Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u mom izlaganju u načelu sam istakla koliki je značaj Ministarstva unutrašnjih poslova i široke oblasti koje to ministarstvo obuhvata, jer to predstavlja temelj za celokupan napredak i prosperitet zemlje, jer bez mira, sigurnosti i bezbednosti građana, ne može se pričati o ekonomskom napretku.

Kada su životi ljudi u pitanju, sve je u drugom planu. Mojim amandmanom želim istaći koliko je važna preventiva, usaglašenost službi institucija i brzina neophodnih radnji kada se desi neka katastrofa i sve u cilju smanjenja posledica.

Polazeći od nužnosti svakog odgovornog društva da kontinuirano radi na unapređenju stepena svoje otpornosti prema pretnjama i opasnostima od katastrofa, kao i činjenice da pretnje od klimatskih promena u poslednjoj deceniji su sve prisutnije na globalnom nivou, MUP vrlo dogovorno preispituje potrebe i mogućnosti za unapređenje postojećeg sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji.

Zato, pred nama poslanicima, se i nalazi Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Istakla bih ono što je veoma važno za građane Mladenovca, odakle dolazim. Gradska opština Mladenovac je ove godine izradila projektno-tehničku dokumentaciju i radove na infrastrukturi, koja je od značaja za zaštitu od poplava na njenoj teritoriji. Sredstva izdvojena za izradu projektne dokumentacije za kanalizacionu mrežu u Karađorđevoj ulici, u iznosu od 158 hiljada dinara, je taj deo grada visoko kritičan pri većim padavinama, jer je to najniža tačka grada. Do sada, naslušali smo se kritičara i demagoga od opozicionih kolega, ali konkretnih stvari koje su urađene u sredinama iz kojih dolaze moje kolege iz SNS.

Za kraj bih rekla samo ovo, poruka SNS glasi – gram akcije je vredniji od tone teorije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Ognjanović, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, amandmanom koji sam podnela dodatno se definiše član 2. Predloga zakona.

Akcenat sam stavila na činjenicu da je kao krajnji rezultat ostvarenja ovog zakona upravo podsticanje sveukupnog razvoja Republike Srbije i zaštita od bujica. Jer, da bi obezbedili adekvatnu odbranu od poplava, potrebno je, osim dobre organizacije ljudskih resursa, imati i obnovljenu infrastrukturu koja može izdržati elementarne nepogode do nekog optimalnog stepena.

Kao primer, navešću gradsku opštinu Gorcka gde živim. U protekle četiri godine, teritorija gradske opštine Gorca je više puta pogođena elementarnim nepogodama. Pretrpeli smo ogromnu materijalnu štetu početkom i krajem maja 2014. godine, u avgustu 2014. godine, junu 2016. godine i ove godine u junu. Materijalne štete su iznele više stotina miliona dinara, a nastale su kao posledica bujičnih poplava i klizišta. Uništen je ogroman broj stambenih i privrednih objekata, poljoprivrednih dobara, infrastruktura. Zato je najpotrebnije da se osim dobre organizacije i planiranja aktivnosti u vanrednim situacijama, odrede i načini uređivanja vodotokova drugog reda.

Grocka je smeštena uz našu najveću reku Dunav, koja u kišnim periodima svojim rastom utiče na rast voda koje se izliju i naprave ogromne štete. Bujice naprave toliku štetu da je najčešće pitanje koje građani postave - od čega sad da živim?

Prva poplava, a potom i bujica se desila 3. maja 2014. godine u mestu Begaljica. Tada je gotovo cela teritorija naše opštine, kao i u velikom delu naše zemlje, bila zahvaćena nepogodom. Imali smo i prvu žrtvu, a direktno je bilo ugroženo 1.500 stanovnika. U toku narednih godinu dana uspeli smo da proširimo kanale pojedinih rečica, da očistimo i uredimo vodotokove. Obezbedili smo bunare za snabdevanje vodom i postavljen je privremeni cevovod koji se nalazi na području klizišta. Popravili smo deo atarskih puteva.

Međutim, opština Grocka se nalazi na takvom području da je gotovo nemoguće da uz ograničena finansijska sredstva rešimo sve probleme koji predstavljaju rizik. Mi smo uradili projekat za finansijsku podršku kojim bi trajno rešili naše probleme sa Dubočajskim potokom i Umčarima i podneli smo u Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, ali još uvek čekamo, a rešili bi nedaće koje se stalno ponavljaju.

Grocka je opština sa najvećim brojem evidentiranih klizišta na teritoriji grada i ima ih preko 40. Klizišta se aktiviraju sa svakim većim padavinama, što ugrožava život građana, pričinjava ogromne štete stambenim i privrednim objektima, putnoj infrastrukturi i poljoprivrednom zemljištu. Iako zaista ne izostaje pomoć Grada u saniranju nastalih šteta, nadam se da će Gradska opština Grocka dobiti neophodnu finansijsku podršku kako bi obezbedili i sprečili pojavu ovih problema, jer smo uložili ogromne napore kako bi obnovili i izgradili infrastrukturu i unapredili kvalitet građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre Stefanoviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona kojim se dodatno definiše pomenuti član, a sve u cilju posebnog sagledavanja problema koji se odnosi na saniranje posledica bujica.

Postojeći Zakon o vanrednim situacijama iznedrio je dobra rešenja, ali novim zakonom želimo da preventivu stavimo u centar naših budućih aktivnosti. Aktuelna Vlada, sprovodeći program SNS, ima zaista mnogo posla oko rešavanja nagomilanih problema sa kojima su se građani suočavali godinama unazad, ali isto tako donosi rešenja gde će se delovati preventivno i u što većoj meri sprečiti pojava bilo kakve vanredne situacije.

Sistem reagovanja u vanrednim situacijama definisan krovnim zakonom iz 2009. godine našao se pred ogromnim izazovima tokom katastrofalnih majskih poplava 2014. godine. Rešenja u ovom predlogu zakona su uglavnom oslonjena na postojeća, s tim što je iz njih otklonjeno ono što se u praksi pokazalo kao nefunkcionalno. Cilj novog zakona je da promeni sve ono što nije bilo dobro u segmentu preventive, odnosno naše navike da preventivno vrlo malo ili nimalo planiramo naše aktivnosti kada se ništa ne dešava u našoj opštini, u našoj kući, u našem dvorištu.

Ovim predlogom zakona stvaraju se neophodni normativni uslovi, utvrđuju se nadležnosti organa i tela u izradi procene rizika. Novina u zakonu je donošenje plana smanjenja rizika, evidentiranje zona neposrednog uzroka, formiranje registra rizika koji će voditi Sektor za vanredne situacije, na osnovu podataka svih ministarstava i jedinica lokalne samouprave.

Sve ovo svakako predstavlja veliki iskorak Republike Srbije i zato će u danu za glasanje SNS glasati za ovaj i ostale predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč?
Kolega Laketiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas ovom raspravom u pojedinostima mi govorimo o Predlogu zakona o upravljanju rizicima, odnosno o smanjenju rizika od katastrofa, kao i upravljanju u vanrednim situacijama.

Naime, član 2. na koji sam podneo amandman govori upravo o terminima koji se upotrebljavaju u ovom zakonu i ti termini su vrlo značajni zato što na adekvatan način definišu određene prirodne katastrofe o kojima se govori. Naime, u stavu 1. definisan je termin katastrofa. Dakle, katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu, ali takođe može predstavljati i tehničku nesreću, pre svega misli se na određenu situaciju ukoliko dođe do određenih neželjenih momenata u radu određene fabrike ili postrojenja. Ono što je vrlo bitno, u drugom stavu se nastavlja sa definisanjem ovih termina. Tu se govori o elementarnoj nesreći, odnosno nepogodi koja može biti meteorološkog, hidrološkog, geološkog ili nekog drugog porekla, ali je suštinska stvar da ugrožava život zajednice koja živi na odgovarajućem terenu.

Upravo jedan od termina koji je od posebnog značaja u ovom zakonu, a koji je značajan ne samo retorički, već i suštinski jeste smanjenje rizika od katastrofa, odnosno definisanje svih onih mera koje mogu biti i socijalne i ekonomske i zdravstvene i političke i institucionalne, dakle, sve one mere koje zajedno obuhvataju redosled poteza koji je u takvim situacijama neophodan da bi se sprečile žrtve, da bi se smanjila materijalna šteta ili na bilo koji način ublažio efekat elementarne nepogode. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Borka Grubor.
Izvolite, koleginice Grubor.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, osnovni ciljevi Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Predlogom zakona stavljaju se u prvi plan principi, planski dokumenti, mere i aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa, jačanju otpornosti pojedinaca i zajednice na posledice elementarnih i drugih nepogoda i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja nepogoda.

Grad Loznica je na svojoj teritoriji pretrpeo ogromnu materijalnu štetu u periodu velike katastrofe prouzrokovane poplavama 2014. godine, s obzirom da se nalazi na obali reke Drine, kroz koju protiču reke Štira, Jadar, Trbušnica, Žeravija i druge. Lokalna samouprava grada Loznice je preuzela neophodne mere u cilju smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama kroz sledeće mere i aktivnosti: izgradnja obala utvrde na reci Drini u cilju zaštite bunara pitke vode, sanacija klizišta Valjevski put i Ulice Ive Lole Ribara u Banji Koviljači, sanacija korita reke Štire, sanacija taložnice u Trbušnici, izgradnja deponijsko-konsolidacione pregrade na reci Štiri u Paskovcu, regulacija vodotokova drugog reda, izrada projektne dokumentacije za sanaciju klizišta u Banji Koviljači i Loznici, nabavka sirene, kupovina čamca za spasavanje, protivgradne rakete.

Ukupna vrednost prethodno navedenog i urađenog na teritoriji grada Loznice je 118.669.494 dinara. Sve navedene mere imaju za cilj smanjenje posledica od katastrofa i na očuvanje zdravlja, tj. sprečavanje širenja zaraznih bolesti u slučaju nepogoda bilo koje vrste. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Nikolić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić, izvolite.