Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao i moj kolega Orlić, dok mi sada govorimo u Narodnoj skupštini, gradonačelnik Šapca, Nebojša Zelenović izgovara najteže moguće neistine i klevete na račun Republike Srbije.

Sad su mi kolege pokazivale, TV Šabac i list „Danas“ preko svoje fejsbuk stranice direktno prenose izlaganje Nebojše Zelenovića. Ja sam sad to malo slušao.

Govori o tome kako ministri, visoki državni funkcioneri i, pazite dobro, pojedini haški osuđenici vrše pritisak na odbornike u Skupštini grada Šapca da pređu na stranu SNS.

Kao glavnog haškog osuđenika koji, navodno, vrši pritisak na odbornike u Skupštini grada Šapca, Zelenović apostrofira gospodina Veselina Šljivančanina koji je, navodno, bio kod jednog odbornika u Šapcu i nagovarao ga da pređe u SNS.

Jasno je da je ovde reč o jednoj flagrantnoj laži, ali i neverovatnom pritisku na državu Srbiju u trenutku kada država Srbija vodi, možda, jednu od sudnih bitaka za Kosovo i Metohiju.

I vi i ja, gospodine Stefanoviću, i mnoge druge ovde kolege koji sedimo nismo uvek bili na vlasti. Bili smo mnogo godina u opoziciji, ali nam nikad nije palo na pamet da odemo bilo gde u beli svet, pred bilo koju međunarodnu instituciju i međunarodni forum i da loše pričamo o svojoj sopstvenoj državi. Nikada to nismo radili. Ovo je presedan u političkoj istoriji Srbije, da gradonačelnik Šapca, koji je, uzgred budi rečeno, samo pro forme gradonačelnik, stvarni lokalni knez u Šapcu je Dušan Petrović, to građani moraju da znaju, čovek koji je direktno povezan, od kako je izabran za tada predsednika SO Šabac 1996. godine, direktno povezan sa šabačkom narko-mafijom. On se družio sa izvesnim Moravom, sa braćom Suvajdžić. Dakle, to su notorni kriminalci. On je stvarni upravljač grada Šapca.

Taj Nebojša Zelenović je u stvari samo njegova produžena ruka, ali ono što Nebojša Zelenović neće da kaže danas u Savetu Evrope to je i ono što ste vi, gospodine Stefanoviću, govorili, da je DRI u 2015. godini pronašla da je budžet grada Šapca oštećen za preko pet miliona evra. to su uradili Nebojša Zelenović, Dušan Petrović i oni koji upravljaju gradom Šapcem.

Nebojša Zelenović iznosi i neistinu kako SNS nije na vlasti samo u Šapcu, Čajetini i Paraćinu. Neće da kaže da postoje i neke druge lokalne samouprave u kojima SNS nije na vlasti. Mi, recimo, nismo na vlasti u Svilajncu. Ja sad ovo moram da kažem zato što su me pojedini građani Svilajnca zamolili. Da nije bilo Aleksandra Vučića, da nije bilo Vlade Republike Srbije, Svilajnac bi, kao i Šabac, doživeo potpunu katastrofu 2014. godine usled nezapamćenih poplava i to je bila strategija opozicije u Srbiji, da se ne čini ništa. Dušan Petrović je tvrdio kako Aleksandar Vučić laže da Šapcu preti opasnost od Save, da se manipuliše sa nivoom vodostaja reke Save. Ista vam je situacija bila i u Svilajncu. Da nismo pravovremeno reagovali u tim lokalnim samoupravama, i u Šapcu i u Svilajncu i na mnogim drugim mestima gde su Nebojša Zelenović i njemu slični na vlasti, te opštine, odnosno ti gradovi bi bili bukvalno potopljeni, kao u biblijska vremena.

Naravno, on to neće da kaže danas u Strazburu pred Kongresom lokalnih i regionalnih vlasti, ali će na najgori mogući način da optužuje sopstvenu državu, predsednika Republike, Vladu kako navodno vršimo pritisak da se promeni vlast u Šapcu i u svim tim opštinama, odnosno gradovima gde SNS nije na vlasti.

Umesto toga vrši se haranga i linč. Evo, ja vam pokazujem današnje izdanje lista „Danas“. Ja mislim da je ovo nezabeleženo još od vremena Gebelsa i Adolfa Hitlera, da se na centralnim stranicama lista „Danas“ vodi najgora moguća kampanja protiv Bobana Birmančevića, Blaže Kneževića, Aleksandra Pajića, SNS, protiv Veselina Šljivančanina. LJudi se optužuju za neverovatne stvari u kojima nikada nisu učestvovali, sa kojima nemaju apsolutno nikakve veze, sem što su ukazivali da se u Šapcu krade od strane lokalne vlasti i da je taj grad ekonomski potpuno devastiran.

Mi nećemo tužiti nikada nijedan medij. To je i Aleksandar Vučić danas rekao, ali građani Srbije treba da znaju, neka znaju i građani Šapca, i građani Čajetine, i građani Paraćina, i građani Svilajnca i građani svih onih drugih lokalnih samouprava u kojima SNS nije na vlasti – nije stvar u tome da li je SNS na vlasti ili nije, stvar je u tome što oni koji pljačkaju građane Srbije na sebe navlače odelo političara i to opozicionog političara i onda misle da su zaštićeni od pravnog poretka Republike Srbije. Neka im to služi na čast.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Jančić, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, cenjeni gospodine ministre, pred nama ja Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, kojim se stvaraju svi neophodni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, što će doprineti povećanju stepena bezbednosti naših građana.

NJime se konačno uspostavlja sistem smanjenja rizika od katastrofa sa obavezom preventivnog delovanja na otklanjanju rizika od istih, a ne njihovih lečenja, što smo godinama unazad, nažalost, činili, čime Vlada Republike Srbije jasno iskazuje odgovornost prema građanima i njihovoj imovini.

Posledice suše u Srbiji u ranijem periodu direktno su uticale na rast BDP i razvoj naše poljoprivrede, a mogle su se sprečiti uz svest da se nedostatak vode ne može nadoknaditi, nego se postojeća voda mora rasporediti, s tim da za to mora postojati jasan plan, koji je na sreću donesen zahvaljujući predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije.

Suša kao elementarna nepogoda ima definiciju u zavisnosti od uticaja koja uzrokuje hidrološke, meteorološke, poljoprivredne i ekonomske suše. Najteži oblik ekonomske suše doživeli smo pod rukovodstvom prethodnog režima i vladavine DS od 5. oktobra 2000. do 2012. godine, a u Vojvodini sve do 2016. godine, kada je Srbija razorena i opljačkana, a građani dovedeni na ivicu siromaštva i gladi i ostavljeni bez posla i budućnosti.

Na sreću, to vreme je iza nas. Skupo smo ga platili. Vreme bede, vreme bez perspektive, razvoja i napretka građani su dobro razumeli, i kao što brojni izbori pokazuju, nisu ga zaboravili, jer se danas u Srbiji vidi da se sve bolje i bolje živi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vlado Babić.
Izvolite, kolega Babiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. s posebnim osvrtom na smanjenje rizika od posledica epidemije zaraznih bolesti.

Zahvaljujući vakcinama i vakcinaciji brojne zarazne bolesti koje su doslovno harale zemljom su iskorenjene. Mi stariji se vrlo dobro sećamo velikih boginja, zatim, difterije koja zahvaljujući vakcini protiv nje nema je već šest decenija, a slično je i sa dečijom paralizom.

Naravno, nikome ne pada na pamet da se ove vakcine ukinu, zbog realnog straha od mogućih novih epidemija. Činjenica je da je mnogo života sačuvano u poslednjih 30 i više godina, baš zahvaljujući vakcinama protiv zaraznih bolesti. No, ove mlađe populacije ne gledaju tako na vakcinaciju.

Postavlja se pitanje zbog čega roditelji odbijaju vakcinaciju dece? Tako smo često svedoci različitih mišljenja o vakcinaciji, iako je ogromna većina lekara i roditelja za, čini se da je protivnika svakim danom sve više.

U svakom slučaju, ovo je uvek aktuelna tema i aktuelno pitanje, a uzrok zbog kog dolazi do ovakve podele među roditeljima i široj javnosti treba tražiti i u suštini i možemo ih podeliti u dve grupe.

Na prvom mestu je loša edukacija, odnosno nepoznavanje osnovnih principa vakcina i vakcinacije, kao i njihovih korisnih efekata uz potenciranje često izmišljenih nus pojava. Tu su i brojne zablude uključujući i neutemeljenu sigurnost da je većina bolesti već iskorenjena, pa zato decu ne treba vakcinisati.

Možemo reći da je plod oskudne edukacije i vrlo opasna zabluda da dete samo treba da stekne otpornost prema bakterijama i virusima, a vakcine su tu nepoželjne. Ali, vrlo je teško ne prisetiti se i zaboraviti smrt nevakcinisane dece koje su dobile najtežu formu laringitisa, odnosno zapaljenja grla izazvane hemofilusom influense. Od kako je ta vakcina obavezna u Srbiji, više nije bilo takvih užasnih ishoda.

Drugu grupu uzroka se može pokriti uvek aktuelnom teorijom zavere koja su sprovele bogate farmaceutske kuće u cilju sticanja profita a na račun naše dece. Slažem se da je zdrav naučni skepticizam uvek dobrodošao, ali je tada ova priča vrlo blizu paranoje.

Sa druge strane, da bi jedna vakcina stigla na tržište mora proći nekoliko gustih filtera ispitivanja, i to višegodišnjih ispitivanja ogromnog broja ispitanika, a kada se vakcina pusti u promet…(Isključen mikrofon)

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik LJibuška Lakatoš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Kostić.
Izvolite, koleginice Kostić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, u Sektoru za vanredne situacije vodi se baza podataka o gubicima prouzrokovanim katastrofama u Republici Srbiji, koja je realizovana 2013. godine, u saradnji sa Međunarodnom Strategijom UN za smanjenje rizika od katastrofa, a aktivnost je koordinirala Kancelarija programa za razvoj UN u Beogradu.

Svi podaci o štetama su uneti u bazu podataka na osnovu zvaničnih izveštaja jedinica lokalne samouprave i izveštaja dostavljenih komisiji za upravljanje štete od elementarnih nepogoda Vlade Republike Srbije, koje je Sektor za vanredne situacije dobio.

Ukupna procenjena šteta od elementarnih nepogoda u periodu od 2014. godine do kraja 2017. godine je dve milijarde 155 miliona dolara, bez uračunavanja štete od poplava 2014. godine.

Nastale štete od posledice suše samo u 2012. godini je iznosila preko dve milijarde dolara, a šteta nastala od šumskih požara te iste godine bila je preko 50 miliona evra.

Ovaj Predlog zakona, po prvi put, uvid registar rizika u Republici Srbiji, kao interaktivnu, elektronsku, geografsku, informacionu bazu podataka o svim rizicima od elementarnih i drugih opasnosti na prostoru Republike Srbije. Pristup bazi podataka biće omogućen svim subjektima koji izrađuju sopstvene procene rizika ili vrše neke građevinske i druge investicione radove. Baza će imati nivoe pristupnosti jer će se određeni specifični rizici štiti i biti dostupni samo nadležnim organima državne uprave.

U danu za glasanje, podržaću Predlog ovog zakona kao i set zakona koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ana Karadžić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Radičeviću, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Cilj mog amandmana je da ukažem na važnost preventivnog delovanja. Preventivnim delovanjem sprečavaju se velike razmere katastrofa, a i rizik po gubitak ljudskog života se smanjuje na najmanju moguću meru.

Prirodne katastrofe nastaju delovanjem prirodnih sila, a manifestuju se kao na stajanje zemljotresa, požara, poplava, suše, olujno nevreme i odroni. Prirodna katastrofa može da uzrokuje gubitak života, kao i oštećenje imovine. Ostavlja za sobom i znatnu ekonomsku štetu.

Prirodne katastrofe koje čini mi se najviše pogađaju našu zemlju jesu poplave. Na prirodnu katastrofu ne možemo uticati, ali možemo preventivno da delujemo da bi ekonomska šteta bila manja i da bi se zaštitili ljudski životi.

Vlada Republike Srbije i te kako radi na prevenciji poplava, ali je bilo potrebno da državu vodi odgovorna vlast. Za zadnjih par godina mnogo je urađeno, a jedan od primera je i u Aleksincu. Osim bedema na Južnoj Moravi, o čemu sam već pričao, u Aleksincu je preduzeće „Srbijavode“ uložilo znatna sredstva na izgradnji bedema na reci Moravici, ali i na uređenju rečnog korita.

Dešavalo se da u zoni grada reka izađe iz svog korita i da voda dođe i do samog centra. Danas to više nije slučaj i Aleksinčani mogu mirnije da žive. Osim što je zaštićen od poplave, Aleksinac je dobio i lepo šetalište pored reke, a i samo rečno korito je uređeno, pa više ne gledamo uraslo korito u rastinje, na koje su po pravilu zakačene kese koje voda pokupila uzvodno i donela. Hvala.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Mijatović, izvolite.