Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vera Jovanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vera Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, potpredsednice sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, u uvodnom izlaganju ministarke Mihajlović upoznali smo se sa elementima predloženog zakona. Moram da napomenem da je ovim Predlogom zakona isti usklađen sa propisima EU.

Sada ću se u svom izlaganju fokusirati na problem bespravne gradnje, koji jedan od prioriteta ove Vlade i politike koju vodi SNS i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Svoju diskusiju ću da potkrepim podacima da danas u Srbiji ima preko dva miliona bespravno sagrađenih objekata i da su svi objekti uglavnom nastali pre 2012. godine, znači, nasleđeni od prethodne vlasti.

Konkretan primer je i moja opština Rakovica, gde na ozakonjenje čeka veliki broj objekata. Pored problema bespravne gradnje, čitava naselja su građena bez infrastrukture, bez parking mesta, a danas pritisak građani vrše na opštinu da im reši problem nastao za vreme gradonačelnika Dragana Đilasa i njegovih tajkuna.

Naravno, oni su gradili bez ikakvih urbanističkih uslova i dozvola, pa se zna danas da nije svako mogao ni da gradi, već samo onaj koji je imao dogovor sa Đilasom i DS, koja je do 2012. godine vladala i na mojoj opštini Rakovica. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Da li neko želi reč?
Izvinite, kolega Đokiću, po Poslovniku Gorica Gajić. Izvolite.

Predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika član 106. stav 1. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Uz dužno poštovanje svih nas poslanika, tj. onih poslanika koji su pisali amandmane na Predlog zakona o građevinskim proizvodima, koleginica koja je neposredno pre ove povrede Poslovnika govorila je o ozakonjenju. Zakon o ozakonjenju objekata je zakon koji dolazi posle ovoga. Verovatno, ja se zdušno nadam da će se stići i o amandmanima po tom zakonu.

Međutim, ovde je potpuno promašena tema. Vi niste, gospodine predsedavajući, samo opomenuli koleginicu da rasprava o amandmanima o Predlogu zakona o ozakonjenju dolazi kasnije.

Inače, mi možemo svi ovde da napišemo mini literalne sastave koji bi nosili naziv „moja lokalna samouprava“ i da se pohvalimo šta smo sve to uradili. To je svakako za poštovanje, šta god da se uradi u nekoj lokalnoj samoupravi, ali postaje praksa u Skupštini, kada je rasprava o bilo kom zakonu, i to samo o zakonu koji je prvi na dnevnom redu i o članu 1. raspravljamo o svakoj lokalnoj samoupravi i o uspesima te lokalne samouprave. Potrošimo svo vreme i nikada ne stignemo do mnogo važnijih zakona, koji su obično ispod ovog zakona koji je pod prvom tačkom dnevnog reda.

Tako da ćemo mi ovde propustiti da na kvalitetan način razgovaramo i diskutujemo o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju. To su mnogo bitnije teme u Srbiji. Kažem, uz dužno poštovanje svega što je u Srbiji urađeno u svim lokalnim samoupravama, nama je rak rana gradnja, ilegalna izgradnja, koja jeste bila i u prethodnim vladama, ali traje i danas. O tome treba ozbiljno da razgovaramo i da ta rasprava traje danima, a ne o ovom tehničkom zakonu, koji ja pozdravljam, gde uvodimo standarde da budemo konkurentni na svetskom tržištu, ali je to tehnički zakon i treba ga obrazložiti i usvojiti svakako. Hvala vam.

Hvala, koleginice Gajić.
Da vam obrazložim. Koleginica Vera Jovanović je ekonomista. Ja sam dobro i detaljno pogledao šta je ona napisala u svom amandmanu. Ona u svom amandmanu govori o sveukupnom razvoju Republike Srbije s posebnim osvrtom na porast privrednih resursa. I ona u tom kontekstu govori o razvoju lokalne samouprave.
Ja ne mogu da budem ovde cenzor i da branim ljudima, da branim narodnim poslanicima da govore i da daju svoju ocenu i svoju percepciju o privrednom razvoju i uticaju ovog predloga zakona, na koji je amandman podnet, na današnjoj sednici. Stvarno to ne mogu da radim. Želim da ovde svako ima slobodu da sebe iskaže i da iskaže ono što misli u najboljem mogućem interesu građana, parlamenta i ove države.
Nemam stvarno razloga, ona žena uvek veoma korektno govori, veoma korektno diskutuje, veoma pristojno, i ja uopšte ne želim da cenzurišem ničiji govor, pa ni govor Vere Jovanović.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, evo, ja sam sada ubeđen da je prethodna reklamacija na povredu Poslovnika urađena upravo da bi se reklo nešto sasvim drugo, a ne povreda Poslovnika.

Podneo sam amandman u cilju poboljšanja Zakona o građevinskim proizvodima, za koji smatram da je dobar i prihvatljiv i za koji ću svakako glasati, kao i za ostale zakone iz ovog seta zakona.

Radi se o potpuno novom Zakonu o građevinskim proizvodima, veoma značajnom za industriju naše zemlje, kojim ćemo urediti tržište građevinskih proizvoda i podići kvalitet materijala i svih drugih građevinskih proizvoda koji se koriste u građevinarstvu, od izgradnje puteva, mostova, stambenih i drugih zgrada i objekata, a istovremeno uvesti u red tržište, uvesti zdravu konkurenciju i niže cene proizvoda.

Da je došlo krajnje vreme da se donese jedan ovakav zakon i podigne nivo sigurnosti i u kvalitet građevinskih proizvoda govore nam brojni primeri oštećenja i rušenja objekata u inostranstvu, pa i kod nas, pokušaji da se uštedi tamo gde nije moguće da se uštedi, gde ne treba štedeti, dovode do neželjenih posledica, a neretko i tragedija. Koliko je ugradnja neproverenih materijala i proizvoda u građevinarstvu zapravo loša najbolje se vidi kada se dogode nepredviđene situacije, poput elementarnih nepogoda…

Izvinjavam se, predsedavajući, mislim da je nekome tamo pozlilo. Mislim da im je stalno tako loše.

Samo nastavite, kolega, slobodno. Izvolite.

Dakle, poput elementarnih nepogoda, požara, poplava, zemljotresa itd, gde najpre i u najvećoj meri stradaju oni objekti u koje su ugrađeni nekvalitetni i neodgovarajući materijali. Ili, setimo se slučaja kod nas, poput čuvenih novobeogradskih smrdljivih zgrada, kod kojih su prilikom izgradnje korišćena neadekvatna, neproverena hemijska sredstva, za koje se ispostavilo da zbog dugotrajnog isparenja i neprijatnog neprirodnog mirisa je onemogućen život ljudi u takvim objektima.

Da smo tada imali na snazi ovakav zakon, upotreba takvih materijala u građevinarstvu bila bi onemogućena, a do slučaja tzv. smrdljivih zgrada ne bi ni došlo.

Da ne nabrajam slučajeve kada su u požarima na nekim objektima sa katastrofalnim posledicama i sa ljudskim žrtvama, nažalost, uzrok bili i neadekvatni građevinski proizvodi i drugi materijali ugrađeni u te objekte.

Građevinski proizvodi su vrlo specifični upravo iz razloga što njihove performanse i karakteristike dolaze do izražaja, a samim tim i razlika u kvalitetu, tek kada se ugrade u objekte i kada u određenim uslovima treba da odole različitim oblicima opterećenja i spoljašnjih uticaja.

Kod građevinskih proizvoda njihov dizajn, vizuelni izgled ili način pakovanja, tj. ambalaža, imaju manju ulogu, manji značaj nego kod drugih vrsta proizvoda, ali zato njihove nevidljive karakteristike i osobine u različitim uslovima upotrebe moraju biti presudni i opredeljujući pri donošenju odluke o ugradnji u građevinske objekte.

Srbija će po prvi put dobiti zakon koji uređuje ovu oblast, a sve zemlje u okruženju takve zakone već imaju. Zato su neosnovane bojazni da li smo spremni ili nismo spremni za uvođenje ovakvog zakona, jer je bilo krajnje vreme.

Pored toga, domaće zakonodavstvo ćemo i u ovoj oblasti uskladiti sa evropskim zakonodavstvom, čime ćemo srpsku građevinsku industriju, ali i domaća sertifikaciona tela u ovoj oblasti učiniti mnogo konkurentnijim na evropskom tržištu. U svakom slučaju, ovakav zakon je bio odavno neophodan, jer će omogućiti slobodan protok robe, otkloniti tehničke barijere u trgovini, zaštiti potrošače, omogućiti pristup međunarodnom i evropskom tržištu i zato Predlog ovog zakona treba usvojiti. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Širom Srbije vidimo nove investicije, nova ulaganja, auto-puteve, mostove, ne samo investicije državne već i strane. Samim tim, kao ekonomista, rekao je već i moj kolega ekonomista Kovačević, koliko građevinarstvo utiče na porast BDP i koliko su nam te investicije bitne.

Poštovana ministarko, pričali ste nam i rekli, iskazali šta sve planirate da gradite. Vidimo koliko su i znamo svi mi, koji smo deo vlasti, koliko su bitne investicije, koliko je bitna uopšte infrastruktura, da bi strani investitor ulagao u našu zemlju najbitniji su nam auto-putevi.

Želim da vidim, kao što se u Beogradu gradi i radi, da se i u svakom gradu iz Srbije stigne auto-put i da u svakom gradu imamo uslove za nove investicije, za nove fabrike, da i Prijepolje i Priboj i Nova Varoš i svaki grad može da se pohvali auto-putem koji spaja sa svojim gradom.

Ja živim u Beogradu i vidim koliko se ovaj naš Beograd promenio u protekle dve godine. Gledamo koliko je novih projekata u planu. Čuli smo gradonačelnika Beograda da je u planu da se grade još dva mosta i da ćemo, ne samo pored dva mosta, imati i dva nova tunela i metro.

Na svaki korak, šetajući se Beogradom, vidimo kranove. Volela bih da kolege koje nisu danas ovde i danima, koji su kritikovali sve ovo, ukoliko sada kritikuju našu vlast bio bi lepši Beograd da su tada gradili, koliko sada kritikuju.

Moj kolega Aleksandar Marković je izneo neke podatke za prošlu i ovu godinu, koliko smo građevinskih dozvola izdali samo u Beogradu. Ja znam, a želim da znaju i građani Srbije, da ste zajedno vaše ministarstvo, gradska vlast i Vlada doprineli da se ovoliko dozvola izda samo u Gradu Beogradu. To je zajednički rad sviju vas.

Znači samo prošle godine 2017, izdato je za 1.024.000 kvadrata građevinskih dozvola. Ove godine, zaključno sa 30. septembrom, izdato je građevinskih dozvola za preko 750.000 kvadrata. Lokacijskih uslova za preko milion kvadrata samo u 2018. godini.

Trenutno je aktivno oko 1.450 gradilišta, ali ne samo državnih, već i privatnih. Kao što sam i rekla, da su sada koji toliko dobro kritikuju gradili bila bi drugačija naša zemlja sada.

Svesni smo koliko je bilo investicija kada su oni imali vlast. Pričam ne samo ono što je država gradila, ja bih više volela da bilo ko od njih iznese, osim država što je gradila, koje su još investicije imali u našoj zemlji za njih kada su oni vladali. Hvala.