Zahvaljujem.
Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je napravio ogroman napredak samim nazivom zakona i stavljanjem ispred smanjenje rizika od katastrofa, pa tek onda je upravljanje vanrednim situacijama. To je nešto, ne znam da li je dobro poređenje, ali dobro objašnjava ovu prethodnu stvar pre vanrednih situacija, a to je, recimo, kao i u zdravstvu. Ako preventivno delujete, neće doći do bolesti, do epidemije itd. Tako je i ovde. Znači, jedna dobra dijagnoza svega onog što bi moglo da se desi u pripremi i u nečemu što treba odraditi da ne bi došlo do katastrofa, a mislim da samim tim smanjujemo same katastrofe. Mi ne možemo njih isključiti, s obzirom da ne možemo predvideti ni obim ni količinu same eventualne katastrofe, ali verovatno možemo to i ublažiti. Zato je ovo i rečeno u članu 3, da je praktično sadržaj ovog zakona nacionalni i lokalni prioritet. Znači, sam zakon je rekao da je ovo nacionalni i lokalni prioritet.
Što se tiče subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, svi mi smo u državi subjekti koji učestvujemo u svemu tome. Međutim, ja bih počev od Vlade, Ministarstva privrede do građana, ja bih se tu samo kratko zadržao što se tiče građana. Građani treba da budu obavešteni, u svakom slučaju, treba da učestvuju u svemu tome. Ono što je dobar pomak je da je praktično obaveza da je u osnovnom i srednjem obrazovanju predviđeno da će doći do edukacije i obuke tih đaka koji će sutra biti odgovorni za ono što nam se bude dešavalo i da budu spremni i obučeni za takve vanredne situacije, odnosno katastrofe.
Po mom mišljenju, to je strašan pomak. Ovo treba da se razume, da se shvati, da svi mi pojedinačno kao građani razumemo i učestvujemo u svemu ovome. Kao građani smo dužni da učestvujemo i u zaštiti i u spasavanju, u civilnoj zaštiti i svakoj drugoj zaštiti.
Rekao bih ovde nešto što je bivša vlast uradila, mislim da je to 2010. godina, a to je Zakon o vodama. Vode su kompletno bile na nivou Republike. Tim zakonom 2010. godine deo tokova je zadržan na nivou Republike, znači, velikih tokova, a svi mali tokovi su preneti na lokalni nivo. Sad ni po jada što je došlo to na lokalni nivo, ali nigde nisu predviđena sredstva kako da se ti tokovi održavaju. Iz tih razloga mislim da je napravljena ogromna greška i da danas dan trpimo zbog te greške.
Ono što bih preporučio i što je neko nasleđe od ranijih vlasti, to je da damo prednost uniformisanim licima u Sektoru za vanredne situacije. Mislim da treba dati prednost u odnosu na civilna lica jer to zaslužuju, pogotovo vatrogasno-spasilačke jedinice, jer jednostavno bez njih ne bi mogli da funkcionišemo ili gotovo nikako da funkcionišemo, i da neke greške iz ranijeg perioda, mada je to sada ispravljeno, da gledamo da ispravimo, u smislu da nam vatrogasci-spasioci ne budu putnici koji menjaju tri ili četiri prevoza da bi došli negde da budu vatrogasci, jer jednostavno oni ne poznaju tu situaciju, treba im mnogo vremena da dođu, koštaju mnogo, jednostavno ne mogu da dejstvuju kao neko ko je sa tog terena. Ima primera da neko putuje iz Krupnja do Loznice, od Loznice do Šapca, od Šapca do Koceljeve, tu obavlja posao i istog dana se vraća. Nemam ništa protiv da taj momak radi, ali mislim da to nije dobro ni za tu vatrogasno-spasilačku jedinicu ni za državu. Mislim da pomeranjem takvih tamo u mesta odakle su, a gde se stvori upražnjeno mesto popunjavati ljudima koji su sa te teritorije, mislim da je to prava stvar. Iz tih razloga, predlažem da to ubuduće radimo, jer imamo jedan ukupan interes.