Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Desanka Repac.
Da li neko želi reč?
Koleginice Repac, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Pozdravljam gospođu ministarku sa saradnicima i drage kolege poslanike.

Pred nama je Zakon o građevinskim proizvodima. Na član 1. ovog zakona podnela sam jedan amandman, koji glasi - ovim zakonom se podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na porast građevinske operative.

Građevinarstvo je strateška grana privrede, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije. Nekada su srpska građevinska preduzeća gradila mostove, puteve širom sveta, i bila poznata po kvalitetu materijala i kvalitetnim radovima, ali je veliki deo njih nestao u procesu privatizacije i tranzicije.

Srpska Vlada je nedavno usvojila Predlog zakona o građevinskim proizvodima, to je šansa da se vrati stara slava i poslovi širom sveta.

Zakon treba da uredi tržište građevinskih proizvoda, podigne kvalitet materijala koji se koristi u gradnji mostova, puteva, zgrada, železničkih pruga.

Zakon se odnosi na 1200 proizvoda svrstanih u 35 oblasti, koji će se u nekoliko godina morati prilagoditi standardima i kvalitetu koji postoji u zemljama EU. Novi zakon će učiniti i domaće proizvođače konkurentnim na evropskom tržištu, jer će se i u Republici Srbiji primenjivati jednaki standardi, kao i u zemljama članicama EU. Novi propisi pružiće i dodatne podsticaje razvoju građevinarstva i omogućiti da objekti koji se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljivi.

Građevinski proizvodi su vrlo specifični, jer se njihove performanse i svojstva u punoj primeni vide tek onog momenta kada se ugrade u objekat. Građevinska operativa ima značajnu ulogu u poslovanju i razvoju usluga. Građevinska operativa je potpuno osposobljena za sve građevinske i građevinsko-zanatske radove iz oblasti nisko i visokogradnje. Ona raspolaže posebnom opremom i mehanizacijom, kvalifikovanom stručnom radnom snagom, koja je garant ispunjenja svih građevinskih radova. Kod nas je usitnjena i zato nije konkurentna na tržištu.

Kako reče gospođa ministarka, izmene zakona do efikasne borbe protiv neodgovornih investitora. Htela sam da dam pohvalu gospođi ministarki za početak završetka Ipsilon kraka na Kelebiji u Subotici. Htela sam još nešto da kažem o uspehu ekonomskih reformi u Srbiji, pre svega rastu BDP-a, novih radnih mesta, smanjenju deficita i na ovako jednoj fenomenalnoj, maestralnoj diplomatiji Aleksandra Vučića, koja je dovela Srbiju da je jedina zemlja u svetu koja je uspela da izgradi izuzetno bliske odnose sa svim ključnim centrima moći. To je donelo nikad veći ugled Srbiji.

Nijedna država u svetu ne može da se pohvali da ima čvrste odnose sa Rusijom, sa SAD, da Kini bude najbliži prijatelj, a u Turskoj glavni saveznik u Evropi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o građevinskim proizvodima. Svakako, cilj ovog zakona je da uredi tržište građevinskih proizvoda i siguran sam da će biti uspešna u tome.

Ono što je važno za našu zemlju je da je građevinska industrija zaista u jednoj ozbiljnoj ekspanziji. Moram da podsetim građane kako je to izgledalo pre 2012. godine. Uvek je dobro praviti ta poređenja, kako to izgleda danas, kako bismo pokazali kakve mi postižemo rezultate, a kakve su oni postizali rezultate.

Dakle, pre 2012. godine građevinska industrija je radila sa samo 30% kapaciteta. Država je građevinskim firmama dugovala između 600 miliona i milijardu evra. Otpušteno je čak pet hiljada građevinskih radnika. Mogu vam pokazati na primeru grada iz kog ja dolazim, Novog Sada, da je, recimo, 2012. godine bilo aktivno samo 20 gradilišta visokogradnje, a danas je aktivno preko 115, a ukupno je aktivno preko 729 gradilišta u Novom Sadu. Da ne govorim o Republici Srbiji, kao što je gospođa ministar rekla, dakle, preko 30.000 aktivnih gradilišta. To zaista pokazuje koliko dobro radimo.

Takođe, predanim radom Ministarstva građevine, od 2012. godine, danas građevinska industrija generiše 5,5% BDP Srbije ili 1,8 milijardi evra godišnje. Danas je u njoj zaposleno preko 116.000 radnika i posluje preko 11.500 firmi.

Zašto je ovo važno? Vrlo je važno, zato što je građevinska industrija pokretač privrede, jer za sebe direktno vezuje i stimuliše preko 30 drugih privrednih grana.

Evo, opet ću spomenuti moj grad Novi Sad, na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem. Dakle, ovakav razvoj građevinske industrije omogućuje slivanje velikih para u budžet grada i zahvaljujući tome smo uspeli da izgradimo i novu zgradu Hitne pomoći na pet hiljada kvadrata, novu muzičko-baletsku školu na preko 15.000 metara kvadratnih. Gradi se nova zgrada RTV. Dakle, izgradili smo kilometre i kilometre puteva, pogotovo u prigradskim naseljima, koja su bila značajno zapostavljena pre 2012. godine.

Danas, za razliku od pre 2012. godine, mogu da grade svi, jer pre 2012. godine su mogli da grade samo privilegovani tajkuni. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Vujadinoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Srbije, danas u raspravi o amandmanima, govoriću o mom amandmanu, a njegov cilj je, pre svega, unapređenje investicione klime u Republici Srbiji.

Cilj svih zakonskih rešenja još od 2014. godine je da nas postavi u red uređenih i naprednih društava u Evropi. Istini za volju, mi smo tim naprednim društvima pripadali i u nekim ranijim periodima, a po nekim istorijskim okolnostima, u nekim istorijskim okolnostima i po nekim društvenim pojavama, veoma često smo mogli da poslužimo i kao uzor nekim drugim zajednicama.

To je jedan od primarnih ciljeva svih zakonskih rešenja od 2014. godine, pa evo do danas. Kao drugi cilj koji iz ovoga proizilazi je sigurno stvaranje jedne dobre, pre svega, investicione klime koja će u konačnici uticati na život običnog čoveka u Republici Srbiji.

Imali smo, doduše, u istoriji periode kada nismo mogli da se pohvalimo svim onim što se dešavalo u Republici Srbiji, a tome su doprinosile neke naše unutrašnje snage koje su se trudile zarad nekih svojih sitnih, ličnih interesa ili nekih krupnih stranih interesa i tuđih interesa da nas sklone i uklone iz tog društva civilizovanih, odnosno naprednih i uređenih društava u Evropi.

Bilo je tih perioda u istoriji dosta, a ja ću vam reći samo da je jedan od njih onaj od 2000. pa do 2012. godine, odnosno čak do 2016. godine, jer su, ne zaboravite, vlast u severnoj srpskoj Pokrajini DS i njeni sateliti vršili sve do 2016. godine, a to je bilo nedavno.

Najbolje da govorimo o činjenicama i brojkama, pa ću napraviti neka poređenja o tim periodima od 2000. do 2016. godine i o onome što se dešavalo posle toga.

Te 2012. godine, govoriću o stranim direktnim investicijama, jer je i tema mog amandmana investiciona klima u Srbiji, nivo stranih direktnih investicija u Srbiji je bio na nivou od 357 miliona dolara. Da biste znali na kom nivou smo bili napraviću vam poređenje sa teritorijom naše južne Pokrajine. Iste te godine na teritoriji KiM iznos stranih direktnih investicija je bio skoro pa i isti kao u centralnoj Srbiji, negde oko 300 miliona. U Hrvatskoj smo imali milijardu i 250 miliona, skoro četiri puta više. U BiH, ako se dobro sećam, 657 miliona, što će reći negde duplo više, a u Crnoj Gori 609 miliona. Govorim o 2012. godini.

Šta imamo sada? Godine 2017. imamo strane direktne investicije u Srbiji na dve milijarde i sto miliona, u odnosu na onih 357 miliona, što je negde 6,5 puta više u odnosu na taj period kada smo na vlasti imali DS i njene satelite.

Naravno, sve to u konačnici, ako saberemo i ako tome dodamo još privredni rast koji će te 2012. godine iznositi minus 2%, što se u stvari ne može nazvati privrednim rastom. To je pad minus 2% i 2018. godine, kada je u ovim momentima, negde prema procenama 4,9%. Sve to u konačnici utiče na život običnog čoveka i onda dolazite do toga da je nezaposlenost 2012. godine 25,5% a sada negde na 11,5%.

To su stvari koje se tiču običnog čoveka koji živi u Republici Srbiji, običnih stvari koje tiču svih nas koji živimo u Republici Srbiji, ali i onih koji su naši državljani koji žive van Republike Srbije, tj. pre svega u okruženju.

Izneo sam brojke svima nama koji smo u ovoj sali i građanima Srbije, pa da pravimo poređenja i govorimo o onome što je istina. O ovim brojkama mogao bih dosta da govorim, ali ću to ostaviti za neku narednu priliku, a moj amandman i govori o važnosti unapređenja investicione klime, kako bi ovi trendovi o kojima sam govorio bili nastavljeni u budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Savkiću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje privrednih resursa.

Predlog zakona o građevinskim proizvodima će po prvi put na jedinstven način urediti oblast građevinskih proizvoda i uskladiti je sa standardima EU. Na taj način obezbeđuje se da oblast građevinskih proizvoda bude u korak sa najnovijim dostignućima i najvišim standardima.

Predlog zakona ima za cilj uspostavljanje uređenih tržišta građevinskih proizvoda, podizanje kvaliteta materijala koji se koristi za izgradnju stambenih objekata, mostova, puteva, železnica i drugo. Time se obezbeđuje konkurencija kod proizvođača, podizanje kvaliteta materijala svih učesnika na tržištu i održavanje povoljnih cena, što će biti dodatni stimulans za investitore. To će našim kompanijama omogućiti da održe mesto lidera na tržištu građevinskog materijala u regionu. Time se vrši direktan podsticaj daljem razvoju građevinarstva, kao izuzetno bitne oblasti za razvoj Republike Srbije.

Objekti koji se budu gradili biće bezbedni, sigurni, visoki kvalitetni uz poštovanje ekoloških principa. Sve to doprinosi bezbednosti radnika na gradilištu i dugotrajnosti izgrađenih objekata.

Imajući sve pomenuto u vidu, smatram da je neophodno da se naglasi efekat koji Predlog zakona o građevinskim proizvodima ostvaruje na sveukupni razvoj Republike Srbije i da to bude izričito naglašeno u članu predloga zakona. To je cilj amandmana koji predlažem. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Da li neko želi reč?
Kolega Jančiću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, cenjena gospođo Mihajlović, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na razvoj građevinske operative.

Na putu ubrzanog razvoja, napretka i modernizacije, ali i na putu Srbije ka pridruživanju EU na kojem se nalazimo, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, odgovornoj politici SNS i Vlade Republike Srbije, obavezuje nas da u danu za glasanje u celini podržimo odredbe ovog zakona, jer je u službi razvoja našeg domaćeg građevinarstva, a time i sveukupnog razvoja naše zemlje.

Zakon će pomoći da se podignu standardi u oblasti građevinarstva i da naše građevinske firme mogu nesmetano da rade u inostranstvu. Glavni razlog za donošenje zakona, uz povećanje kvaliteta objekta, jeste i usklađivanje sa evropskim propisima. NJime se konačno uspostavlja jasan sistem isporuke i stavljanje na tržište građevinskih proizvoda koji su takvih performansi da služe bezbednosti objekta, zaštiti života, zdravlja i životne sredine.

Građevinski proizvodi kao što znamo su vrlo specifični, jer se njihove performanse i svojstva u punoj primeni vide tek kada se ugrade u objekte. Srbija će po prvi put dobiti propis koji uređuje konkretnu oblast kojim ćemo omogućiti privrednim subjektima, koji danas proizvode građevinske proizvode, da te proizvode plasiraju i van granica naše zemlje i time doprinesu sveukupnom razvoju, posebno razvoju naše građevinske operative.

Građevinarstvo svake zemlje je važna privredna grana, komponenta nacionalne ekonomije od vitalnog značaja za postizanje nacionalnih razvojnih ciljeva, ukupnog društvenog i ekonomskog napretka i poboljšanje kvaliteta života. Građevinska privreda povezana sa velikim brojem privrednih delatnosti je razvojna snaga društva i bitan je faktor za funkcionisanje privrede u celini.

Srpsko građevinarstvo je nekada bilo visoko profitabilno, akumulativno i izvozno orjentisano. Godinama se njemu nije poklanjalo dovoljno pažnje, a potpuni kolaps je doživelo u periodu vlasti, prethodnog režima, kao uostalom i sve druge privredne grane u našoj zemlji.

Gotovo je potpuno uništeno projektom pljačkaške privatizacije, koju je DS sprovela po burazerskom modelu, najčešće sa kapitalom sumnjivog porekla. Na sreću 2012. godine, gospodin Aleksandar Vučić je u tome zaustavio. Srbija je danas na putu razvoja i napretka da stalnim rastom BDP, suficitom u budžetu, zemlja sa 2,3 milijarde evra investicija, zemlja sa najvećim brojem gradilišta u regionu, pa i šire.

Zakon o kojem raspravljamo, doprineće još bržem razvoju Srbije, kojem mi iz Srpske napredne stranke težimo, a posebno u razvoju srpskog građevinarstva. Ovaj zakon obezbediće da domaći proizvođači budu konkurentiji na evropskom tržištu, usmerava ih na podizanju kvaliteta, ali i na smanjenju cena proizvoda i materijala, što je od posebne važnosti za investitore i direktan je interes svih naših građana. Zahvaljujem.