Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije. Zakoni koje je MUP predložilo, rešiće veliki broj problema koji su se godinama nagomilavali uprkos neodgovornim i neadekvatnim ponašanjem Vlade do 2012. godine.

Oblast upravljanja vanrednim situacijama, uređena je zakonom o vanrednim situacijama, koji je donet u decembru 2009. godine, potom su usledile izmene i dopune, i to 2011, 2012. godine.

Sistem reagovanja u vanrednim situacijama, koji je glavni predmet uređivanja ovog zakona, našao se pred ogromnim izazovima tokom katastrofalnih majskih poplava 2014. godine. Ovo je ujedno bio i najkišovitiji maj mesec u istoriji.

Višegodišnji prosek za ovo doba godine je oko 71 milimetara taloga, međutim 2014. godine palo je čak 214 litara po metru kvadratnom, što je izazvalo pojavu bujica i izlivanje reka iz korita.

Poplavama i klizištima oštećeno je i porušeno oko 4,5 kilometara puteva i 250 mostova. Potopljeno je 2.260 objekata, a oko 1.800 je ugroženo. Poljoprivreda je pretrpela značajnu štetu, koja se ogleda u oko 80.000 hektara poplavljenih oranica, što je oko 2% ukupnog obradivog zemljišta u Srbiji.

U cilju sprečavanja izlivanja, kao i sanaciju reka i kanala i pravljenje nasipa na teritoriji gradske opštine Lazarevac u protekle četiri godine uložena su značajna sredstva. Republika Srbija i Grad Beograd izdvojili su značajna sredstva i za regulaciju reke Kolubare i njenih pritoka i na taj način obezbedili zaštitu građanima Lazarevca od poplava i bezbednost na visokom nivou.

U Danu za glasanje poslanička grupa SNS će podržati predloženi set zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branko Popović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedinice lokalne samouprave imaju primarnu ulogu u upravljanju rizikom od katastrofa i tu ulogu obavljaju u tesnoj saradnji sa državnim institucijama.

Opština Nova Varoš kontinuirano ulaže u podizanje nivoa zdravstvene zaštite građana kroz nabavku medicinske i laboratorijske opreme, kroz rekonstrukciju i adaptaciju objekata i kupovinu sanitetskih vozila.

Poslednjih nekoliko godina iz opštinskog budžeta finansirana je nabavka dva terenska i jednog putničkog vozila namenjenih za pružanje neodložne medicinske pomoći građanima. Vrednost ovih investicija iznosi preko pet miliona dinara, a sa ovom praksom ulaganja u zdravstvo nastaviće se i narednih godina.

Posebnu ulogu ova vozila imaju kod transporta pacijenata u planinskim i slabije pristupačnim delovima naše opštine. Istovremeno, ovim investicijama podiže se nivo spremnosti i opremljenosti zdravstvenog sistema kao činioca u sistemu zaštite od katastrofa, kao i u procesu upravljanja vanrednim situacijama.

Uspešna primena ovog zakona smanjiće štete koje jedinice lokalne samouprave trpe od vanrednih situacija. Pokazatelji rizika od katastrofa ukazuju da se svaki dinar koji se uloži u prevenciju vraća u odnosu jedan prema osam.

Usvajanjem ovog zakona smanjiće se potencijalni finansijski izdaci u slučaju vanrednih situacija, a samim tim doprineće većoj mogućnosti za ulaganja u projekte od životnog značaja građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milosav Milojević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Milojeviću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, cenjeni ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u prethodnom javljanju rekao sam o merama pomoći Vlade za oštećene objekte u Aranđelovcu, a pored toga odobrena su i sredstva za radove na zaštiti Aranđelovca od velikih voda reke Kubršnice, proširenje korita i stabilizacija obala i dna reke Kubršnice kroz Aranđelovac u dužini od četiri kilometra, koji sprovodi Javno vodoprivredno preduzeće „Srbija vode“.

Vrednost ovih radova iznosi 12 miliona dinara. Republika je iz robnih rezervi odobrila i 77,5 tona mineralnog đubriva koje je raspodeljeno oštećenim poljoprivrednicima, a vrednost ovih davanja je nekoliko miliona dinara.

Ukupna procena šteta od elementarnih nepogoda u periodu od 2014. do kraja 2017. godine je veća od 2,1 milijardi dolara. To je cifra bez štete od poplava iz 2014. godine, a koja je, po proceni Kancelarije Vlade Srbije, dodatnih 1,7 milijarde evra. Ovo nam jasno govori kolike su razmere prirodnih katastrofa i kolika je važnost da jedno ovakvo pitanje probamo da rešimo boljim zakonskim odlukama.

S obzirom na globalne tokove i činjenicu da su pretnje od prirodnih katastrofa povećane tokom poslednje decenije u čitavom svetu, potreba je svakog odgovornog društva da radi na unapređenju stepena otpornosti i poboljšanja sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji. Merama koje donosi ovaj zakon dobićemo mogućnost da se smanji rizik od katastrofa i ublažićemo posledice po građane i privredu. Hvala.

Hvala, kolega Milojeviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, u članu 2. jasno su definisani izrazi i njihovo značenje, a koji se tiču predloženog zakona.

Srbija danas beleži značajan rast i razvoj, ne samo u oblasti ekonomije, već celog društva, a ključni doprinos za to jeste svakako politička stabilnost. Bez političke stabilnosti ne može se govoriti o napretku.

Kada govorimo o rastu i razvoju, obično govorimo o ekonomskim kategorijama i država Srbija jeste, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i toj stabilnosti koju imamo u oblasti politike, ali i u oblasti ekonomskih reformi, ostvarila izuzetno značajne ekonomske pokazatelje u prethodne tri godine.

Govorimo o rastu BDP-a, o povećanju broja zaposlenih, o smanjenju broja nezaposlenih, o stabilnoj monetarnoj politici, ali svakako da izazovi koji su pred nama mogu da predstavljaju značajan problem u funkcionisanju ekonomije i ti izazovi uglavnom dolaze spolja.

Ono što nikako ne treba da zanemarimo jeste činjenica da na rast BDP-a u Srbiji u ovom trenutku ne utiču sistemski zakoni, već mogu da utiču klimatske promene.

Godine 2014. imali smo slučaj sa poplavama. Godine 2017. sa sušama. Suša je nešto što može da utiče na rast BDP-a u Srbiji. Teško je danas i ne može se precizno definisati suša. Još teže se može sistemski reći šta je to. Ako se ima u vidu činjenicu da ne postoji sveobuhvatna analiza i rezultati funkcionisanja suše, to svakako predstavlja problem, ali je nesporno da suša može da ima pogubne posledice ne samo po ekonomiju jedne nacije, pre svega u oblasti poljoprivrede, može da ima posledice i po nedostatak vode, po meteorološke faktore, po poljoprivredu.

Činjenica je da se suša najviše istražuje u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, da u prethodnih 17 godina imamo periode kako suše, tako i periode kada smo imali poplave. Sve to utiče da moramo da vodimo računa da katastrofalne posledice klimatskih promena mogu da utiču i na ekonomski rast i razvoj.

Hvala, kolega Kovačeviću.
Na član 2 amandman je podnela narodni poslanik Ana Čarapić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela na član 2. Predloga zakona ima za cilj da ukaže koliki značaj ima zapravo ulaganje u preventivna delovanja kako za bezbednost građana, tako i za zaštitu useva i plodova, na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Više puta smo bili u prilici da čujemo od kolega da je svaki dinar uložen u preventivu da se višestruko vraća u budžet Republike Srbije, a najveću korist od toga zapravo imaju građani.

Cilj zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je zapravo da se otklone nedostaci iz prethodnog perioda. Katastrofalne poplave su svakako bile signal za izradu nacrta samog zakona, ali i samog zakona o kome raspravljamo ovih dana.

U mentalitetu srpskog naroda je da brzo zaborave sve ono što je loše. Kada su katastrofalne poplave u pitanju, mogu slobodno reći da je to opravdano, zato što je upravo Vlada Republike Srbije odgovornom politikom, iscrpnim radom, uz bezrezervnu podršku predsednika Aleksandra Vučića u prethodne četiri godine ostvarila fantastične rezultate i stiče se utisak da Srbija nije imala nikakve probleme 2014. godine.

Zapravo, u prethodnom periodu mi imamo privredni rast najveći u Evropi, od skoro 5%. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, to je 4,8%. Tri godine imamo suficit u budžetu, a članovi Fiskalnog saveta predviđaju da ćemo imati i u 2019. godini suficit u budžetu, što će biti četvrta godina za redom, što je zaista fantastično.

Čestitam svim članovima Vlade na brzom prevazilaženju problema katastrofalnih posledica i na ostvarenim fantastičnim rezultatima i ujedno se zahvaljujem građanima Srbije i čestitam im na odličnoj proceni na izborima, jer zahvaljujući dobroj proceni građana 2012, 2014. i 2016. godine, Srbija je spasena od ljudske nepogode i katastrofe. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2 amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Milan Knežević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik prof. dr Milan Knežević. Izvolite.