Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107 – dostojanstvo Narodne skupštine.

Ja ne znam šta je sa ovom izbornom listom, ovih što tvrde da je nama Amerika neprijateljska država. Možda nama, ali ne i njima. Pa njih je ta država ugurala, to neka profesorici Vujić objasni,u parlament bez cenzusa, nije ugurala mene.

Drugo, gospodine predsedavajući, ovde se stalno spominju seljaci kao glavni krivci za nelegalnu gradnju. Možda neki seljak u Čačku, preziva se Obradović, došao iz sela Vranići, ali, on je bio građevinski inspektor, radio tamo u „Hidrogradnji“, upropastio je, radnike ostavio bez posla, došao je, u Čačku imate 44.950 upisanih objekata i 95.326. To što je on došao sa sela, nisu krivi seljaci za nelegalnu gradnju, već građevinski inspektor u Čačku koji se preziva Obradović.

Sledeće. Sa te iste izborne liste, juče je ponavljano, da mi seljaci treba da oremo, kopamo i da sedimo ispred prodavnice i da pijemo pivo, čak nismo dostojni ni restorana. Treba da sedimo ispred prodavnica. To je po meni govor mržnje, i to se ponavlja. Zar se mi smatramo osobama manje vrednosti? To je minimum fašizma. LJudi, ako mislite da nama nije mesto u parlamentu, onda ste vi u strašnoj zabludi.

Preporučujem im da, kada sledeći put prođu pored Karađorđa, začetnika nove moderne srpske države, okrenu obraz, da ne gledaju u njega, jer je on bio seljak, on je pravio državu, a oni je razgrađuju. Hvala.

Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Hvala lepo.
Pravo na repliku narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imala sam potrebu da se javim, jer sam čula zamerku da se donose zakoni da se nešto ispravi. Zakoni se donose valjda da bi i naša zemlja pratila trendove i zbog toga se rade izmene i dopune zakona da bismo pratili trendove, da bismo dalje radili na modernizaciji naše zemlje i da bismo upravo neke stvari ispravili i obezbedili odgovarajuću primenu zakona.

Zamerke na Moravski koridor, osnovni problem je rok u kome će se Moravski koridor uraditi. Naravno, ni prvi, ni poslednji put nismo čuli da se kritikuje nešto što je najavila Vlada Republike Srbije ili predsednik Srbije i u sve se sumnja, da ničega neće biti, a posle vidimo da su gotovi autoputevi, da su gotove fabrike, da su otvorena nova radna mesta, da su se povećale plate i penzije, ali stalno ovde u Skupštini možemo da čujemo kako se sumnja u sve to što se kasnije desi.

Ja bih njima predložila da oni možda popričaju malo sa Draganom Đilasom i da njemu objasne gde je Moravski koridor, obzirom da se sećam da sam 2017. gledala Dragana Đilasa na RTS koji nije imao pojma gde se nalazi ovaj Moravski koridor, ni gde prolazi, pa bi možda bilo dobro da se to objasni njemu.

Na kraju, želim da završim ovo javljanje time i ponavljam pitanje – da li je neko preko puta osudio pozivanje na vešanje na Terazijama? Neka njima služi na čast.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Apropo ovog prvog pominjanja Đilasa, mislim da verovatno da Đilas zna gde je Pionirski park, a teško da zna gde je moravski koridor.
Što se tiče poslaniče, vi ste stvarno napredovali iako ste stomatolog po struci, to je tačno. Znate, onako, ljudski da vas pitam – da li vi, vama je upućeno pitanje – da li vi podržavate da vaš kolega izađe i kaže kako bi vešao bilo koga ovde, pričamo o predsednici Vlade i predsedniku države. Dakle, onako, ja kažem ljudski, a vi ste jedanput izjavili čovečanski. Dakle, da li vi to podržavate?

Pravo na repliku narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala gospodine predsedavajući.

Pa, gospođo ministre, meni ne pada na pamet da pravdam neprimere Negde imam dojam da je u stvari ovo samo nastavak onog hrabrog iskoraka koji je napravila Vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Republike Aleksandar Vučić i nastavak borbe protiv nelegalne gradnje u Srbiji.

Međutim, treba znati da ovo nije neki skori problem, ovo je višedecenijski problem u Srbiji koji svoju kulminaciju doživljava posle 2000. godine i vlasti onog nesretnog DOS-a. Vratiću se nazad i napraviti jednu retrospektivu šta je to što je prethodilo svemu ovome. Vi znate da se u to vreme građevinska dozvola u Srbiji čekala se dve do tri godine. To je jedan od uroka, drugi uzrok je jedan ozbiljan broj privilegovanih pojedinaca koji su imali tu privilegiju da izbegnu zakonsku regulativu i da grade bez potrebne dokumentacije, koji je po pravilu bio blizak tadašnjim vlastima. Šta su posledice? Posledice su veoma ozbiljne. Posledice su to da imate u to vreme Srbiju na 175 mestu u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola. Imate ozbiljno urušenu građevinsku industriju kada mnoge velike građevinske firme u Srbiji nestaju u onoj nesretnoj i pljačkaškoj privatizaciji. Imate kao posledicu otpuštanje radnika iz istih tih firmi i na kraju, kao rezultat svega, dva miliona nezakonito izgrađenih objekata u Srbiji. To je krajnji rezultat. To je rezultat koji će sačekati Vladu Aleksandra Vučića i ministarstva te Vlade.

Tada u stvari počinje taj veliki posao. Već sam početak i velika stvar je bilo popisivanje svih tih objekata, što je postavilo temelje za ozbiljno rešavanje i suočavanje sa ovim problemom. To je nešto što je prvi put urađeno u istoriji. Ozbiljno su evidentirani i popisani tih dva miliona objekata u Srbiji.

Danas kao posledica, u stvari kao nešto što je prethodilo svemu ovome i ovim današnjim zakonskim rešenjima imate brže izdavanje građevinskih dozvola, gde se čeka do nekoliko dana, u mojoj Subotici svega dva do tri dana, koliko znam. Čak se i na sajtu vašeg ministarstva Subotica nalazi kao jedan od pet gradova u kome se građevinske dozvole najbrže izdaju. Imate ozbiljno pokretanje građevinske industrije. Umesto 500 gradilišta koja ste imali aktivne za vreme Đilasa kao lidera tog nesretnog saveza, imate negde oko 2.500 aktivnih gradilišta u Srbiji, ispravite me ministarka ako grešim.

To je jedan ozbiljan iskorak kada je ova stvar u pitanju. Zbog svih olakšanih procedura koje su se desile u međuvremenu, imate i manji broj slučajeva nelegalne gradnje. Do duše, ne mogu sa nekog ljudskog aspekta da kritikujem jedan deo ljudi koji su u tom periodu uspeli da izgrade svoje stambene objekte i zbrinu porodicu i nađu minimum neki sigurnosti za sopstvenu porodicu, ali broj tih slučajeva kao posledica svih ovih zakonskih rešenja je smanjen na minimum. Da bi Srbija znala, ti slučajevi i dan danas postoje i to niko ne može da negira, međutim, ovaj zakon koji je danas pred nama je u stvari nastavak borbe protiv te nelegalne gradnje. NJime ćemo, pre svega zbog građana Srbije, opet napraviti jedan hrabar iskorak.

ne reči narodnog poslanika, ma koje stranke, pa makar bio i narodni poslanik moje stranke.

S druge strane, politika Srpskog pokreta Dveri nikada nije bilo vešanje, niti će ikada biti vešanje. Ali, ja moram da vam kažem još nešto. Ja sam naprimer, sinoć, u ovoj Skupštini, nazvan životinjom. Predsednik države me naziva budalom, ludakom, kretenom, lopovom, glupakom, secikesom, jer ja sam član opozicije, a nikada niko to nije osudio.

Dakle, ja se jasno i javno ograđujem od onoga što je narodni poslanik Nogo rekao i ponavljam Srpski pokret Dveri nikada nikoga nije vešao, niti je to u politici Srpskog pokreta Dveri. Toliko o tome.

Voleo bih da svako ko ima ime narodnog poslanika, jer na svojim plećima nosi teret izabranih glasova ne deli ovaj narod, pa da isto na ovaj način, kao što sam ja reagovao vidim reakciju kada mi se kaže da sam životinja, a to se dešava u ovoj Skupštini. Uzmite stenogram, sinoć bili ste tu. To niko nije odreagovao.

Ja nemam problem. Jedan put sam rekao i reći ću još jedan put Ava Kasijans Studenički je rekao – nije mi se dalo da stradam sa svoga jezika, time sam dosta rekao. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Za one koji vole da citiraju velike prethodnike, a čini mi se i NJegoša vrlo često. Ovo je bilo ovako njegoševski – džilitnica ne pogodi cilja. Ne može čovek da se prepozna u osudi onih koji pozivaju na vešanja, da se prepozna sam, a onda kaže – ne, ja to ne podržavam. Morate da odlučite da li vi to podražavate i prepoznajete se ili ne? Šta je pitao Aleksandar Vučić? Pitao je nešto što zanima sve u ovoj zemlji. Pitao je odakle Draganu Đilasu 25 miliona evra stečenih za vreme koliko četiri godine obavljanja državne funkcije za četiri godine bavljenja politikom. To je logično pitanje. To zanima svakog u svojoj zemlji.

Postavio je pitanje odakle milioni evra na računu Vuka Jeremića? Čime se on bavi? Čime je on to zaslužio, zaradio? Kad mu postavi pitanje otvoreno u emisiji neko, a postavili su mu pitanje više puta na tim vašim medijima sa kojima se poistovećujete i vi ovde prisutni, veliki koordinatori onog saveza tajkunskog, ljotićevskog, znate ko ste, znate. Prepoznali ste se verovatno među prvima, među svima ovima koji pozivaju na vešanja i silovanja. E, vi. Dakle, kad to neko pita Jeremića sleže ramenima i muca, pa, ne mogu da vam kažem, pa nije pristojno da vam kažem.

Postavio je pitanje Aleksandar Vučić, opet za tog Jeremića vezano, što svakog u ovoj zemlji zanima, za šta tačno, za koju tačno uslugu je dobio onih 200.000 evra od Katarske ambasade u Berlinu? To je pitao Aleksandar Vučić, a oni koje pogađa, što ih neko podseća da su se sami identifikovali kao sledbenici Dimitrija LJotića, kao sledbenici Marisala Petrovića, ako sledbenici onih koji su decu na streljanje vodili, imaju problem, ne sa nama, ne sa Aleksandrom Vučićem, nego sami sa sobom. Taj problem nek reše interno. Sami sa sobom svako ponaosob ili sa onima do kojih sede. Dok sede tu gde sede. Dok jednom rečju ne osuđuju silovanje i pozivanje na vešanje. Pa, to su, o čemu sada slušaju, to su što im prijatelji govore. Svi su oni i Veselinović i Nogo i Đilas i Jeremić, nastavite vi sami nikakve razlike nema.