Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je naša zemlja napredovala za vreme Srpske napredne stranke najbolje pokazuje nova prognoza Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je povećala prognozu rasta BDP Srbije za 2018. godinu za 1,3 procentna poena i koja sada iznosi 4,2% rasta.

Po Izveštaju, Srbija je zemlja koja je najviše korigovala rast u pozitivnom smislu u odnosu na ostale zemlje, i to u odnosu na zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope. Koliko smo napredovali, pokazuje činjenica da se za ceo region predviđa rast od 3,5%, a za nas 4,2%.

U Izveštaju se navodi i da je privreda u prvoj polovini 2018. godine zabeležila rast od čak 4,9% na međugodišnjem nivou.

Mislim da je važno da napravimo jedno poređenje na period u vreme ovih što bi da siluju i vešaju, iz saveza za silovanje i vešanje Srbije, jer, recimo, 2009. godine taj isti rast BDP-a je bio u minusu od čak 3,10%, 2010. godine je bio 0,6% i 2012. godine smo završili u minusu od 1%. Znate, ove brojke ovako kada govorimo u ovim procentima su interesantne, ali mnogo je to bolje reći u iznosima. Znači, 2009. godine ukupan BDP Srbije je bio na kraju godine 31,5 milijardi evra, 2017. godine, isti taj iznos je 40 milijardi evra. Dakle, više smo proizveli u Srbiji za vreme SNS za osam i po milijardi evra. Mislim da to dovoljno govori o tome kako radimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada već govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, ja sam želela da pomenem projekat prekogranične saradnje i saradnju gradske opštine Niška Banja sa jednom opštinom iz Bugarske, a to je opština Kostenec. Projekat se odnosi na zajedničko upravljanje rizicima u regionu. Ukupna vrednost projekta je 583.732 evra. Projekat se finansira iz IPA programa, a subvencije EU su u iznosu od preko 496 hiljada evra.

Nažalost, u ovoj godini je već dva puta uvedena vanredna situacija na teritoriji gradske opštine Niška Banja, i to zbog izlivanja reka i mutne vode koja nije bila dozvoljena za piće. Imali smo i situacije u kojima je trebalo toliko hitno reagovati da čak kad bi iz Niša, koji je jako blizu, stigle ekipe, dragoceno vreme bi bilo izgubljeno.

Kroz ovaj projekat gradska opština Niška Banja je dobila specijalizovanu opremu za reagovanje u kriznim situacijama, i to terensko vozilo Amarok, na kome je implementiran sistem za gašenje požara, ličnu opremu za pet osoba za reagovanje u kriznim situacijama, pumpe za mulj, čamce sa motorima i prikolice za njih, dron za osmatranje i kompletnu opremu za video nadzor koja podrazumeva osam kamera i opremu za nadgledanje čak i iz prostorija same gradske opštine.

Pored ove opreme, ovaj projekat će učiniti da će Niška banja sredstvima iz EU dobiti i lokalni akcioni plan zaštite od požara, sa deset obučenih ljudi koji će biti spremni za reagovanje u kriznim situacijama.

Glavni cilj ovog projekta je da se na teritoriji gradske opštine Niška banja oformi dobrovoljno vatrogasno društvo koje će moći da reaguje u slučajevima poplava i požara na teritoriji te gradske opštine. Takođe, moći će i da priskoče u pomoć partnerskoj opštini Kostenec u Bugarskoj.

Strategija gradske opštine u borbi sa kriznim situacijama je svakako preventiva, ali i brzo i efikasno reagovanje. Osnovni cilj budućeg dobrovoljnog vatrogasnog društva će biti da prvi izađu na teren, po potrebi sa specijalizovanim vozilom, da lokalizuju požar, da spreče njegovo dalje širenje dok ne stigne vatrogasna služba ili da u slučajevima poplava prvi stignu na lice mesta i preduzmu neophodne mere u cilju spasavanja ljudstva i materijalnih dobara.

Ove kamere koje su postavljene su postavljene tako da svakodnevno prate kritična mesta toka voda i šumu. Upravo zahvaljujući ovom projektu, nadležne službe će pravovremeno reagovati i zaštiti živote ljudi, materijalna dobra, ali i prirodna dobra na teritoriji gradske opštine Niška banja. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Izvolite.

Hvala.

Gotovo da ne postoji zemlja koja se nije suočila sa elementarnim nepogodama. Iako najrazvijenije zemlje imaju efikasan sistem prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama, nemoguće je da se potpuno zaštite od pojedinih pojava.

Ono što možemo da uradimo jeste da razvijemo sistem upravljanja vanrednim situacijama kojim sigurno možemo da minimiziramo materijalnu štetu i da sačuvamo ljudske živote. U toku ove rasprave smo dosta govorili o prevenciji. Govorili smo o pravovremenom informisanju građana, o formiranju posebnih službi za rano upozoravanje i uzbunjivanje, ali ono što bih izdvojila kao novinu i važan segment ovog zakona je svakako međunarodna saradnja, kako u domenu prevencije, tako i domenu humanitarne pomoći i pružanja, odnosno primanja međunarodne pomoći radi zajedničkog odgovora na posledice elementarnih i drugih nepogoda.

Vlada Republike Srbije je u aprilu 2015. godine potpisala Sporazum o učešću Republike Srbije u mehanizmu EU za civilnu zaštitu. Koliko je ovakva vrsta saradnje značajna mogli smo da vidimo nakon poplava 2014. godine, koje su delom sanirane uz pomoć EU, uz pomoć UN i Svetske banke. Republika Srbija je korisnik sredstava iz IPA fondova EU u oblasti prekogranične saradnje.

Veliki broj tih projekata odnosi se na upravljanje vanrednim situacijama, koje realizujemo zajedno sa Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, BiH i Crnom Gorom. Ovu samo neki od primera koliko je važna međunarodna saradnja i pomoć koju smo dobili i koju dobijamo za unapređenje sistema vanrednih situacija, ali i to što smo postali, kad usvojimo ovaj zakon, deo jednog uređenog sistema. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je jasno da iz svih onih razloga, odnosno iz svih onih argumenata koje smo čuli, kako od vas ministre, tako i od ovlašćene predstavnice SNS, da ovim zakonom vršimo nadogradnju postojećeg sistema koji je definisan Zakonom o vanrednim situacijama.

Kao što je jasno da će se ovim zakonom otkloniti sve ono što se u praksi pokazalo nedovoljno efikasnim, i ono što bih istakao to je da se daje mogućnost u slučaju neblagovremenog reagovanja lokalnih štabova, da Republički štab za vanredne situacije može da raspusti i uspostavi hitne vanredne štabove.

Dakle, ja želim posebnu pažnju da skrenem na odnos lokalnih samouprava kada je reč o ovoj temi, jer svedoci smo da postoji određen broj lokalnih samouprava u Srbiji čije rukovodstvo se na krajnje neodgovoran način ponaša.

Evo, možemo da uzmemo na primer, gradonačelnika Šapca, tog Zelenovića, koji je danas umesto da je na svom poslu, umesto da radi nešto za dobrobit građana Šapca, on je danas u Strazburu. Ako vas zanima zašto je u Strazburu, otišao je da se žali, otišao je da tuži svoju državu nekakvom komitetu i otišao da sve najgore priča o svojim građanima i o svojoj državi.

Jutros sam postavio poslaničko pitanje koje mogu i da ponovim sada, dobra je prilika, dakle, od čijih para on putuje u Strazbur? Dakle, ko snosi troškove njegovog puta u Strazbur, njegovog boravka tamo, smeštaja, ishrane i svega ostalog?

Dakle, ako se ispostavi da građani Šapca snose troškove njegovog putovanja po belom svetu i kukanja na račun države Srbije i svojih građana, mislim da je to za svaku moralnu osudu, mislim da je to za momentalnu ostavku, ali mislim da je u pitanju, odnosno da postoji potreba da se povede i krivična odgovornost u tom smislu, jer građani Šapca ga ne plaćaju da se bavi putovanjem po belom svetu i da kuka i da se žali na svoju državu, već da radi nešto dobro za same građane Šapca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Izvolite, koleginice.

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani građani i građanke Srbije, tokom 2014. godine, kada je elementarnom nepogodom sa katastrofalnim posledicama, bilo pogođeno veliko područje Republike Srbije koje je zahvatilo više od 10 opština i gradova i kada je šteta bila 1,7 milijardi evra i kada je stradalo više od 30 ljudi, procenu ugroženosti i plan zaštite nije imala nijedna opština u Republici Srbiji.

Vi ste ministre Stefanoviću 2017. godine doneli novu metodologiju za izradu procene ugroženosti i plana i zaštite od spasavanja. Analizirajući tu metodologiju vidimo jasno da se broj jedinica lokalne samouprave, koje su donele svoje procene ugroženosti rizika, povećava, a da će se trend nastaviti uz daleko bolji kvalitet, jer će upravo nova zakonska rešenja znatno podići taj kvalitet, jer će procenu rizika i plana zaštite i spasavanja raditi pravna lica sa dobijenim ovlašćenjima, a do sada su to radili pojedinci sa licencom. Očigledno je da je za to potreban stručni tim.

To je još jedan od razloga zbog čega sam podnela amandman na ovaj član, jer je potrebno raditi na jačanju sektora za vanredne situacije, jer je potrebno da upravo sektor za vanredne situacije radi nadzor nad implementacijom ove metodologije. Verujem da će se u narednom periodu ovaj proces, koji je i pre predloga ovog zakona, sa donošenjem novog zakona, zaokružiti na najbolji način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Izvolite, koleginice Jovanović.