada govorim o predlogu zakona o ozakonjenju objekata, treba istaći da će se njima omogućiti mnogo brže i efikasnije uklanjanje nelegalnih objekata, kao i da se onemogući promet, odnosno prodaja objekata koja nemaju konačno rešenje o legalizaciji. Sam problem bespravne gradnje postoji unazad nekoliko decenija i trud i same Vlade i vašeg ministarstva da se ovom problemu stane na put je ogroman. U Srbiji trenutno postoji oko dva miliona nelegalnih objekata i u proces legalizacije uključene su sve službe, ali mislim da prvenstveno treba više da se radi na osvešćivanju građana i apelovanju da što pre uđu u postupak ozakonjenja svojih objekata.

Cilj ovog predloga zakona je da postupak legalizacije bude brži, jednostavniji, efikasniji i što je za građane Srbije najbitnije jeftiniji.

Na samom kraju ću ponoviti, da će JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović SNS

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre nego što počnem izlaganje, htela bih samo vas lično da zamolim da ubuduće, pošto ovde postoje dve Nataše Jovanović, narodne poslanice, mene prozivate kao Nataša St. Jovanović ili Nataša, Stanoje, Jovanović, jer dolazim u vrlo neprijatnu situaciju, jer ima i pojedinih koleginica koje imaju dva prezimena, pa prozivate jedno i drugo.

Prema tome, mislim Nataša Jovanović, pošto postoje dve Nataše Jovanović, insistiram…
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Ali je samo jedna u sali.

Trenutno da.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović SNS

Poslanička grupa Srpska napredna stranka

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana potpredsednice mnogi vas kritikuju ali bez realnih argumenata jer sve što radi ministarstvo je transparentno, jer se radi o građevinskim projektima i infrastrukturi koji su odmah vidljivi i upotrebljivi. Građevinarstvo je strateški jedna od najvažnijih privrednih grana i obezbeđuje objekte, infrastrukturu za sve privredne i socijalne kategorije.

Ogromna je oblast koja obuhvata vaše ministarstvo i neki bi rekli da je to muški posao, ali ja se ne slažem. Žene su po svojoj prirodi, poklanjaju više pažnje detaljima, organizovanosti, samodisciplini i svakako empatija i ženska intuicija u poslu nije zanemarljiva. Tako da je vaše ministarstvo u pravom smislu na delu rodne ravnopravnosti.

Zakoni koji su pred nama su vrlo moderni i svi su usmereni na to da se uklone uočene nepravilnosti u praksi, a sa druge strane usklade sa zakonima EU jer su zemlje EU usklađivale, radile su mnoga usklađivanja pre nas, a daleko su ekonomski razvijenije. Usklađivanje u oblasti, npr, građevinskih proizvoda su radile i sve zemlje u našem okruženju. U Srbiji je sedište npr. transportne zajednice zapadnog Balkana, sedište asocijacije za infrastrukturu i saobraćaj u okviru mehanizma 16+1 i učesnik u projektu jedan pojas jedan put. Osnovni cilj je poboljšanje povezanosti u regionu i smanjenju nefizičkih barijera kako bi se povećao protok robe i ljudi, jer to znači investicije, to znače radna mesta, bolji život građana, a to znači i održivi razvoj.

Srbija se trudi da sarađuje sa svima iako joj se to zamera, svima koji mogu doprineti bržoj obnovi i napretku zemlje, jer jedini interes je dobrobit građana Srbije. Na primer ruski kredit je uložen u modernizaciju deonice železničkog Koridora 10 i barske pruge, a u planu su novi projekti uključujući izgradnju novog dispečerskog centra, nastavak rekonstrukcije pruge, elektro radovi na deonici Stara Pazova-Novi Sad, zatim, deo brze pruge Beograd-Budimpešta.

Ministarka je imala sastanak sa predstavnicima Svetske banke u Srbiji da pored izgradnje Koridora 10, obnove putne mreže, reformi u sektoru građevinskih dozvola, a veoma je važna i reforma preduzeća Putevi Srbije zarad efikasnog poslovanja i jasnog definisanja obaveza i odgovornosti u što kvalitetnijem održavanju putne mreže.

Važno je takođe da građani Srbije znaju da je predstavnica Svetske banke Karla Gonzales Karvadžal pohvalila rezultate Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uz napomenu da je Srbija model zemljama u regionu kako da se izazovi pretvore iz prilike u napredak.

Mnoge moje kolege su pričale dosta o zakonima, ja se u potpunosti slažem sa njima, zato sam svoje izlaganje htela da formiram na malo drugačiji način pošto smo već na kraju ovog dugog dana, tako da želim da građani znaju da je Svetska banka, npr. kao jedna veoma važna organizacija nije zanemarljivo što je preporučila i poručila da možemo računati na njihovu podršku i pomoć Srbiji ka EU. Na početku mog izlaganja sam pomenula rodnu ravnopravnost a o tome se pričalo i na sastanku sa Svetskom bankom, kako uključiti rodnu ravnopravnost u sektor transporta jer žene su veoma važan deo ekonomskog razvoja svake zemlje i da se mora pružiti mnogo veća mobilnost žena i pristup transportnom sektoru.

Pred nama je deset zakona iz oblasti građevinarstva i saobraćaja, izmene Zakona o ozakonjenju objekata i planiranju i izgradnji, građevinskim inspektorima i lokalnoj samoupravi, nove mogućnosti za još efikasniju borbu protiv neodgovornih i bahatih investitora koji grade bez dozvole i pokušavaju da zarad zarade krše zakon. Na primer u Zakonu o transportu opasne robe je neophodna polisa osiguranja za štetu načinjenu životnoj sredini. Mi smo ovde prošle sedmice imali zakone iz oblasti životne sredine i ovo je primer i dokaz kako naša cela Vlada radi u jednoj te istom cilju na zaštiti životne sredine i usklađuje svoje zakone sa istim ciljem.

Ranije smo iz vašeg ministarstva imali veoma važne i veoma raformske zakone koje smo podržali. Jedan od njih je svakako i Zakon o stanovanju. Ovde samo treba da podvučem da je veoma važna kontrola.

U danu za glasanje podržaću sve predložene zakone jer smatram da su kvalitetno sačinjeni i zahvaljujem se timu iz ministarstva koji su sačinili pripremu za ovu sednicu kako bi se mi narodni poslanici adekvatno upoznali sa velikim brojem zakona. Zahvaljujem svima.