Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/259-18

4. dan rada

05.11.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:55

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Lukić.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Da li neko želi reč?
Kolega Mitroviću, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nenad Mitrović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama je od posebnom interesa za Republiku Srbiju i predstavlja deo sistema nacionalne bezbednosti. Oblast upravljanja vanrednim situacijama uređena je Zakonom o vanrednim situacijama, koji je donet u decembru 2009. godine. Potom su usledile izmene i dopune i to 2011. i 2012. godine.

Sistem reagovanja u vanrednim situacijama, koji je glavni predmet uređivanja ovog zakona, našao se pred ogromnim izazovom tokom katastrofalnih majskih poplava 2014. godine. Poplavama su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od milion i 600 hiljada ljudi u 119 opština centralne i zapadne Srbije, a ukupna šteta od poplava iznosila je 1,7 milijardi evra što čini više od 4% BDP.

Osnovni ciljevi kome teži rešenje u Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa. Efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Ja pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže predlog zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Izvolite, kolega Veljkoviću.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Veljković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, životnu sredinu ugrožavaju brojne i raznovrsne opasnosti kojima se čovek suprotstavlja u granicama svojih umnih i tehničkih mogućnosti.

Od svih pojava, poplave izazivaju najveće materijalne i ekološke posledice koje se mogu proglasiti vanrednim stanjima. Generalno, glavni uzroci poplava su povremene pojave kiša jakog intenziteta, kao i kiše umerenog intenziteta, a koje traju neobično dugo.

Poplave izazivaju različite štetne posledice, odnosno prouzrokuju štetu, a najveće štete su svakako izgubljeni ljudski životi. Ostale štete mogu se podeliti na materijalne i nematerijalne, direktne i indirektne.

Upravo sa takvim posledicama, susreli smo se u periodu april-septembar 2014. godine, kada je zbog obilnih padavina došlo do poplava na prostoru koji obuhvata oko 20 hiljada kvadratnih kilometara, što se do tada nikada nije događalo. Posledice su bile katastrofalne i manifestovale su se u ugrožavanju života, zdravlja, imovine više od 1,6 miliona ljudi u 119 opština zapadne i centralne Srbije, a ukupna šteta iznosila je 1,7 milijardi evra.

Uzimajući u obzir iskustva iz tog perioda, kao i činjenice da je poplavama potencijalno ugroženo 18% teritorije Republike Srbije, najviše u priobalju Dunava, Tise, Save, zatim Morave, Drine i Kolubare, nameće se potreba daljeg razvoja preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti. Do pogoršanja stanja zaštite od poplava u Srbiji dolazi usled ljudskih aktivnosti, kao što su krčenje šuma, neplanska urbanizacija, oštećenje vodnih objekata. Daljem pogoršanju mogu doprineti nepravilna upravljanja vodnim objektima, kao i potencijalne klimatske promene.

U odbrani od poplava najveći značaj imaju preventivne zaštite, koje moraju obuhvatiti prostornu celinu vodotoka, priobalja i sliva. Osnovni cilj preventivnih mera sastoji se u smanjenju verovatnoće pojava izlivanja velikih voda i redukciji potencijalnih šteta od poplava.

U tom smislu, potrebno je pored ostalog, planirati na svim vodotocima drugog reda, čišćenje korita i rastinja, a u preventivne mere spadaju i pravovremeno uzbunjivanje, evakuacija stanovništva i sklanjanje pokretne imovine. Sve ove preventivne mere iziskuju velika finansijska izdvajanja, ali sve što se danas ne investira u prevenciji, ako dođe do poplava kasnije će se platiti sedam puta više.

Shvatajući značaj preventivnih mera, Srbija je u sistemu zaštite od ove nepogode od 2014. godine do danas, uložila oko pola milijarde evra i završila 410 gradilišta u 101 opštini Srbije.

Upravo predloženim zakonom, pored ostalog, predviđaju se i mere aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode, pa ga stoga, u danu za glasanje, treba podržati. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Stanija Kompirović.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice.
...
Srpska napredna stranka

Stanija Kompirović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, polazeći od dužnosti svakog odgovornog društva da radi na unapređenju stepena svoje odgovornosti prema pretnjama od katastrofa, kao i činjenice da su pretnje ove vrste u poslednjim decenijama sve prisutnije na globalnom nivou, neophodno je raditi na unapređenju postojećeg sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji. Moj amandman u članu 1. ovog zakona ide u pravcu smanjenja rizika od posledica katastrofa.

Poplave koje su se dogodile u Republici Srbiji u maju 2014. godine, u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, ugrozile su živote, zdravlje i imovinu više od jedne šestine miliona ljudi u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Poplava je ugrozila i u velikom obimu uništila imovinu veće vrednosti, čime je bio onemogućen rad privrednih subjekata, škola i drugih obrazovnih ustanova, zdravstvenih ustanova, ustanova socijalne zaštite, energetskog sistema Republike Srbije.

Štetne posledice poplava su naročito bile vidljive u oblasti poljoprivredne proizvodnje, tako da su zasađeni poljoprivredni proizvodi u većem obimu uništeni, a stočni fond je u velikoj meri bio ugrožen, u određenom obimu i uništen. Naravno, veliki gubitak u poplavama predstavlja i gubitak ljudskih života koje nikakvim merama se ne mogu vratiti, pa je Vlada 20. maja 2014. godine proglasila i trodnevnu žalost u Srbiji.

U septembru mesecu 2014. godine, znači, samo četiri meseca posle majskih poplava, istočni deo Srbije, tri opštine Borskog okruga je pogođen elementarnim nepogodama. Velike bujične poplave koje su pokrenule mnoga klizišta imale su za posledicu vanrednu situaciju u tom delu Srbije. Navedeni događaj mora poslužiti kao upozorenje i opomena da je neophodno da se u Republici Srbiji ozbiljnije pristupi preduzimanju mera kao što je planiranje i realizacija investicija koje su se zasnovale na poznavanju rizika kojima će obezbediti što je moguće veći stepen zaštite ljudi i imovine od eventualnih nastupanja novih poplava, većeg intenziteta, odnosno smanjiti rizik nastupanja štetnih posledica većeg obima.

S obzirom da se mi nalazimo u jednom odgovornom društvu i politici koju vodi naš predsednik, sada se mnogo više vodi računa o takvim katastrofama koje se dešavaju kod nas u zemlji. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Krivokapić.
Izvolite, kolega.
...
Srpska napredna stranka

Milovan Krivokapić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, oblast upravljanja vanrednim situacijama uređena je Zakonom o vanrednim situacijama koji je donet u decembru 2009. godine, zatim su usledile izmene i kao kod većine zakona koje je donela prethodna vlast za vreme svog mandata, ni ovaj nije bilo moguće dodatim izmenama i dopunama uskladiti i adekvatno definisati, već je potrebno uraditi novi zakon koji bi uredio pitanje u ovoj oblasti, što mi trenutno i radimo.

Srbija se suočila sa vrstom katastrofe koju nije uzrokovala priroda, već vladavina prethodne vlasti i koja je zaista bacila čitav narod na kolena i državu dovela na ivicu ambisa. Šteta koju su nam naneli još uvek nije sanirana i trebaće godine i godine da se ispravi učinjeno. Nanete su ozbiljne posledice građanima i njihovim materijalnim dobrima, jer drugačije nisu mogli da grabe za sebe i da uvećavaju stanje na računima i kvadrate na ekskluzivnim lokacijama.

Ratovi, sankcije i nijedna prirodna nepogoda nije mogla da uništi našu državu onoliko koliko su to uspeli gospoda iz prethodne vlasti. Pljačkaškim privatizacijama koje su sprovodili, građani Srbije i Srbija je uništavana temeljno i namerno. Iza njih je ostala najveća stopa nezaposlenosti i siromaštva u Evropi. Upropastili su ugledne firme i dozvolili kriminalu i korupciji da se razmahne i obuhvati sve sfere društva. Gospoda se bogatila pribavljajući materijalnu korist za sebe kroz nameštene tendere, procente i provizije, čerupanje državnog budžeta, srozavanja ugleda institucija, čak i kroz otimanje socijalne pomoći i kupovinom glasova na izborima.

Zaštita od ovakvih događaja podrazumevala je preduzimanje određenih mera, odnosno postojanje jasne svesti naših građana o posledicama, razmerama i ozbiljnosti svega što se dešavalo za vreme vladavine prethodne vlasti. Jedno je bilo jasno, trebalo je spasavati što se spasiti može. Mnogo toga je uništeno, ali je budućnost za građane Srbije morala da bude izvesnija i izbori su bili ti gde je prethodna vlast pokazala koliko su loše radili i da nikada više neće biti u prilici da naprave toliku katastrofu u Srbiji.

Amandman koji sam predložio, čijim bi se usvajanjem stvorili neophodni normativni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, to će doprineti povećanju stepena bezbednosti građana.

U savremenom svetu svedoci smo povećanog broja prirodnih katastrofa, poplava, suša, zemljotresa, olujnih vetrova koji pričinjavaju sve veću štetu. Znamo da posledice katastrofa dugo traju, ugrožena područja imaju velike potrebe za finansijskom i materijalnom pomoći mesecima nakon toga, a to podrazumeva: nadzor i praćenje nad zaraznim bolestima, obezbeđivanje medicinskog materijala, uspostavljanje normalne službe primarne zdravstvene zaštite, vodosnabdevanje stanovanja i zaposlenosti i pomoći zajednici za mentalni i socijalni oporavak nakon jenjavanja krize. Prirodne katastrofe nisu uvek uzrok za izbijanje epidemija, ali svakako jesu rizik za povećanje broja obolelih od zaraznih bolesti koje, ukoliko sistem reagovanja i zaštite nije adekvatno organizovan, u nekom momentu može da izmakne kontroli i pređe u epidemiju.

Donošenjem ovog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama poboljšao bi se opšti okvir za uspostavljanje efikasnog integrisanog sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama u cilju smanjenja postojećih rizika, rešavanje stvaranja rizika u budućnosti i efikasnijeg odgovora na katastrofe. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Kolega Đurišiću, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Živan Đurišić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama i on glasi – U članu 1. Predloga zakona dodaje se novi stav 3. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na sanaciju posledica jakih kiša“.

Član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama propisuje predmet ovog zakona i oblasti na koje se ovaj zakon odnosi. Oblast upravljanja vanrednim situacijama do sada je bila uređena Zakonom o vanrednim situacijama koji je donet 2009. godine, a menjan je i dopunjavan 2011. i 2012. godine.

Ovom prilikom osvrnuo bih se na jedinice lokalne samouprave, s obzirom da elementarna nepogoda prvo nastupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave i da se pravovremenim reagovanjem mogu sprečiti ili ublažiti posledice iste. Iz tih razloga, ovim zakonom, kao i do sada važećim Zakonom o vanrednim situacijama, lokalne samouprave stavljaju se u prvi plan.

Lokalna samouprava opštine Velika Plana, shodno Zakonu o vodama, Odluci o određivanju granica vodnih područja, Odluci o utvrđivanju i popisu voda drugog reda, u postupku pripreme plana odbrane od poplava, a sledeći obaveze proistekle iz Zakona o vanrednim situacijama, sačinjava godišnje programe mera i radova na smanjenju rizika od poplava na vodotocima drugog reda. Područje opštine Velika Plana locirano je u slivu reke Velika Morava, pa stoga pripada vodnom području Morava.

S obzirom na dominantnu ulogu pritoka, reke Jasenice, reke Rača, sa značajnim hidrološkim uticajem na područje, rejonizacija područja se može generalno izvršiti podelom na priobalja reke Velika Morava, reke Jasenica, reke Rača, reke Jezava i potoka Bulinjak. Kao potencijalna opasnost za pojavu poplava teritorije i naselja u opštini Velika Plana od voda drugog reda izdvajaju se potoci u slivu reke Jasenice, u slivu Velike Morave, u slivu reke Rača, u slivu reke Jezava i slivu potoka Točak. Dominantna delatnost u priobalju ovih vodotoka je poljoprivreda i ratarstvo. Poljoprivreda, kao najznačajnija grana privrede, zastupljena je na 35.000 hektara, od čega je najveći deo obradivih površina u neposrednom priobalju tokova.

Lokalna samouprava opštine Velika Plana prepoznala je značaj preventivnog delovanja u zaštiti i održavanju ovih vodotokova, pa je tako, između ostalog, 2017. godine u regulaciji vodotoka Krnjevački potok uložila 10 miliona dinara iz svojih sredstava. Ove godine, ovih dana, počinju radovi sredstvima u iznosu od 153.530.000 dinara, koje je obezbedila Vlada Republike Srbije, preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, kao kapitalnu investiciju za sprečavanje rizika od poplava na ovom vodotoku.

U ime građana opštine Velika Plana, zahvaljujem se na ovome. To je politika ove Vlade, politika SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

U danu za glasanje pozivam narodne poslanike da glasamo za ovaj zakon. hvala.