Dame i gospodo narodni poslanici, ima poslovica – da bi nam bilo bolje, mi moramo postati bolji. Da bi menjali Srbiju, moramo menjati sebe. Tako i u poljoprivredi, mi moramo menjati način proizvodnje i moramo spajati proizvodnju sa preradom, poljoprivrednu proizvodnju i sa proizvodnjom obnovljive energije. Da energijom koju proizvedemo iz zelene mase, iz biomase možemo da napajamo ne samo poljoprivredu i prerađivačku industriju, i da što seljak zaradi na njivi, da sin preradi u fabrici, tako da dođemo do posla i hleba za obojicu.

Mi moramo raditi sve ono što prethodna vlast nije uradila. Moramo štiti poljoprivredu od nepogoda. Tu je ne možemo totalno zaštiti, ali pameću i mudrošću možemo smanjiti posledice, podržavajući protivgradne mreže i podržavajući sve ono što u vodoprivredi treba uraditi da bi se poljoprivreda maksimalno zaštitila od šeta koje elementarne nepogode mogu da nanesu.

Elementarne nepogode dođu i prođu, ali ja poznajem jednu elementarnu nepogodu. Dođu i prođu za godinu dana, za mesec dana, za nekoliko dana, ali ja poznajem jednu elementarnu nepogodu koja trenutno nije tu. Tu su ovi njihovi saveznici, boškomirovi. Dakle, poznajem jednu elementarnu nepogodu koja se sada okupila u savez milionera, u savez koji želi ponovo da se dokopa građanskih džepova, da svoje debele novčanike oblože još kojim svežnjem novčanica i da svoje račune na belosvetskim ostrvima debelo popune.

Dakle, ta elementarna nepogoda nije trajala nekoliko dana, ta elementarna nepogoda nije trajala mesec dana, ta elementarna nepogoda nije trajala godinu dana, ta elementarna nepogoda, u obliku stranke bivšeg režima u koju je prisegnuo i ovaj ljotićevac, dakle ta je trajala 12 godina, u Vojvodini 16 godina. Bojim se da ćemo sve što su u poljoprivredi loše uradili, nadoknaditi u narednom periodu, ali tu elementarnu nepogodu ćemo teško ukloniti ukoliko se ponovo nasiljem dokopa vlasti. Moj apel biračima je da nikako ne dozvole da ponovo ovi, koji razmišljaju svojim novčanicima i debelim računima, dođu na vlast. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na sprečavanju epidemije zaraznih stočnih bolesti. Zarazne bolesti životinja pojavljuju se u zavisnosti od karakteristike mikroorganizama i mogu se javiti u obliku enzootija, obuhvatajući manja prostranstva i područja ili u obliku epizootija zahvatajući šira geografska prostranstva.

Mogu da izazovu znatne direktne, indirektne zdravstvene, ali i značajne ekonomske štete. Neke od njih, pored znatnih šteta koje se prouzrokuju u stočarstvu, predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi. Neke od ključnih mera za suzbijanje bolesti su rana identifikacija, zabrana kretanja, sprečavanje ilegalnog transporta životinja i uništavanje zaraženih goveda.

Na području grada Leskovca, na poslovima iz programa mera izdavanja uverenja o zdravstvenom stanju životinja, rade veterinarske stanice koje su odgovorne za poslove koje im je Ministarstvo poljoprivrede dodelilo na određenom području, a njihov rad kontroliše Republička veterinarska inspekcija. U slučaju pojave sumnje ili pojave zaraze, Republička veterinarska inspekcija je nadležna za zakonitu primenu pravila za određenu zaraznu bolest, koja ugrožava veći broj životinja u jedno ili više dvorišta, ili na određenoj teritoriji koje se mogu preneti na druge zdrave, prijemljive životinje na određenu zaraznu bolest.

Godine 2014. na području opštine Medveđe u Jablaničkom okrugu pojavila se bolest „plavi jezik“, kataralna groznica, a broj životinja koji je tada uginuo bio je veći od stotinu. Manifestuje se kod stoke tako što im jezik posle ujeda komarca ili krpelja poplavi, posle čega životinje ne mogu da jedu i uginu. Radi se o području koje se nalazi u zoni rizika od širenja bolesti iz Bugarske i Makedonije, gde se započelo sa sprovođenjem serološkim, virusološkim i entomološkim ispitivanjima i opšteg nadzora nad bolesti „plavog jezika“.

Bolest „kvrgave kože“, nodularni dermatitis, na području Jablaničkog okruga pojavila se 16. juna 2016. godine u opštini Medveđa, a poslednji slučaj pojave ove bolesti zabeležen je u opštini Crna Trava 22. jula 2016. godine. Od pet opština u jednom gradu u Jablaničkom okrugu, tri opštine su bile zaražene, Medveđa, Bojnik, Crna Trava, kao i grad Leskovac, a dve opštine, Lebane i Vlasotince, u tom području su bile ugrožene. Ukupan broj goveda na području Jablaničkog okruga tada je bio 24.000 grla, koje je u cilju prevencije veterinarska služba vakcinisala sa 100% uspešnosti u roku od 15 dana i time sprečila dalje širenje bolesti i van Jablaničkog okruga. Bolest „kvrgave kože“ je virusno oboljenje koje se ne može lečiti lekovima, već je prema proceni Ministarstva poljoprivrede jedini vid zaštite suzbijanje insekata koji su prenosioci ove veoma opasne zarazne bolesti.

Na kraju, veterinarske službe koje su doprinele da se dalje širenje zaraze zaustavi, a s tim u vezi sve pohvale veterinarskoj inspekciji, takođe, Jablaničkog okruga u sprečavanju zarazne bolesti, kao i na stručnosti, zalaganju i posvećenosti. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre gospodine Stefanoviću, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofe i upravljanju u vanrednim situacijama uređuje predmet ovog zakona, te se, između ostalog, kaže – prava, obaveze građana, udruženja, pravnih lica, organa jedinica lokalne samouprave, autonomnih pokrajina Republike Srbije i funkcionisanje civilne zaštite.

U tom smislu je, pod pokroviteljstvom Stalne konferencije gradova i opština, 27. oktobra 2018. godine u Gradskoj kući u Nišu održan prvi sastanak predstavnika dvadesetak opština i gradova iz sliva Južne Morave sa čelnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Kancelarije UNDP-a u Beogradu. Cilj sastanka je, kako je istaknuto, upoznavanje sa inicijativom za udruživanje u bolju saradnju lokalnih samouprava sa ovog područja u situacijama prirodnih nepogoda i vanrednih situacija na preventivno delovanje, kako bi takvih situacija bilo manje.

U praksi se pokazalo da je neophodno ponovo uspostaviti sistem civilne zaštite koji je odlično funkcionisao u nekadašnjoj SFRJ i po tome su mnoge zapadne zemlje uspostavile svoje sisteme odbrane od vanrednih situacija. Potrebno je stvoriti sistem u kome će se opštine i gradovi udružiti i iskoristiti sve svoje kapacitete i zajednički koordinisano raditi pre svega na preventivi, bilo da su u pitanju čišćenja i uređenja vodotokova, šumskih puteva za gašenje požara i slične aktivnosti, jer poplave, požari, zemljotresi i sve druge stihije ne poznaju administrativne granice, pa zato u njihovoj preventivi treba delovati zajednički.

Do sada je pod okriljem Stalne konferencije gradova i opština već formirano nekoliko udruženja teritorijalnih određenih slivova reka, pa su se tako veće opštine i gradovi iz sliva Zapadne Morave, Drine, Dunava, Kolubare, a pokrenute su i slične inicijative i u slivu Velike Morave i Timoka.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je naglasio da grad Niš podržava ovu inicijativu i da je spreman da kao najveći grad na ovom području i grad kroz koji protiču dve najveće reke u ovom delu Srbije, Nišava i Južna Morava, sve svoje kapacitete stavi na raspolaganje i susednim opštinama, jer od prirodnih katastrofa nijedna opština ne može da se odbrani. O ovoj inicijativi u narednim mesecima treba da se izjasne skupštine svih opština i gradova sa područja sliva Južne Morave u gradu Leskovcu. Hvala na pažnji.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Matić.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je napravio ogroman napredak samim nazivom zakona i stavljanjem ispred smanjenje rizika od katastrofa, pa tek onda je upravljanje vanrednim situacijama. To je nešto, ne znam da li je dobro poređenje, ali dobro objašnjava ovu prethodnu stvar pre vanrednih situacija, a to je, recimo, kao i u zdravstvu. Ako preventivno delujete, neće doći do bolesti, do epidemije itd. Tako je i ovde. Znači, jedna dobra dijagnoza svega onog što bi moglo da se desi u pripremi i u nečemu što treba odraditi da ne bi došlo do katastrofa, a mislim da samim tim smanjujemo same katastrofe. Mi ne možemo njih isključiti, s obzirom da ne možemo predvideti ni obim ni količinu same eventualne katastrofe, ali verovatno možemo to i ublažiti. Zato je ovo i rečeno u članu 3, da je praktično sadržaj ovog zakona nacionalni i lokalni prioritet. Znači, sam zakon je rekao da je ovo nacionalni i lokalni prioritet.

Što se tiče subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, svi mi smo u državi subjekti koji učestvujemo u svemu tome. Međutim, ja bih počev od Vlade, Ministarstva privrede do građana, ja bih se tu samo kratko zadržao što se tiče građana. Građani treba da budu obavešteni, u svakom slučaju, treba da učestvuju u svemu tome. Ono što je dobar pomak je da je praktično obaveza da je u osnovnom i srednjem obrazovanju predviđeno da će doći do edukacije i obuke tih đaka koji će sutra biti odgovorni za ono što nam se bude dešavalo i da budu spremni i obučeni za takve vanredne situacije, odnosno katastrofe.

Po mom mišljenju, to je strašan pomak. Ovo treba da se razume, da se shvati, da svi mi pojedinačno kao građani razumemo i učestvujemo u svemu ovome. Kao građani smo dužni da učestvujemo i u zaštiti i u spasavanju, u civilnoj zaštiti i svakoj drugoj zaštiti.

Rekao bih ovde nešto što je bivša vlast uradila, mislim da je to 2010. godina, a to je Zakon o vodama. Vode su kompletno bile na nivou Republike. Tim zakonom 2010. godine deo tokova je zadržan na nivou Republike, znači, velikih tokova, a svi mali tokovi su preneti na lokalni nivo. Sad ni po jada što je došlo to na lokalni nivo, ali nigde nisu predviđena sredstva kako da se ti tokovi održavaju. Iz tih razloga mislim da je napravljena ogromna greška i da danas dan trpimo zbog te greške.

Ono što bih preporučio i što je neko nasleđe od ranijih vlasti, to je da damo prednost uniformisanim licima u Sektoru za vanredne situacije. Mislim da treba dati prednost u odnosu na civilna lica jer to zaslužuju, pogotovo vatrogasno-spasilačke jedinice, jer jednostavno bez njih ne bi mogli da funkcionišemo ili gotovo nikako da funkcionišemo, i da neke greške iz ranijeg perioda, mada je to sada ispravljeno, da gledamo da ispravimo, u smislu da nam vatrogasci-spasioci ne budu putnici koji menjaju tri ili četiri prevoza da bi došli negde da budu vatrogasci, jer jednostavno oni ne poznaju tu situaciju, treba im mnogo vremena da dođu, koštaju mnogo, jednostavno ne mogu da dejstvuju kao neko ko je sa tog terena. Ima primera da neko putuje iz Krupnja do Loznice, od Loznice do Šapca, od Šapca do Koceljeve, tu obavlja posao i istog dana se vraća. Nemam ništa protiv da taj momak radi, ali mislim da to nije dobro ni za tu vatrogasno-spasilačku jedinicu ni za državu. Mislim da pomeranjem takvih tamo u mesta odakle su, a gde se stvori upražnjeno mesto popunjavati ljudima koji su sa te teritorije, mislim da je to prava stvar. Iz tih razloga, predlažem da to ubuduće radimo, jer imamo jedan ukupan interes.

Zahvaljujem.
Poštovani poslanici, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od sat vremena. Nastavak je u 15.00 časova. Hvala lepo.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, kolega Miletić.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici MUP, podneo sam amandman sa akcentom na kom govorim uvek na nerazvijena područja, za brdsko-planinska područja, za opštine kao što su slični mojoj opštini, Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka, i veći broj takvih opština.

U svom amandmanu sam stavio akcenat vezan za problema klizišta, ali sada bih nešto više rekao konkretno za problem koji se desio juče i danas u mom kraju, u opštini iz koje ja dolazim, gde se desio jedan veliki požar. Što se tiče svih nas u Svrljigu i u tom delu našeg regiona, imali smo dosta takvih požara koji su bili veoma problematični, veliki, 2007. godine. Sada se desio jedan takav veliki požar koji je počeo juče u 10,00 časova, gde su vatrogasne jedinice bile na terenu, počeo je u Beloj Palanci, tako da su sada Svrljiške planine i deo Zelenog vrha, gde se požar širi prema Staroj planini i širi se velikom vrzinom. Zbog suvog rastinja, zbog nepristupačnog terena vatrogasno-spasilačke jedinice su na terenu, stalno su mobilne, aktivne su.

Sada sam hteo ovde u Skupštini da obavestim vas, predstavnike ministarstva, predstavnike Sektora za vanredne situacije, pretpostavljam da će opština Svrljig da uvede i vanrednu situaciju, zato što je stanje alarmantno, zato što ima veliki broj ljudi koji su ugroženi, ugrožene su i životinje, zato što taj deo naše opštine i jugoistoka Srbije veoma je dobar za ispašu stoke, tako da je sada takva situacija da su sada već četiri ili pet ekipa na terenu, naših vatrogasaca spasilaca, i mi smo angažovali dobrovoljno vatrogasno društvo iz mog kraja i želimo svi zajedno da pokušamo da lokalizujemo taj požar koji se širi velikom brzinom.

Sve su to stvari koje su za nas koji živimo u tom kraju vrlo bitne, i mislim bilo bi dobro, ukoliko je to moguće, da nadležno MUP, u okviru svog delokruga rada i Sektor za vanredne situacije da se obezbedi jedan helikopter koji bi mogao da učestvuje u gašenju požara zbog toga što naši vatrogasci spasioci nemaju mogućnosti, jer su to stvarno velike kosine i nepristupačni tereni, suvo šiblje, rastinje počelo da gori, bukova šuma. Inače, naš kraj je prepoznatljiv po toj šumi, po kvalitetu, po zdravoj sredini. Ali, stvarno je bitno za sve nas da uspemo da lokalizujemo taj požar, i bilo bi stvarno dobro, i pozivam vas iz ministarstva iz sektora da se angažuje neki helikopter da pomogne našim ljudima da ugasimo taj požar da se ne širi i da ne pravi veliku štetu. Hvala još jednom .