Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Želim samo da kažem u vezi naravno sa ovim amandmanom da će POKS podržati ovaj amandman, jer on podstiče sveobuhvatni razvoj Republike Srbije, sa posebnim pogledom na opštine i gradove.

Ubuduće ćemo mi monarhisti podržavati sve ono što je u korist ravnomernog regionalnog razvoja. Moram reći da mi je ovaj amandman dao šlagvort za nešto što želim da kažem, a imam sada priliku, a to je da pre devet godina u Zakonu o prostornom planiranju je uvršten moj amandman koji se tiče izgradnje deonice auto puta od Vrbasa do Sombora, pa onda i do hrvatske granice i do mađarske granice.

Nažalost, gotovo svi ministri koji su bili pre vas, gospođo Mihajlović, oni su potpuno ignorisali ovaj amandman i da kažem da su na neki način ignorisali, ne na neki način, nego su ignorisali i sam zakon koji je, da kažem, od krucijalnog značaja za ceo Zapadnobački region, a posebno za grad Sombor, čija površina je najveća pogranična oblast u odnosu na sve gradove i opštine u Srbiji.

Naravno, za vreme komunizma, sve se radilo tako da se radilo po nekom etničkom pitanju da bi se zadovoljile razne etničke grupacije, pa je tako i auto put nažalost zaobišao Sombor, nego je išao preko Subotice, iako taj auto put zaobilazi negde oko 100 do 110 kilometara, da kažem onaj put prema gradovima EU koji je izuzetno važan za naše ljude, pogotovo koje rade u inostranstvu.

Zato smatram da je od istinske važnosti rešiti ovaj problem, koji ne samo da bi rasteretio saobraćaj, i kada su u pitanju granični prelazi koji su oko Subotice, nego bi doveo i do, kažem, i mnogo bolje cirkulacije u saobraćaju, i sama ta izgradnja infrastrukture bi dovela sigurno, do povećanog interesovanja investitora za ovaj region, koji nažalost, još uvek zaostaje, kada su u pitanju ostali regioni, iako ni po čemu to ne zaslužuje.

Sombor je jedan prelep grad, Kula je, takođe, jedna lepa opština. Gradonačelnica sa svojim timom u Somboru čini sve napore da bi privukla investitore, da bi na najlepši mogući način promovisala ovaj grad, ali jednostavno, bez izgradnje auto-puta, bez izgradnje novih prelaza koji bi posle toga došli, Sombor nema perspektivu kakvu imaju mnogi drugi gradovi u našoj Srbiji.

Mislim da je Sombor na neki način i lokomotiva na našem putu ka EU, da i taj gastarbajterski put, da tako kažem, kako mnogi kažu, bi na neki način u mnogome doprineo razvoju Sombora. Ja vas, evo, molim kao ženu koja posvećena svome poslu, koja svoj posao ozbiljno shvata, da vas zamolim na ovaj način da ne idete putem onih koji su bili tu pre vas i da na najozbiljniji način shvatite ovu činjenicu bez koje Sombor jednostavno nema perspektivu kakvu bi trebalo da ima. Hvala.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Želim da vas informišem da se mi i Somborom i drugim gradovima i te kako bavimo. Pretpostavljam da znate, 2019. godine počinje rehabilitacija deonice Kula-Sombor. Mislim da je to važno.
Što se tiče graničnih prelaza, svi granični prelazi ka Mađarskoj, ali isto tako i ka Hrvatskoj, odnosno u ovom srpskom delu, recimo Batrovci-Kuzmin, počela je rehabilitacija puta već prošle nedelje, proširuju se granični prelazi, čak ćemo otvarati po onom planu, zajedno sa MUP, oni su nosilac toga, i novi granični prelaz ka Mađarskoj.
Prema tome, neke stvari prosto možda bi svako voleo da idu i brže nego što idu, ali imajući u vidu kako je to izgledalo ranije, a zaista mislim da trebamo da to radimo najbrže moguće.
Što se tiče izlaza na auto-put, postojala je, naravno, i ta ideja. Postoje, takođe, i instituti koji će nam dati prave analize. Svakako, odluka nije samo na Ministarstvu, nego i na celoj Vladi. Verujem da u nekom vremenu ispred nas pričaćemo i o tome. Hajde prvo da završimo granične prelaze, da ih proširimo, imamo i novi koji otvaramo, da završimo rehabilitaciju puteva, a u međuvremenu, između ostalog, i da vidimo šta je sa tim drugim izlazima ka auto-putu. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Desanka Repac.
Da li neko želi reč?
Koleginice Repac, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Pozdravljam gospođu ministarku sa saradnicima i drage kolege poslanike.

Pred nama je Zakon o građevinskim proizvodima. Na član 1. ovog zakona podnela sam jedan amandman, koji glasi - ovim zakonom se podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na porast građevinske operative.

Građevinarstvo je strateška grana privrede, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije. Nekada su srpska građevinska preduzeća gradila mostove, puteve širom sveta, i bila poznata po kvalitetu materijala i kvalitetnim radovima, ali je veliki deo njih nestao u procesu privatizacije i tranzicije.

Srpska Vlada je nedavno usvojila Predlog zakona o građevinskim proizvodima, to je šansa da se vrati stara slava i poslovi širom sveta.

Zakon treba da uredi tržište građevinskih proizvoda, podigne kvalitet materijala koji se koristi u gradnji mostova, puteva, zgrada, železničkih pruga.

Zakon se odnosi na 1200 proizvoda svrstanih u 35 oblasti, koji će se u nekoliko godina morati prilagoditi standardima i kvalitetu koji postoji u zemljama EU. Novi zakon će učiniti i domaće proizvođače konkurentnim na evropskom tržištu, jer će se i u Republici Srbiji primenjivati jednaki standardi, kao i u zemljama članicama EU. Novi propisi pružiće i dodatne podsticaje razvoju građevinarstva i omogućiti da objekti koji se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljivi.

Građevinski proizvodi su vrlo specifični, jer se njihove performanse i svojstva u punoj primeni vide tek onog momenta kada se ugrade u objekat. Građevinska operativa ima značajnu ulogu u poslovanju i razvoju usluga. Građevinska operativa je potpuno osposobljena za sve građevinske i građevinsko-zanatske radove iz oblasti nisko i visokogradnje. Ona raspolaže posebnom opremom i mehanizacijom, kvalifikovanom stručnom radnom snagom, koja je garant ispunjenja svih građevinskih radova. Kod nas je usitnjena i zato nije konkurentna na tržištu.

Kako reče gospođa ministarka, izmene zakona do efikasne borbe protiv neodgovornih investitora. Htela sam da dam pohvalu gospođi ministarki za početak završetka Ipsilon kraka na Kelebiji u Subotici. Htela sam još nešto da kažem o uspehu ekonomskih reformi u Srbiji, pre svega rastu BDP-a, novih radnih mesta, smanjenju deficita i na ovako jednoj fenomenalnoj, maestralnoj diplomatiji Aleksandra Vučića, koja je dovela Srbiju da je jedina zemlja u svetu koja je uspela da izgradi izuzetno bliske odnose sa svim ključnim centrima moći. To je donelo nikad veći ugled Srbiji.

Nijedna država u svetu ne može da se pohvali da ima čvrste odnose sa Rusijom, sa SAD, da Kini bude najbliži prijatelj, a u Turskoj glavni saveznik u Evropi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o građevinskim proizvodima. Svakako, cilj ovog zakona je da uredi tržište građevinskih proizvoda i siguran sam da će biti uspešna u tome.

Ono što je važno za našu zemlju je da je građevinska industrija zaista u jednoj ozbiljnoj ekspanziji. Moram da podsetim građane kako je to izgledalo pre 2012. godine. Uvek je dobro praviti ta poređenja, kako to izgleda danas, kako bismo pokazali kakve mi postižemo rezultate, a kakve su oni postizali rezultate.

Dakle, pre 2012. godine građevinska industrija je radila sa samo 30% kapaciteta. Država je građevinskim firmama dugovala između 600 miliona i milijardu evra. Otpušteno je čak pet hiljada građevinskih radnika. Mogu vam pokazati na primeru grada iz kog ja dolazim, Novog Sada, da je, recimo, 2012. godine bilo aktivno samo 20 gradilišta visokogradnje, a danas je aktivno preko 115, a ukupno je aktivno preko 729 gradilišta u Novom Sadu. Da ne govorim o Republici Srbiji, kao što je gospođa ministar rekla, dakle, preko 30.000 aktivnih gradilišta. To zaista pokazuje koliko dobro radimo.

Takođe, predanim radom Ministarstva građevine, od 2012. godine, danas građevinska industrija generiše 5,5% BDP Srbije ili 1,8 milijardi evra godišnje. Danas je u njoj zaposleno preko 116.000 radnika i posluje preko 11.500 firmi.

Zašto je ovo važno? Vrlo je važno, zato što je građevinska industrija pokretač privrede, jer za sebe direktno vezuje i stimuliše preko 30 drugih privrednih grana.

Evo, opet ću spomenuti moj grad Novi Sad, na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem. Dakle, ovakav razvoj građevinske industrije omogućuje slivanje velikih para u budžet grada i zahvaljujući tome smo uspeli da izgradimo i novu zgradu Hitne pomoći na pet hiljada kvadrata, novu muzičko-baletsku školu na preko 15.000 metara kvadratnih. Gradi se nova zgrada RTV. Dakle, izgradili smo kilometre i kilometre puteva, pogotovo u prigradskim naseljima, koja su bila značajno zapostavljena pre 2012. godine.

Danas, za razliku od pre 2012. godine, mogu da grade svi, jer pre 2012. godine su mogli da grade samo privilegovani tajkuni. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Vujadinoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Srbije, danas u raspravi o amandmanima, govoriću o mom amandmanu, a njegov cilj je, pre svega, unapređenje investicione klime u Republici Srbiji.

Cilj svih zakonskih rešenja još od 2014. godine je da nas postavi u red uređenih i naprednih društava u Evropi. Istini za volju, mi smo tim naprednim društvima pripadali i u nekim ranijim periodima, a po nekim istorijskim okolnostima, u nekim istorijskim okolnostima i po nekim društvenim pojavama, veoma često smo mogli da poslužimo i kao uzor nekim drugim zajednicama.

To je jedan od primarnih ciljeva svih zakonskih rešenja od 2014. godine, pa evo do danas. Kao drugi cilj koji iz ovoga proizilazi je sigurno stvaranje jedne dobre, pre svega, investicione klime koja će u konačnici uticati na život običnog čoveka u Republici Srbiji.

Imali smo, doduše, u istoriji periode kada nismo mogli da se pohvalimo svim onim što se dešavalo u Republici Srbiji, a tome su doprinosile neke naše unutrašnje snage koje su se trudile zarad nekih svojih sitnih, ličnih interesa ili nekih krupnih stranih interesa i tuđih interesa da nas sklone i uklone iz tog društva civilizovanih, odnosno naprednih i uređenih društava u Evropi.

Bilo je tih perioda u istoriji dosta, a ja ću vam reći samo da je jedan od njih onaj od 2000. pa do 2012. godine, odnosno čak do 2016. godine, jer su, ne zaboravite, vlast u severnoj srpskoj Pokrajini DS i njeni sateliti vršili sve do 2016. godine, a to je bilo nedavno.

Najbolje da govorimo o činjenicama i brojkama, pa ću napraviti neka poređenja o tim periodima od 2000. do 2016. godine i o onome što se dešavalo posle toga.

Te 2012. godine, govoriću o stranim direktnim investicijama, jer je i tema mog amandmana investiciona klima u Srbiji, nivo stranih direktnih investicija u Srbiji je bio na nivou od 357 miliona dolara. Da biste znali na kom nivou smo bili napraviću vam poređenje sa teritorijom naše južne Pokrajine. Iste te godine na teritoriji KiM iznos stranih direktnih investicija je bio skoro pa i isti kao u centralnoj Srbiji, negde oko 300 miliona. U Hrvatskoj smo imali milijardu i 250 miliona, skoro četiri puta više. U BiH, ako se dobro sećam, 657 miliona, što će reći negde duplo više, a u Crnoj Gori 609 miliona. Govorim o 2012. godini.

Šta imamo sada? Godine 2017. imamo strane direktne investicije u Srbiji na dve milijarde i sto miliona, u odnosu na onih 357 miliona, što je negde 6,5 puta više u odnosu na taj period kada smo na vlasti imali DS i njene satelite.

Naravno, sve to u konačnici, ako saberemo i ako tome dodamo još privredni rast koji će te 2012. godine iznositi minus 2%, što se u stvari ne može nazvati privrednim rastom. To je pad minus 2% i 2018. godine, kada je u ovim momentima, negde prema procenama 4,9%. Sve to u konačnici utiče na život običnog čoveka i onda dolazite do toga da je nezaposlenost 2012. godine 25,5% a sada negde na 11,5%.

To su stvari koje se tiču običnog čoveka koji živi u Republici Srbiji, običnih stvari koje tiču svih nas koji živimo u Republici Srbiji, ali i onih koji su naši državljani koji žive van Republike Srbije, tj. pre svega u okruženju.

Izneo sam brojke svima nama koji smo u ovoj sali i građanima Srbije, pa da pravimo poređenja i govorimo o onome što je istina. O ovim brojkama mogao bih dosta da govorim, ali ću to ostaviti za neku narednu priliku, a moj amandman i govori o važnosti unapređenja investicione klime, kako bi ovi trendovi o kojima sam govorio bili nastavljeni u budućnosti. Hvala.