Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, cenjeni ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u prethodnom javljanju rekao sam o merama pomoći Vlade za oštećene objekte u Aranđelovcu, a pored toga odobrena su i sredstva za radove na zaštiti Aranđelovca od velikih voda reke Kubršnice, proširenje korita i stabilizacija obala i dna reke Kubršnice kroz Aranđelovac u dužini od četiri kilometra, koji sprovodi Javno vodoprivredno preduzeće „Srbija vode“.

Vrednost ovih radova iznosi 12 miliona dinara. Republika je iz robnih rezervi odobrila i 77,5 tona mineralnog đubriva koje je raspodeljeno oštećenim poljoprivrednicima, a vrednost ovih davanja je nekoliko miliona dinara.

Ukupna procena šteta od elementarnih nepogoda u periodu od 2014. do kraja 2017. godine je veća od 2,1 milijardi dolara. To je cifra bez štete od poplava iz 2014. godine, a koja je, po proceni Kancelarije Vlade Srbije, dodatnih 1,7 milijarde evra. Ovo nam jasno govori kolike su razmere prirodnih katastrofa i kolika je važnost da jedno ovakvo pitanje probamo da rešimo boljim zakonskim odlukama.

S obzirom na globalne tokove i činjenicu da su pretnje od prirodnih katastrofa povećane tokom poslednje decenije u čitavom svetu, potreba je svakog odgovornog društva da radi na unapređenju stepena otpornosti i poboljšanja sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji. Merama koje donosi ovaj zakon dobićemo mogućnost da se smanji rizik od katastrofa i ublažićemo posledice po građane i privredu. Hvala.

Hvala, kolega Milojeviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, u članu 2. jasno su definisani izrazi i njihovo značenje, a koji se tiču predloženog zakona.

Srbija danas beleži značajan rast i razvoj, ne samo u oblasti ekonomije, već celog društva, a ključni doprinos za to jeste svakako politička stabilnost. Bez političke stabilnosti ne može se govoriti o napretku.

Kada govorimo o rastu i razvoju, obično govorimo o ekonomskim kategorijama i država Srbija jeste, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i toj stabilnosti koju imamo u oblasti politike, ali i u oblasti ekonomskih reformi, ostvarila izuzetno značajne ekonomske pokazatelje u prethodne tri godine.

Govorimo o rastu BDP-a, o povećanju broja zaposlenih, o smanjenju broja nezaposlenih, o stabilnoj monetarnoj politici, ali svakako da izazovi koji su pred nama mogu da predstavljaju značajan problem u funkcionisanju ekonomije i ti izazovi uglavnom dolaze spolja.

Ono što nikako ne treba da zanemarimo jeste činjenica da na rast BDP-a u Srbiji u ovom trenutku ne utiču sistemski zakoni, već mogu da utiču klimatske promene.

Godine 2014. imali smo slučaj sa poplavama. Godine 2017. sa sušama. Suša je nešto što može da utiče na rast BDP-a u Srbiji. Teško je danas i ne može se precizno definisati suša. Još teže se može sistemski reći šta je to. Ako se ima u vidu činjenicu da ne postoji sveobuhvatna analiza i rezultati funkcionisanja suše, to svakako predstavlja problem, ali je nesporno da suša može da ima pogubne posledice ne samo po ekonomiju jedne nacije, pre svega u oblasti poljoprivrede, može da ima posledice i po nedostatak vode, po meteorološke faktore, po poljoprivredu.

Činjenica je da se suša najviše istražuje u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, da u prethodnih 17 godina imamo periode kako suše, tako i periode kada smo imali poplave. Sve to utiče da moramo da vodimo računa da katastrofalne posledice klimatskih promena mogu da utiču i na ekonomski rast i razvoj.

Hvala, kolega Kovačeviću.
Na član 2 amandman je podnela narodni poslanik Ana Čarapić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela na član 2. Predloga zakona ima za cilj da ukaže koliki značaj ima zapravo ulaganje u preventivna delovanja kako za bezbednost građana, tako i za zaštitu useva i plodova, na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Više puta smo bili u prilici da čujemo od kolega da je svaki dinar uložen u preventivu da se višestruko vraća u budžet Republike Srbije, a najveću korist od toga zapravo imaju građani.

Cilj zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je zapravo da se otklone nedostaci iz prethodnog perioda. Katastrofalne poplave su svakako bile signal za izradu nacrta samog zakona, ali i samog zakona o kome raspravljamo ovih dana.

U mentalitetu srpskog naroda je da brzo zaborave sve ono što je loše. Kada su katastrofalne poplave u pitanju, mogu slobodno reći da je to opravdano, zato što je upravo Vlada Republike Srbije odgovornom politikom, iscrpnim radom, uz bezrezervnu podršku predsednika Aleksandra Vučića u prethodne četiri godine ostvarila fantastične rezultate i stiče se utisak da Srbija nije imala nikakve probleme 2014. godine.

Zapravo, u prethodnom periodu mi imamo privredni rast najveći u Evropi, od skoro 5%. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, to je 4,8%. Tri godine imamo suficit u budžetu, a članovi Fiskalnog saveta predviđaju da ćemo imati i u 2019. godini suficit u budžetu, što će biti četvrta godina za redom, što je zaista fantastično.

Čestitam svim članovima Vlade na brzom prevazilaženju problema katastrofalnih posledica i na ostvarenim fantastičnim rezultatima i ujedno se zahvaljujem građanima Srbije i čestitam im na odličnoj proceni na izborima, jer zahvaljujući dobroj proceni građana 2012, 2014. i 2016. godine, Srbija je spasena od ljudske nepogode i katastrofe. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2 amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Milan Knežević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik prof. dr Milan Knežević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate prenos, podneo sam amandman na član 2.

Radi gledalaca i građana koji prate prenos, moram reći da član 2. sadrži navedene izraze koji se koriste u zakonu i njihovo značenje.

Pored nemerljivih pozitivnih efekata koje očekujemo usvajanjem ovog zakona o kojima su moje kolege u ovoj dvodnevnoj debati govorile, hteo bih da kažem da po prvi put u Republici Srbiji ovaj Predlog zakona uvodi Registar rizika kao interaktivnu elektronsku, geografsku, informacionu bazu podataka o svim rizicima od elementarnih i drugih opasnosti na prostoru Republike Srbije. Ovaj registra rizika vodi se na centralnom nivou, odnosno u MUP.

Još nešto što bi trebali građani koji gledaju prenos da znaju, u Sektoru za vanredne situacije se vodi baza podataka o gubicima prouzrokovanim katastrofama u Republici Srbiji, čija je skraćenica „Desinventar“, i ova baza je realizovana od 2013. godine u saradnji sa Međunarodnom Strategijom UN za smanjenje rizika od katastrofa, a aktivnost je vodila Kancelarija programa za razvoj UN u Beogradu.

Treba reći da je Srbija jedna od pet zemalja, prvih pet zemalja u Evropi koje su sprovele ovaj projekat i realizaciju baze podataka, a ta baza podataka je veoma značajna i ona se pravi na osnovu relevantnih izveštaja jedinica lokalne samouprave koje dostavljaju po unapred popunjenoj proceduri uredbom i svim podacima koji moraju da sadrže da bi se prihvatio korelevantni izveštaj. Hvala.

Hvala profesore.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik dr Dragana Barišić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, evo prethodnih nekoliko godina SNS i naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, pokazali su kako se odgovorno i domaćinski vodi država, ali tako i sve one lokalne samouprave koje vodi SNS.

Dolazim iz Kruševca, i ovom prilikom želim da pohvalim načelnika sektora za vanredne situacije, jer upravo mi je kolega Dušan Todorović iz Kruševca javio da imaju odličnu saradnju i da odlučno sarađuju. Evo, u septembru mesecu su usvojili i dobijena je saglasnost Sektora za vanredne situacije da je procena ugroženosti za grad Kruševac prema važećoj metodologiji usvojena i prema tome je u toku izrada planova za zaštitu i spasavanje za grad Kruševac od opasnosti. Tako da, zaista pokazujemo da sarađujemo na svim nivoima i da idemo korak napred.

Ono što želim da istaknem, jeste to da grad Kruševac odgovorno brine kada su vanredne situacije u pitanju i da se radi na regulaciji reke Rasine, sa „Srbijavodama“ u dužini od 1,7 kilometara. Investicija je vredna oko 15 miliona dinara. Zatim regulisanje na četiri vodotoka drugog reda sredstvima grada Kruševca, preko lokalno operativnog plana odbrane od poplava, 4,3 miliona dinara. Zatim, preko Fonda za ekologiju radi se na čišćenju od komunalnog otpada i rastinja vrednost 3,7 miliona dinara. Zatim podrška Vatrogasnom savezu Kruševca preko projekta od javnog zančaja. Zatim, radiće se projekat za izradu deponijskih pregrada za zaštitu od bujičnih nanosa, vrednost oko 15 miliona dinara. Završava se i sistem za uzbunjivanje rane najave, vrednost oko 10 miliona dinara. Rade se dva projekta za sanaciju klizišta u okolini Kruševca, vrednost 700 hiljada dinara, kako bi kasnije grad konkurisao za sredstva da bi se rešio ovaj problem.

Ovim pokazujemo da odgovorno vodimo i grad Kruševac, da naš predsednik odgovorno vodi našu Srbiju i zato podrška, naša ogromna, a prazni redovi govore kakva je politika i šta misi Savez za Srbiju, odnosno „savez za propast“. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik dr Desanka Repac.
Da li neko želi reč? (Da)
Desanka Repac, izvolite.