Hvala, predsedavajući.
Uvažene kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Srbije, danas u raspravi o amandmanima, govoriću o mom amandmanu, a njegov cilj je, pre svega, unapređenje investicione klime u Republici Srbiji.
Cilj svih zakonskih rešenja još od 2014. godine je da nas postavi u red uređenih i naprednih društava u Evropi. Istini za volju, mi smo tim naprednim društvima pripadali i u nekim ranijim periodima, a po nekim istorijskim okolnostima, u nekim istorijskim okolnostima i po nekim društvenim pojavama, veoma često smo mogli da poslužimo i kao uzor nekim drugim zajednicama.
To je jedan od primarnih ciljeva svih zakonskih rešenja od 2014. godine, pa evo do danas. Kao drugi cilj koji iz ovoga proizilazi je sigurno stvaranje jedne dobre, pre svega, investicione klime koja će u konačnici uticati na život običnog čoveka u Republici Srbiji.
Imali smo, doduše, u istoriji periode kada nismo mogli da se pohvalimo svim onim što se dešavalo u Republici Srbiji, a tome su doprinosile neke naše unutrašnje snage koje su se trudile zarad nekih svojih sitnih, ličnih interesa ili nekih krupnih stranih interesa i tuđih interesa da nas sklone i uklone iz tog društva civilizovanih, odnosno naprednih i uređenih društava u Evropi.
Bilo je tih perioda u istoriji dosta, a ja ću vam reći samo da je jedan od njih onaj od 2000. pa do 2012. godine, odnosno čak do 2016. godine, jer su, ne zaboravite, vlast u severnoj srpskoj Pokrajini DS i njeni sateliti vršili sve do 2016. godine, a to je bilo nedavno.
Najbolje da govorimo o činjenicama i brojkama, pa ću napraviti neka poređenja o tim periodima od 2000. do 2016. godine i o onome što se dešavalo posle toga.
Te 2012. godine, govoriću o stranim direktnim investicijama, jer je i tema mog amandmana investiciona klima u Srbiji, nivo stranih direktnih investicija u Srbiji je bio na nivou od 357 miliona dolara. Da biste znali na kom nivou smo bili napraviću vam poređenje sa teritorijom naše južne Pokrajine. Iste te godine na teritoriji KiM iznos stranih direktnih investicija je bio skoro pa i isti kao u centralnoj Srbiji, negde oko 300 miliona. U Hrvatskoj smo imali milijardu i 250 miliona, skoro četiri puta više. U BiH, ako se dobro sećam, 657 miliona, što će reći negde duplo više, a u Crnoj Gori 609 miliona. Govorim o 2012. godini.
Šta imamo sada? Godine 2017. imamo strane direktne investicije u Srbiji na dve milijarde i sto miliona, u odnosu na onih 357 miliona, što je negde 6,5 puta više u odnosu na taj period kada smo na vlasti imali DS i njene satelite.
Naravno, sve to u konačnici, ako saberemo i ako tome dodamo još privredni rast koji će te 2012. godine iznositi minus 2%, što se u stvari ne može nazvati privrednim rastom. To je pad minus 2% i 2018. godine, kada je u ovim momentima, negde prema procenama 4,9%. Sve to u konačnici utiče na život običnog čoveka i onda dolazite do toga da je nezaposlenost 2012. godine 25,5% a sada negde na 11,5%.
To su stvari koje se tiču običnog čoveka koji živi u Republici Srbiji, običnih stvari koje tiču svih nas koji živimo u Republici Srbiji, ali i onih koji su naši državljani koji žive van Republike Srbije, tj. pre svega u okruženju.
Izneo sam brojke svima nama koji smo u ovoj sali i građanima Srbije, pa da pravimo poređenja i govorimo o onome što je istina. O ovim brojkama mogao bih dosta da govorim, ali ću to ostaviti za neku narednu priliku, a moj amandman i govori o važnosti unapređenja investicione klime, kako bi ovi trendovi o kojima sam govorio bili nastavljeni u budućnosti. Hvala.