Hvala, potpredsedniče Skupštine.
Drago mi je, gospodine ministre unutrašnjih poslova, doktore Stefanoviću, što se vrlo često viđamo ovde, u ovom visokom domu, zajedno sa vašim saradnicima. To govori o vašem predanom radu i posvećenosti. Vi ste, gospodine ministre, svojevremeno predsedavali srpskom parlamentu i po opštoj oceni poslanika, kako pozicije, tako i opozicije, najbolje u poslednjih 20 godina. Jednako tako uspešno obavljate i funkciju ministra, što govore postignuti rezultati pod vašim rukovodstvom.
Poštovani narodni poslanici, bivši režim, oličen u Draganu Đilasu zvanom „điki mafija“, Vuku Jeremiću, zvanom „vuk potomak“, Saši Jankoviću, zvanom „sale prangija“, Borisu Tadiću, zvanom „Boris lipicaner“, Saši Raduloviću, zvanom „kralj stečaja“, Janku Veselinoviću, zvanom „Janko stanokradica“, Dušanu Petroviću, zvanom „Dule kravoubica“, Balši Božoviću, zvanom „golobradi gusar sa Maldiva“, Željku Veselinoviću, zvanom „vešaloubica“, Đorđu Vukadinoviću, zvanom „Đoko Vlah“, Čedomiru Jovanoviću, zvanom „Čedo šmrkanović“, Nenadu Čanku, zvanom „Neša gicoje od Katalonije“, Šutanovcu, zvanom „zgrabi novac“, Bošku Obradoviću, zvanom „lupetiv“ i Zoranu Lutovcu, zvanom „zalutovac“, nije vodio računa o nacionalnoj bezbednosti zemlje, već su pljačkaškom privatizacijom i svođenjem vojske Srbije na nivo vatrogasne jedinice i uništavanjem borbene sposobnosti policije doveli Republiku Srbiju na najniži mogući nivo.
Poštovani građani Srbije, evo ih ponovo, tumaraju po Srbiji, tražeći podršku za drugu pljačku Srbije. Najveća karakteristika građana Republike Srbije jeste što ne pate od amnezije i ne zaboravljaju da su ih poslali na smetlište istorije iz kojeg se zasigurno više neće vratiti.
To je, u stvari, jedan savez lopuža, prevaranata, džabalebaroša, lezijedovića, luftiguza, vjetrogonja i secikesa. Hvala.