Zahvaljujem.
Sada određujem pauzu, u skladu sa članom 112, u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega u ime SNS želim da vam čestitam što ste od države koja je 2012. godine bila gotovo na ivici bankrotstva uspeli da napravite državu kranova, dizalica i gradilišta. Država Srbija je danas sinonim za izgradnju, bilo da su u pitanju putevi, autoputevi, železnice, stanovi, mostovi, bolnice ili pak autobuske i železničke stanice ili aerodromi.

Takođe, čestitam vam što ste uspeli da država Srbija danas postane apsolutni lider u regionu kada su u pitanju strani investitori. Čestitam vam što ste uspeli da zaposlite skoro 180.000 ljudi i time stopu nezaposlenosti koja je 2012. godine bila gotovo 27% smanjite na 11,9%, koliko je ona iznosila u drugom kvartalu 2018. godine prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku. U ovom momentu nadam se da je stopa nezaposlenosti još niža.

Zašto ovo govorim? Zato što je upravo najveći rast stope zaposlenosti ostvaren u oblasti građevinarstva, i to 6,3%, zatim slede saobraćaj i skladištenje po stopi od 2,9% i na kraju trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila po stopi od 1,8%.

Čestitam vam, takođe, što građani Srbije od danas imaju najveći rast BDP u regionu, i u Evropi među najvećim. Koliko je važna delatnost građevinarstva potvrđuje činjenica da je upravo najznačajniji rast bruto dodatne vrednosti ostvaren u sektoru građevinarstva, i to za drugi kvartal 2018. godine 22,9%, ali takođe najznačajniji rast realne bruto dodatne vrednosti ostvaren i u prvom kvartalu u oblasti građevinarstva.

Znate, kad vam nezavisni državni organ, tj. Fiskalni savet kaže da ste ostvarili dobre rezultate u 2018. godini to je zaista tako. Upravo u Izveštaju Fiskalnog saveta pod nazivom „Fiskalna i ekonomska kretanja u 2018. godini i preporuke za budžet za 2019. godinu“ stoje optimističnija očekivanja od članova Fiskalnog saveta, nego od samih članova Vlade.

Fiskalni savet predviđa da ćemo u 2019. godini imati rast, odnosno suficit u budžetu, i to će biti četvrta godina za redom gde će Republike Srbija imati suficit u budžetu, što se nije desilo u zadnjih, pa da kažem slobodno, 20 godina a možda i 30.

Kada je u pitanju javni dug i smanjenje javnog duga tu su usaglašena mišljenja i članova Fiskalnog saveta i članova Vlade i predviđa se da će u 2019. godini javni dug u potpunosti da se približi bezbednoj zoni BDP, znači biće oko 50%, što je zaista fantastično, imajući u vidu da je pre samo šest godina javni dug bio gotovo 80% BDP.

Za građane Srbije i za privredu je značajno što ćemo u 2019. godini izdvojiti 28 milijardi dinara više nego u 2018. za infrastrukturne projekte, i to za izgradnju puteva, pruga i mostova, znači, izdvojićemo ukupno 280 milijardi dinara.

Kada su u pitanju predlozi zakona, mogu slobodno reći da su oni odlični i za građane i za privredu. Konkretno, Zakon o građevinskim proizvodima je dobar zato što se naše zakonodavstvo i naši standardi usaglašavaju sa standardima EU, a to zapravo znači da će i građani i privreda imati bezbednije, sigurnije, jeftinije i kvalitetnije proizvode koji su u skladu sa standardima za zaštitu životne sredine, a sa druge strane proizvođači će moći da konkurišu evropskim proizvođačima i po ceni i po kvalitetu proizvoda, što je zaista odlično.

Kada su u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o ozakonjenju objekata, oni su takođe dobri za građane i za privredu i cilj ovih zakona jeste da se u potpunosti anulira broj nelegalno izgrađenih objekata, a najveću korist od toga ima budžet i naravno građani.

Zakoni iz oblasti drumskog, železničkog, vazdušnog i vodenog saobraćaja takođe su dobri i njihov jedini cilj je da se nastavi rast prometa dobara, ali i broj prevezenih putnika i u narednom periodu. Izneću samo jedan podatak, ako posmatramo samo period od 2013. do 2017. godine promet prevezene robe je veći za 300%, a broj prevezenih putnika za 60%. Građani Srbije treba da znaju da smo samo za prvih osam meseci 2018. godine imali za pola miliona više prevezenih putnika, posmatrano samo vazdušni saobraćaj i dva međunarodna aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu i aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu, nego za celu 2012 godinu. Znači, pola miliona putnika u 2018. godini za samo prvih osam meseci, nego cela 2012, što je zaista odlično.

Dakle, Srbija danas je apsolutni lider u regionu po više osnova, zahvaljujući merama Vlade, stabilizovanim finansijama, konsolidovanim finansijama, najvećem prilivu stranih direktnih investicija. Mi smo uspeli da dogovorimo da u 2019. godini povećamo najnižu cenu rada po času. Ona u ovom momentu iznosi 143 dinara, a u narednoj godini od 1. januara 2019. godine biće 155 dinara, a cilj Vlade Republike Srbije je, zapravo, da najniža zarada u Srbiji bude u visini minimalne potrošačke korpe, koja je u ovom momentu 36.000 dinara, a to se nije desilo u zadnjih 20 godina.

Još jednom, potpredsednice Vlade, i vama i svim članovima Vlade, čestitam na ostvarenim rezultatima i želim vam još veći suficit u budžetu, još veći rast BDP, a građanima Srbije veće plate i penzije u budućem periodu.

Poslanička grupa SNS će svakako podržati set svih zakonskih rešenja koji su zaista odlični. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što bih nešto rekao o zakonima, hteo bih samo da pročitam jednu informaciju koja je od 17. oktobra, a koja kaže da je Srbija skočila na listi globalne konkurentnosti za pet mesta. Znači, Srbija je napredovala za pet mesta na rang lista Indeksa globalne konkurentnosti za 2018. godinu, zauzevši 65. mesto među 140 rangiranih zemalja.

Znači, Srbija je po analiziranim institucionalnim, političkim, ekonomskim i drugim indikatorima skupila i ima skor od 60,9 poena, što je za 1,7 poena bolje u odnosu na prošlu godinu.

Da još napomenem da je od bivših zemalja Jugoslavije, jedino ispred Srbije Slovenija koja je na 35. mestu. Inače, sve druge i Hrvatska, i Makedonija, i BiH, i Crna Gora, su niže rangirane.

Znači, ovaj Indeks globalne konkurentnosti, mada pojedini opozicioni poslanici ne priznaju, pogotovo iz saveza za promene, ni analize MMF i mnoge druge analize, ali da pročitam još jedanput. Znači, analizirani su institucionalni, politički, ekonomski i drugi indikatori.

Zar ovo nije pokazatelj da i ova Vlada radi najbolje što može i da svake godine, moje kolege su rekle, u svim ovim segmentima koji su analizirani napredujemo, da idemo i da smo lideri u regionu?

To sam hteo, eto, informacija od 17. oktobra. Ako lista globalne konkurentnosti, skok za pet mesta nešto ne znači, onda nemam reči, jer sam čuo neke reakcije sa suprotne strane.

Što se tiče seta zakona koji danas razmatramo, praktično ovde imamo jedan nov zakon, a to je Predlog zakona o građevinskim proizvodima, a svi ovi drugi zakoni su dopune i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, ozakonjenju objekata, vazdušnom saobraćaju, transportu opasne robe, da ne čitam. U suštini Vlada je analizom u okviru Ministarstva utvrdila da postoje mnogobrojni problemi u funkcionisanju i radu u ovim oblastima o kojima danas mi razmatramo izmene zakona.

Znači ove izmene zakona su proizišle iz želje da se poprave zakonska rešenja, da se poboljšaju ne samo kao slovo na papiru, nego su proizašle iz problema koji su postojali u funkcionisanju svih ovih segmenata o kojima danas razmatramo. Tako da ove izmene zakona predstavljaju napredak, poboljšanje i razrešavanje problema u svim oblastima. Uvek kažem izmene zakona su nešto što treba da bude životno, jer kod mnogih članova zakona kada krenu u praktičnu implementaciju mogu da se uoče mnoge nepravilnosti i problemi koji nisu viđeni, tako da se izmenama poboljšava zakon, a samim tim se poboljšava i bolje reguliše oblast na koju se odnose ti zakoni.

Samo da pomenem zbog građana, pošto neću mnogo vremena da uzmem mojim kolegama koje su iza mene, samo da znaju ovaj prvi zakon je o građevinskim proizvodima. Novo zakonsko rešenje, koje na jedinstven način treba da uradi i uredi oblast građevinarstva. Zašto je to značajno? Neke kolege su pomenule, građevinarstvo je strateški jedna od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte infrastrukture za sve ostale privredne i socijalne kategorije, kao i da poboljšava uposlenost.

Na ovaj način, sa jedne strane imamo pravnu regulativu koju do sada nismo imali. Sa druge strane usaglašavano je sa EU i naši proizvodi građevinarstva mogu da budu konkurentni, a to stvara i pozitivne efekte na investitore na odgovarajuća jeftinija ulaganja i sredstva u ovoj oblasti.

Znači, zakoni koji su vredni i koje ću sigurno ja i moje kolege podržati u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, ministarko sa saradnicima, želim da u ovom kratkom vremenu istaknem za javnost neke veoma bitne izmene u Zakonu o ozakonjenju objekata zbog kojih smatram da su predložene izmene i dopune dobre i da ih treba usvojiti.

Prvo, precizirano je da ni jedan objekat koji je izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju u novembru 2015. godine nije i ne može biti predmet ozakonjenja jer Vlada Srbije čvrsto stala na stanovište da novih rokova za ozakonjenje objekata neće biti i da ni jedan objekat koji je izgrađen bez dozvole posle 2015. godine ne može biti ozakonjen, a divljoj gradnji se konačno mora stati na put.

Drugo, zbog nenormalne situacije da npr. u Beogradu po evidenciji iz Sekretarijata za javni prihod grada Beograda samo 5% ozakonjenih objekata plaća porez na imovinu iako je država omogućila vlasnicima nelegalnih objekata da ih ozakone po simboličnim taksama. Dakle bilo bi normalno da svi plaćaju porez na imovinu, a ovim izmenama i dopunama zakona su u obavezi da kao vlasnici objekata za koje nadležni organi utvrde da se mogu ozakoniti, podnesu prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu kao uslov za dalje vođenje postupka.

Treće, uvođenjem obaveze provere obavezne vidljivosti na satelitskom snimku iz 2015. godine za sve objekte koji se ozakonjuju i sprečavaju se zloupotrebe u smislu lažiranja datirana podnetih zahteva. Za građane je to veoma bitno jer i sami mogu izvršiti uvid u satelitski snimak od organa nadležnog za poslove ozakonjenja, kod građevinskih inspektora ili kod službi za katastar nepokretnosti i onda tek da donesu ličnu odluku da li će se upustiti u avanturu kupovine stanova recimo izgrađenih posle 2015. godine bez neophodnih dozvola.

Sledeće, kao jednu od najvažnijih promena u novom zakonu i najvažniju meru za zaustavljanje bespravne gradnje i sprečavanje zloupotreba ističem mogućnost da se objekti koji nisu ozakonjeni, jer ne ispunjavaju zakonske uslove najčešće, jer se nalaze na javnim površinama ili zoni zabrane gradnje, ruše već posle drugostepene odluke, tj. odluke o žalbi. Ne mora više da se čeka ishod eventualnog upravnog spora kome su pribegavali nezakoniti investitori kao načinu da rešenje odlože za još nekoliko godina koliko bi trajali upravni postupci, a za to vreme bi nezakoniti investitori uspevali da završe bespravnu gradnju zgrada, da na prevaru prodaju stanove i da ih usele i da tako dodatno zakomplikuju izvršenje rešenja upravnog suda.

Tačno je da država sada preuzima rizik naknade štete u slučaju da upravni sud reši suprotno, a moguće je da se i to desi, ali država sada stiče mogućnost da one najgore slučajeve bespravne gradnje na javnim površinama ili u zonama zabrane gradnje, kao što su npr. zona aerodroma, sruši odmah po konačnosti rešenja.

Sledeće, da bi građani dodatno bili zaštićeni od prevara nezakonitih investitora, uvodi se obaveza javna evidencija svih pokrenutih postupaka ozakonjenja u javnom registru tj. katastru. Tako da svi građani mogu biti upoznati da li je za zgradu u kojoj žele da kupe stan pokrenut proces ozakonjenja i da im ti podaci budu javno dostupni. Obzirom da je samo u gradu Beogradu trenutno oko 270.000 predmeta za legalizaciju, od čega je preko 75% veličine do 200 m2. Dobro je i to što je data mogućnost za grad Beograd da poveri deo poslova gradskim opštinama i tako ubrza završetak ozakonjenja koji za sve započete postupke mora biti okončan u roku od pet narednih godina. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice, pred nama je set vrlo važnih predloga zakona, a ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Izmene su sadržane u odredbama koje se tiču taksi prevoza i budući da su lokalne samouprave neopravdano propisale veoma različite uslove obavljanja taksi prevoza i da su različito primenjivale ovlašćenja koja se odnose na izdavanje „TX“ tablica nastali su određeni problemi u praksi. Najveća posledica je zapravo intenzivna pojava nelegalnog obavljanja taksi prevoza u smislu ogromnog broja lica koja bez propisanih odobrenja obavljaju taksi prevoz. Eliminisanjem pojava neovlašćenog obavljanja javnog prevoza putnika, nelojalne konkurencije, kao i suzbijanje ostalih negativnih pojava u javnom prevozu putnika u drumskom saobraćaju, adekvatno će se uredi ova delatnost.

Takođe, konstatovana je sve učestalija pojava da subjekti koji su registrovani kao pružaoci usluge iznajmljivanje vozila sa vozačem, tzv. limo servis u stvari ne obavljaju tu uslugu, već obavljaju javni prevoz.

Taksi udruženja i sindikati su reagovali na ovu pojavu, te se ovim zakonom limo servis definiše kao javni prevoz i propisani su uslovi za obavljanje ove delatnosti, kao i sankcije za nezakonit rad. Da bi kontrola sprovođenja zakona bila adekvatna, osim republičke, opštinske i gradske inspekcije, ovlašćenja za vršenje nadzora su data i komunalnoj policiji. Takođe su proširena prava i dužnosti inspektora tokom vršenja inspekcijskog nadzora, a pored navedenog, ovim predlogom se definišu i sankcije za lica koja kroz instaliranje i reklamiranje elektronskih aplikacija za obavljanje taksi prevoza obavljaju ovu delatnost, a nemaju odgovarajuće odobrenje.

Sva ova rešenja su kreirana sa jednim ciljem, a to je da se značajno smanji siva ekonomija u oblasti prevoza putnika. Dakle, suština je da se neće dozvoliti da se u oblasti prevoza putnika pojave preduzeća koja nemaju odgovarajuća odobrenja, a ne da se zabrani konkurencija. Jako je važno zbog bezbednosti saobraćaja, a i sa aspekta bezbednosti korisnika usluga javnog, odnosno taksi prevoza. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.