Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Pantović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Pantoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, građevinarstvo je jedna od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne grane i socijalne kategorije.

Svuda gde smo imali nove investicije, nove puteve, imali smo i nova radna mesta i pozitivno se uticalo na život građana.

Trenutno se u Srbiji rade mnogi veliki infrastrukturni projekti, a ja bih da pomenem i one koji pored ovih pozitivnih efekata spajaju i naš narod sa obe strane Drine. Naveo bih izgradnju mosta Bratunac-LJubovija, gde je uloženo 13 miliona evra i evo, konačno je došlo do nekog dogovora da se taj most otvori, i pored nekih kočenja koje smo imali prilike da vidimo iz Sarajevo.

Pomenuo bih takođe i jedan veliki projekat koji je najavljen, a to je izgradnja auto-puta ka Sarajevu. Ovaj auto-put bi se nastavio na auto-put, od Požege bi išao ka Kotromanu, u dužini od 60 kilometara sa strane Srbije i vrednost investicije je negde oko 830 miliona evra. Takođe se nadam da će ovaj put dalje nastaviti trasom ka Rogatici, Palama i Sokolcu, tj. kroz Republiku Srpsku i dodatno pomoći da se i ovi nerazvijeni delovi Republike Srpske dodatno razviju.

Pozivam sve kolege da podrže predložene zakone, jer će u najboljoj meri uticati na razvoj naše zemlje. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Pantoviću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zbog svih onih koji žive sa ove i one strane Drine, most LJubovija – Bratunac je od ogromnog značaja, a Vlada Republike Srbije je finansirala izgradnju mosta i završili smo ga zaista u dan kada je to bilo planirano. Dugo se čekalo da Federacija BiH donese sve odluke koje je trebalo i usvoji razne sporazume.
Ono što znamo jeste da su raspisani javni pozivi za izgradnju saobraćajnica, odnosno sa bosanske strane svega što je potrebno. Dogovorili su se i Republika Srpska i Federacija i verujem zaista da ćemo od sledeće godine kako je planirano sa njihove strane, dakle, mi bismo voleli da to bude mnogo pre, ali ne zavisi od nas, da ćemo negde sredinom sledeće godine najkasnije do kraja avgusta i konačno otvoriti taj most. Inače, ćemo tu imati jedan granični prelaz, što takođe mislim da je značajno. Dakle, neće biti zastoja u prolazu niti ljudi niti robe. Hvala vam.

Hvala, potpredsednice.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima podneo sam amandman gde sam predložio da se doda stav 2. a sve sa ciljem da se dodatno definiše predmet ovog zakona.

Pred nama je dobar Predlog zakona gde se konačno uređuje oblast građevinskih proizvoda i gde se definišu određeni standardi koji građevinski proizvodi moraju da ispune kako bi mogli da se nađu na našem tržištu. Na ovaj način se štite kupci jer će biti zaštićeni u pogledu bezbednosti kao i u oblasti zaštite zdravlja, a takođe se štite i proizvođači, jer tek donošenjem ovog zakona biće regulisana jedna oblast industrije koja do sada nije imala zakonsku regulativu.

Svedoci smo da se u poslednjih šest godina građevinska industrija konstantno razvija, otvorena su gradilišta na teritoriji cele zemlje i samo dobrom i kvalitetnom zakonskom regulativom može da se obezbedi da imamo stabilan razvoj domaće industrije građevinskih proizvoda. Građevinarstvo je grana privrede koja upošljava veliki broj radnika, a da bi tako ostalo bilo je neophodno da se reguliše i oblast građevinskih proizvoda.

Kada se primeni zakon o građevinskim proizvodima, u velikoj meri će se pomoći domaćim kompanijama da izađu sa svojim proizvodima na inostrano tržište. Pre svega na tržište EU. Na ovaj način se razvija domaća industrija, a samo tako možemo i obezbediti sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Hvala, kolega Radičeviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Izvolite, kolega Linta.

Hvala.

U Srbiji je u prethodnom periodu izrađeno više hiljada stanova za izbegličke porodice. Nažalost, u većini slučajeva kvalitet gradnje tih zgrada, tih stanova je bio veoma loš.

Navešću neke od primera. U pitanju je loša termoizolacija, hidroizolacija i temelja i podruma i podova i zidova i krovova, to dovodi da krovovi prokišnjavaju, dolazi do pucanja zidova zbog loše urađenih temelja, do iskrivljavanja tih zidova. Imamo loše urađene keramičarske radove, dolazi do pucanja tih pločica, loša stolarija, loše sanitarije, i ljudi su zaista ogorčeni zbog takvog načina gradnje, a znaju da je Međunarodna zajednica, da su međunarodni donatori, dali sredstva da se za najveće žrtve rata na prostoru bivše Jugoslavije, urade stanovi na jedan kvalitetan način i da konačno reše ključno pitanje integracije, a to je pitanje stanovanja.

Evo, imamo poslednji slučaj gradnje 235 stanova u naselju Ovča, gde ima više zgrada, već pucaju zidovi. Imaju problema sa odvodom vode. Na dve zgrade, čini mi se, uopšte nema krova, tako da stanari imaju velike probleme sa vlagom kada pada kiša, kada pada sneg. Ja želim da apelujem na gospođu Mihajlović i na Vladu Srbije da obrate pažnju na ovaj problem.

Poznato je da se u Srbiji realizuje tzv. regionalni stambeni program i da u narednih godina treba da bude izgrađeno još bar desetak hiljada stanova i montažnih kuća.

Nadležna državna institucija koja vodi taj proces izgradnje izbegličkih zgrada i stanova jeste jedinica za pravljenje proje…ili tzv. JUP, znači osnovan od strane Vlade. Apelujem na gospođu Mihajlović da se pošalje jasna poruka JUP-u da se traži od investitora koji su izabrani na tenderima, da u narednom periodu zgrade i stanove za izbegličke porodice rade na jedan kvalitetan način u skladu sa urbanističkom, tehničkom dokumentacijom, jer neprihvatljivo je u 21. veku da ti ljudi dobiju stanove koji su građeni kao pre 200 godina.

Dakle, apelujem na vas gospođo Mihajlović da se tu angažujete i da zaista u narednom periodu ne bude tih problema i oko gradnje stanova i oko gradnje montažnih kuća.

Zašto je ovo važno pitanje, pogotovo za ovih nekoliko hiljada porodica? Sada po Zakonu o izbeglicama ti ljudi imaju pravo da otkupe te stanove. Međutim, preti opasnost, već ima situacija gde Komesarijat za izbeglice želi da naplati visoke otkupne cene tih stanova i tih zgrada, koje su ponavljam urađene na loš način i ovde je bitan jedan razgovor sa Komesarijatom za izbeglice da vidimo da ta otkupa cena tih stanova bude zaista simbolična ili čak da ljudi ne plate ništa uzimajući u obzir da su 20, 25 godina bili podstanari i uzimajući u obzir da su, ponavljam ti stanovi urađeni na loš i nekvalitetan način. Hvala.

Hvala kolega Linta.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković.
Izvolite, koleginice Stojković.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Ovo je trenutak, da li shvatate, ovo je trenutak da pokažemo da država Srbija ima snage da se izbori sa nelegalnom gradnjom, ovo je trenutak i da pokažemo da država može da se izbori i da se poštuju svi oni zakoni i propisi koji važe u ovim zaista značajnim oblastima.

Ovo je trenutak da pokažemo našim građanima da oni mogu zaista da žive u urbanistički uređenim naseljima, kvartovima i ulicama.

Divlja gradnja je najveći problem u Republici Srbiji. Brojka više od dva miliona objekata nelegalno izgrađenih, a nisu izgrađeni ni za vreme Aleksandra Vučića, ni za vreme SNS, ni za vreme Ane, ni Zorane, izgrađeni su u nekom drugom vremenu, izgređeni su za vreme prethodne vlasti. Brojka od više od dva miliona nelegalno izgrađenih objekata, deo su rezultata i karaktera vlasti, one prethodne vlasti, svih onih koji nas danas optužuju, da se igramo žmurke, svih onih koji nas optužuju da ne radimo dobro svoj posao, da nismo preuzeli odgovornost za ozakonjenje objekata u našoj zemlji.

Podsetiću vas, to su svi oni koji su dozvolili javašluk, koji su dozvolili urbanistički haos, svi oni koji su dozvolili bezakonje u ovoj državi i kršenje svih propisa i pravila zakona u ovoj zemlji.

Uzmimo npr. grad Beograd, mi možemo sada da ovde nacrtamo mapu svih 17 beogradskih opština i da idemo od opštine do opštine i da govorimo kakav je bio karakter vlasti Dragana Đilasa, i njihovog saveza za uništavanje Srbije i Beograda, kakav je bio karakter vlasti dok su oni imali prilike da vladaju Beogradom.

Uzmimo npr. „Pazl grad“ opštinu Voždovac, „Pazl grad“ čudo neviđeno koje se nalazilo u samom centru opštine Voždovac, „Pazl grad“ je koštao građane Voždovca, građane Beograda 350 hiljada evra. „Pazl grad“ čudo neviđeno je korišćeno isključivo u predizborne svrhe Dragana Đilasa, i lokalnih funkcionera iz DS na Voždovcu. Umesto mesta za dečiju igru i smeh, postalo je ruglo i stecište narkomana, građeno je bez građevinske dozvole, ova igraonica na otvorenom, građena je bez lokacijske dozvole, sve procedure javne nabavke su prekršene u gradnji ovog propalog Đilasovog objekta.

Zaista je ovo danas dobra prilika da se podsetimo o svim propalim projektima koji su urađeni u Beogradu. Mi danas raspravljamo o Zakonu o građevinskim proizvodima, o jednom modernom zakonu koji će zaista približiti i u naše domaće zakonodavstvo uneti sve one standarde koji važe u zemljama EU.

Svi materijali koji su izgrađivani u ovaj propali Đilasov projekat, „Pazl grad“ nisu imali sve neophodne standarde, nisu imali ateste, nisu imali standarde koji se tiču bezbednosti, nisu imali građevinske standarde.

Da li biste vi pustili, poštovane kolege, dragi građani Srbije, svoje dete da se igra u ovako jednoj nebezbednoj igraonici na otvorenom? Ja ne bih.

Slični primeri propalih projekata Dragana Đilasa, možemo naći u mnogim Beogradskim opštinama, u Rakovici, Novom Beogradu, na Zvezdari, na Voždovcu i ostalim delovima grad.

Ovi propali projekti su građane Beograda koštali 1,2 milijarde evra koliko nam je Dragan Đilas i njihov Savez za promene ostavio u amanet nakon silaska sa vlasti.

NJima je osnovni zadatak da se zapravo ponovo vrate nakon šest godina na vlast u Beogradu i Srbiji i da ponovo kreću da realizuju sve one propale projekte, ali prosto, to im kod građana Srbije ovog puta neće proći.

Da bi građani Srbije živeli dostojanstveno, da bi naša deca bila bezbednija, da bi stanari u stanovima i zgradama u Srbiji zaista bili sigurniji, neophodno je da usvojimo ove evropske zakone i ove evropske standarde i neophodno je da brže i efikasnije sprovedemo proces ozakonjenja objekata u našoj zemlji.

Ove zakone koji su svima, koji su pred nama, a podsetiću vas, ja sam 2015. godine digla ruku i glasala za zakon o ozakonjenju objekata, jer sam zaista verovala i dan danas verujem da je moguće da se u Republici Srbiji izvede jednostavnija i efikasnija procedura ozakonjenja objekata, legalizacija nelegalno izgrađenih objekata.

Gospođo Mihajlović, zaista, odajem vam priznanje. Vi ste, zapravo, stavili ruku u jedno osinje gnezdo. Kao predstavnik Vlade Republike Srbije ste se zaista drznuli sa svim nadležnim ministarstvima da konačno rešimo jedan od najvećih problema u našoj zemlji, jer kada usvojimo ove zakone, ove moderne zakone o kojima danas raspravljamo, neće se više desiti da imamo azbestne zgrade, da imamo zgrade sa zaista sumnjivim građevinskim proizvodima i materijalima.

Neće se dozvoliti da u takvim zgradama podižemo naše porodice, da porodice svih vlasnika stanova brinu da li će pasti plafon, šta će se desiti, kakav će imati pritisak vode, da li će imati kanalizaciju, trotoare i svu onu neophodnu komunalnu infrastrukturu.

Neće se dogoditi da dalje imamo urbanistički haos. Umesto toga, imaćemo planski izgrađene gradove, planski i dobro uređene urbanistički ulice, kvartove, naselja, sve ono što nalazimo u razvijenim zemljama EU.

Drago mi je da ćemo imati izmenama Zakona o ozakonjenju objekata i planiranju i izgradnji i adekvatnu i efektivnu kontrolu inženjerskih licenci kako se svi oni propusti ne bi dešavali na terenu.

Imaćemo vladavinu zakona, umesto vladavinu i pravilo ulice koji je bio karakter prethodne vlasti u ovoj zemlji. Imaćemo, konačno, adekvatan zakonski odgovor na bezobzirno ponašanje divljih graditelja u ovoj zemlji.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je trenutak da pokažemo da Republika Srbija zaista ima snage da se izbori sa nelegalnom gradnjom u našoj zemlji. Ovo je trenutak da pokažemo da možemo da se izborimo da se poštuju svi zakoni i propisi koji važe u ovoj zemlji. Hajde da iskoristimo taj trenutak.