Amandman na član 2. je zapravo naš principijelni odnos prema ovom članu koji se pojavljuje u svakom zakonu na osnovu te jedinstvene metodologije, ali mi mislimo da to zaista nije potrebno značenje izraza, jednostavno nije pravna norma i pravnici primenjuju zakon i znaju valjda šta šta znači.
Mi svaki put na ovaj član, jer je to u svakom predlogu zakona član 2. i uvek stavljamo iste amandmane. Ja sam konkretno predložila brisanje ove tačke 7) iz člana 2. stav 1. koji govori o vanrednim situacijama, odnosno objašnjava šta je vanredna situacija. Ali, kad ste već išli u objašnjenje ovih izraza, onda bih rekla da ovaj izraz „vanredna situacija“ niste baš precizno i detaljno objasnili. Za ovo bi trebalo, bogami, pola stranice da se objasni šta sve i u kojim sve slučajevima se dešava vanredna situacija.
Generalno, od proglašenja vanredne situacije nekako postoji pa možda i strah građana, šta god da se desi, ne vole ljudi da se proglašava vanredna situacija, jer to uvek onako ukazuje na nešto veoma opasno. Zaista, nažalost, dešavale su se situacije kada smo u delu države morali proglašavati vanredne situacije, ali dešavali su se i neki događaji kada se u celoj državi proglasilo vanredno stanje. To beše još 2003. godine, kada je ubijen Zoran Đinđić i kada je bilo zaista strašno živeti u državi Srbiji, kada su narodni poslanici prolazili u skupštinsku salu pored onih obučenih policajaca, nekih specijalaca, oči su im se samo videle, kada su se sednice Skupštine držale van očiju javnosti, kada su hapšeni ljudi, eto, kako kome padne na pamet. Zaista, od toga je valjda ostao taj neki zazor od pojma uopšte vanredne situacije.
Dobro bi bilo i da se podsetimo, pominje se ovde često tih 12.000 ljudi koji su u toj akciji „Sablja“ u vreme vanrednog stanja 2003. godine pohapšeni. Nikad nismo saznali, bilo bi dobro da nam nadležni organi kažu, pošto je desetine hiljada tih ljudi dobilo sudsku odštetu zato što su bili hapšeni bez pravnog osnova, a kasnije se ispostavilo koliko je to koštalo državu Srbiju i ko je tu posebno odgovoran. Često ovde slušamo i ovog Zorana Živkovića i ove razne, ne znam sad kome ko pripada, ali su tada svi pripadali toj demokratskoj žutoj stranci, često oni tako pričaju neke hvalospeve o vremenu kada su oni bili na vlasti ali, bogami, trebalo bi ih podsetiti i na ove neke drugačije stvari.
Ministre, kada su u pitanju vanredne situacije, bilo bi dobro, ponekad mi se čini da nemate dovoljnu komunikaciju sa ostalim ministrima u Vladi. Ne može se nijedna vanredna situacija posmatrati usko ministarski, mislim na jedan usko resorski. Mi smo ovde imali ministra Gorana Trivana, mislim pre vas da je bio, i govorili smo o raznim ekološkim katastrofama koje se u Srbiji dešavaju, o raznim kriminalnim, bogami, radnjama i u toj oblasti i to ide do te mere da u nekim mestima bi bilo dobro proglasiti i vanrednu situaciju, jer se ljudi truju, a nadležno ministarstvo ne reaguje na pravi način. Evo, čisto da vidite i u Vladi da se malo, naravno, svako se bavi svojim resorom, ali pretpostavljam da kao Vlada delujete i jedinstveno, da razgovarate o problemima koji se dešavaju u Srbiji. U kontekstu ove tačke 7. stava 1. člana 2, čisto da vam skrenem pažnju i na takve stvari. Hvala.