Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji gledate prenos ove sednice Skupštine, ja bih zato zbog građana koji gledaju samo ukratko hteo da kažem da član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u stvari daje i definiše šta je predmet i šta se uređuje ovim zakonom, a kasnije članovi do detalja daju rešenja za ovu oblast.

Moj amandman na član 1. Zakona glasi da se ovim zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prevenciju od posledica oluja.

Hteo bih kao podršku značaju ovog predloga zakona da kažem da su klimatske promene koje postaju sve izraženije, koje su nastale, već smo govorili o zakonima o zaštiti životne sredine na prethodnoj sednici, narušena životna okolina dala je posledice tih klimatskih promena na globalnom nivou i u našem regionu. U budućnosti zbog svih tih klimatskih promena najavljuje se sve više elementarnih nepogoda koje će pogoditi našu zemlju i zemlje u okruženju.

Hteo bih da iznesem konstataciju naučnika koji se bave ovom problematikom, koji kažu da su naučnici proteklih godina postavili tezu da klimatske promene izuzetno utiču na siromaštvo, jer dovode do direktnog uticaja na uništavanje materijalnih dobara, ljudskih žrtava, kao i poljoprivrednih kultura i zasada, dovodeći do nestašice hrane i vode, a potom i neminovno do rasta cena hrane i vode, naročito u zemljama koje su siromašnije. Same ove klimatske promene i elementarne nepogode utiču na sam standard ljudi.

Statistika jedna koja treba da se pomene ovde, koja govori o značaju i važnosti ovog zakona jeste sledeća. Kaže se – u periodu od 1900. do 1940. godine registrovano je 100 prirodnih katastrofa.

Broj prirodnih katastrofa rapidno raste, pa se u vremenskom periodu od deset godina, od 1960-1970. godine je broj katastrofa povećan na 650. Pa je u periodu od 1980-1990. godine broj katastrofa povećan na 2000. U periodu od 1990-2000. godine na 2800 prirodnih katastrofa. Znači vidite koliko puta je došlo do uvećanja katastrofa zbog promena klimatskih prilika.

U našim uslovima, Ministarstvo za zaštitu životne okoline za pripremu sednice u Parizu je dalo procenu da je zbog klimatskih promena u periodu od 2000. do 2015. godine naša država pretrpela direktu štetu od pet milijardi evra. Indirektna šteta ovde nije data, koja je po procenama još tri puta veća.

Značaj ovih klimatskih promena i nepogoda je ogroman i zato i značaj ovog zakona je Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Pokušava prvo na sveobuhvatan način da dovede do normiranja preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa.

Druga stvar značajna u ovom zakonu je efikasno reagovanje u slučaju nastupanja katastrofa i treća stvar je efikasnije otklanjanje njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području. Znači, celokupni zakon ima tri cilja i zato u danu za glasanje ne samo ja, nego i moje kolege iz SNS će dati podršku ovom zakonu. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela Dragana Barišić. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na prvi član ovog zakona, a u cilju dodavanja stava 3. koji bi podstakao sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na smanjenje rizika od epidemije zaraznih bolesti.

Ovim zakonom Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo pokazuje da je briga o građanima naš osnovni cilj i naša osnovna politika i da odgovornom politikom radimo za dobrobit naših građana.

Ovom prilikom bi se osvrnula na katastrofalne poplave koje su zadesile našu državu 2014. i 2016. godine. Kao zdravstveni radnik, lekar kruševačke bolesti naglasila bih da je kruševačka bolnica bila spremna i bila podignuta na viši stepen mobilnosti kada su u pitanju bile poplave. Bila je spremna da zbrinjava sve one stanovnike sa ugroženih područja, a tada su bila ugrožena područja naših lokalnih opština Trstenik, Varvarin i deo grada Kruševca.

Inače, sve to smo postigli odgovornom politikom kako našeg sadašnjeg predsednika Republike gospodina Aleksandra Vučića, tako i odgovornom politikom tadašnjih čelnika kruševačke vlasti, gospodina Bratislava Gašića i ostalih. Moram da naglasim da je kruševačka bolnica do 2012. godine bila zaista u lošem stanju, da je sve bilo zapušteno, ali upravo odgovorna politika koju vodi SNS dovela je do toga da sada možemo da govorimo kako o bolnici u Kruševcu tako o gradu Kruševcu, o tome da je sve uređeno.

Oni koji su sada u nekom Savezu za Srbiju, pre bih rekla savezu za propast Srbije, sada govore o tome da će dovesti neki bolji život i napredak u Srbiju, tada su se ismejavali, dok je naš tadašnji premijer gospodin Vučić, gospodin Gašić koji je bio ministar odbrane i ostali naši ministri dok su bili na ugroženim područjima, oni su bili kao i danas što provode vreme na društvenim mrežama vređali intelekt svih građana Republike Srbije, ali kako se ovim zakonom borimo protiv prirodnih katastrofa i radimo preventivno, tako i naši građani rade preventivno na onim političkim katastrofama i na izborima daju glas onima koji vrede, a to je SNS i zato pobeđujemo sa preko 65%. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela poslanica Jasmina Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela poslanica Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Uvaženi potpredniče Vlade, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, SNS od njenog osnivanja do danas, znači od 2008. godine, pa do 2012. godine kada smo ušli u Vladu Republike Srbije, 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao premijer Republike Srbije, znači za ovih deset godina pokazujemo prvo dok smo bili opozicija sa odgovornim idejama i planovima kako ćemo plan tada kakav je bio o preuzimanju vlasti, šta sve treba da uradimo u Srbiji da bi se ovde živelo bolje, sigurnije, prosperitetnije, lakše za građane Srbije pokazali smo sprovođenjem tih planova da smo ozbiljna, odgovorna i državotvorna stranka. To smo pokazali na delu.

Godine 2014. nas je priroda naterala da pokažemo snagu, ono jedinstvo, ujedinjujući faktor koji je SNS za građane Srbije, za sve njene građane svih nacionalnosti, bez obzira na razlike koje nas nekada i dele. Godine 2014. zadesile su nas stravične poplave koje nas gotovo u istoriji nisu zadesile. Preko 1,6 miliona građana Srbije je bilo ugroženo tim poplavama. Šteta se merila preko milijardu evra, ali odgovornom politikom koja poziva na ujedinjenje svih građana kada nam je teško, kada je potrebno da zajedno skupimo snagu, predvođeni Aleksandrom Vučićem, svi, rekao bih tada i funkcioneri i građani Srbije smo izašli tamo gde je bilo potrebno, odazvali se pozivu svoje zemlje i branili koliko je to tada bilo moguće i učinili sve što je moguće zajedno sa svojom državom. Tu su građani Srbije najvišom mogućom ocenom ocenili tada rad Vlade RS predvođenom Aleksandrom Vučićem i SNS.

Pokazali smo da nam je briga za građane iznad svega. Oni koji su doveli Srbiju do stanja u kome je bila do 2012. godine su pokazali da ih nije zanimalo da zakonskim rešenjima, planovima, idejama i programima spreče u najvećoj mogućoj meri, ne možete uvek da utičete na prirodu, ali da u najvećoj mogućoj meri pokušate da predvidite moguća dešavanja i da učite na to da šteta od elementarnih nepogoda bude manja. Mi to radimo i ovakvim zakonskim predlozima koje imamo i planom smanjenja rizika za republički nivo, aktuelnih pokrajina, jedinica lokalnih samouprava, gde uvodimo zone neposrednih rizika, registar rizika, zatim eksterni plan velikih udesa, dakle posvetili smo se sistemski rešavanju ovog problema.

Građani to vide i uveren sam da će pripadnike saveza za silovanje, mučenje, kako god oni sebi nazivali, zadesiti na nekim narednim izborima upravo ono što je za njih najveća elementarna nepogoda, a to je da više neće ući u parlament RS. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Krsto Janjušević.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, govoriću kratko. Dve opštine koje su zadesile i koje su imale probleme ovom temom dnevnog reda kojom pokušavamo da se ti problemi više nikada ne ponove, pre nekoliko dana je bio Dan opštine Nova Varoš gde je poštovani potpredsedniče dodeljena plaketa i zahvalnica za izuzetan doprinos u bezbednosti i protipožarnoj zaštiti u Novoj Varoši. Oni su imali veliki problem i opasnost. Velika površine šuma Zlatara gde postoje šume od 100 ha koje su imale nerešene imovinsko-pravne odnose i samim tim niko tu nije mogao da radi ništa, veliki broj suvih stabala i bilo kakav požar bi izazvao pravu katastrofu, vi ste odmah reagovali sa najmodernijim vatrogasnim vozilom u vrednosti od 250.000 evra i to je od izuzetnog značaja u preventivi.

Druga opština, opština Lučani, koju su 2014. i 2016. godine pogodile poplave nanevši veliku štetu stanovništvu i privredi Lučana, i onda se krenulo prvo sa sanacijom 2014. i 2015. godine u vrednosti od 97,2 miliona dinara, a onda jednim detaljnim projektom izgradnje nasipa na desnoj obali reke Bjelice vrednosti 303,2 miliona dinara, veoma zahtevnom projektu koji je urađen za rekordno kratko vreme, dakle zaštitni sistemi, crpne stanice. Zatim se pristupilo i sanaciji na levoj obali reke Bjelice vrednosti 75,2 miliona dinara i ovim je zaštićena i privreda i stanovništvo Lučana. Tamo imamo namensku industriju „Milan Blagojević“ koji je pretrpeo značajnu štetu kao i ostatak privrede i industrijski kompleks koji zapošljava oko dve hiljade ljudi.

Ono što se ovih dana dešava u opštini Lučani, to je pokušaj jedne političke nepogode da se nadvije nad ovu opštinu koja sebe naziva Savezom za Srbiju i nije ona toliko opasna po obliku, tu se još nije formirao ni najmanji oblak zato što ne mogu da skupe potpise. Problematične su poruke koje oni šalju, problematično je to što su upravo ti ljudi u prethodnom obavljanju vlasti pojeli svu onu supstancu i onu vrednost koja je trebala da kreira i onaj novac od kog bi se izgradili svi nasipi, svi objekti i sva preventiva i sprečili sigurno mnogo štete.

To su ljudi koji u Lučanima građane gledaju kao materijal za statistiku. NJima treba statistika u Lučanima, da tu veče posle prebrojavanja, prikaže neka televizija, a onda da oni objave da je to u stvari njihov rejting na nivou cele Srbije. I kada namenska „Milan Blagojević“ doživi poplavu to se i da sanirati, ali ako u namensku „Milan Blagojević“ upadnu majstori nenamenskog trošenja novca, onda se to veoma teško može sanirati i nemam sumnju da će ih dragačevska truba oduvati sa tog područja u neku novu opštinu, neku novu mesnu zajednicu, da moljakaju za statistiku, a na tom putu polako sami sebe pretvaraju u statističku grešku. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Ognjen Pantović.
Da li želi reč?
Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, ovaj predlog zakona prati trend koji smo imali do sada da raspravljamo o dobrim predlozima zakona, o onim predlozima zakona koji prate realno stanje u oblastima o kojima raspravljamo i da ispravljaju sve one nedostatke koje smo do sada uočili.

Iskustva stečena u prethodnom periodu pokazala su da dosadašnji zakon ima određena ograničenja, da nije dozvoljavao brža reagovanja i da smo više bili fokusirani na reagovanje u samim katastrofama, nego na smanjenje rizika od tih katastrofa.

Potrebno je, između ostalog, da se radi na razvijanju svesti o značaju preventive i na preduzimanju preventivnih aktivnosti svih subjekata u lancu. Poznavanje i razumevanje različitih rizika je ključno za identifikovanje uzroka i za procese planiranja i reagovanja u katastrofama.

Ono što bih posebno naglasio jeste da se u ovom predlogu zakona jedinice lokalne samouprave obavezuju da izrade svoje planove o smanjenjima rizika i ono što je posebno bitno, kada je u pitanju Beograd, jeste da se svih 17 opština Beograda posmatra kao jedinice lokalne samouprave. Imajući u vidu da je bilo mnogo nelegalne gradnje gde se sada i grad i Vlada odlučno bore protiv toga, da se gradilo na lokacijama koje su bile rizične, izradom ovih planova smanjiće se mogućnost nekih katastrofa i povećaće se bezbednost svih građana.

Siguran sam da će predloženo zakonsko rešenje da omogući da se prevaziđu uočeni problemi i da se razvijaju mere za smanjenje rizika od katastrofa.

Pozivam sve narodne poslanike da podrže ovaj zakon. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo Bojan Torbica.
Da li želi reč?
Nije tu.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Snežana Petrović.
Da li želi reč?
Na član 1. amandman je podneo poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.