Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, sistem reagovanja u vanrednim situacijama bio je pred velikim izazovima u prethodnom periodu i u bližoj i u daljoj prošlosti imali smo situaciju susretanja sa elementarnim nepogodama. Godine 2014. velike poplave zadesile su našu zemlju. Obrenovac je apsolutno preplavljen, 2008. godine Kraljevo je zadesio zemljotres, 2005. godine Jašu Tomić, u neposrednoj blizini mog Zrenjanina, zadesile su katastrofalne poplave. Posle toga je trebalo oporaviti poljoprivredu, kao i mnoga domaćinstva, a oktobra 2018. desio se požar u okolini sela Belo Blato.

Mi se ne nalazimo na takvom podneblju da su česti požari, kao što je to u Grčkoj ili Turskoj. Međutim, dešavaju se takve nesreće i sa svojim prijateljima, kao i spasiocima, bila sam u epicentru tog požara i mogu vam reći bilo je katastrofalno, kada vidite da jedan prirodni rezervat, kao što je Carska bara, gori. Najviše smo se uplašili zbog toga jer su gorele njive, usevi od kojih meštani Belog Blata žive, jer se bave proizvodnjom trske. Međutim, mnoga staništa biljnih i životinjskih vrsta su razorena.

Zahvaljujući dobro organizovanim vatrogasnim jedinicama, kao i dobrovoljnim vatrogasnim udruženjima, taj požar je lokalizovan, saniran i ugašen. Međutim, organizovali su se i poljoprivrednici svojom mehanizacijom, koji su izašli na teren, jer su bili neophodni. Ono što je bitno kod zakona koji su na dnevnom redu, jeste da imaju dobru osnovu. Očekujem izuzetnu i apsolutnu primenu i, obzirom da se staram i trudim da unapređujemo sistem u vanrednim delovanjima tih situacija, podržaću predložen set zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jevtić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Jevtić.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona, koji se odnosi na smanjenje rizika od elementarnih nepogoda.

Katastrofalne poplave koje su nas zadesile 2014. godine na teritoriji Republike Srbije donele su veoma veliki rizik kod širenja zaraznih bolesti. Ekipe koje su uklanjale uginule životinje i ostatke animalnih hraniva ulazile su na poplavljena područja u skladu s preporukama Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i sve to u koordinaciji između Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede, Vojske Srbije i naravno komunalnim službama. Ekipe su činili veterinari veterinarskih instituta, fakulteta, kao i veterinari specijalizovani baš za oblast spasavanja životinja iz poplavljenih područja i njihovo zbrinjavanje.

Sa poplavljenih područja uklonjeno je više od 517 tona uginulih životinja i više od 332 tone hrane životinjskog porekla. Svi leševi uginulih životinja odloženi su u kafilerije u Somboru i Inđiji, a kafilerije, htela sam da istaknem, predstavljaju specijalizovane objekte, odnosno najbolje i najsavremeniji način neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i konfiskata. Osim rešavanja tog higijenskog problema, u kafileriji se dobijaju i hraniva animalnog porekla koji se mogu dalje koristiti u ishrani životinja, kao što su mesno brašno, mesno koštano brašno i tehnička masnoća. Organizacija posla u kafilerijama se obavlja na taj način da se leševi brzo zbrinu, da se obezbedi prostorija gde će se oni lagerovati i na kraju treba obratiti pažnju i na prevoz do same kafilerije. Najbolji transport, odnosno najsigurniji, obavlja se kontejner hladnjačama koje je moguće dezinfikovati.

Nakon poplava i zbrinjavanja uginulih životinja, obavljena je celokupna sanacija terena. Znači, obavljena je dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija, a o tome ću malo više u sledećem amandmanu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojaniću, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, i ovaj amandman se odnosi na zemljotres, ali neću nastaviti tamo gde sam stao, već u sledećem amandmanu.

Obratiću pažnju na zemljotres koji je svojim činjenjem jedna uspešna kompanija izazvala juče i danas, reakcijama pojedinih medija, reakcijama na Tviteru i izgleda reakcijama onih čiji su interesi ugroženi. Velika telekomunikaciona kompanija „Telekom Srbija“ a.d. je objavila da je kupila drugog po veličini kablovskog operatera „Kopernikus“. Odlično. Dobra informacija, prava informacija. „Telekom“ kao velika kompanija, kao kompanija koja radi u Republici Srpskoj, koja radi u Republici Crnoj Gori i koja je ovde najveći telekomunikacioni operater i budući, nadam se, regionalni operater je uradila jednu dobru stvar, kupila je drugog operatera i izgleda ugrozila nečije interese i odmah reakcije, čak i BIRN, kroz neku fondaciju, javni novac za javni interes, je postavio pitanje – zašto, čemu kupiti? Treba, treba da jača nešto što je nacionalna bogatstvo. Postavlja se sad pitanje – šta kupuju telekomunikacioni operateri, kablovski operateri? Znači, nema ništa od prodaje. Nema. Hoćemo da ojačamo, da se pozicioniramo na tržištu.

Mi smo kupili i slovenačkog kablovskog operatera, koji je u većinskom vlasništvu „Telekoma“ u Republici Srpskoj i nikom to nije smetalo. Nikom nije smetalo što se prvi kablovski operater pre par meseci prodao nekoj češkoj investicionoj grupi. Ali, zašto „Telekom Srbija“ da ojača, zbog čega? Hvala, nastaviću u sledećem amandmanu.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Tomić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, moj amandman odnosi se na umanjenje posledica od poplava, koji treba da bude sastavni deo člana 2. To je ono u stvari što bi trebalo da da poseban akcenat na sve ono što smo proživeli.

Vrlo je važno da se ovaj zakon oslanja na nacionalni program upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda, kao jedan od skup svih iskustava koje smo prošli, pogotovo kada govorimo o posledicama od poplava iz 2014. godine i vrlo je važno da ti godišnji planovi sadrže uvek šest komponenti. Te komponente, pored izgradnje i razvoja samih institucija, koje treba da rade i na prevenciji, ali i na sanaciji posledica od ne samo poplava nego svih elementarnih nepogoda, treba da sadrže identifikaciju, praćenje samog rizika. Znači, to što se desilo 2014. godine mi danas pratimo i zbog toga na adekvatan način odgovaramo i za to, naravno, postoje određena finansijska sredstva.

Postoji identifikacija i praćenje rizika, kao i strukturno i nestrukturno smanjenje rizika, zatim sistemi ranog upozoravanja i sprečavanja elementarnih nepogoda, među kojima su i poplave, ali, jedan od najvažnijih delova ja mislim da je strategija finansijskog upravljanja vanrednim situacijama. Samim tim smo uspostavili jedan mehanizam uz pomoć kojih iz fondova možemo na određeni način da povlačimo sredstva promptno, zatim smo uveli osiguranje od samih rizika i, na kraju, onaj najvažniji deo, koji se odnosi na sama partnerstva država.

Tako je kroz IPA fondove Srbija povukla 22 projekta u vrednosti od preko 15 miliona i 700 hiljada evra, samo u periodu sanacije naših problema koje smo imali, kada govorimo o samim vanrednim situacijama. Ali, važno je reći da od tih 22 projekta, 10 su se odnosili isključivo na poplave i oni su vrednosti od 10 miliona i 300 hiljada evra. Ono što je važno reći, to su programi prekogranične saradnje.

U danu za glasanje mislim da je jako važno da svi razmislimo uopšte o ovim amandmanima, bez obzira da li će oni biti usvojeni. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Duško Tarbuk.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Tarbuk, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre Stefanoviću sa svojim saradnicima, poštovani građani Srbije, posledice elementarnih nepogoda, tehničke i tehnološke nesreće, kao i ugrožavanje životne sredine i zdravlja građana su stalni bezbednosni rizici za Republiku Srbiju, njeno stanovništvo i materijalna dobra. Taj rizik može zahvatiti ne samo teritoriju naše države, već i teritoriju susednih država.

Neophodno je staviti preventivu u centar aktivnosti i donošenjem zakona smanjiti rizik od katastrofa. Upravljanjem vanrednim situacijama utvrdiće se nadležnosti u izradi procene rizika, procene ugroženosti i planovi zaštite oblasti u kojima je do sad bilo problema.

Republika Srbija, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova, pokazali su u prethodnom periodu spremnost da se izbore sa vanrednim situacijama koje su nas zadesile pre par godina i sa kojima smo suočeni tokom čitave godine, usled obilnih padavina i nesavesnog ophođenja prema životnoj sredini. Ovim zakonom ćemo doprineti što uspešnijoj prevenciji od katastrofa i podizanju nivoa spremnosti u slučaju neophodnih potreba.

Ja ovaj zakon smatram odličnim i molim kolege poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon. Naravno, ako budete imali vremena i hrabrosti, podržite i moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Kneževiću, izvolite.